Kafa je zdrava

[Big Moca]

Kafa – za i protiv



Za kafu: Dr Vesna Babić, internista-kardiolog, Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu Kliničkog centra Srbije

Iako se u medicinskoj literaturi navodi da je kafa mogući uzročnik glavobolje i nesanice, palpitacije (osećaj lupanja i preskakanja srca) i ubrzanog rada srca, otkriveno je da ona ima i neke pozitivne efekte.

Često se, pogrešno, poistovećuju dejstvo kafe i kofeina. Tačno je, međutim, da je najviše ispitivana i studirana supstanca izolovana iz zrna kafe – kofein (trimetilksantin). On se nalazi u preko 60 različitih vrsta biljaka: u lišću, semenu ili plodovima voća. Osim u kafi, ima ga i u čaju, koli guarani, gaziranim pićima, farmakološkim preparatima - analgeticima kao adjuvans (dodatak koji pomaže dejstvo) ili u lekovima za prehladu i grip.

I kofein, kao i dimetilksantini – teofilin i teobromin, ima bronhodilatatorno (širi bronhije) dejstvo, koje ima primenu u neonatologiji pri lečenju neonatalne apneje (nemogućnosti normalnog disanja kod novorođenčadi).

Kofein se lako apsorbuje i njegov poluživot iznosi od 2 do 10 h, prosečno 4 h. Ne akumulira se u telu, brzo se metaboliše, a brzina metabolisanja je individualna ili izmenjena u određenim stanjima. Usporena je u trudnoći (naročito u poslednjem trimestru), kod korišćenja kontraceptivnih pilula ili pak ubrzana kod pušača.

Od svih dejstava kofeina najispitivaniji je efekat na raspoloženje i budnost.

On spada u blage stimulante centralnog nervnog sistema – mozga ili bubrega, na primer, a može ubrzavati i metabolizam. Kofein ubrzava analizu informacija za 10%. Jedna šoljica kafe sprečava postprandijalni pad koncentracije (fiziološka redistribucija krvotoka u trbušne krvne sudove i relativni manjak dotoka u centralni nervni sistem). Kofein otklanja osećaj fizičke slabosti, koja se viđa kod prehlade ili gripa, i podiže nivo psihofizičke spremnosti i efikasnosti, smanjujući depresiju i anksioznost. Uticaj kofeina na san je opštezapažen i korišćen, ali je definisan individualnim razlikama u brzini razgradnje u organizmu. Može se koristiti i za prevenciju saobraćajnih nesreća (na osnovu Istraživanja o snu – Sleep reasearch, Univerziteta Lohborou (Loughborough) iz V. Britanije). U metaboličkom smislu, ubrzava razgradnju masti (lipoliza) i povećava potrošnju energije, te se može smatrati korisnim u programima za redukciju telesne težine.

Uticaj kofeina na bronhije u smislu njihovog širenja dokazan je dvema studijama (SAD i Italija), gde je utvrđena povezanost konzumiranja tri šoljice kafe na dan sa značajnim smanjenjem pojave astmatičnih napada. Taj odnos je dozno zavisan: što više kafe – ređi astmatični napadi.

Diuretski efekat kofeina može se smatrati zanemarljivim ili slabim pod uslovima normalne konzumacije kafe i kod ljudi bez urinarnih tegoba. On blago širi mišiće pluća i krvnih sudova, ali na tonus mišića mokraćne bešike deluje tako da ga povećava i kod određene grupe ljudi može proizvesti nekontrolisano mokrenje ili povećati nagon, što u neku ruku može da simulira diuretski efekat koji uistinu ne postoji.

U smislu koronarne bolesti srca, kafa, odnosno kofein nije dokazani faktor rizika, ali se povezuje s načinom života koji je rizičan za ovu vrstu oboljenja – sedenterni način života (nekretanje), pušenje, način ishrane itd. Nije dokazan ni uticaj na pojavu srčanih aritmija, kao ni na povećanje arterijskog pritiska kod normotenzivnih ili hipotenzivnih ljudi (ljudi koji imaju normalan ili nizak pritisak). Čak i konzumiranje izuzetno velikih količina kafe ne dovodi do dužeg efekta povišavanja pritiska – normalizacija nastupa za 2-3 dana, kao što ni apstinencija od kafe ne prouzrokuje značajnije oscilacije u arterijskom pritisku kod normalnih, zdravih ljudi.

Kofein podjednako povećava i LDL i HDL (loš i dobar holesterol), ali ne menja njihov međusobni odnos, što je, u smislu rizika za koronarnu bolest ili ubrzanu aterogenezu, od prevashodnog značaja, te se ne može smatrati štetnim. Efekat na lipide u krvi zavisi i od vrste kafe i od načina pripremanja: najnepovoljniji efekat ima “turska“ kafa (najbogatija kofeinom u odnosu na druge vrste; načinom na koji se priprema oslobađa se najviše kofeina). Ostali efekti kafe (prisustvo antioksidanasa, flavonoida... u zrnima kafe), van dejstva kofeina, još su u fazi ispitivanja.

Protiv kafe: Georgije Nazarov, naturolog.


Pored hrane koju često koristimo na pogrešan način, postoje i pića koja takođe imaju štetan uticaj na organizam, naročito kada on postane zavisan od njih, a uzimamo ih duže vreme i u većim količinama.

Dve šolje kafe sadrže istu količinu stimulansa kofeina koliko i jedna tableta. Upotrebom kafe sprečava se usvajanje vitamina i minerala u organizmu, znatno otežava proces varenja hrane, ali i inicira razvoj oboljenja vezanih za nedostatak vitamina i minerala. Kafa negativno utiče na nervni sistem, zato što je kofein snažna psihoaktivna supstanca koja stvara blagu zavisnost, a može uticati i na pojavu nesanice, izazvati gorušicu, dijareju, kod nekih žena i pojavu tumora dojke.

Naše često, omiljeno piće – kafa povećava opasnost od pojave raka bešike, bubrega, pankreasa... I to i onda kad uzimanje kafe ne prati pušenje cigareta. U kombinaciji s cigaretama, rizik od raka raste.

Istina je da jedna do dve šolje kafe dnevno mogu imati čak i pozitivno dejstvo, recimo tako što kafa podstiče mentalne aktivnosti.

Među ljubiteljima kafe ima manje astme i bronhospazma, a kod nekih osoba kafa podstiče redovno praženjenje creva.

Ako se i pored svega odlučite na konzumiranje kafe, nju treba piti na prazan stomak, bar jedan sat pre jela, kako ne bi sprečila usvajanje vitamina i minerala iz hrane, ali je takođe ne treba piti ni posle 5-6 sati popodne, da ne bi došlo do prevelikog nadražaja nervnog sistema.

Imajući u vidu sve što je rečeno, uobičajenu crnu kafu bi trebalo zameniti kafom od žitarica i soje, a kafu bez kofeina treba izbegavati, jer se u mnogim slučajevima pokazala štetnijom od kafe s kofeinom.

Izvor: magazin "Zdrav život"

 

[LEAANA]

imam povisene mokracne kiseline u krvi da li smem da uzimam nes kafu i koliko

 

[crvendac_011]

Mislim da je ipak bolje da se konsultujete sa svojim lekarom. Mi ovde ipak nismo toliko stručni.

 

[winkler]

imam povisene mokracne kiseline u krvi da li smem da uzimam nes kafu i koliko

Ne bi trebali da pijete mnogo kafe.Višak urata(soli mokraćne kiseline) u krvi izaziva taloženje kalcijumovih soli na zglobovima što je u medicini poznato kao Giht (upalni proces praćen jakim bolovima).
Umerena konzumacija kafe ne može preterano da šteti, iako ja ne pijem kafu jer ne osećam potrebu za njom.Naravno, ovo se ne odnosi na "Zelenu kafu".Ona je apsolutnoŠTETNA.Pozdrav

 

[stukja]

Ja nemam ništa mnogo pametno da kažem u vezi kafe. Mislim da je umerenost u pijenju kafe najbolja mogućnost. Kada se setim kada sam bio mali i prvi put probao kafu da mi baš i nije bila tako ukusna... ali mislim da nije bila ni tako loša. S obzirom na to mislim da konzumacija kafe u nekim malim količinama ne može da šteti kod većine populacije.

 

[crvendac_011]

Ne odustajte od kafe

09. 03. 2011.
PRESS

Ne odustajte od kafe

Nakon višedecenijskih polemika o pozitivnim i negativnim efektima kofeina, stručnjaci se slažu - lekovit je u umerenim količinama



Već gotovo pola veka mediji i nutricionisti polemišu o mnogima najdražem napitku - kafi. I dok je sa čajem situacija nešto jasnija, stručnjaci su teško uspevali da usklade mišljenja oko toga koriste li napici od kafe zdravlju ili ne. Dobra stvar je to što kafa ima pozitivan učinak, ali se on manifestuje samo ako je konzumirate u umerenim količinama.
Glavna osobina kofeina je stimulisanje centralnog nervnog sistema. On povoljno utiče na intelektualne aktivnosti, ali samo kada je telo u stanju umora ili pospanosti. U takvim situacijama konzumiranje se preporučuje nakon ručka.
Naučni dokazi potvrđuju povoljan uticaj kafe na sprečavanje raka debelog creva. Međutim, koncentracija kofeina potrebna za dosezanje ove prednosti jednaka broju od četiri šoljice dnevno, što ipak može nepovoljno da utiče na druge telesne funkcije. Takođe, u kafi postoje antioksidansi koji pozitivno deluju na srce i smanjuju mogućnost pojave raka.
Jedna od najčešćih zabluda je da kafa povećava krvni pritisak. Istina je da je taj efekat samo kratkotrajan. Zato se može reći da kafa i snižava pritisak. Najnovija istraživanja otkrila su i da kafa smanjuje mogućnost pojave kamena u bubregu.

 

[macula]

Kafa smanjuje rizik moždanog udara

Kafa smanjuje rizik moždanog udara​

Žene koje svakodnevno piju kafu mogu smanjiti rizik za moždani udar, sudeći po istraživanju sprovedenom u Švedskoj.
IZVOR: PLIVA

Naučnici sa Instituta Karolinska u Stokholmu su objavili rezultate po kojima žene koje dnevno popiju najmanje jednu šoljicu kafe imaju prosečno 22-25% manje šansi da dožive moždani udar od žena koje uopše ne piju kafu.

Časopis „Udar” dodaje kako je u studiji učestvovalo 34670 ispitanica starosti od 49 do 83 godine i to u proseku oko 10 godina.

Naučnici napominju kako su pri izračunavanju rizika za moždani udar u obzir uzeli faktore poput pušenja, telesne mase, povišenog krvnog pritiska i dijabetesa.

Po njihovom mišljenju, eventualni pozitivan uticaj kafe bi se temeljio na smanjenju upalnih procesa i popravljanju osetljivosti na insulin.

Važan faktor bi mogli biti i antioksidansi prisutni u kafi, dodaju istraživači.

 

[crvendac_011]

Mitovi o kofeinu

Mitovi o kofeinu

Krstarica 28.03.2011 14:57



O uticaju kofeina i kafe na naš organizam i zdravlje postoji dosta mitova i oni se bitno razlikuju od stvarnih činjenica. Navešćemo neka interesantna pitanja i legende o kofeinu i kafi, ali i činjenice o tome.

Da li kofein izaziva zavisnost?
Kofein je, smatra se, bezbedan sastojak. To je stimulans koji uzbuđuje nerve u mozgu. Dok neki stimulansi, kao što je nikotin, izazivaju zavisnost, mala je verovatnoća da ćete postati zavisnik od kofeina ako ga konsumirate u umerenim količinama. Međutim, uobičajena potrošnja može dovesti do neželjenih reakcija kod nekih ljudi ako ne piju redovno jednu šolju kafe ujutro. Bez jutarnje kafe, kod nekih osoba mogu se javiti: glavobolja, umor, smanjena koncentracija, mučnina i bol u mišićima.

Kolika je dozvoljena količina kofeina dnevno za prosečnu odraslu osobu?
Između 200 mg i 300 mg kofeina dnevno, ili dve do tri šoljice kafe, smatra se umerenom količinom i generalno se smatra bezbednom za odrasle osobe.

Umerena potrošnja kofeina može smanjiti rizik od nekih bolesti?
Neke studije pokazale su da umereno konsumiranje kofeina smanjuje rizik od: dijabetesa, žučnog kamenca, Parkinsonove bolesti i bolesti jetre. Ipak, lekari ne preporučuju kofein kao lek i jedini način da se smanji rizik od bolesti.

Žene koje piju dosta kafe trebalo bi da smanje unos u vreme trudnoće?
Postoje oprečni rezultati istraživanja o kofeinu i trudnoći, ali stručnjaci smatraju da bi trudnice trebalo da piju manje količine kafe dnevno. Neke studije su povezale visok unos kofeina sa povećanim rizikom od pobačaja i smanjenja fetalnog rasta, ali veze između uzroka i posledica nisu ustanovljene. American Dietetic Association preporučuje trudnicama do 300 mg kofeina dnevno, ili do tri šolje kafe. Previše kafe može izazvati nervozu ili nesanicu.

Majke mogu da unesu kofein u svoju bebu preko mleka?
Bebe mogu zaista dobiti određenu dozu kofeina od mleka svoje majke. Međutim, Američka akademija za pedijatriju ističe da "nije verovatno da će jutarnja šolja kafe naškoditi detetu, ali previše kofeina može da izazove probleme kao što su loše spavanje, nervoza i poremećaj ishrane."

Sadržaj kofeina u šolji kafe može da varira čak i ako kafu pijete na istom mestu svakog dana?
Sadržaj kofeina u kafi može da varira u zavisnosti od načina spremanja, vrste kafe koja se koristi i količine stavljene kafe. Različita obrada kafe, način mlevenja ili način prženja - mogu dati različite količine kofeina. Istraživači sa Floride pripremali su jednu istu vrstu kafe šest dana uzastopce i otkrili da je sadržaj kofeina varirao u rasponu od 259 mg do 564 mg.

Koliko dugo efekti kofeina mogu trajati?
Efekti kofeina deluju dugo nakon popijene šolje kafe. Organizmu je potrebno 5 do 6 sati da eliminiše samo polovinu kofeina iz kafe. Zbog toga se dešava da pojedinim osobama i popodnevna kafa može da poremeti noćni san. Kod ljudi koji su osetljivi na kofein, efekti popijene kafe mogu da traju znatno duže od 5 sati.

Kofein se često dodaje lekovima protiv glavobolje?
Kofein u manjim količinama pomaže organizmu da brže apsorbuje lekove protiv glavobolje i brže donose olakšanje. Dodavanje kofeina zahteva manje lekova za isti efekat, smanjuje rizik za potencijalne nuspojave i eventualnu zavisnost od lekova. Nasuprot tome prevelike količine kafe i kofeina kod nekih osoba mogu izazvati glavobolju.

 

[macula]

Kafa učvršćuje kožu i uklanja akne!

Kafa učvršćuje kožu i uklanja akne!​

​

Mnogi ne mogu započeti dan bez šalice mirisne kave koja ime diže energiju i razbuđuje ih. No kava se može koristiti i u kozmetičke svrhe.

Ovaj čest dodatak preparatima protiv celulita ima detoksifikacijski učinak na vašu kožu.
Usitnjena zrna kave mogu učiniti čuda za vašu kožu. Donosimo vam recept za jednostavan piling koji će vam pomoći da učvrstiti kožu, smanjiti bore, ukloniti mrtvi sloj stanica i riješite se akni.

Ulje australskog oraha možete zamijeniti i maslinovim ulje. I jedno i drugo će vam nahranit kožu i učiniti ju mekanom.

Sastojci:
- jedna i pol šalice šećera iz šećerne trske
- četvrtina šalice sameljevene kave
- četvrtina usitnjenog kokosa
- tri četvrtine šalice ulja australskog oraha
- jušna žlica meda
- tri do pet kapi aromatičnog ulja po vašem izboru (preporuča se limun, naranča, metvica, cimet i bergamot)

Pomiješate sve sastojke, a med i aromatično ulje dodajte na samom kraju. Smjesu na sebe nanesite pod tušem, počevši od stopala. Isperite mlakom vodom i tijelo osušite tapkajući ga ručnikom. Ostatak smjese čuvajte u hladnjaku. Smjesa može stajati do dva tjedna i možete je koristiti svaki dan.

(ordinacija.hr )

 

[sendi]

20 neobičnih upotreba kafe

20 neobičnih upotreba kafe


B92

Možete li zamisliti život bez kafe? U njenom ukusu uživaju milioni ljudi širom sveta, ali je manje poznato da ona ima veoma širok spektar primene.

​

​

Predstavljamo vam 20 neobičnih načina upotrebe sveže kafe ili taloga posle kuvanja koji vam mogu olakšati život i pomoći u brizi o domaćinstvu.

1. Ubija neprijatne mirise iz frižidera

Ako i vaš frižider očajno miriše, stavite u njega činijicu sveže samlevene kafe i ostavite je na dan ili dva.
Kafa će apsorbovati mirise i učiniti vam naredno otvaranje frižidera prijatnijim.
Ovaj trik funkcioniše i sa pojedinačnim namirnicama – samo ih smestite u neku plastičnu kesu zajedno sa malo mlevene kafe i oprostite se od ružnih mirisa.

2. Smanjite celulit

Sve skupe kreme protiv celulita uglavnom imaju isti sastojak: kofein, koji navodno ubrzava metabolizam i smanjuje taloženje masti ispod kože.
Da biste sami napravili lek protiv celulita, pomešajte topao talog kafe sa malo kokosovog ili maslinovog ulja i utrljavajte u kožu kružnim pokretima nekoliko minuta. Zatim se istuširajte naizmenično toplom i hladnom vodom.

3. Neutrališite mirise na rukama

Beli luk, losos, korijander i mnoge druge namirnice mogu da ostave mirise na vašim rukama koji ne “isparavaju” satima. Otarasite ih se tako što ćete protrljati ruke punom šakom taloga od kafe i zatim isprati toplom vodom.

4. Napravite bogat kompost

Mnogi iskusni baštovani dodaju talog od kafe zemlji kako bi dobili bolji kompost. On je bogat fosforom, kalijumom, magnezijumom i bakrom i otpušta nitrite u zemljište tako da postane blago kiselo.

To je odlično za uzgoj nekih biljaka.

5. Sjajna kosa

Kafa se često preporučuje kao prirodni tretman koji kosu čini neodoljivo sjajnom. Napravite šolju jake kafe, pustite je da se ohladi, a zatim je nanesite na suvu čistu kosu.

Ostavite je da deluje bar 20 minuta, a zatim isperite. Za idealne rezultate, ponavljajte postupak jednom nedeljno.

6. Prirodna farba

Prirodni pigmenti u kafi čine je odličnom farbom za tkaninu, papir, uskršnja jaja, pa čak i kosu.
Ako želite da ofarbate papir, samo blago pređite četkicom umočenom u kafu preko njega i pustite da se osuši. Možete potopiti i tkaninu i neke predmete u vrelu kafu.

Budući da takva boja lako spada, ne farbajte predmete koji se često peru. Ako budete koristili kafu kao tretman za sjaj kose, možda ćete dobiti privremeni tamni odsjaj u loknama.

7. Očistite kamin

Ako želite da očistite kamin ili šporet na drva, a ne želite da izazovete dizanje čitavog oblaka prašine u vazduh, poprskajte rastvor kafe po pepelu, ostavite ga da stoji oko 15 minuta, a zatim pometite prljavrštinu.

Kafa će povezati čestice pepela, pa neće lebdeti kao inače.

8. Napunite jastuče za igle

Osušeni talog kafe je idealno punjenje za jastuče za igle iz kućne radinosti.
Samo ga stavite u neku krpu, svežite je u čvor i stavite u neku posudicu. Čestice kafe sprečiće da vaše igle zarđaju.

9. Piling kože

Ista svojstva koja smanjuju celulit mogu zategnuti i učvrstiti vašu kožu. Sve što je potrebno je da utrljate mlevenu kafu ili napravite piling od kombinacije jedne kašičice mlevene kafe i pola kašičice maslinovog ulja i po želji dodate malo mirišljavog ulja.

10. Oterajte mrave

Poprskajte suvi talog kafe na problematične površine gde ste primetili mrave u kući ili u dvorištu. Postoji mogućnost da će ih miris kafe oterati.
Ako pronađete mravinjak, u njega saspite celi lonac kafe.

11. “Nahranite” biljke

Biljke koje vole kiselu sredinu, biće vam zahvalne ako zemlju u kojoj su poprskate talogom. Azaleje, borovnice i rododendron su samo neke od biljaka kojima kafa veoma prija.

12. Oterajte mačke iz dvorišta

Kada vrtne biljke poprskate kafom, njen miris oteraće i mačke.

13. Polirajte površine

Pošto je blago abrazivna i kisela, mlevena kafa je odlična za poliranje površina poput pultova i frižidera.
Koristite je samu ili u kombinaciji sa malo deterdženta za sudove.

14. Osveživač automobila

Iskoristite talog kafe kao prirodni osveživač za automobile, tako što ćete ga zamotati u pocepan par najlon čarapa ili neku krpicu i okačiti o retrovizor.

15. Uzgajajte pečurke

Talog kafe je idealna sredina za uzgoj mnogih vrsta pečurki, uključujući i bukovače.

16. Otarasite se buva

Istrljajte talogom od kafe krzno vašeg ljubimca posle kupanja, kako bi se rešili buva. Ako ne pomogne sa buvama, bar će ublažiti neprijatan miris opranog krzna.

17. Zanimljiva dekoracija

Celim zrnima pečene kafe možete puniti ukrasne vaze ili providne čaše za olovke i dobiti vrlo zanimljivu dekoraciju, koja uz to još odlično miriše.

18. Napravite humus

Kišne gliste koje se obično koriste u proizvodnji plodne zemlje humusa, vole kafu gotovo koliko i ljudi. Zato, ako imate svoju koloniju glista, možete im davati talog kafe svakog dana.

19. Tajni sastojak

Samo malo kafe u nekim jelima može ostaviti divan ukus u hrani poput čilija, sladoleda ili čokoladne torte. Koristite je u marinadama za meso koje će posle biti savršeno mekano i poprimiti blago “dimljen” miris.

20. Maskirajte ogrebotine na nameštaju

Ogrebotine na drvenom nameštaju nestaju gotovo trenutno kada utrljate malo instant kafe pomešane sa pastom za poliranje i toplom vodom.

Ponovite ukoliko je potrebno, sve dok ogrebotina ne bude iste boje kao okolna površina.