Istine i zablude o holesterolu

[bopet]

Posto sam srcani bolesnik lecen operativnim putem,a i nasledni faktori mi neidu u prilog,tema koja je ovde data mi je vrlointeresantna i potrebna.ALI.Kao i u ostalim clancima i ovde lekari idu jedan protiv drugoga.U jednom od clanaka navodite da je pogresno izbegavati jaja a u ovom da netreba jesti jaja narocito zumance.
Kako se oseca pacijent, i koliko veruje ovakvim izlaganjima i diskusijama,
drzim prilicno strogu dijetu i bez lekova nemogu smanjiti losi holesterol.
Radim jutarnje vezbe preporucene za srcane bolesnike i setam oko 10 kilometara dnevno ali nemogu postici zadani parametar dobrog holesterola.
Jednostavno ako postavljate tekst koji bi trebao pomoci bolesniku, makar ih uskladite jer mnogi dolaze u iskusenje da vise necitaju i neprate strucnu literaturu.

Kontrolisanje kolicine holesterola i triglicerida,iz mog iskustva kod obolelih ljudi, je prvo veoma tezak dozivotan tretman odricanja, a zatim u nasim prilikama i skup proces.
Osnovno je da telesnu masu odrzavamo u normalnim granicama,najednostavnije mi je objasnjeno da od svoje visine u cm. oduzmem 100 i ostatak izrazen u kg. bi bila neka orijentacionalna vrednost normalne telesne mase.Merenje telesne mase treba vrsiti na svake dve do tri nedelje.
Svakodnevno se baviti fizickim aktivnostima a u zavisnosti od opsteg zdravstvenog stanja.
Prestati sa pusenjem i izbaciti alkohol a kuhinjsku so unositi 2-4gr. u toku dana
Hranu pripremati iskljucivo na ulju.Povrce kuvati u vodi i na kraju dodati ulje.Jednom upotrebljeno ulje nesme se vise koristiti.
Smanjiti unos mesa i 1/5 mesa zameniti sojom a u toku nedelje najmenje dvaputa jesti ribu.
Navici se na nezasladjenu hranu ili je zasladjivati saharinom ili drugim vestackim sredstvima.
Dozvoljena vrsta hrane:
Mleko i mlecne preradjevine sa najvise 1,6% masnocei to u malim kolicinama,zivinsko meso (osim patke i guske) ali pre pripreme odstraniti kozicu,teletina i govedina,
riba,sardine iz ulja ali ocedjene,samo belance jajeta.Upotrebljavati iskljucvo biljna ulja.
Sve vrste povrca pripremljene bez masnoca i secera,sve vrste salata.
Jabuke ,tresnje,visnje,kajsije,breskve,kruske,sljive,narandze,mandarine,grejp,jagode,maline,limun,borovnice,ribizle,orasi i badem(ostalo voce zaboraviti).
Mineralna voda,svi sokovi koji su bez secera i konzervansa,kafa(3 do 4 u toku dana nezasladjena)
Hleb i peciva od crnog ili grahamovog brasna ali ako obrok sadrzi pirinac ili krompir nejedite hleb
Od zacina so ( u navedenim kolicinama),biber, senf, sirce,bosiljak,kim,paprika,susam i ostalo zacinsko bilje.

Ovo je odprilike preporuka Odbora za lipide pri KBC-u Kragujevac.
Ukoliko jos morate da kontrolisete gustinu krvi,sto je nazalost cest slucaj,ovaj spisak dozvoljenih namirnica se jos vise smanjuje.
Spisak namirnica koje nebi trebalo jesti je jos duzi pa ga necu navoditi.

 

[crvendac_011]

Patlidžan proteruje holesterol?

utorak, 12. okt 2010, 09:16 -> 10:28

Patlidžan proteruje holesterol?


Moćni sastojci koji se nalaze u kori i mesu plavog patlidžana veoma su korisni saveznici u borbi koju svakog dana vodimo za zdravlje. Rezultati istraživanja potvrđuju da nema sumnje da je reč o povrću koje bi trebalo da je što češće u našim tanjirima.

Pravo bogatstvo u obliku mnoštva vlakana i nikako zanemarljive količine vitamina B1 i B6, kao i kalijuma nalazi se u plavom patlidžanu.
Odličan je izvor i bakra, magnezijuma, mangana, fosfora, niacina i folne kiseline.
Sve pomenute visokovredne materije i mnoge druge kojih u tamnoplavim plodovima ima u manjim količinama plavi patlidžan svrstavaju među povrće koje bi trebalo da se na trpezi nalazi što češće.
Nasunin, moćni antioksidant iz kore patlidžana, veoma je efikasan u sprečavanju oksidativne degeneracije lipida. Upravo zbog toga patlidžan je veoma uspešan u borbi protiv holesterola, što je potvrđeno rezultatima više naučnih studija i istraživanja.

Ipak, naučnici se još ne usuđuju da sam ekstrakt pomenute supstance koriste u iste svrhe jer se u nekoliko istraživanja pokazao kao neadekvatan. Najavljena su nova ispitivanja koja bi trebalo da reše tu nedoumicu.

Preventivna uloga
Angiogeneza je fiziološki proces izgradnje novih krvnih sudova, ali i deo procesa rasta i zarastanja rana. Takođe, učestvuje u rastu malignih tumora i njihovom širenju po organizmu jer snabdeva ćelije raka kiseonikom i hranljivim materijama.

Rezultati istraživanja koje su sproveli stručnjaci Odseka nutricionističkih nauka u Japanu pokazali su da je nasunin inhibitor angiogeneze i da bi mogao da bude od pomoći u prevenciji oboljenja u čijem napredovanju učestvuje angiogeneza.
Anticijanini kojih takođe ima u kori patlidžana imaju slično inhibitorno dejstvo, to jest sprečavaju rast nekih ćelija raka.
Stručnjaci posebno naglašavaju da se ishrana bogata plavim patlidžanom savetuje za bolju kontrolu dijabetesa tipa 2. Odličan balans visokog sadržaja vlakana i slabo rastvorljivih ugljenih hidrata čini to povrće idealnim za regulaciju nivoa šećera u krvi.
Smatra se da plavi patlidžan potiče iz Indije gde je rastao kao divlja biljka, a da je prvi put u Kini gajen kao biljka čiji se plodovi koriste u ishrani.
U Evropi je postao veoma popularan tokom srednjeg veka. Do 18. veka i Italijani i Francuzi ovladali su uzgojem tog povrća. U Ameriku je stigao tek početkom 19. veka.

 

[pjotr]

Da,postoje problemi i postoje dobra i manje dobra resenja.Uglavnom lekari prepisuju pacijentima Holestu,kao vid borbe protiv holesterola.Samo precutkuju cinjenicu da Holestu kada pocnete da uzimate,morate je uzimati do kraja zivota.Sasvim je sigurno da mleveni paradajiz smanjuje holesterol a kuvano projino brasno smanjuje secer u krvi.Probajte,sve je bolje od hemije.

 

[PYC]

Utičite na svoj holesterol

Utičite na svoj holesterol

Vrednosti holesterola su promenljive; ako su visoke, možete ih sniziti zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću.

Izvor – VITA

Holesterol je, uz trigliceride, masnoća u ljudskoj krvi, nužna za normalno funkcionisanje našeg organizma. Bez holesterola ne bismo mogli da živimo, ali nije dobro ni ako ga imamo previše, jer je njegov visok nivo u krvi rizični faktor za nastanak kardiovaskularnih bolesti.

Osim što se unosi hranom, ponajviše onom životinjskog porekla, holesterol se stvara i u ljudskoj jetri. On je, da spomenemo samo najvažnije njegove uloge, sastojak ćelijskih membrana, nužan je u procesu stvaranja polnih hormona i hormona nadbubrežne žlezde i nezamenljiv učesnik procesa nastanka žučne kiseline.

Šta su LDL i HDL holesterol

Poznata je podela na LDL-holesterol i HDL-holesterol, ali kakva je zapravo njihova funkcija u našem telu?

Kako bi holesterol uopšte mogao da se transportuje krvlju iz jetre ili sistema za varenje do svake ćelije i tkiva u organizmu, on se spaja s određenim belančevinama u lipoproteine. Najvažnije vrste lipoproteina su LDL i HDL čestice; ove prve odlažu holesterol u organe i tkiva, pa dakle i u zidove krvnih sudova, a ove druge prikupljaju višak holesterola iz organa i tkiva i prenose ga u jetru, "čisteći" na taj način telo od prevelike količine ove masnoće. Zbog toga se holesterol iz LDL lipoproteina naziva "lošim", a onaj iz HDL "dobrim".

Poželjne vrednosti

Preporučena vrednost ukupnog holesterola u krvi trebalo bi da bude manja od 5,0 mmol/L. Pritom, LDL-holesterol ne bi smeo da pređe 3,0 mmol/L, dok bi HDL-holesterol trebalo da bude što viši, a njegova najniža preporučena vrednost je 1,0 mmol/L. Viši nivo HDL-holesterola ukazuje na manji rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti.

Vrednosti holesterola nisu "zapečaćene". One su promenljive i na njih se može uticati stilom života, ponajpre navikama u ishrani, nivoom fizičke aktivnosti i uzimanjem lekova (statina).

Nije samo srce na udaru

Povećane vrednosti holesterola su jedan od najvažnijih rizičnih faktora za razvoj srčanih i kardiovaskularnih bolesti. Zabluda je da povišeni holesterol "muči" samo starije - povećane vrednosti masnoća u krvi mogu i kod mladih ljudi dovesti do nastanka plaka (naslaga) na zidovima krvnih sudova i pitanje je vremena kada će doći do nekog oblika začepljenja.

Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da zbog previše LDL-holesterola u krvi ne pate samo srce i krvni sudovi, već da njegove visoke vrednosti mogu znatno povećati i rizik razvoja demencije u staračkom dobu, Alchajmerove bolesti ili oštećenja moždanih sudova.

Američki i finski istraživači tokom 40 godina posmatrali su oko 10 hiljada žena i muškaraca. Utvrdili su da u slučajevima u kojima vrednost ukupnog holesterola iznosi više od 6,1 mmol/L rizik od pojave Alchajmerove bolesti naraste za čak 60 posto. No, i kod nižih vrednosti, ali viših od 5,1 mmol/L, rizik od razvoja demencije raste za približno 50 posto. Zašto je tako, još nije objašnjeno, ali istraživanje je pokazalo i da osobe koje su imale povišeni holesterol pa su ga kroz duže razdoblje snižavale lekovima primetno ređe obolevaju od Alchajmerove bolesti.

"Epidemija" pogađa trećinu odraslih

U Evropi gotovo trećina odraslog stanovništva ima povišeni holesterol. Povećana opasnost od razvoja demencije je dodatni razlog zbog kojeg bismo trebali nešto da preduzmemo protiv "epidemije" previsokog holesterola.

Delotvorna medicinska mera je terapija statinima. To su lekovi koji snižavaju nivo holesterola u krvi delujući na enzim koji kontroliše njegovu proizvodnju u jetri, a koriste se i u prevenciji i lečenju ateroskleroze. Nedavno istraživanje sprovedeno na bostonskom Harvard Medical School na više od 17 hiljada pacijenata pokazalo je da terapija statinima može smanjiti rizik od pojave moždanog i srčanog udara za čak 44 posto. Isto vredi, pokazali su rezultati, i za osobe koje nemaju nužno povišeni holesterol, ali imaju povišene upalne markere.

Holesterol nije jedino merilo

S druge strane, budući da se nivo lošeg holesterola može sniziti uvođenjem zdravih životnih navika, često se raspravlja o tome koja je granica iznad koje povišeni holesterol treba lečiti lekovima. Pri proceni opasnosti od razvoja srčanih i kardiovaskularnih bolesti ne uzima se u obzir samo vrednost nivoa holesterola, već ukupni individualni rizik pacijenta.

Uglavnom se kod ljudi koji nemaju znakova bolesti i nemaju ostale rizične faktore graničnom vrednošću smatra 6,1 mmol/L (240 mg/dl) za ukupni holesterol i 4,1 mmol/L (160 mg/dl) za LDL-holesterol. Ako kod pacijenta postoje rizični faktori poput gojaznosti, povišenog pritiska, nedostatka kretanja, pušenja ili bolesti srca i krvnih sudova kod roditelja i braće, granicom se smatra 5,1 mmol/L (200 mg/dl) za ukupni i 3,3 mmol/L (130 mg/dl) za LDL-holesterol.

Granica se dodatno spušta kod pacijenata s koronarnim bolestima srca, dijabetesom ili pretrpljenim srčanim udarom. Ukupni holesterol u tom slučaju ne bi smeo biti viši od 3,8 mmol/L (150 mg/dl), a LDL-holesterol trebalo bi držati ispod 1,8 mmol/L (70 mg/dl).

Lečenje ishranom i sportom

Upravo zbog relativno lake promenljivosti vrednosti holesterola, prvi korak do postizanja i održavanja njegove zdrave vrednosti ne bi smeli biti lekovi. Često je za poboljšanje stanja dovoljno uvesti određene promene u ishranu. Posebno povoljno deluje mediteranska kuhinja s mnogo povrća i voća, češćom konzumacijom ribe umesto mesa i zdravih masnoća poput maslinovog ulja. Dnevni unos masnoće ne bi trebalo da bude viši od 60 grama.

Još jedan efikasan način snižavanja nivoa holesterola je redovna umerena fizička aktivnost. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Severna Karolina sprovođeno tokom 12 godina pokazalo je da se već i kod žena koje se sportom bave lagano samo 30 minuta nedeljno poboljšava ravnoteža holesterola. Na takvu fizičku aktivnost bi trebalo zaista svi da se prisilimo - nećemo čak osećati ni bolove u mišićima nakon tako blage rekreacije, a koristi će biti.

Različite masnoće iz hrane

Višestruko nezasićene masne kiseline omega-3, kojima je bogata riba iz hladnih mora poput skuše, lososa i haringe, smatraju se "dobrim" masnoćama jer snižavaju vrednosti holesterola u krvi. Preporučuju se dva riblja obroka nedeljno sa po 200 g ribe.

Omega-6 masne kiseline kojih ima u ulju suncokreta, kukuruza ili semenkama pšenice smatraju se "dobrim" masnoćama samo uslovno. One pospešuju zaceljivanje rana ili odbranu od infekcija, međutim, ako ih je previše, gube se njihovi pozitivni efekti.

I jednostavne nezasićene masne kiseline iz maslinovog ulja, ulja repice, oraha i semenki snižavaju vrednost LDL-holesterola.

Zasićene masne kiseline iz svinjske masti, slanine, mesa, mleka, sira, maslaca i jaja, ali i avokada i kokosa, podižu vrednosti masnoće u krvi, čime se povećava rizik od pojave srčanog udara i začepljenja krvnih sudova.

Transmasne kiseline nastaju tokom industrijskih procesa hidrogenizacije biljnih ulja. Tim nezdravim mastima bogati su prženi krompirići, čips i gotova jela. Takva bi hrana trebaloda bude što ređe na jelovniku.

Šta se događa s viškom holesterola?

Ako u organizmu postoji višak holesterola, telo ga ne može iskoristiti. Zato holesterol ostaje u krvi i postupno se odlaže na zidovima krvnih sudova. U procesu oštećenja krvnih sudova, odnosno aterosklerozi, na zidovima krvnih sudova, ponajpre arterija, nakupljaju se masnoće, upalne ćelije i vezivna vlakna. Tom procesu ponajviše pogoduju povišene vrednosti LDL-holesterola u krvi, opasne materije koje unosimo u organizam i odlaze u krv (poput nikotina) te oštećenja nastala zbog povišenog krvnog pritiska. Spomenute naslage (plakovi) postupno sužavaju obim arterije i smanjuju njenu elastičnost uzrokujući tako razvoj kardiovaskularnih bolesti.

 

[crvendac_011]

Kako ishranom regulisati holesterol

Kako ishranom regulisati holesterol

SrbijaNet 16.11.2010 13:02



Treba da se hranite tako da snizite jednu vrstu holesterola, poznatu kao LDL (low density lipoprotein, što znači lipoprotein male gustine), a povisite drugu vrstu HDL (high density lipoprotein).

Razlog je taj što su LDL “negativci” koji služe kao sirovina za naslage u arterijama. Nasuprot njima “pozitivci” HDL proždiru LDL i odvode ih u jetru gde bivaju uništeni.
Očigledno da su vaše arterije bezbednije ako imate više HDL, a manje LDL holesterola u krvi. Određene namirnice to postižu uništavajući štetni LDL holesterol i stvarajući korisni HDL.

Prema teoriji Dr. Stajnberga arterije postaju sužene tako što posebni oblici kiseonika poznati kao slobodni radikali sudaraju se u krvi sa masnim molekulima LDL holesterola oksidišući ih. Tako se LDL užegne, kao puter kad ostane van frižidera.

U ovakvom izmenjenom stanju brzo ga proždiru ćelije koje se nazivaju makrofagi. Prepunjeni masnim kapima (globulama),makrofagi se povećavaju i postaju užasne “penaste ćelije” koje se uvlače u zidove arterija i pokreću njihovo razaranje.

No ako ste u stanju da sprečite tu toksičnu promenu, vaš LDL holesterol može ostati relativno neškodljiv. Prema tome, glavni problem nije količina LDL holesterola u vašoj krvi, već koliko tog holesterola je “toksični oksidisani LDL” koji može da izazove suženje arterija.

Tu ishrana može da bude moćno oružje. Sve je više dokaza da toksičnu transformaciju LDL holesterola možete sprečiti uzimanjem hrane koja sadrži puno zaštitnih antioksidanasa.To znači da biste mogli uticati na samo nastajanje ateroskleroze u svakom periodu života, blokirajući kaskadu događaja koji dovode do sužavanja arterija, do srčanog napada i moždanog udara.

Namirnice koje mogu detoksikovati loš LDL holesterol, i koje mogu povećati nivo korisnog HDL holesterola

• Maslinovo ulje na hladno ceđenje
• Crni luk, sirov
• Beli luk
• Losos, Skuša,Sardina,Tuna, i ostala masna riba sa omega 3 masnim kiselinama
• Ulje iz semenki grožđa
• Avokado
• Ovas
• Koštunjavo voće badem, orasi,lešnici
• Povrće i voće bogato vitaminom “C“ a naročito crvena paprika i brokoli
• Hrana bogata beta karotinom šargarepa,brokoli,kajsije,tikva
• Crno vino
• Kao i namirnice koje sadrže rastvorljiva vlakna a naročito mahunarke i celo zrno zitarica.

 

[bokalika]

Holesterol

Holesterol u krvi
​

izvor:google

Holesterol je vrsta masnoća koja je prirodno prisutna u ljudskom organizmu. Nužan
je za sintezu hormona iz grupe kortikostereoida, među kojima su i polni hormoni
(estrogeni, progesteron, testosteron). Pored toga neophodan je za proizvodnju
žučnih soli, a probava masnoća iz hrane u crevima nemoguća je bez tih soli.
Uz ostale masnoće holesterol je prirodan sastojak krvi, ali samo u određenoj količini.
Povišen nivo holesterola u krvi opasan je za zdravlje. Uz šećernu bolest, povišen
krvni pritisak i pušenje, povećana količina holesterola u krvi jedan je od četiri
najvažnija uzroka rizika za koronarne bolesti, infarkt srca i moždani udar.

1. Šta znači "previsoka količina holesterola u krvi"?

Za zdrave osobe u čijoj porodici nije bilo koronarnih bolesti holesterol u krvi ne bi
smeo biti veći od 5,0 mmol/lit.
Reč je o količini ukupnog holesterola u krvi, ali potrebno je razlikovati "koristan"
(HDL) od "štetnog" (LDL) holesterola. Postoji samo jedan oblik molekula holesterola,
ali u krvi molekuli holesterola imaju drugačiji put. LDL holesterol je onaj holesterol
koji je u LDL česticama i iz njih se taloži na zidove krvnih sudova izazivajući
arteriosklerozu. On se dakle nakuplja u obliku arterioskleroznih naslaga koje
smanjuju obim i prohodnost krvnih sudova. Srećom postoje HDL čestice koje
ublažavaju te štetne pojave. One sadrže HDL holesterol. Te čestice sakupljaju visak
holesterola sa mesta gde ga ima previše i odnose ga u jetru. Stoga su HDL čestice
vredan čistač krvnih žila. Normalna količina LDL holesterola je manja od 3 mmola /
lit a HDL holesterola mora biti veća od 1 mmola / litru.

2. Kada treba proveriti nivo holesterola u krvi?

Ako osoba potiče iz porodice u kojoj je bilo obolelih od bolesti kao što su srčani
infarkt, moždani udar, ako boluju od šećerne bolesti, puše ili imaju povišeni krvni
pritisak trebalo bi da provere nivo holesterola u 20. godini života.
Ako osoba nema zdravstvenih tegoba koje bi mogle uticati na nivo holesterola u krvi,
npr. ozbiljne bolesti jetre, bubrega ili štitne žlezde, muškarcima se preporučuje
provera nivoa holesterola u krvi jednom u tri godine od 45. godine, a ženama
jednom u tri godine nakon 55. godine života (ili nakon menopauze).

3. Može li povišena količina holesterola u krvi uzrokovati infarkt srca?

Glavni faktori rizika za bolesti srca i krvnih sudova, uključujući infarkt, su povišen
nivo holesterola u krvi, pušenje i povišen krvni pritisak. To sve ugrožava zdravlje
krvnih sudova. Opasnost od infarkta srca povećava se sa povećanjem broja
uzročnika rizika, ali povišeni nivo holesterola je najvažniji uzročnik infarkta srca.

4. Da li su muškarci i žene u jednakoj opasnosti?

Zahvaljujući zaštitnom uticaju ženskih polnih hormona, estrogena, žene su u manjoj
opasnosti od bolesti krvnih sudova i srca, ali samo do menopauze. Nakon toga prijeti
im isti rizik kao i kod muškaraca, a ako imaju i faktore rizika čak i veća.
Muškarci su ugroženiji od žena jer muški polni hormon testosteron snižava nivo
"korisnog" HDL holesterola koji odstranjuju masne naslaga sa zidova krvnih sudova.

5. Da li je debljina znak povišene količine holesterola u krvi?

Povišena količina holesterola u krvi nije uvek vezana sa povišenom telesnom
težinom. Većina osoba koje boluju od veoma povišene količine holesterola u krvi
uslovljeno genetskom - naslednom predispozicijom nejčešće su normalne telesne
težine ili su čak mršave.
Ipak osobe sa povećanom telesnom težinom , posebno osobe koje višak masnog
tkiva imaju u području trbuha tzv. središnja ili androidna debljina imaju povišeni
holesterol u krvi. Masnoće nakupljene na tom delu tela lako se pokreću i lako
odlaže u jetru gde iz njih nastaju lipoproteini koji se pretvaraju u LDL. Zbog toga ova
vrsta debljine (obim struka veći od 88 cm, ili 102 cm kod muškaraca), povećava
opasnost od arterioskleroze i bolesti koje ona uzrokuje, a od kojih su najvažnije
infarkt srca i moždani udar.

6. Da li je konzumiranje maslinovog ulja dovoljna zaštita?

Maslinovo ulje najzdravije od svih ulja i povoljno utiče na "štetni" hplesterol u krvi.
Ipak ne pruža organizmu zaštitu od štetnog uticaja holesterola. Lekari preporučuju
jednu kašiku maslinovog ulja za jednu osobu pri pečenju, a dvije kašike za
začinjavanje salata.

7. Koje namirnice treba izbegavati?

Pretpostavlja se da je kod pola bolesnika s povišenom količinom holesterola u krvi
uzrok nepravilna ishrana, kod ostalih genetska predispozicija. Najbolji način
održavanja zadovoljavajućeg nivoa holesterola je uravnotežena, raznovrsna ishrana.
Neke namirnice sadrže povećanu količinu zasićenih masnoća i holesterola kao jaja -
žumance, iznutrice kao džigerica i mozak. Masnoće životinjskog porijekla kao puter,
povlaka, suhomesnati proizvodi, tvrdi punomasni sirevi, crveno meso takođe sadrže
zasićene masne kiseline koje dovode do porasta LDL holesterola.
Dakle, zdrava ishrana je ona u kojoj su zastupljene sve namernice, ali u kojoj se vodi
računa o količinama namirnica. Važno je jesti dosta voća i povrća a umijesto crvenog
mesa ribu.

8. Da li pilule za kontracepciju povećavaju rizik?

Pilule za kontracepciju mogu uticati na porast već genetski uslovljene povišene
količine holesterola u krvi, ali neće povisiti normalnu količinu holesterola kod zdravih
žena.

9. Da li dugotrajno uzimanje statina može biti opasno?

Statini koče sintezu holesterola u jetri, a onda posredno potstiču uklanjanje
holesterola u krvi. Propisuje se za lečenje povišene količine holesterola u krvi ako se
dijetalnom ishranom ne postigne željena vrednost. Lekovi iz grupe statina spadaju
medju ljekove sa najmanje nus pojava. Jedino ako bolesnik oseti jake bolove u
mišićima treba o tome hitno da obavijesti lekara.

10. Koliko je povišena količina holesterola nasledna?

Osobe čiji su otac, majka, deda, baka, sestra ili brat doživeli preuranjeni infarkt srca
( za muškarce pre 55 godine, a za žene pre 65. godine života) u povećanom su
riziku za infarkt srca i moždani udar. Takvim osobama se preporučuju redovni
kontrolni pregledi uz merenje krvnog pritiska i određivanje holesterola u krvi.
​

 

[Inas]

Meni je ovaj clanak bio super. Povezuje ishranu i holesterol:

[URL="http://nadjiodgovor.com/1417/ishrana-koja-se-preporucuje-kada-je-povisen-holesterol"]Ishrana koja se preporucuje kada je povisen holesterol - Postavi pitanje i nadji odgovor![/URL]

 

[vitez_koja]

Evo, da se i ja javim, zanimljivi su mi tekstovi koji su postavljeni, ali moram da kazem da ima tu svega, prilicno sareno. Najveci problem kod nas je generalno niska svest o hrani i ishrani, tj o procesima koji se desavaju tokom i nakon jela. Mozda suvise ocekujem, jer onda bi svako morao da razume i izucava biohemiju, ali postoje neke osnovne stvari, na kojima ljudi padaju. Pre svega, dijeta ne znaci samo redukovanje kolicine hrane, gladovanje i neki raspored kojim mi zelimo da postignemo to da smrsamo. Dijetu mozete drzati i da ne mrsavite, odnosno, nije uvek neophodno da smrsamo, da bismo doterali zdravlje, sta vise, sve je cesca pojava holesterola kod mrsavih ljudi. Ono sto svakako preporucujem, je da ukoliko mozete svoje obroke izdelite, tako da od tri obroka napravite pet-sest, Mnogo veci problem je koliko jedemo, nego sta jedemo. Nemojte biti u zabludi da cete zdravstveni problem resiti ako se na pet dana odreknete jaja ili slatkisa. To ne ide bas tako.

Neki od saveta koje smatram korisnim:
-Jedite sto vise svezeg voca i povrca
-belo brasno zamenite crnim, mekinje su takodje korisne
-margarin zamenite puterom, ako vec imate potrebu da jedete nesto slicno
-riba
-tunjevina
-crna cokolada neka bude neki slatkis
izbegavajte proizvode koji su "bez secera" "sa nula kalorija" i tako to, jer to nije moguce. Kalorije nisu zivotinje koje neko u hranu ubaci ili ne ubaci, nego su mera, koja govori koliko energije ce nase telo dobiti kada preradi tu namirnicu.
-Sve light varijante obicno umesto secera sadrze vestacke zasladjivace, koji do danas nisu potpuno prouceni, a za neke se osnovano sumnja da mogu izazvati ozbiljne poremecaje.
-izbegavajte suvo voce,osim ako imate domace(sljive su jos i ok, ali one kajsije koje toliko sljaste i imaju lepsu boju, nego sveza kajsija, nikako)
-pij te cajeve i uopste sto vise tecnosti
ne kupujte meso koje ima izrazito crvenu boju, moze sadrzati nitrite.

-

 

[brakovic]

Holesterol, kao i mnoga druga jedinjenja u organizmu, je neophodan za život; on se nalazi u sastavu ćelijske membrane i igra važnu ulogu u odbrambenim, i drugim po život važnim sistemima organizma. Značajno smanjenje nivoa holesterola može da uzrokuje maligne bolesti. Ako ga, pak, ima previše može da ošteti krvne sudove i opet izazove bolesti koje mogu da ugroze život.
U čemu je onda suština?
Suština je u meri, u ravnoteži; u ravnoteži izeđu unetog i potrošenog. Dobar balans unetog i potrošenog je suština, osnov dobrog zdravlja. Energija koja se unese u organizam mora se potrošiti kako na održanje osnosvnih funkcija organizma tako i na spoljašnji rad. Ako ostaene, ako je ima u vušku, ona će oštetiti organizam, ako je, pak, nema dovoljno organizam će razgrađivati sam sebe, svoje manje vitalne delove kako bi sačuvao vitalnije, to se zove katabolizam i to takođe oštećuje organiizam.
Kako naći meru?
Ne postoji univerzalni recept, svako od nas je posesban i specifičan, svako ima drugačije potebe, kod istog čoveka u različitim vremenima i životnim periodima postoje različite potrebe.
Ne postoji univerzalni recept, ali postoje opšti principi. Treba slušati svoj organizam, svoje telo, ono kaže sve i kaže uvek. Ono što treba da uradimo je da naučimo da slušamo svoje telo, kada ovladamo time, kada se suočimo sa svojim telom i sosbom samim rešenje dođe samo po sebi.

 

[crvendac_011]

Nežni čistači krvotoka

Nežni čistači krvotoka

Bilje&Zdravlje 26.04.2011 08:16



I holesterol i trigliceridi su, tvrde lekari, masti bez kojih nema života. Holesterol je neohodan da se izgrade ćelijske membrane i proizvede nekoliko osnovnih hormona, dok trigliceridi obezbeđuju energiju za rad ćelija. Obe masti se, uglavnom, dobijaju iz namirnica životinjskog porekla, apsorbuju se u crevima i krvotokom stižu do jetre.

Ona ih prerađuje i, potom, šalje do svih delova tela. Ako je nivo LDL, odnosno "lošeg" holesterola, previsok, počinje da se "lepi" za površinu krvnih sudova, što podstiče razvoj ateroskleroze, smanjuje elastičnost arterija i može da izazove srčani ili moždani udar. Kada je o trigliceridima reč, utvrđeno je da višak umanjuje nivo dobrog ili HDL holesterola, što povećava rizik od bolesti srca.
Dokazano je da višak masti u krvi može da se svede na normalu pravilnom ishranom, lekovima, ali i čajevima. Predlažemo vam najdelotvornije biljne napitke.

Resnik (Eupatorium cannabinum)

Iako je rasprostranjena biljka (raste uz reke i potoke) retko se upotrebljava. Lekovite osobine imaju koren izvađen u proleće i nadzemni deo biljke ubran neposredno pre cvetanja. Obiluje etarskim uljem, smolom, kalijum nitratom, silicijumskom kiselinom i gorkim materijama, a koren, osim ovoga, sadrži i inulin.

Koristi se:
* da snizi povišene vrednosti triglicerida i holesterola
* da pospeši lučenje žuči
* protiv povišenog krvnog pritiska

Trigliceride na normalu

- 3 kašine iseckanog resnika (nadzemni deo biljke u cvetu)
- 1/2 l vode
Biljku uveče prelijte ključalom vodom i poklopite, ujutro procedite i pijte nezaslađen čaj u tri doze, pola sata pre jela.
SAVET PLUS: Čaj bi trebalo da se pije najmanje tri meseca.

Troskot (Polygonum aviculare)

Cveta od proleća do kasne jeseni, a lekovite osobine ima cela biljka u cvatu. Sadrži vitamin C, heterozide, tanine, vosak, sluz i smole.

Koristi se:
* da snizi povišene vrednosti holesterola
* da pospeši rad organa za varenje

Snizite holesterol

- 3 kašike nadzemnog dela troskota
- 3 kašike korena resnika
- 3 kašike hajdučice
- 3 kašike pirevine
Sa pola litra proključale vode prelijte 3 kašike mešavine i poklopite. Posle osam sati procedite i pijte po šolju čaja tri puta dnevno, pola sata pre jela.

Kukuruz (Zea mays)

Osim vlakana i folne kiseline, koju sadrži zrno, kukuruzna svila obiluje i vitaminom K3, saponozidima, taninima, etarskim uljem i salicilnom kiselinom.

Koriste se:
* da snize povišen holesterol
* protiv srčanih bolesti
* za bolju cirkulaciju

Da krv prostruji

* kašika osušene svile
- 3 dl vode
Kašiku kukuruzne svile dodajte u vrelu vodu i kuvajte tri minuta na tihoj vatri. Sklonite sa šporeta, poklopite i prohlađen čaj procedite. Pijte tri puta dnevno po šolju nezaslađenog čaja.

Čičak (Arctium lappa)

Lekovite osobine imaju koren, listovi i seme. Dvogodišnje korenje sakuplja se u proleće i jesen, obiluje inulinom, sluzi, a sadrži i etarsko ulje i gorke materije.

Koristi se:
* da snizi povišen holesterol
* protiv upala
* da pospeši znojenje

Protiv holesterola

- kašika iseckanog korena čička
- 3 kašike resnika
- kašika kantariona
- kašika hajdučke trave
Prelijte tri kašike mešavine s pola litra ključale vode, poklopite, ostavite preko noći, a ujutro procedite i popijte nezaslađen čaj u tri doze, pola sata pre jela.
Maslačak (Taraxacum officinale)

Svi delovi biljke su gorki, a sadrže i beo mlečni sok koji obiluje lekovitim sastojcima. Koren sadrži enzime, etarsko ulje, gorke supstance, smole, masne kiseline i mnogo inulina i šećera.

Koristi se:
* da očisti krvi
* protiv bolova u žuči i jetri
* da pojača mokrenje

Koren čisti krv

- 100 g korena maslačka
- litar vode
U vodu stavite koren maslačka i kuvajte u poklopljenom sudu 10 minuta na tihoj vatri. Pijte po čašu čaja četiri puta dnevno, pola sata pre jela.