Član
- Učlanjen(a)
- 27.11.2009
- Poruka
- 381
Energija je neunistiva i ne moze se stvoriti. Prvo sto morate razumeti je da energija ne cini niti prostor niti vreme.
Singularnost je rec koja opisuje nepostojanje materije, vremena i prostora, odnosno nijedne od trenutno postojecih dimenzija.
Dokazano je da materija moze nastati ni iz cega, ona se formira od energije. Medjutim, materija se pri kreiranju od energije, pravi iz dva dela, materije i antimaterije. U pocetku ekspanzije svemira, iliti velikog praska, ta materija postaje i nestaje vrlo malo posle kreiranja, medjutim, to se desava samo u samom pocetku zbog malog prostora u kome materija i antimaterija nastaju. Sirenjem svemira, odnosno simultanim pravljenjem prostora, nastaje plodno tlo da antimaterija promasi materiju sa kojim je parnjak, te materija ostaje u egzistenciji.
U ovom kreiranju, sve sile + prostor, vreme, sve se kreira simultano, i ne moze se kreirati jedno bez drugoga. Znaci, jedno drugo uslovljavaju da postoje, kruzno, i ako se izuzme bilo koja stavka, svemir ne postoji. Ako lupite po vodi, talas MORA da se stvori ako je voda tecna. Potpuno isti princip zavisnosti i ovde vazi, osnovni elementi koji su nastali iz velikog praska moraju nastati upravo tako i nikako drugacije. Da li je svemir pokusavao da postane drugaciji pa se urusavao sam na sebe, je potpuno irelevantno i prelazi u sferu spekulacija. Zamislite da pokusavamo da opisemo krug koji to nije. Tek kad sva informacija koja je potrebna da cini ovaj krug gde sve zavisi jedno od drugog, tek se tada dobija veliki prasak. Energija je ta koja je uslovila nastanak svih sila onakvim kakve jesu.
Prvi osnovni element koji nastaje, je najjednostavniji element u prirodi, vodonik. Pod uticajem ogromnih temperatura u ovom praistorijskom univerzumu, koji je star ni jednu sekundu, stvaraju se uslovi za kreiranje i visih elemenata, kompleksnijih. Sam materijal od koga je sacinjen prostor, se siri, i 'postaje'. Znaci, prostor smatramo samo onim sto sadrzi nesto sto je merljivo, nesto sto fizicki postoji. Za prostor su neophodne dve tacke najmanje. Tako da, zakljucak je da prostor ne postoji bez atoma, koji su osnovne jedinice.
Svemir, kao i sve u njemu, evoluira po principu zatvorenog kruga. Nista ne moze da se desi ako prethodno ne postoje svi uslovi da se nesto desi. Da je svemir pri nastajanju bio hladan, ne bi nastao vodonik. Ali nije mogao da bude hladan, zato sto je sva energija bila u jednoj tacki. I ne bi se rasirila da nije ovog, i to se ne bi desilo da nije bilo onog, i tako u krug.
E sad, ja znam da kopa svakog vernika da postavi pitanje, a sta je bilo pre velikog praska?
Odgovor je: Vreme i prostor nisu postojali pre velikog praska, tako da pitanje da se odgovori sta je bilo pre nego sto je postalo vreme, nema smisla, nije logicko.
Da li ste vi postojali pre nego sto ste se rodili? Niste.
Jednostavan odgovor je, da bi vreme postojalo, mora da postoji materija i mora da postoji prostor u kojoj ce ta materija biti. Odnosno, postanak materije direktno pravi prostor, prostor ne postoji nezavistan od materije.
Postoji jos jedno pitanje: a u cemu je svemir sadrzan? Ljudski mozak ne moze da pojmi da svemir nije sadrzan u nekom extra prostoru koji postoji van granica svemira. Svemir nije balon koji je naduvan. Opet, da bi postojao prostor, mora da postoji materija. Tamo gde postoji materija, postoji i prostor koji je deo naseg univerzuma. Oksimoron o postojanju apsolutno nicega, ne moze da postoji u realnom svetu, zato sto ni mi ne bi postojali.
Pa onda opet pitanje: a kako je nastala singularnost iz koje je nastao veliki prasak. Ovo pitanje je opet oksimoron, jer se pretpostavlja da je singularnost kreirana i da pre nje nije postojalo nista. Sve je pocelo da postoji iz singularnosti.
To su ta tri pitanja, koja su u principu nelogicna, zahtevaju odgovor, a ne moze da se pojmi da, da bi se formiralo ono sto mi zovemo prostor, potrebna je materija. Da bi postojalo vreme, mora da postoji prostor. Da bi postojao prostor morao je svemir da se rasiri iz singularnosti. Ne postoji ni prostor ni vreme van te singularnosti, kao ni u njoj.
Opet, kada se postavi pitanje, a sto nije svemir nastao pre 1000 milijardi godina, cela poenta je kako vi gledate na vreme. Vi ste samo rodjeni u ovom periodu svemira, zato sto ste unutar njega, ali bice svemir star i toliko, ali vi necete biti tu da postavite pitanje zasto onda svemir nije star 20000 milijardi godina.
Mi zivimo u ovom vremenu, zato sto se za ovo vreme, negde ovde, stvorio USLOV, zatvorio krug, koji je bio potreban da bi zivot nastao. Odnosno, da bi se nasi praproteini poceli zdruzivati, te formirati kompleksnije hemijske elemente.
Znam da sve ovo zvuci zbunjujuce, ali postoji razlog za to. Mi gledamo svemir iznutra, a ne spolja. Navikli smo da sve gledamo spolja. Ovo je jedna jedina stvar u kojoj se zapravo mi nalazimo, i tesko je da pojmimo kako izgleda biti unutar necega.
Inace, vakuum koji pominjem, ne mislim na vestacki napravljen i izoliran vakuum u laboratoriji.
Singularnost je rec koja opisuje nepostojanje materije, vremena i prostora, odnosno nijedne od trenutno postojecih dimenzija.
U toj singularnosti energija je i dalje prisutna, bez obzira sto je prostor jedna beskonacna tacka. Ta tacka nema meru ni vremena ni prostora. Apsolutno nista bez energije ne postoji, to je oksimoron, jer da je ikada postojalo, mi ne bismo bili ovde.
Dokazano je da materija moze nastati ni iz cega, ona se formira od energije. Medjutim, materija se pri kreiranju od energije, pravi iz dva dela, materije i antimaterije. U pocetku ekspanzije svemira, iliti velikog praska, ta materija postaje i nestaje vrlo malo posle kreiranja, medjutim, to se desava samo u samom pocetku zbog malog prostora u kome materija i antimaterija nastaju. Sirenjem svemira, odnosno simultanim pravljenjem prostora, nastaje plodno tlo da antimaterija promasi materiju sa kojim je parnjak, te materija ostaje u egzistenciji.
U ovom kreiranju, sve sile + prostor, vreme, sve se kreira simultano, i ne moze se kreirati jedno bez drugoga. Znaci, jedno drugo uslovljavaju da postoje, kruzno, i ako se izuzme bilo koja stavka, svemir ne postoji. Ako lupite po vodi, talas MORA da se stvori ako je voda tecna. Potpuno isti princip zavisnosti i ovde vazi, osnovni elementi koji su nastali iz velikog praska moraju nastati upravo tako i nikako drugacije. Da li je svemir pokusavao da postane drugaciji pa se urusavao sam na sebe, je potpuno irelevantno i prelazi u sferu spekulacija. Zamislite da pokusavamo da opisemo krug koji to nije. Tek kad sva informacija koja je potrebna da cini ovaj krug gde sve zavisi jedno od drugog, tek se tada dobija veliki prasak. Energija je ta koja je uslovila nastanak svih sila onakvim kakve jesu.
Prvi osnovni element koji nastaje, je najjednostavniji element u prirodi, vodonik. Pod uticajem ogromnih temperatura u ovom praistorijskom univerzumu, koji je star ni jednu sekundu, stvaraju se uslovi za kreiranje i visih elemenata, kompleksnijih. Sam materijal od koga je sacinjen prostor, se siri, i 'postaje'. Znaci, prostor smatramo samo onim sto sadrzi nesto sto je merljivo, nesto sto fizicki postoji. Za prostor su neophodne dve tacke najmanje. Tako da, zakljucak je da prostor ne postoji bez atoma, koji su osnovne jedinice.
Svemir, kao i sve u njemu, evoluira po principu zatvorenog kruga. Nista ne moze da se desi ako prethodno ne postoje svi uslovi da se nesto desi. Da je svemir pri nastajanju bio hladan, ne bi nastao vodonik. Ali nije mogao da bude hladan, zato sto je sva energija bila u jednoj tacki. I ne bi se rasirila da nije ovog, i to se ne bi desilo da nije bilo onog, i tako u krug.
E sad, ja znam da kopa svakog vernika da postavi pitanje, a sta je bilo pre velikog praska?
Odgovor je: Vreme i prostor nisu postojali pre velikog praska, tako da pitanje da se odgovori sta je bilo pre nego sto je postalo vreme, nema smisla, nije logicko.
Da li ste vi postojali pre nego sto ste se rodili? Niste.
Jednostavan odgovor je, da bi vreme postojalo, mora da postoji materija i mora da postoji prostor u kojoj ce ta materija biti. Odnosno, postanak materije direktno pravi prostor, prostor ne postoji nezavistan od materije.
Postoji jos jedno pitanje: a u cemu je svemir sadrzan? Ljudski mozak ne moze da pojmi da svemir nije sadrzan u nekom extra prostoru koji postoji van granica svemira. Svemir nije balon koji je naduvan. Opet, da bi postojao prostor, mora da postoji materija. Tamo gde postoji materija, postoji i prostor koji je deo naseg univerzuma. Oksimoron o postojanju apsolutno nicega, ne moze da postoji u realnom svetu, zato sto ni mi ne bi postojali.
Pa onda opet pitanje: a kako je nastala singularnost iz koje je nastao veliki prasak. Ovo pitanje je opet oksimoron, jer se pretpostavlja da je singularnost kreirana i da pre nje nije postojalo nista. Sve je pocelo da postoji iz singularnosti.
To su ta tri pitanja, koja su u principu nelogicna, zahtevaju odgovor, a ne moze da se pojmi da, da bi se formiralo ono sto mi zovemo prostor, potrebna je materija. Da bi postojalo vreme, mora da postoji prostor. Da bi postojao prostor morao je svemir da se rasiri iz singularnosti. Ne postoji ni prostor ni vreme van te singularnosti, kao ni u njoj.
Opet, kada se postavi pitanje, a sto nije svemir nastao pre 1000 milijardi godina, cela poenta je kako vi gledate na vreme. Vi ste samo rodjeni u ovom periodu svemira, zato sto ste unutar njega, ali bice svemir star i toliko, ali vi necete biti tu da postavite pitanje zasto onda svemir nije star 20000 milijardi godina.
Mi zivimo u ovom vremenu, zato sto se za ovo vreme, negde ovde, stvorio USLOV, zatvorio krug, koji je bio potreban da bi zivot nastao. Odnosno, da bi se nasi praproteini poceli zdruzivati, te formirati kompleksnije hemijske elemente.
Znam da sve ovo zvuci zbunjujuce, ali postoji razlog za to. Mi gledamo svemir iznutra, a ne spolja. Navikli smo da sve gledamo spolja. Ovo je jedna jedina stvar u kojoj se zapravo mi nalazimo, i tesko je da pojmimo kako izgleda biti unutar necega.
Inace, vakuum koji pominjem, ne mislim na vestacki napravljen i izoliran vakuum u laboratoriji.
Poslednja izmena:
