Istorija ZOI

[Mihajlo]

Šamoni 1924, I zimske olimpijske igre
plakat i Gilis Grafstrom

Trajale su od 25. januara do 5. februara.

Iako je tek 1925. godine Međunarodni olimpijski komitet konačno odlučio da se Zimske igre održavaju svake četvrte godine i da ne budu povezane sa Letnjim, skup iz Šamonija smatra se i računa kao I zimske olimpijske igre.

Umetničko klizanje i hokej na ledu bili su olimpijski sportovi i ranije, pa su Gilis Grafstrom i reprezentacija Kanade u hokeju na ledu odbranili olimpijske titule iako su Igre bile prve.

Sonja Heni nastupila je, sa 11 godina, prvi put na Olimpijskim igrama, a prvu medalju na zimskim igrama osvojio je brzi klizač Čarls Džutrou.

Na zatvaranju Igara posebno priznanje dodeljeno je alpinisti Šarlu Granvilu Brusu, čoveku koji je predvodio ekspediciju koja se popela na Mont Everest 1922. godine.

Kuriozitet predstavlja podatak da je tek 2006. godine dodeljena poslednja medalja iz Šamponija, MOK je odličja dodelio najuspešnijima u karlingu, prethodno je 1974. ustanovljena greška u računanju bodova skijaša skakača pa je Anders Haugen ‘preskočio’ Torlifa Hauga i osvojio bronzanu medalju.

Norvežani su bili najuspešniji, završili su sa 17 medalja (4, 7, 6), Finci drugi (4, 4, 3), a na listi onih čiji su sportisti osvajali medalje našlo se još osam država.

Na 18 i 50 km trkali su se pod zastavom tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Zdenko Švigelj, Vladimir Kajzelj, Dušan Zimaja i Mirko Pandaković, Švigelj je bio 32. u trci na 18 kilometara, a trku na 50 km nije završio nijedan od četvorice predstavnika KSHS.

 

[Mihajlo]

Sent Moric 1928, II zimske olimpijske igre

Sent Moric 1928, II zimske olimpijske igre

Domaćin II Zimskih olimpijskih igara bio je Sent Moric, švajcarski ski-centar, već tada stecište svetske mondenije.

Igre su trajale od 11. do 19. februara uz učešće 438 sportista i 26 sportistkinja.


Bile su to prve ‘prave’ zimske Igre, nisu bile povezane sa Letnjim igrama u Amsterdamu a s obzirom na to gde je trebalo da se takmiče najbolji sportisti te godine jasno je da uslova za zimske sportove baš nije bilo u blizini najvećeg grada Holandije.

Ozbiljno organizovane Zimske olimpijske igre 1928. godine označile su i kraj Nordijskih igara, do tada redovnog skupa majstora zimskih sportova Skandinavije.

Održana su takmičenja u bobu, sankanju, nordijskim disciplinama skijanja, hokeju na ledu i umetničkom i brzom klizanju, a demonstracioni sportovi bili su ‘vojna patrola’, preteča bijatlona, i skejoringu, trkanju skijaša koje vuku konji, psi ili motorna vozila…

Velika Sonja Heni osvojila je svoju prvu zlatnu olimpijsku medalju, a Norvežani još jednom dominirali po broju osvojenih medalja, ukupno 15 (6, 4, 5). Drudi na listi bili su sportisti iz Sjedinjenih Država sa šest olimpijskih odličja.

Učestvovali su predstavnici 25 zemalja, a prvi put se pojavio sport južne hemisfere (Argentina), Centralne Amerike (Meksiko) i Azije (Japan). Jugoslaviju je predstavljalo šestoro skijaša trkača iz Slovenije (Stane Bervar, Janko Janša, Joško Janša, Peter Klofutar, Stane Kmet i Boris Režek).

 

[Mihajlo]

Lejk Plesid 1932, III zimske olimpijske igre

Lejk Plesid 1932, III zimske olimpijske igre

plakat i Edi ŠejLejk Plesid je bio domaćin III ZOI, i letnji i zimski skup najvećih sportista održan je u Sjedinjennim Državama a od 4. do 14. februara takmičilo se 252 njih.

Muškaraca je, još jednom, bilo znatno više, učestvoala je 21 žena.

Odziv je bio nešto slabiji zbog ’selidbe Igara’ preko Atlantika pa nije bilo predstavnika sedam država koje su učestvovale na prethodnim Igrama, među njima i Jugoslavije, kao i bob postave Meksika kojoj je komšiluk bio ’dalji’ od Sent Morica.

Osnovni program Igara bio je isti kao i četiri godine ranije, ponovo se pojavio karling, trke sankaša koje su vukli psi i brzo klizanje za žene.

Deset Amerikanki i Kanađanki podelilo je medalje u tri discipline, ali se u zvaničnom zbiru medalja nalaze samo odličja osvojena u sedam sportova.

Najuspešniji su bili domaćini, uglavnom zbog brojnosti učesnika, sa 12 medalja (6, 4, 2), Norvežani su bili drugi sa 10 (3, 4, 3) a Kanađani, sa po jednim odličjem 1924. i 1928. godine u Lejk Plesidu su sakupili sedam.

Frenklin Ruzvelt, u to vreme guverner države Njujork, otvorio je Igre, iste godine postao predsednik Sjedinjenih Država.

Takmičenja su održana na Oval stadionu i bob stazi na brdu Vajtfejs i pored silnih protesta vlasnika zemlje i šume koje je staza presekla.

Zanimljivo je da su na istim mestima, uz dosta renoviranja i novih ulaganja, održana i takmičenja na Igrama 1980. godine.

 

[Mihajlo]

Garmiš-Partenkirhen 1936, IV zimske olimpijske igre

Garmiš-Partenkirhen 1936, IV zimske olimpijske igre

plakat i Birger RudGarmiš-Partenkirhen je bio domaćin Zimskih olimpijskih igara 1936. i poslednji put su letnje i zimske igre jedne godine održane u istoj državi.

Prvi put su se pojavili alpski skijaši, takmičili su se u kombinaciji i udeo žena u ukunom broju učesnika bio je ne toliko primetniji koliko veći (80 od 646).

Sonja Heni osvojila je i treće uzastopno zlato, na brzom klizanju vladao je Ivar Balangrud a Norvežani su se vratili na prvo mesto po broju osvojenih medalja.

Oba takmičenja u alpskom skijanju, kombinacija za muškarce i žene, donela su po dva zlata i srebra domaćinima.

Igre su trajale od 6. do 16. Februara, otvorio ih je Adolf Hitler a učestvovali su prvi put Turci, Grci, Bugari, predstavnici Jugoslavije su se vratili na scenu u čak četiri sporta, alpskom skijanju (Franci Čop, Hubert Heim, Ciril Praček, Emil Žnidar), skijaškom trčanju (Avgust Jakopič, Alojz Klančnik, Leon Knap, Lado Senčar, Franc Smolej, Lovro Žemva), nordijskoj kombinaciji (Tone Dečman, Albin Jakopič, Leo Bebler, Rado Istenič) i skijaškim skokovima (Albin Jakopič, Albin Novšak, Franc Palme, Franc Pribošek).

Sjajan rezultat zabeležio je Franc Smolej u trci na 50 km osvojivši 10. mesto

Domaćini su, i pored svih napora Odeljenja za sport Trećeg rajha stigli do samo šest medalja, više nego na ijednim Igrama pre toga ali su završili na deobi trećeg mesta sa Fincima. Šveđani su se vratili sa sedam odličja a Norvežani bili daleko najuspešniji sa 15 (7, 5, 3).

Demonstracioni sport bio je Ajsštokšizen, bavarska verzija karlinga.

Medalje deljen u Garmišu bile su najveće i najteže ikada pripremljene olimpijskim pobednicima, prečnika 10cm, debljine 4mm i težine 324 grama.

 

[Mihajlo]

Sent Moric 1948, V zimske olimpijske igre

Sent Moric 1948, V zimske olimpijske igre

plakat i Barbara En SkotZbog II svetskog rata igre 1940. godine nisu održane u Saporu, u Japanu, one 1944. čiji je domaćin trebalo da bude italijanska Kortina d Ampeco su, takođe, preskočene, a prvi posleratni domaćin bio je švajcarski Sent Moric, drugi put u pet izdanja zimskih Igara.

Trajale su od 30. januara do 8. februara, okupile 669 takmičarki i takmičara, a u četiri sporta i 22 discipline deljene su medalje.

Od dva demonstraciona sporta, Vojne patrole i Zimskog petoboja, ovaj prvi je ponovo olimpijski, uz modifikacije i promenu imena, kao bijatlon, a petoboj, spoj skijaškog trčanja, spusta, streljaštva, mačevanja i konjičkog sporta, nestao je sa scene.

Sva takmičenja održavana su pod nebom, kada je bilo vedro, vedrim, a češće su zavisila od vremenskih uslova.

Siromašna Evropa, čak i Švajcarska, uspela je da organizuje igre na kojima nije bilo mesta za sportiste iz Nemačke i Japana ali su se pojavili Italijani i uspeli da osvoje jednu zlatnu medalju.

Titula najuspešnije države učesnice podeljena je na čak tri tima, Norvežani (4, 3, 3), Šveđani (4, 3, 3) i domaćini Švajcarci (3, 4, 3) osvojili su po deset medalja, Amerikanci jednu manje, Austrijanci osam odlučja.

Pored Nemaca i Japanaca nije bilo ni predstavnika Sovjetskog Saveza, samim tim ni pribaltičkih države Letonije i Estonije koje su pre rata bile redovne učesnice Igara.

Jugoslaviju je predstavljala grupa od 17 sportista, u alpskom skijanju Jože Bertoncelj, Franci Čop, Matevž Lukanc, Slavko Lukanc, Saša Molnar, Valentin-Tine Mulej i Ciril Praček, u skijaškom trčanju Alojz Klančnik, Jože Knific, Matevž Kordež, Tone Pogačnik, Tone Razinger i Franc Smolej i u skijaškim skokovima Karel Klančnik, Janko Mežik, Janez Polda i Franc Pribošek.

Igre u Sent Moricu 1948. pamte se po dve afere, američkom timu je tokom noći pokvaren bob pa je popravljan što je bilo dovoljno za bronzanu medalju u četvorosedu, u dvosedu su Amerikanci osvojili zlato, i skandalu sa Amerikancima na hokejaškom turniru.

Kanađani su osvojili zlatne medalje, Čehoslovaci srebrne, domaćini bronzane, a Amerikanci ostali bez odličja. Amaterska selekcija, koju je podržavao Olimpijski komitet SAD, nije mogla do medalje, a rezultati profesionalnog tima koji je doputovao u Švajcarsku i, ljubaznošću rivala, igrao utakmice, nisu računati u ukupnom poretku.

 

[Mihajlo]

Oslo 1952, VI zimske olimpijske igre

Oslo 1952, VI zimske olimpijske igre

plakat i Hjalmar AndersenIgre 1952. godine organizovao je glavni grad Norveške, Oslo, program je ostao isti kao i u Sent Moricu uz nešto više učesnika, a vratili su se sportisti iz Nemačke i Japana.

Igre, koje je Oslo dobio u konkurenciji Kortine d Ampeco i Lejk Plesida, održane su od 14. do 25. februara.

Prestonica Norveške, prvi i do danas jedini glavni grad neke države koji je organizovao Zimske olimpijske igre (Sarajevo postalo glavni grad kasnije), ugostila je 109 žena i 585 muškaraca koji su se takmičili za 22 seta medalja.

Junak Igara bio je norveški brzi klizač Hjalmar Andersen koji je osvojio tri zlatne medalje i pomogao domaćinima da potvrde primat u zimskim sportovima. Završili su sa ukupno 16 medalja (7, 3, 6) ispred nadolazeće sile iz Sjedinjenih Država sa deset odličja i Finaca koji su osvojii jednu medalju manje.

Čak tri srebra osvojili su Holanđani u skijaškom trčanju, Kornelis Brojkman vratio se sa dve medalje.

Turnir u hokeju na ledu održan je u 25 kilometara udaljenom Lilestremu, a zlatne medalje osvojili su Kanađani, srebrne Amerikanci a bronzane Šveđani.

Demonstracioni sport bio je bendi, preteča hokeja, a učestvovale su tri selekcije sa severa Evrope, Švedska, Norveška i Finska.

Na takmičenjima u alpskom skijanju dominantni su bili predstavnici Austrije osvojivši sedam medalja, na ostatku Igara predstavnici Austrije stigli su još samo do jednog odličja.

 

[Mihajlo]

Kortina d Ampeco 1956, VII zimske olimpijske igre

Kortina d Ampeco 1956, VII zimske olimpijske igre

plakat i Toni ZajlerPosle 1944. i Igara koje nisu održane zbog II svetskog rata i 1952. godine kada je domaćinstvo dobio Oslo, Kortina d Ampeco, italijanska varoš u Dolomitima najzad je dobila priliku da ugosti najbolje zimske sportiste sveta.

VII ZOI održane su od 26 januara do 5. februara, a najveća novost je bila pojava sportista iz SSSR koji su uspeli i da osvoje prve medalje za tu državu. Bez obzira na to što su se prvi put pojavili na Igrama u Moskvu su odneli čak 16 medalja (7, 3, 6), prestigavši Austrijance sa 11 (4, 3, 4) i Šveđane sa deset odličja.

Do Igara 1956. godine dominantni Norvežani osvojili su samo četiri medalje.

Velika zvezda bio je austrijski skijaš Toni Zajler koji je postao prvi čovek koji je pobedio u sve tri discipline alpskog skijanja, slalomu, veleslalomu i spustu.

Finci su predstavili novi stil skakanja, danas jedini koji se viđa na takmičenjima, sa rukama uz telo a ne ispred glave, i uzeli zlato i srebro, a Sovjeti su osvojili sedam od 12 medalja na brzom klizanju. Najuspešniji je bio Jevgenij Grišin.

Igre u Kortini bile su poslednje na kojima su se takmičanja u umetničkom klizanju održavala na otvorenom, a centralni objekat bio je Ledeni stadion sa 7.000 mesta.

Hokej na ledu, u kojem su zlatnu medalju Severnoamerikancima 'oteli' hokejaši iz Sovjetskog Saveza, igran je pred 12.000 ljudi na Olimpijskom stadionu.

Jugoslaviju je predstavljalo šesnaestoro takmičara, pet žena a trkačice Amalija Belaj, Biserka Vodenlič i Nada Birko (štafeta 3x5 kilometara) ostvarile su najbolji plasman u istoriji nastupa Jugoslovena na zimskim Igrama osvojivši deveto mesto.

Pored njih učestvovali su i alpski skijaši Franc Cvenkelj, Ludvik Dornig i Jože Ilija, skijašica Slava Zupančič, skakači Jože Zidar, Albin Rogelj, Janez Polda, Janez Gorišek, trkačica Biserka Vodenlič i trkači Zdravko Hlebanja, Cvetko Pavčič, Matevž Kordež i Janez Pavčič.

Igre u Kortini bile su prve koje su direktno prenošene na televiziji i prve na kojima su sportisti iz Istočne i Zapadne Nemačke nastupili kao jedan tim. Ta praksa održala se do 1964. godine, pa, logično, nastavljena tek posle pada Berlinskog zida.

 

[Mihajlo]

Skvo Veli 1960, VIII zimske olimpijske igre

Skvo Veli 1960, VIII zimske olimpijske igre

plakat i Jevgenij GrišinIgre su se 1960. preselile iz Evrope posle 28 godina. Domaćin je bila Kalifornija, Skvo Veli, oblast poznata po skijaškim terenima, a prvi put je izgrađeno olimpijsko selo za smeštaj sportista.

Bilo ih je 665, 521 muškarac i 144 žene a takmičenja su održana u komplikovanim uslovima. Veliku količinu snega zalila je kiša pred sam početka pa je američka vojska dovlačila sneg sa okolnih planina.

Igre su održane od 18. do 28. februara a otvorio ih je Ričard Nikson.

S obzirom na hladni rat koji je bio u usponu hokejaški turnir izazvao je najviše interesovanja. Amerikanci su uspeli da iznenade i Sovjete i komšije Kanađane i u to vreme sjajni tim Čehoslovačke i osvoje zlatnu medalju.

Hokejaši su igrali u Blit Areni, građenoj za ovo takmičenje, kapaciteta 8.500 mesta.

Sovjetski brzi klizači Jevgenij Grišin i Lidija Skoblikova osvojili su po dve zlatne medalje, a najuspešniji je bio finski trkač Veiko Hakulinen sa tri odličja.

Reprezentativci Sovjetskog Saveza osvojili su čak 21 medalju (7, 5, 9), znatno više od Amerikanaca koji su završili sa deset (3, 4, 3) i Nemaca (4, 3, 1) i Finaca (2, 3, 3) sa po osam.

Na Igrama u Skvo Veliju Jugoslavija nije imala nijednog predstavnika.

 

[Mihajlo]

Insbruk 1964, IX zimske olimpijske igre

Insbruk 1964, IX zimske olimpijske igre

plakat i Kristin GojčelPosle dve neuspešne kandidature Insbruk je dobio domaćinstvo Zimskih olimpijskih igara 1964. godine.

U najvećem gradu austrijskog Tirola okupio se prvi put četvorocifren broj sportista iz 36 država, a pored značajnih rezultat, svetskih rekorda i sjajnih nadmetanja Igre održane od 29. januara do 6. februara su ostale zapaćene i po dve tragedije.

Australijski skijaš Ros Majln i britanski takmčar u sankanju Kazimir Kej-Škrpeski umrli su na treninzima.

Još jednom je organizatore mučio sneg. I pored toga što u tom delu Austrije snega ima puno austrijska vojska odlazila je po led na obližnje vrhove a 40.000 kubnih metara snega doneto je da bi se pripremile skijaške staze.

Lidija Skoblikova je 'pomela' konkurentkinje i, posle dva zlata u Skvo Veliju, osvojila četiri zlatne medalje.

Tri je u trčanju uzela njena zemljakinja Klaudija Bojarskih i samo njih dve bile su uspešnije od svih ostalih zemalja učesnica po broju 'zlata'.

Kuriozitet Igara bio je nastup sestara Gojčel. Francuskinje Kristin i Mari osvojile su zlatne i srebrne medalje u slalomu i veleslalomu.

Sovjetski Savez je završio sa 25 medalja (11, 8, 6), Norvežani su nagovestili povratak osvajanjem 15 odličja (3, 6, 6), a zadovoljni su bili i domaćini Austrijanci sa 12 (4, 5, 3) i Finci sa deset medalja (3, 4, 3).

Sportisti iz Jugoslavije su učestvovali na zimskim Igrmaa posle osmogodišnje pauze a pored skijaša i skakača prvi nastup 'upisala' je hokejaška reprezentacija.

U prvom krugu takmičenja poraz od kasnijih pobednika Kanađana (14:1) poslao je 'Plave' u slabiju grupu, tamo su tri pobede, remi i tri poraza bili dovoljni za ukupno 14. mesto.

U timu su bili Aleksandar Anđelić, Miroljub Ðorđević, Rašid Šemšedinović, Albin Felc, Mirko Holbus, Bogo Jan, Ivo Jan, Marijan Krištan, Miran Krmelj, Igor Radin, Ivo Ratej, Viktor Ravnik, Boris Renaud, Franc Smolej, Viktor Tišler i Vinko Valentar.

Ni ostali učesnici u individualnim sportovima nisu zabeležili zapaženije rezultate, skijaši Peter Lakota, Frederik Detiček, Andrej Klinar, Oto Pustoslemšek, skijašice Krista Fanedl i Majda Ankele, trkači Roman Seljak, Cveto Pavčič, Janko Kobentar i Mirko Bavče, kao i skakači Miro Oman, Peter Eržen, Božo Jemc i Ludvig Zajc ostali su zapamćeni samo kao učesnici Igara.

 

[Mihajlo]

Grenobl 1968, X zimske olimpijske igre

Grenobl 1968, X zimske olimpijske igre

plakat i Toini GustafsonFrancuska je drugi put organizovala Zimske olimpijske igre 1968. godine a domaćin bio je Grenobl, grad u podnožju Alpa.

Na velika vrata vratili su se Norvežani, pobedivši Sovjete u ukupnom broju medalja, Žan-Klod Kili postao je heroj Francuske osvojivši tri zlatne medalje, jedno posle velike afere, a Ljudmila Belousova i Oleg Protopopov, u međuvremenu venčani, odbranili su zlatnu medalju iz Insbruka u takmičenju plesnih parova.

Igre su održane od 6. do 18. februara uz učešće 211 sportistkinja i 947 sportista iz 37 zemalja, a pojavili su se, prvi put, i takmičari Maroka.

Podeljeno je 35 kompleta medalja, najviše su ih odneli Norvežani, 14 (6, 6, 2), Sovjeti 13 (5, 5, 3) i Austrijanci 11 (3, 4, 4). Nemci, podeljeni na istočne (5) i zapadne (7) bili bi na listi najuspešnijih treći da su nastupali zajedno.

Od četiri zlatne medalje za Francusku tri je osvojio Žan-klod Kili, one u veleslalomu i spustu bile su nesporne ali je takmičenje u spustu ostalo jedno od najčudnijih ikada. Kili je pobedio Austrijanca Šranca, ovaj prijavio da mu je stazu prerepčio misteriozni čovek u crnom i dobio još jednu šansu. Ostvario je najbolje vreme ali je kasnije diskvalifikovan i Kili je postao trostruki olimpijski pobednik.

Francuz nikada posle toga nije osvojio olimpijsku medalju, Šranc, srebrni iz Insbruka 1964, takođe.

Jedan od junaka bio je Italijan Eugenio Monti, kao pilot boba dvoseda i četvoroseda osvojio je dve zlatne medalje, a sa dva odličja Igre je završila i švedska trkačica Toini Gustafson.

Jugoslaviju je predstavljalo 12 pojedinaca u alpskom skijanju (Andrej klinar, Jože Gazvoda, Blaž Jakopič i Majda Ankele), skijaškom trčanju (Alojz Kerštajn, Janez Mlinar, Mirko Bavče) i skokovima (Ludvig Zajc, Marjan Mesec, Marjan Pečar, Peter Eržen i Peter Štefančič) a najuspešniji su bili Majda Ankele (12. u slalomu) i Ludvig Zajc (deveti u skokovima sa male skakaonice).

Hokejaška reprezentacija Jugoslavije (Slavko Beravs, Albin Felc, Anton Gale, Rudi Hiti, Bog Jan, Ivo Jan, Vlado Jug, Rudi Knez, Janez Mlakar, Ivo Rataj, Viktor Ravnik, Boris Reno, Franc Smolej, Roman Smolej, Viktor Tišler, Miroslav Gojanović, Ciril Klinar, Franc Razinger) je završila na devetom mestu posle poraza od Finske i pet pobeda u 'utešnoj grupi'.

Zlato je pripalo Sovjetskom Savezu, srebro Čehoslovačkoj a bronza selekciji Kanade.