Otkrivenje je simbolicno.
Po vama, Bog samo sedi na nekom prestolu, a oko njega andjeli dan i noc vicu ''svet , svet , svet...'' i po vama je on ''starac'' a andjeli imaju ''krila'' i postoji ''kovceg'' i ''staklena reka'', a ''golub'' koji se spusta na Hrista prilikom krstenja je ''doslovan golub''. To su sve simboli, a ne stvarnost, na nebu ne postoji nista vidljivo niti opipljivo te vrste!
ovo što si nabrojao ne dokazuje da nema Hrama.
Simboli poput goluba, jagnje itd. su jasni i nisu vezani za temu.
Znaci, ''ako su dela i bila gotova'' i iako je bio ''doslovan dan u pitanju'' on ipak ima ''duhovnu konotaciju'', jer oznacava ''ulazak u obecanu zemlju'' te ''hiljadugodisnje carstvo'' - a to je ''sabat'', i ''pocinak u Hristu'', a takodje se odnosi i na ostale godisnje praznike - zato i postoje ''godisnje subote''!
Tako ce se sve ''senke ispuniti" i subota je ''senka'', prema Pavlu i (kolosanima 2:16).
Kološanima 2,16
“Sen onoga što će doći”
“Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za Subote; koje je sve bilo sen od onoga što šćaše da dođe, i telo je Hristovo.” (Kološanima 2,16.17)
Da bi ovaj tekst bio ispravno shvaćen treba sagledati celokupan kontekst učenja o Suboti, koja je deo nepromenljivog Božjeg Zakona, što nije neophodno razmatrati jer o samoj Suboti postoji dovoljan broj tekstova koji nedvosmisleno govore da je i dalje Dan Gospodnji – Njegov pečat i obeležje Njegovog naroda (Jezekilj 20,20).
Naime, mladine i Subote Božja Reč vezuje i za Novu Zemlju: “Jer kao što će nova nebesa i Nova Zemlja, što ću Ja načiniti, stajati preda Mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od Subote do Subote dolaziće svako telo da se pokloni preda Mnom, veli Gospod.” (Isaija 66,22.23)
O mladinama Božja Reč daje malo podataka, zbog čega nije moguće pouzdano govoriti o njihovoj svrsi, ali je poznato da su ove svetkovine održavane početkom svakog meseca dok je Subota svetkovana sedmično te na osnovu ovog teksta zaključujemo da će se spaseni i na Novoj Zemlji okupljati u vremenu mladina i Subota, kada će davati posebnu slavu Bogu.
Pavle, dakle, govori isključivo o Starozavetnim obredima, čija je simbolična vrednost ispunjena osnovnim događajima Hristove Službe otkupljenja tako da od vremena Njegovog raspeća prestaju da važe (Kološanima 2,14). Po takozvanom Mojsijevom zakonu, za vreme mladina i sedmičnih Subota, prinošene su
posebne žrtve, kao simbol neuporedivo važnije - Hristove žrtve:
“To je Subotna žrtva paljenica , svake Subote osim svagdašnje žrtve paljenice i naliva njenog. I u početak meseca svojih prinosite Gospodu žrtvu paljenicu…”
(4. Mojsijeva 28,10.11)
“Jer po poslednjoj naredbi Davidovoj biše izbrojeni sinovi Levijevi…
jer određeni behu da pomažu sinovima Aronovim u službi u domu Gospodnjem…
oko hlebova postavljenih i oko beloga brašna za dar i oko kolača presnih i oko tavica, i oko svega što se prži… i da stoje jutrom i hvale i slave Gospoda, i tako večerom.
I kad se god prinose žrtve paljenice Gospodu, u Subote, i na mladine i na praznike…” (1. Dnevnika 23,27-31)
“A Jezekija opet uredi redove svešteničke i levitske… za žrtve zahvalne… I odredi deo carski od blaga svojega
za žrtve paljenice, što se prinose jutrom i večerom i za žrtve paljenice što se prinose u Subote i na mladine i na praznike, kako je napisano u zakonu Gospodnjem.” (2. Dnevnika 31,3)
To su “jela i pića”, “praznici, mladine i Subote” koje su “sen onoga što šćaše da dođe, a telo je Hristovo”,
dok je sama Subota, kao uspomena na Stvaranje, Dan Gospodnji i u Novozavetnom periodu.