Kako je sve nastalo.

[Laodikeja]

Gledajuci svu tvorevinu coveku je dovoljno da se u njemu javi vera u tvorca.

 

[Jurivaka]

[WARNING]Ne postavljajte fotografije bez komentara![/WARNING]

 

[TBPTKO]

Nove računalne simulacije ukazuju da Zemlja nije bila gostoljubivo mjesto za nastanak života.
Znanstvenici Nir Goldman s Lawrence Livermorea (LLNL) i Isaac Tamblin s Tehnološkog instituta Sveučilišta u Ontariju, otkrili su da su ledeni kometi koji su pali na Zemlju prije nekoliko milijardi godina mogli proizvesti organske spojeve koji stvaraju život, uključujući građevne blokove proteina i nukleobaznih parova DNA i RNA.

Kometi sadrže raznovrsne jednostavne molekule poput vode, amonijaka, metanola i ugljičnog dioksida. Udar na površinu planeta bi omogućio obilnu količinu energije za pogon kemijskih reakcija.

"Donošenje organskih tvari na Zemlju putem kometa i asteroida tijekom perioda jakih bombardiranja je mogao iznositi i do 10 bilijuna kilograma na godinu, dovodeći do nekoliko redova veličine veću masu organskih spojeva nego što je vjerojatno ta masa bila na planetu", rekao je Goldman.

Goldmanov raniji rad se bazira na računski intenzivnim modelima koji su u prošlosti mogli obuhvatiti samo 10-30 pikosekundi udara kometa. No u novim simulacijama, razvijenim na LLNL-ovim superračunalima Rzcereal i Aztec, Goldman je koristio mnogo računski efikasnije modele te je uspio obuhvatiti stotine pikosekundi udarnih događaja – mnogo bliže kemijskoj ravnoteži.

Izvor i nastavak na:Život ipak nije nastao na Zemlji / Znanost / Sci Tech / Naslovnica - VIDI Web Portal

 

[JokerMMA]

Gledajuci svu tvorevinu coveku je dovoljno da se u njemu javi vera u tvorca.

Racionalni covek bi se zapitao cemu sve te okolne zvezde kada je nama nase sunce dovoljno, cemu ostale milijarde galaksija sa stotinama milijardi zvezda koje ne mozemo ni da vidimo? Zasto je sve to tu ako je sve stvoreno za nas, odgovor je jasan.

 

[Laodikeja]

Stvoreno je za ljude, da nisu pali u greh njima bi bilo omoguceno da posecuju druge svetove, u ovom poredku stvari to ce tek biti moguce na kraju, onima koji ce biti u broju spasenih, koji ce posecivati druge svetove i gledati sva cudesa o kojima sada ni ne sanja.

 

[Jurivaka]

Stvoreno je za ljude, da nisu pali u greh njima bi bilo omoguceno da posecuju druge svetove, u ovom poredku stvari to ce tek biti moguce na kraju, onima koji ce biti u broju spasenih, koji ce posecivati druge svetove i gledati sva cudesa o kojima sada ni ne sanja.

Ovo si izmislio Laodikeja, zar ne?

 

[Laodikeja]

Ovo si izmislio Laodikeja, zar ne?

Nisam, u bibliji stoje sledece reci "STO OKO NE VIDE I HO NE CU I U SRCE COVEKU NE DODJE, ONO UGOTOVI BOG ONIMA KOJI GA LJUBE"

Ellen White u svojim spisima govori o tome da ce verni posecivati druge naseljene planete u kosmosu na kojima zive savrsena bica, da ce gledati cuda i mikro i makro kosmosa, i da ce se ljudima otvoriti sve tajne i riznice kosmosa.

 

[TBPTKO]

Jedan od glavnih poroka našeg vremena je – neblagodarnost Bogu. Ona proističe iz odsustva vere i ljubavi. A u osnovi svega toga leži kolebljiva vera. Neki se čak kolebaju i u veri u postojanje Boga. Ali kolebanje u veri u Boga je već na granici bezumlja, to jest ukoliko takve misli dolaze u glavu i čovek se na njima zadržava, onda je njegov um na granici bezumlja, zato što “reče bezuman u srcu svome: nema Boga” (Ps. 13, 1; 52, 1).
Svojevremeno je mitropolit Platon (Levšin) predivno rekao – imali smo jednog poznatog crkvenog delatelja, može se čak reći i svetog. Tada su na carskom dvoru primali svakojake takozvane “prosvetitelje”, i neki od tih francuskih bezbožnika je došavši, čini mi se u vreme carice Ekaterine, samozadovoljno izjavio: “A Didro kaže da Boga nema”. Tako je on odlučio da se pohvali svojim “progresivnim” znanjem. A mitropolit Platon mu je mirno odgovorio: “On ništa novo nije smislio, zato što je već pre nekoliko hiljada godina rečeno: “Reče bezuman u srcu svome: nema Boga. To je rekao još car David, tako da je to za njih već odavno bilo predskazano”.
Zbog čega danas vlada neko sveopšte pomračenje uma? Zbog toga što ljudi sve vreme zaboravljaju na Boga. A sav razum je samo od Boga, Gospod je Višnji Razum, Višnji Razum! I zbog toga ukoliko se čovek odvaja od Višnjeg Razuma, to jest od Boga, on gubi rasudjivanje, postaje bezuman i trenutno potpada pod vlast djavola. Naravno, Gospod se trudi da sačuva čoveka, ali ukoliko čovek nije svestan te opasnosti, on u potpunosti potpada pod vlast djavola, i onda je to što on radi – naprimer pijanstvo, narkomanija, posednutost svim strastima – svedočanstvo djavolskog nasilja nad čovekom.
Čovek misli da on to sam radi, a u stvari on već živi kao marioneta, lutka koju povlače koncima, i koja radi ono što joj naredjuju. Takodje i jezik čoveka koji je otpao od Boga, izgovara svakojake bezumne fraze, kako je u Jevandjelju rečeno – slične bezumne reči. Odatle i svemoguće kletve, skvernoslovlje – sve su to djavolska dela. Čovek koji je izgubio veru i odstupio od nje dalje već ne zna šta radi. Zbog toga je cilj sve djavolske lukavosti da pokoleba veru, i upravo s tim ciljem nečastivi je i počeo da izopačuje ljude i da ih odvraća od crkve i od vere u Boga.
Ili kako su kod nas svojevremeno sećam se pisali: “Ja sam – ateist”. Ali to je isto što i reći: “Ja sam slep” ili “Ja sam gluv”. Šta je jadni čoveče, ti si slep i gluv? Znači, ti ne vidiš i ne čuješ, to je tvoja nevolja. Ali ima,li onda razloga da se time hvališ? Zbog toga se može samo žaliti.
Na tu temu postoji sledeća priča: sreću se bivši vršnjaci koji su postali lekari, ona je običan lekar, leči ljude, a on je profesor, napisao je disertaciju. I odjednom on vidi lančić na njenom vratu i kaže: “Šta ti je to – krstić? Ti si verujuća?!”. Ona kaže: “Da Petja, verujuća”. – A ja, - kaže on, - ne mogu, toliko sam stručan da ne mogu da verujem”. I ona mu mirno odgovara: “Pa šta da se radi ako je meni dato, a tebi nije”. To jest on je mislio da ne može da veruje pošto je tako uman, a u stvari sve je suprotno.
Koliko ljudi poriču Boga i Božiji Promisao. Kod njih je sve: “Evo kakav slučaj je bio, kako se sve desilo!”. Neko je davno mudro rekao: “Slučaj je – bog glupana”. Jer mi pravoslavni kažemo: “Gospod je tako uredio!”. Sreo si nekoga, neko ti je nešto rekao, nekoga si video … Koliko je bilo takvih primera da ljudi kažu: nešto ga je zadržalo, zakasnio je, a tamo je u to vreme bila eksplozija ili neka havarija. Da se nije zadržao dospeo bi u nevolju. “Eto kakav slučaj!”, Nije “slučaj”, već je Gospod sprečio, a kod njih je sve “slučaj”.
Zbog toga ti ljudi žive u tami bez zračka svetlosti jer su za njih sve “slučajnosti”, i u ovom životu oni ne znaju kuda idu, i ne znaju šta će dalje biti, kada će se život približiti svom zalasku, kada sve želje nestaju, i ništa više nije potrebno, i s čim tada čovek ostaje? On ne shvata da je suština života – budući večan život, da postoji duša. Čak štaviše, to da duša postoji čovek počinje da shvata sa godinama: krenuo je negde, a već nema snage. Duša ne stari, stari samo telo, a duša je onakva kakva je bila kao u mladim danima, takva i ostaje.
Čoveku nije svojstveno da razmišlja o smrti, zbog toga što je njegova duša besmrtna, zbog toga što ukoliko si se ti rodio – to je sve: ti postojiš i ti se već nikuda nećeš denuti. Druga je stvar što ćeš ti morati za sve da odgovaraš – ljudi o tome ne žele da razmišljaju. Žele da žive tako da ugadjaju telu, i dolazi do toga da tako greše da su sasvim prestali da razlikuju gde je duša, a gde je telo.
Setite se kako je u Jevandjelju čovek kome je rodila dobra letina odlučio: “Sad imam rezerve za mnogo godina, i kazaću duši svojoj: dušo imaš mnoga dobra sabrana za mnoge godine; počivaj, jedi, pij, veseli se” (Lk. 12, 19). A Bog mu reče: “Bezumniče” – bezumnik je pre svega što duša ne jede i ne pije, njoj ništa od toga nije potrebno, a on kaže: kazaću duši mojoj – to jest ljudi na mesto duše stavljaju telo, i kako govore sveti Oci, duša dospeva u ropstvo telu i muči se zbog toga. Zbog toga Prorok i kaže “izvedi iz tamnice dušu moju” (Ps. 141, 7). To jest duša se muči i teško joj je. I šta dalje biva? Čovek je dobio ono što je želeo i nasladjuje se time. Pojeo je sve, pa je još jeo, ali telo ne prima više hrane. I to je sve? A šta dalje? Slatko je odspavati? Kada ustaneš, osećaš se dobro, ali ti potom već dosadi i čovek se od tog nerada samo muči. Čovek ponekad ne želi da radi, napušta posao a potom se muči zbog toga što ne radi.
Sve su to plodovi greha – grehovno stanje čoveka, a zaboravljanje na veru je zaborav na to da je Gospod stvorio čoveka, nastanio ga na ovoj zemlji i blagoslovio ga da na njoj radi u slavu Božiju. I talante Gospod daje i previše radi toga da bi jedni drugima mogli da ukazujemo milostinju. Zbog čega Gospod daje nejednako: jednome daje, a drugome ne daje? Da bi onaj koji ima više mogao da podeli sa onim koji ima manje. Kada bi svi imali talanata na pretek, onda bismo upadali u takve grehe da nam više niko ne bi bio potreban. Kada čovek ima neku potrebu on treba da se smiri, a koji nije u potrebi – ima mogućnost da projavi ljubav. I zato, kada kažu da treba da postoji jednakost – to se ne slaže sa onim što kažu sveti Oci da je nejednakost bolja od jednakosti, zbog toga što se pri nejednakosti jedan smiruje, a drugi može da mu pomogne, jedan projavljuje ljubav, a drugi smirenje. A pri jednakosti svi gordo izjavljuju: “Ja sve imam, ništa mi nije potrebno, niko mi ne treba”. Svi treba da se trudimo nad svojom dušom. Oprosti nam Gospode!
Grešimo pre svega zbog neblagodarnosti Bogu, I ne samo zbog toga, već i roptanjem. Grešimo gordošću – čim nešto malo imamo mi se već gordimo. Grešimo samopouzdanjem, samoljubljem, sujetom. Oprosti Gospode! Grešimo opravdavanjem sebe i osudjivanjem drugih.
Grešimo veoma mnogo praznoslovljem. Koliko je samo praznih razgovora, koliko brbljanja! Grešimo klevetanjem, svakojakom lažju. Oprosti Gospode!
Grešimo svojevoljnošću, nepopuštanjem bližnjemu. Danas od detinjstva – a to se posebno dobro vidi kada u porodici ima nekoliko dece, - svako se bori za svoje. Niko ne popušta! Svako viče: daj meni, daj meni! I ja grešni sam bio mali, a sad kad pogledaš na svoju decu – ona se deru od jutra do večeri. Jedno je uzelo neku igračku – ona odmah postaje potrebna i drugom detetu. Ona je stajala i nikome nije bila potrebna, a čim ju je neko uzeo – svima je postala potrebna. Šta to znači? Proizilazi da čovek ima neku potrebu da otme nešto od drugoga. Ima snage da to uradi, a za popuštanje je potrebno smirenje. Neka to bude njegovo, a ne tvoje. Dvoje dece viču, jedno od drugoga otima igračku, a treće prilazi i kaže: “Daj mu je jer mu ona nije potrebna, on samo hoće da je otme od tebe”. Ja sam se zadivio koliko deca sve pravilno shvataju, jer je dete reklo to savršeno tačno.
Šta je to zavist? To je kada neko drugi nešto ima, a ti nemaš. Ali nabavićeš i ti to – i šta onda? I pokazuje se da se na tome sve i završava. Sveti Nikolaj Srpski je govorio da je sloboda kao i hleb: jedan ima mnogo hleba – a drugi nema, jedan ima mnogo slobode – a drugi nije slobodan. Tako i jeste. Uzmite porodicu. Jedan je u potpunosti slobodan – ode kada hoće, dodje kada hoće, a svi ostali oko njega “igraju” i robuju mu. Ako u porodici postoji pijanica, onda su svi oko njega neslobodni, a samo je on slobodan. A slobodom nazivaju samovolju, raspuštenost u grehu. Oprosti nam Gospode!
Grešimo veoma mnogo i mislima. Grešimo od detinjstva – svakojakim maštanjima, planovima. Čovek nešto mašta, uobrazi nešto neobično, i ukoliko se u životu to ne desi, onda se smatra nesrećnim. Nikakav on nije nesrećnik! Zamislio si nešto što ti ne pripada, a kada se to desi nekom drugom onda on još i ropće što to nije njegovo. Čovek ne zna čak ni samog sebe ni čega je dostojan.
Evo, naprimer u svakoj zemlji treba da postoji samo jedan car, jer sav narod ne može da bude car, a svi maštaju o tome. Zapamtite: “Može li svaka kuvarica upravljati državom?”. Neko je rekao neku besmislicu, i svi ostali su počeli da je ponavljaju. Svako misli za sebe da je neko, sedi ispred televizora i misli da upravlja državom. Naravno, niko ničim ne upravlja kada sedi ispred televizora, a tim pre ne u kuhinji. Kako da upravljaš državom kad ne možeš ništa da uradiš u svojoj porodici! Zato su i zakuvali kašu …pošto su kuvarice počele da upravljaju državom.
Od čega je sve to? Zbog toga što čovek živi prividnim životom, mašta, uobražava da je nešto: “Ja bih mu rekao tako, ja bih uradio to i to …”. Dvoje se posvadjaju, a potom još danima, nedeljama, a ponekad čak i godinama prebiraju u sebi sve to. Greši, greši čovek a zbog čega? Zgrešio si – reci: “Oprosti Gospode ako sam kriv za nešto”. Treba prekinuti to prebiranje jer je sve to prazno. Čovek veoma mnogo greši mislima i uobraziljom.
A svemoguća grešna maštanja! Neko ti se svideo – i čovek počinje sebi nešto da uobražava. i tako uobraziljom počinju svakojaka nenormalna izopačenja. Zašto? Zato što je mnogo toga namaštao. Neki čak i gube razum od takvih stvari koje inače ne čine. Sve je to od uobrazilje.
Sveti Ocu su govorili da djavo udaljava čoveka OD istinskog duhovnog života, privezujući ga za ovozemaljski prolazni život. A danas čovek još bezumnije postupa i od ovozemaljskog života odlazi – u uobrazilju. Gledaju se TV serije i svakojake gluposti. To su sve izmišljotine,a ljudi to preživljavaju. Šta tu ima da se preživljava?! Ništa! Isključi – i sve je mračno. I tako čovek, obmanut od strane djavola i proživi ceo život. Nagleda se tih filmova, uobrazi sebi takozvani “lep život”, a ne dobije ga i smatra se nesrećnim. A ti zahvali Bogu za ono što imaš! Ljudi koji su bili u potrebi, koji su osetili glad, nevolju, - oni znaju cenu svega i zahvalni su: “Slava Tebi Gospode, - imam krov nad glavom, nešto da obučem i nešto da pojedem, i to je dobro”. A nama je svega malo. Kako je Puškin pisao: stari ribar je imao ženu, i njoj je sve bilo malo. Uzalud zadovoljavaš nečim čoveka, ukoliko je njegova pohota bezmerna i svemu zavidi, samo da bi zavideo.
Svet sam sebe ismeva. Postojala je sledeća anegdota. Čovek je iz zavisti pisao na nekoga tužbu: “Sused jede ikru”. Potom je došlo vreme da više nije bilo ikre, a on piše: “Sused jede kobasicu”, a potom: “Sused jede beli hleb”, potom: “Jede crni hleb”, a potom već: “Sused nešto tamo jede, po mome”. To jest čovek dolazi do toga da samo tuži nekoga. Kakva zavist! Čemu mu zavidimo? Celom tom mirskom truležu? Naš život je sličan gorkom smehu. A ad je – svesmešan, tako ad nazivaju sveti Oci jer se djavo svima smeje.
Evo, naprimer jedan čovek je u početku bio samo na dobiti, jer se bavio spiritizmom, i djavo mu je sve odavao. Konačno je pomislio da će dobiti samo jedno i stavio je ulog na sve i – izgubio. Kada je došao kući čuo je: “Ha-ha-ha”. To se djavo smeje čoveku, smeje se Božijoj tvorevini, a čovek umesto da se poklanja Bogu juri za imaginarnim stvarima.
Jedno vreme su nam izgradili “privid komunizma”, a danas imamo druge privide – ovog prividnog života. I umesto da živimo u dobrim odnosima jedni sa drugima, u ljubavi, miru, u hramu Božijem duhovnim životom, u molitvi – čovek se pretvara u ne zna se šta. Ljude gone kao stada životinja na razne predstave, na svemoguće modne revije – svi su sišli s uma. Eto to je to bezumlje – i to je to ropstvo od koga samo Gospod može da oslobodi. Oprosti nam Gospode! Mi ne slušamo ni Božije zapovesti, ni Zakon Božiji, ni duhovne pouke. Ne živimo po tim zakonima. Čak se i stidimo – oprosti nam Gospode! – stidimo se vere, stidimo se da ispovedamo veru. A Gospod je rekao: “Ko se postidi Mene i Mojih reči u rodu ovom preljubotvornom i grešnom, njega će se postideti i Sin Čovečiji kada dodje u slavi Oca Svoga sa svetim Angelima” (Mk. 8, 38).
Grešimo lenjošću, oprosti nam Gospode! Lenji smo od detinjstva: ne rade se domaći zadaci, ujutru je teško ustati, teško nam je da nešto uradimo – i sve je lenjost, lenjost, lenjost. I ne činimo nikakve napore da to promenimo.
Grešimo lenjošću za molitvu, nečinjenjem dobrih dela na ispravljanju svoje duše. Oko sebe možemo sve da postavimo s nogu na glavu, ali samo ne u sebi – ni malo. Oprosti nam Gospode!
Nemamo strpljenja, ni smirenja, i zbog toga smo potpuno raslabljeni u mislima. Oprosti Gospode! Podležemo dvema opasnostima, o kojima ljudi ponekad govore ne razmišljajući i koje su veoma rasprostranjene u našem životu. Prva je kada kažu: “O, došla mi je sledeća misao u glavu!”. U našu glavu dolazi veliki broj misli – ali one nisu naše. Treba čvrsto zapamtiti da ukoliko se radi o mislima neverja, sumnje, uninija da one dolaze od zlih duhova. Odmah ih odbacuj. Ponekad su pomisli prefinjenije da bi nas odvojili od molitve.
I druga opasnost je kada kažu: “Ja nisam u duhu”. S tim se treba boriti. To nije opravdanje “moje nastrojenje danas je takvo da nešto nisam u duhu”. Treba se nad sobom truditi. Treba sticati duha mira! I o čemu god da se radi loše je ukoliko počneš da se smućuješ. Treba se što pre umiriti, utišati bez obzira o čemu se radilo. Samo delo već nije važno, ili tačnije nije toliko važno, u poredjenju sa onim šta se s tobom dešava.
Treba se sve vreme truditi da se bude pažljiv, unutrašnje sabran. To ne znači da treba biti napet, naprotiv – treba biti spokojan. Treba mirno gledati šta se dešava. Kada se milošću Božijom naučiš tome, onda već počinješ da shvataš: nešto se slomilo i ti već “planeš” – jasno, to već neprijatelj počinje da “radi”: trudi se da te razdraži. A ti, znajući to, ne razdražuj se i ne ropći, već se moli i smiruj. Oprosti nam Gospode!


Izvor: “Razgovori pred ispovest. Put pokajanja”, 2005.

 

[Jurivaka]

Nisam, u bibliji stoje sledece reci "STO OKO NE VIDE I HO NE CU I U SRCE COVEKU NE DODJE, ONO UGOTOVI BOG ONIMA KOJI GA LJUBE"

Ellen White u svojim spisima govori o tome da ce verni posecivati druge naseljene planete u kosmosu na kojima zive savrsena bica, da ce gledati cuda i mikro i makro kosmosa, i da ce se ljudima otvoriti sve tajne i riznice kosmosa.

Ovaj citat iz Biblije se nikako ne može tumačiti kao potvrda tvoje tvrdnje na koju sam reagovao. On se može odnositi na sve što zamisliš. U Bibliji nema eksplicitnog teksta kojim bi potkrijepio ono što si tvrdio u postu No. 35, a Ellen White nije nikakva validna referenca.
Nesporazumi i podjele u hrišćanstvu i nastaju upravo radi ovakvog načina tumačenja Biblije.

 

[Laodikeja]

Kao sto je neko rekao, kosmos je stvoren sa svrhom, i sam Bog je usadio teznju u coveku da spozna sta se nalazi u beskrajnim prostranstvima svemira.
Meni sam Gospod svedoci da je sve onako kako sam napisao, i da je Ellen White takodje ovo pisala pod nadahnucem.

Ipak, ne treba traziti hleba preko pogace, jer bitno je prvenstveno da mi ispunimo uslove da bi videli sva cuda koja Bog zeli da pokaze ljudima, a uslov je ljubav i vera u Gospoda.
Ako nemamo ljubavi i vere u Gospoda kako se mozemo onda necemu nadati;

"STO OKO NE VIDE I HO NE CU I U SRCE COVEKU NE DODJE, ONO UGOTOVI BOG ONIMA KOJI GA LJUBE"