Java Apleti za Fiziku - Java Applets on Physics

[summer]

Generator

Generator

Aplet simulira rad indukcionog generatora koji je, radi jasnoće, pojednostavljen: umesto namotaja sa mnogo navoja i gvozdenim nosačem prikazan je samo jedan provodnik pravougaonog oblika; provodnici koji stvaraju magnetsko polje zamenjeni su permanentnim potkovičastim magnetom; osovina na kojoj rotira namotaj nije prikazana, kao ni uređaj koji pokreće tu osovinu (najčešće turbina).

Aplet omogućava demonstraciju rada i generatora naizmenične struje (izborom opcije [Bez komutatora]) i generatora jednosmerne struje (izborom opcije [Sa komutatorom]).

U apletu se mogu menjati brzina i smer rotacije provodnika.

Tokom rada aplet prikazuje napon koji meri voltmetar, crta dijagram napona na izlasku iz generatora u zavisnosti od vremena, i prema izboru, pravac i smer kretanja provodnika, linije sila magnetskog polja i smer električne struje kojom generator napaja kolo.

[FONT="Arial"][B][URL="http://www.walter-fendt.de/ph14yu/generator_yu.htm"]Generator[/URL][/B][/FONT]

 

[summer]

Omov zakon

Omov zakon

Aplet simulira rad prostog električnog kola sa jednim otpornikom. Radi demonstracije Omovog zakona u kolo su uključeni i volmetar i ampermetar.

U apletu se biraju vrednosti opsega ampermetra i voltmetra, otpornosti otpornika i napona napajanja, a aplet izračunava jačinu električne struje koja protiče kroz otpornik (pretpostavljajući da su instrumenti idealni) i ispisuje te vrednosti u apletu.

[FONT="Arial"][B][URL="http://www.walter-fendt.de/ph14yu/ohmslaw_yu.htm"]Omov zakon[/URL][/B][/FONT]

 

[summer]

Vezivanje otpornika

Vezivanje otpornika

Prikazani aplet demonstrira vezivanje otpornika u električnom kolu. On omogućava formiranje električnog kola sa najviše tri redno vezana otpornika u jednoj grani, odnosno tri paralelno vezana otpornika između dva čvora. Otpornost svakog otpornika se može izabrati u opsegu od 1 oma do 1 megaoma. Kolo se napaja idealnim generatorom čija se elektromotorna sila može izabrati u opsegu od 1 mV do 1 kV. U svakoj od grana se može postaviti ampermetar, a između svaka dva čvora voltmetar.

Nakon formiranja kola moguće je mišem izabrati otpornik, granu u kolu, ili deo kola između dva čvora, i aplet će u donjem delu prikazati napon i jačinu struje koja protiče kroz deo kola, kao i ekvivalentnu otpornost u gornjem levom uglu izabranog polja ako polje sadrži više otpornika.

Nakon unošenja nekog brojnog podatka, potvrdite unos pritiskom na taster za potvrdu unosa ([Enter], [Return] ili odgovarajući taster).

[FONT="Arial"][B][URL="http://www.walter-fendt.de/ph14yu/combres_yu.htm"]Vezivanje otpornika[/URL][/B][/FONT]

 

[summer]

Prosta kola naizmenične struje

Prosta kola naizmenične struje

Aplet simulira rad prostih kola naizmenične struje.

Aplet se postavlja u početno stanje pristiskom na dugme [Reset]. Pre pokretanja apleta potrebno je izabrati vrstu potrošača u kolu, frekvenciju i amplitidu EMS izvora koji napaja kolo i vrednost parametra koji opisuje potrošač (otpornost, kapacitivnost, induktivnost), a aplet automatski određuje i ispisuje vrednost amplitude jačine struje.

Pritiskom na dugme [Start] se pokreće simulacija, a ukoliko se izabere opcija [Usporeno] simulacija se usporava 10 puta. Tokom rada aplet prikazuje pokazivanja idealnog ampermetra i idealnog voltmetra koji mere napon i jačinu struje potrošača u izabranom kolu, fazore i vremenske dijagrame napona i jačine električne struje potrošača.

Nakon unošenja nekog brojnog podatka, potvrdite unos pritiskom na taster za potvrdu unosa ([Enter], [Return] ili odgovarajući taster).

[B][FONT="Arial"][URL="http://www.walter-fendt.de/ph14yu/accircuit_yu.htm"]Prosta kola naizmenične struje[/URL][/FONT][/B]

 

[summer]

Kombinacija otpornika, kalemova i kondenzatora

Kombinacija otpornika, kalemova i kondenzatora

Prikazani aplet demonstrira povezivanje otpornika, kalemova i kondenzatora u električnom kolu naimenične struje. On omogućava formiranje električnog kola sa najviše tri redno vezana električna elementa u jednoj grani, odnosno tri paralelno vezana električna elementa između dva čvora. Otpornost otpornika se može izabrati u opsegu od 1 oma do 1 megaoma, induktivnost kalemova u opsegu od 1 mH do 1 kH, a kapacitivnost kondenzatora u opsegu od 1 nF do 1 mF. Kolo se napaja idealnim naponskim generatorom čija se elektromotorna sila može izabrati u opsegu od 1 mV do 1 kV, a frekvenca u opsegu od 1 Hz do 1 kHz. U svakoj od grana se može postaviti ampermetar, a između svaka dva čvora voltmetar.

Nakon formiranja kola moguće je mišem izabrati električni element, grana ili deo kola između dva čvora, a aplet će u svom donjem delu prikazati napon, ekvivalentnu kompleksnu impedansu, imepdansu, fazni ugao impedanse kao i jačinu struje koja protiče kroz izabrani deo kola.

Nakon unošenja nekog brojnog podatka, potvrdite unos pritiskom na taster za potvrdu unosa ([Enter], [Return] ili odgovarajući taster).

[B][FONT="Arial"][URL="http://www.walter-fendt.de/ph14yu/combrlc_yu.htm"]Kombinacija otpornika, kalemova i kondenzatora[/URL][/FONT][/B]

 

[summer]

Elektromagnetsko oscilatorno kolo

Elektromagnetsko oscilatorno kolo

Aplet simulira rad oscilatornog električnog kola koje se sastoji od kondenzatora, kalema i otpornika. Otpornik nije potreban za rad oscilatornog kola, ali realne otpornosti u električnom kolu utiču na oscilatorni proces.

Aplet se postavlja u početno stanje pristiskom na dugme [Reset]. U početnom stanju, kondenzator je povezan sa baterijom usled čega se na oblogama kondenzatora nagomilava naelektrisanje i među njima postoji napon jednak naponu baterije. U apletu je moguće zadati vrednosti kapacitivnosti kondenzatora, induktivnosti kalema i otpornosti otpornika, a aplet izračunava period oscilacija i ispisuje ga u donjem levom uglu apleta.

Pritiskom na dugme [Start] aplet počinje sa radom. Prekidač odvaja kondenzator od baterije i povezuje ga sa kalemom. Tokom rada, aplet crvenim strelicama pored provodnika pokazuje smer električne struje, crvenim linijama prikazuje linije sila električnog polja u kondenzatoru, a plavim linijama linije sila magnetskog polja. U donjem desnom uglu apleta iscrtava se, u zavisnosti od izbora, ili dijagram zavisnosti napona i jačine električne struje od vremena, ili blok dijagram energija. U donjem levom uglu se prikazuje sat koji meri vreme proteklo od početka simulacije. Rad apleta se, prema izboru može usporiti ili 10 ili 100 puta.

Nakon unošenja nekog brojnog podatka, potvrdite unos pritiskom na taster za potvrdu unosa ([Enter], [Return] ili odgovarajući taster).

[B][FONT="Arial"][URL="http://www.walter-fendt.de/ph14yu/osccirc_yu.htm"]Elektromagnetsko oscilatorno kolo

Aplet simulira rad oscilatornog električnog kola koje se sastoji od kondenzatora, kalema i otpornika. Otpornik nije p[/URL][/FONT][/B]

 

[summer]

Elektromagnetski talas

Elektromagnetski talas

Animacija prikazuje ravanski polarizovani elektromagnetski talas koji se prostire u pozitivnom smeru pravca x-ose. Vektori električnog polja (obojeni crveno) su paralelni y-osi, a vektori magnetskog polja (obojeni plavo) su paralelni z-osi.

[B][FONT="Arial"][URL="http://www.walter-fendt.de/ph14yu/emwave_yu.htm"]Elektromagnetski talas[/URL][/FONT][/B]

 

[summer]

Prelamanje svetlosti

Prelamanje svetlosti

Aplet demonstrira zakone odbijanja i prelamanja svetlosti prikazivanjem upadnog, odbojnog i prelomnog zraka i odgovarajućih uglova.

U apletu se mogu zadati sredine kroz koje se zraci prostiru izborom iz liste ponuđenih materijala, kao i upadni ugao povlačenjem upadnog zraka (gore levo) mišem. Nakon toga aplet izračunava odbojni i prelomni ugao, ispisuje njihove vrednosti i crta zrake.

U apletu su uglovi prikazani sledećim bojama:
Upadni ugao (crno)
Odbojni ugao (plava)
Prelomni ugao (crvena)

Napomena: Indeks prelamanja materijala zavisi od talasne dužine svetlosti (to je uzrok disperzije svetlosti), ali je ta promena mala u opsegu vidljive svetlosti i u ovom apletu nije tretirana.

[FONT="Arial"][B][URL="http://www.walter-fendt.de/ph14yu/refraction_yu.htm"]Prelamanje svetlosti[/URL][/B][/FONT]

 

[summer]

Odbijanje i prelamanje svetlosti (Objašnjenje Hajgensovim principom)

Odbijanje i prelamanje svetlosti
(Objašnjenje Hajgensovim principom)

Ovaj aplet u koracima objašnjava pojave prelamanja i odbijanja svetlosti Hajgensovim principom.

Aplet prikazuje dve sredine kojima se mogu zadati indeksi prelamanja. Optički ređu (onu koja ima manji indeks prelamanja) aplet boji žutom bojom, a optički gušću plavom. Takođe se može zadati i ugao pod kojim se svetlost pada na granicu ovih sredina.

Aplet se postavlja u početno stanje pritiskom na dugme [Restart], i u toku rada se može privremeno zaustaviti u bilo kom trenutku pritiskom na dugme [Pauza/Nastavak]. Dok se u desnoj polovini apleta prikazuje tekst objašnjenja, u levoj polovini se prikazuje simulirana animacija onoga što tekst objašnjava. Kada se završi jedan korak objašnjenja, pritiskom na dugme [Sledeci korak] prelazi se na sledeći korak objašnjenja, odnosno sledeću animaciju.

Nakon unošenja nekog brojnog podatka, potvrdite unos pritiskom na taster za potvrdu unosa ([Enter], [Return] ili odgovarajući taster).

[B][FONT="Arial"][URL="http://www.walter-fendt.de/ph14yu/huygenspr_yu.htm"]Odbijanje i prelamanje svetlosti
(Objašnjenje Hajgensovim principom)[/URL][/FONT][/B]

 

[summer]

Refrakcioni astronomski teleskop

Refrakcioni astronomski teleskop

Aplet simulira rad refrakcionog astronomskog teleskopa, optičkog uređaja koji je namenjen posmatranju veoma dalekih predmeta. Pri posmatranju, ti predmeti oku posmatrača izgledaju uvećano.

Ideja refrakcionog astronomskog teleskopa zasniva se na kombinovanju dva principa:

* Prividna veličina nekog predmeta zavisi od ugla pod kojim zraci svetlosti dolaze u oko posmatrača.
* Sabirno sočivo sakuplja međusobno paralelne zrake u jednu tačku u žižnoj ravni, a zraci koji prolaze kroz isu tačku u žižnoj ravni po prolasku kroz sabirno sočivo postaju paralelni.

Konstrukcija refrakcionog astronomskog teleskopa sastoji se od dva sabirna sočiva, jednog bližeg posmatranom objektu, koje se naziva objektiv i drugog, bližeg oku posmatrača, koje se naziva okular. žižna daljina objektiva (f1) veća je od žižne daljine okulara (f2), a sočiva su tako postavljena da se zadnja žiža objektiva poklapa sa prednjom žižom okulara (rastojanje među sočivima iznosi f1+f2). Usled toga, snop paralelnih zraka koji pada na objektiv po prolasku kroz teleskop ostaje paralelan, ali je ugao pod kojim snop napušta okular (za male upadne uglove) f1/f2 puta veći od ugla pod kojim snop pada na objektiv.

Aplet šematski prikazuje teleskop prikazom sočiva; pored toga, aplet prikazuje i prostiranje paralelnog snopa zraka kroz teleskop. U apletu se mogu zadati vrednosti žižnih daljina (u opsegu 0,05 m do 0,50 m), a paralelni snop zraka se može pomerati povlačenjem mišem. Nakon svake promene aplet sračunava ugao između snopa i ose objektiva, odnosno okulara, i uvećanje teleskopa. Pri crtanju zraka aplet primenjuje aproskimaciju tankog sočiva, prikazujući samo jedno (na simetralnoj ravni) umesto dva (na ulaznoj i izlaznoj površini) prelamanja zraka. Ispod apleta se, kao ilustracija, prikazuje sazvežđe Plejada (narodni naziv - Vlašići) posmatrano golim okom (levo) i teleskopom izabranih karakteristika (desno).

Nakon unošenja nekog brojnog podatka, potvrdite unos pritiskom na taster za potvrdu unosa ([Enter], [Return] ili odgovarajući taster).

[B][FONT="Arial"][URL="http://www.walter-fendt.de/ph14yu/refractor_yu.htm"]Refrakcioni astronomski teleskop[/URL][/FONT][/B]