Otvoreno i iskreno mišljenje može biti korisno, naravno, ne uvek! Ipak, prijatelju dragi, bio ti ateista ili ne, moraš poštovati zakone koji su, bez ikakve sumnje, delo zakonodavca. Zađi malo dublje u svet koji nas okružuje i pronaći ćeš mnoge neoborive dokaze da nas nije "slepi slučaj" doveo do nivoa inteligentnih stvorenja. Opet ovo bi bila druga tema. Činjenica je da ovaj sistem stvari nezadrživo (u poslednjih 10-15 godina rapidno) srlja u katastrofu. Može li čovek da spreči kataklizmu i propast ovog sistema stvari? Šta je tvoja svrha života? Kakva te budućnost očekuje? Postoje mnoga druga pitanja na koja možda imaš odgovore.
A ko procjenjuje šta je korisno a šta ne? Kriterijumi bi nam bili prilično različiti. I koje to zakone ja ne poštujem?
Slobodan sam da mislim i razmišljam kako god želim, ne moram se uklapati ni u kakva učenja, nemam takvih ograničenja. I zvučiš klasično/propovjednički, tipično za gomilu sekti/religija. Sistem stvari neizdrživ/kataklizma/spasenje/smisao života. Sve te sekte traže uplašene i izgubljene, prilaze im sa puno pažnje, poštovanja i nude neko otkrovenje, sigurno se unutar JS posebno cijeni svako vrbovanje nekog novog člana, otud toliki trud, koji ponekad graniči sa uznemiravanjem (gdje bi se već moglo pričati o zakonima).
Inače moj smisao života je krajnje jednostavan, život sam po sebi, život sa dragim osobama, više ili manje pojedinačnih ambicija i želja koje nastojim ostvariti, a šta će od toga donijeti budućnost ostaje da se vidi. Nakon smrti, ništa, mrak, i to prihvatam, to mi je prirodno i ne plaši me pa da mi neka religija treba nuditi odgovore i izlaz.
Ali shvatam i da su mnogi religiozni, da vjeruju da postoji nešto više i nemam ništa protiv toga. Počinje mi biti antipatično tek kad vidim da su tome previše posvećeni i samo tim se bave, ili još gore uporno ubjeđuju druge, ne poštujući njihovu slobodu mišljenja.