Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Aplet simulira ekstremne slučajeve sudara, elastični i plastični sudar, na primeru dva vagona koji se sudaraju na glatkoj horizontalnoj pruzi pod odgovarajućim uslovima.
Prema zakonu održanja kretanja, ukupna količina kretanja sistema ostaje konstantna, pa se centar mase sistema (označen tačkom žute boje na šinama). Kada vagoni interaguju preko opruge, opruga se deformiše tokom sudara, i vraća u početno stanje, pa je ukupna kinetička energija pre sudara jednaka ukupnoj kinetičkoj energiji posled sudara (elastični sudar). Ako vagoni interaguju preko automarskog kvačila, vagoni se tokom sudara spajaju, i zbog zakona održanja količine kretanja, ukupna kinetička energija nakon sudara mora biti manja nego ukupna kinetička energija pre sudara (jedan deo kinetičke energije prelazi u neki drugi oblik).
Dugmetom [Reset] aplet se dovodi u početno stanje. Nakon izbora tipa sudara i veličina koje se posmatraju (brzina, količina kretanja i kinetička energija) koji se posmatraju, zadaju se vrednosti masa i brzina vagona (negativne vrednosti brzine označavaju kretanje ulevo), a aplet izračunava i ispisuje brzine, količine kretanja ili kinetičke energije (u zavisnosti od izbora) pre i posle sudara. Pritiskom na dugme [Start] se pokreće simulacija, a Ukoliko se izabere opcija [Usporeno] simulacija se usporava 10 puta.
Nakon unošenja nekog brojnog podatka, potvrdite unos pritiskom na taster za potvrdu unosa ([Enter], [Return] ili odgovarajući taster).
Kod:
[FONT="Arial"][B][URL="http://www.walter-fendt.de/ph14yu/collision_yu.htm"]Aplet - Elastični i plastični sudari[/URL][/B][/FONT]
Da bi se telo kretalo ravnomerno pravolinijski, na njega, po prvom Njutnovom zakonu, ne treba da deluje nikakva sila. Međutim, da bi se obezbedilo ravnomerno kružno kretanje, na telo mora da deluje jedna ili više sila čija je rezultanta konstantog intenziteta, normalna na vektor brzine tela i usmerena ka centru kružnice po kojoj se telo kreće. Ta sila se naziva centripetalna sila. Ustvari, centripetalna sila svojim intenzitetom, pravcem i smerom "određuje" telu kružnicu po kojoj će se telo kretati.
Aplet na primeru kružnog kretanja kuglica na vrtešci prikazuje poreklo i posledice dejstva centripetalne sile. Pri tome, aplet samo prikazuje fazu ravnomernog okretanja vrteške, ne ulazeći u proces ubrzavanja i usporavanja vrteške.
U apletu je prikazana vrteška koja se okreće i koja se, radi boljeg uvida može zaustaviti u bilo kom položaju pritiskom na dugme [Pauza/Nastavak]. Tokom rada, mogu se zadati vrednosti perioda obrtanja vrteška (kraći period - brže obrtanje), rastojanje između ose vrteške i tačke vešanja niti na vrtešku, dužina niti i masa kuglica. Ukoliko se izabere opcija [Usporeno] simulacija se usporava 10 puta.
Ako se izabere opcija [Vrteska], aplet prikazuje vrtešku kako se okreće; biranjem opcije [Vrteska sa silama] pored vrteške aplet prikazuje i sile koje deluju na kuglice tokom okretanja: crnom bojom je prikazana sila Zemljine teže, plavom sila zatezanja konca, a njihova rezultanta je prikazana crvenom bojom. Ta rezultanta je u ovom slučaju centripetalna sila. Izborom opcije [Dijagram] prikazuje se dijagram sila koje deluju na jednu kuglicu nacrtan u ravni koja sadrži osu rotacije i kuglicu koja se posmatra. Na kraju, ako se izabere opcija [Brojne vrednosti], u apletu se prikazuju vrednosti koje imaju karakteristične veličine koje opisuju zadato kretanje.
Nakon unošenja nekog brojnog podatka, potvrdite unos pritiskom na taster za potvrdu unosa ([Enter], [Return] ili odgovarajući taster).
Kakav je oblik planetarnih putanja (orbita)? U dugom periodu od Ptolomeja do Kopernika astronomi su imali jednostavan, ali netačan odgovor: putanje planeta su kružnice, ili se mogu predstaviti u obliku superpozicija kružnih kretanja. Uverenje je bilo zasnovano na grubim opažanjima i filozofskim uverenjima da je kružno kretanje "savršeni" oblik kretanja koje je Bog kao takvo izabrao za kretanja planeta. Tek je Johan Kepler na osnovu preciznih dugogodišnjih posmatranja Tiho Brahe-a 1609. izneo stav da su orbite planeta elipse.
Elipsa je kriva koja se zadaje dvema tačkama u njenoj unutrašnjosti koje se nazivaju žiže: zbir rastojanja bilo koje tačke elipse od žiža je konstantan. Kružnica je specijalni slučaj elipse kod koje se žiže poklapaju. Elipsa ima veliku i malu poluosu (najmanje i najveće rastojanje neke tačke elipse od centra elipse): kružnica, kao specijalni slučaj elipse, ima jednake poluose (to su poluprečnici kružnice). Pored poluosa, elipsa se opisuje i ekcentricitetom, odnosom razlike poluosa i velike poluose: ekscentricitet kružnice kao specijalnog slučaja elipse iznosi 0.
Evo formulacije I Keplerovog zakona: Orbite planeta su elipse u čijoj je jednoj žiži Sunce
Aplet simulira kretanje nebeskih tela po orbitama oko Sunca. Najpre se izabere planeta koja se posmatra; pored planeta se za posmatranje može izabrati i Halejeva kometa, ili proizvoljno telo kome se zadaju velika poluosa i ekscentricitet putanje. Poluose su izražene u astronomskim jedinicama (AJ, 1 AJ = 1.49597870 x 1011 m, AJ predstavlja srednje rastojanje Zemlje od Sunca), a zadati ekscentricitet mora biti manji od 1. Interesantno je obratiti pažnju na male vrednosti ekscentriciteta planetarnih orbita (te elipse jako liče na kružnice), što objašnjava vekovno uverenje da su planetarne orbite kružnice. Nakon izbora nebeskog tela koje se posmatra, to telo je u apletu predstavljeno tačkom plave boje koja se može povlačiti mišem. Sunce je u apletu predstavljeno crvenom tačkom. Aplet, prema izboru korisnika, može da iscrtava orbitu planete sa afelom i perihelom (najudaljenija i najbliža tačka Suncu), veliku i malu poluosu i potege (duži koje spajaju položaj planete sa žižama).
Nakon unošenja nekog brojnog podatka, potvrdite unos pritiskom na taster za potvrdu unosa ([Enter], [Return] ili odgovarajući taster).
Kako se planete kreću po eliptičnim orbitama oko Sunca? Gde se nalaze u nekom trenutku i kolike su ima brzine? Na ovo pitanje odgovor je 1609. godine dao Johan Kepler svojim drugim zakonom koji glasi: Duž koja spaja planetu sa Suncem u jednakim vremenskim intervalima prebriše jednake površine
Da je orbita planete kružnica, ta duž bi bila poluprečnik i uvek bi imala istu dužinu, pa bi se planete kretale konstantnim brzinama. Međutim, pošto su orbite elipse, dužina duži se menja, pa se planete kreću brže kad su bliže Suncu, a sporije kada je planeta dalje od njega.
Aplet simulira ovako opisano kretanje. Najpre se izabere planeta koja se posmatra; pored planeta se za posmatranje može izabrati i Halejeva kometa, ili proizvoljno telo kome se zadaju velika poluosa i ekscentricitet putanje. Poluose su izražene u astronomskim jedinicama (AJ, 1 AJ = 1.49597870 x 1011 m, AJ predstavlja srednje rastojanje Zemlje od Sunca), a zadati ekscentricitet mora biti manji od 1. (Za opis karakteristika elipse pogledati aplet koji prikazuje Prvi Keplerov zakon). Aplet tada prikazuje kretanje planete i crta dva sektora jednakih površina, jedan (obojen ružičasto) u blizini afela putanje (najveće rastojanje od Sunca) a drugi (obojen zeleno) u blizini perihela putanje (najmanje rastojanje od Sunca). Ispod sektora su prikazani časovnici koji mere vreme potrebno da planeta prođe deo putanje zahvaćen sektorima. Prema želji korisnika može se promeniti veličina sektora, a može se uključiti i prikaz vektora brzine. Tokom rada apleta, ispisuju se trenutna, maksimalna i minimalna brzina planete na orbiti. Ukoliko se izabere opcija [Usporeno] simulacija se usporava 10 puta, a simulacija se može privremeno zaustaviti pritiskom na dugme [Pauza/Nastavak].
Nakon unošenja nekog brojnog podatka, potvrdite unos pritiskom na taster za potvrdu unosa ([Enter], [Return] ili odgovarajući taster).
Aplet simulira merenje pritiska u tečnostima u zavisnosti od dubine.
U apletu je prikazan sud sa tečnošću (obojena plavo) u koju se potapa senzor pritiska (obojen crveno-metalna kutija koja je na gornjoj strani zatvorena membranom) koji je cevčicom povezan sa manometrom (U cev ispunjena istom tečnošću u koju se potapa senzor manometra). Pri potapanju senzora membrana se deformiše, potiskuje gas u senzoru i cevčici što dovodi do razlike nivoa tečnosti u U-cevi. Time je razlika pomeraja tečnosti u kracima U-cevi proporcionalna razlici pritiska koji deluje na membranu i pritiska koji deluje na slobodni kraj U-cevi. Pošto na desni kraj U-cevi deluje atmosferki pritisak, a na membranu zbir atmosferskog pritiska i hidrostatičkog pritiska, zaključuje se da manometar sa U-cevi u ovom eksperimentu meri hidrostatički pritisak.
U apletu se bira tečnost čiji se pritisak meri (obojena plavo), a može se izabrati i gustina neke tečnosti, koja nije prikazana u listi. Povlačenjem aparature ya merenje pritiska naniže i naviše menja se dubina na kojoj se vrši merenje, a iyračunati pritisak se prikazuje u apletu i prikazuje u hektopaskalima (1 hPa = 100 Pa = 100 N/m2).
Nakon unošenja nekog brojnog podatka, potvrdite unos pritiskom na taster za potvrdu unosa ([Enter], [Return] ili odgovarajući taster).
Kod:
[FONT="Arial"][B][URL="http://www.walter-fendt.de/ph14yu/hydrostpr_yu.htm"]Hidrostatički pritisak u tečnostima[/URL][/B][/FONT]
Aplet pokazuje jednostavan eksperiment koji demonstrira Arhimedov zakon: dinamometrom se meri težina tela koje se potapa u tečnost i vadi iz nje.
U apletu se mogu podesiti površina osnovice is visina tela, gustina tela, gustina tečnosti i merni opseg dinamometra. Aplet računa težinu nepotopljenog tela uzimajući da gravitaciono ubrzanje iznosi 9,81 m/s2 i upozorava ako je ta težina tela veža od mernog opsega dinamometra.
Dinamometar se može "uhvatiti" mišem za vrh i povlačiti naviše i naniže. Pri tome aplet izračuva i ispisuje vrednost "gaza" tela (visine do koje je telo potopljeno u vodu), istisnute zapremine, sile potiska i težine tela koju dinamometar meri.
Nakon unošenja nekog brojnog podatka, potvrdite unos pritiskom na taster za potvrdu unosa ([Enter], [Return] ili odgovarajući taster).
Kod:
[B][FONT="Arial"][URL="http://www.walter-fendt.de/ph14yu/buoyforce_yu.htm"]Sila potiska u tečnostima[/URL][/FONT][/B]
Aplet demonstrira promenu elongacije, brzine, tangencijalnog ubrzanja, sile i energije matematičkog klatna tokom oscilovanja. Prepostavka modela matematičkog klatna je da se telo obešeno o nit može smatrati materijalnom tačkom i da se trenje može zanemariti, a aplet je napravljen tako da u proračunima zanemaruje zavisnost perioda oscilovanja od amplitude koja je zanemariva za male amplitude, pa je rad apleta ograničen na oscilacije sa amplitudom manjom od 200.
Pritiskom na dugme [Reset] telo se postavlja u početni (amplitudni) položaj. U apletu se mogu zadati vrednosti dužine niti, mase tela, gravitacoionog ubrzanja i amplitude, a aplet računa i prikazuje trajanje perioda oscilovanja. Pritiskom na dugme [Start] se pokreće simulacija, a ukoliko se izabere opcija [Usporeno] simulacija se usporava 10 puta. Tokom rada aplet ispisuje vrednost i crta dijagram izabrane veličine.
Nakon unošenja nekog brojnog podatka, potvrdite unos pritiskom na taster za potvrdu unosa ([Enter], [Return] ili odgovarajući taster).
Aplet prikazuje promenu elongacije, brzine, ubrzanja i energije klatna sa oprugom tokom vremena. Trenja i otpori sredine su zanemarena.
Dugme [Reset] dovodi klatno u početni položaj, a dugmetom [Start] se pokreće simulacija, a ako se izabere opcija [Usporeno], simulacija je 10 puta usporena. U apletu mogu postaviti vrednosti konstante opruge, mase tega, gravitacionog ubrzanja i amplitude oscilovanja, a aplet računa i prikazuje trajanje perioda oscilovanja.
Nakon unošenja nekog brojnog podatka, potvrdite unos pritiskom na taster za potvrdu unosa ([Enter], [Return] ili odgovarajući taster).
Kod:
[FONT="Arial"][B][URL="http://www.walter-fendt.de/ph14yu/springpendulum_yu.htm"]Klatno sa oprugom[/URL][/B][/FONT]
Simulacija prikazuje klatna povezana oprugom male elastične konstante (kaže se slabo vezana, ali i na srpskom jeziku češći je termin slabo kuplovana). Kod slabo kuplovanih sistema karakteristično je da tokom kretanja energija periodično prelazi sa jednog oscilatornog podsistema na drugi.
Dugmetom [Reset] aplet se postavlja u početno stanje. U apletu se mogu zadati početne pozicije (otkloni) oba tega, a zatim se simulacija pušta u rad pritiskom na dugme [Start]. Tokom rada, aplet na dijagramima crta grafikone zavisnosti otklona oba klatna u zavisnosti od vremena, pri čemu negativna vrednost označava otklon klatna ulevo, a pozitivna vrednost otklon klatna udesno. Ukoliko se izabere opcija [Usporeno] simulacija se usporava 10 puta.
Nakon unošenja nekog brojnog podatka, potvrdite unos pritiskom na taster za potvrdu unosa ([Enter], [Return] ili odgovarajući taster).
