Нису ни они много криви, само су насели на неке преваре. Сви смо ми подложни томе.
Да се сви овако нађемо пред стрељачким водом јер верујемо у Исуса да је Христос, заборавили би сви ми и на Константина, и на папу, и на патријарха, и на своје пророке, а само би сви ми на Господа мислили и сви бисмо се држали за руке и певали Господу хвалоспев пред смрт нашу. Нико се од нас не би свађао и препуцавао, већ бисмо заиста били једна Црква без мане и страха. То они не схватају, а тако је било првим хришћанима. Није било времена за трвења када је прогон наступио. Чим је философија кренула - ето раскола међу браћом.
Нас двоје смо то пробали да покренемо (и пре прогона због наше вере), али многи су погрешно протумачили. Неко је видео екуменизам, а неко је схватио суштину, надам се. Јер прави екуменизам није толеранција на јереси и на разнолике науке. То је стари хришћански термин, а то значи да онај који не исповеда као и ми распетог и васкрслог Христоса који је Син Божији, никако не може бити са нама у екумени (заједнииштву). Јер нема заједништва са јересима.
Једино што може бити је појединачна молитва, ако већ заједничка не може. Јер и Господ каже:
5. И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
6. А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно. (Матеј 6)
Молимо се, дакле, једни за друге (и непријатеље) и бићемо у правди, не можемо погрешити тако. Али не зазиримо од заједнице у Христосу јер Он даде хлеб и подели га, те рече да смо ми удови Његови. Иако смо на различитим местима, ипак смо једно тело (духовно). Ко не чини по вољи Главе (Христоса), тај не може бити део тела, све и да покушава да се накачи као крпељ.
Ако је тело (Црква) одређена у времену и простору, у материјаној близини, онда то није Христосова Црква. Јер и екуменисти када се окупе и буду близу један другога, моле се заједно и мисле да су једно (Црква), то уопште није тачно. Од педесет оних који се заједно моле, троје може бити у Цркви (правој), а остали само материјално могу бити заједно. Где ме то враћа?
7. Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Реч, и Свети Дух; и ово је троје једно.
8. И троје је што сведочи на земљи: дух, и вода, и крв; и троје је заједно.
Не можемо бити једно само ако видимо пар сличности (као са муслиманима, будистима итд.), већ ћемо бити једно ако извршавамо Исусове инструкције милости и жртвовања за друге, љубави према свима. Тада и да нисмо физички ЗАЈЕДНО, можемо бити ЈЕДНО, све и да се не познајемо и да нисмо чули једни за друге.
Екуменизам је варка да се може бити једно само на пар сличности, физичким заједничким службовањем и молитвама, док право јединство је у скупу различитости, али у истом ИСПОВЕДАЊУ ВЕРЕ, извршавању Христосових заповести (љубави). По томе се ми разликујемо од осталих. Не по суботи или недељи, не по гардероби овој или оној, не по цркви овој или оној, већ по извршавању Христосових заповести, због искрене вере своје.
Ко онда греши? И екуменисти и антиекуменисти добрим делом. У обе групације постоје искрени и добронамерни верници који желе јединство Цркве (Христосове), са тим што једни прихватају оно што не смемо прихватити, а други одбацују оно што не смемо одбацити. У исповедању јасних хришћанских учења и извршавању (искреном и по срцу) Христосових заповести љубави ми једино можемо бити јединствени, права Црква. А ако не исповедамо јасна учења или не чинимо дела љубави (Јаков описује хришћанска дела и Христосове заповести), ми смо далеко од Господа и Цркве. Што рече патријарх Павле и владика понови: "Ако одбацује неко Тројство, Сина Божијег, распеће и Васкрсење, онда можемо само говорити о парадајзу и краставцима".
Како, дакле, они који су од овога света виде Цркву? Они виде зидине, врата, слике, сводове, клупе, називе, свештенике овакве или онакве, а Црква није од овога света. То што они виде не може бити Црква. Можда јесте нека црква, ова или она, али Црква није. Зато је не виде и мисле да је Она црква каква се може материјом дефинисати и затим пљувати. Не знају, нити могу појмити да је Она савршена као што је Господ савршен. Јер где је Глава телу здрава, цело тело ће бити и понашати се како здрава Глава говори.
Ако лева рука удара десни образ или штипа леву ногу, а десна нога шутира леву, и сваки део удара неки други, то нам говори да је тело без координације главе. Да је тело полудело и нездраво, да нема склада и реда. А то тело Христосово не може бити.
Тешка је храна, али не може се само живети на хлорисаној води или млеку. На води коју нам Господ даје се може живети вечно, а по здравој науци која може некада бити "тешка", може се човек развијати и расти духовно у зрелу особу. Где је простота срца (не простаклук, да не буде забуне), ту су и плодна дела љубави. Јер ко чини по чистом срцу, тај извршава заповести Божије и чини тело корисним да би се Глава држала за мудру, што Она и јесте.