Istine i zablude o holesterolu

[drdada]

To znaci ovo.....da si ti nasledjem stekao sklonost ka tzv.samoprodukciji holesterola.dakle u organizmu ti se od svih materija koje uzimas hranom,,sve ti se pretvara u holesterol....a ne samo masno kada jedec,tipa slanoine ili jaja ili koje cega,vec i kada jedes testo i testenine,slatkise.....U organiszmi,postoji takozvani mehanizam CISTACA holesterola(da neobjasnjavam sta je to nece ti biti jasno)ZA SADA MEHANIZMI NASTANKA HIPERHOLESTEROLEMOIJE NISU KRISTALNO JASNI ALI SE SMATRA DA kada se osteti taj mehanizam cistaca ili kada taj mehanizsam krene da zabusava da tako kazem ili kada previse se jede masno a genetska predispozicija cistaca je manje vredna iliti manjeg kapaciteta,,,,,DAKLE TADA KRENE magomilavanje holesterola u organizmu jer su ti cistaci istoga u kvaru ili shlajfuju.

e SADA IDE ONO KAKO TO SMANJITI...GENETSKI FAKTORI SU nepromneljivi faktorim,nazalost, ali postoje promenjljivi faktori a to su pusenje,fizicka neaktivnost,neke izlecive da tako kazem pridodate bolesti,alkoholizam,prejedanje ili zderanje,,,,Samo kreni da smanjujes ili svedi na minimum ove promenljive faktore i bice pozitivno..mada ukupni holesterol od 7 je obavezan za terapiju lekovima,,takozvani famozni statini ali i o njima ima ogromnih diskusija po naucnim krugovima,,obicno lekari ovde daju ,sa ovakvim nalazima odmah te statine..takodje su ti visoki i trigliceridi a secer na samoj granici.To mi govori da volis da ruckas i da si mozda gojazan.Odmah da krenes na neku dijetu ajmo reci hipokalorijsku i da krenes i u fizicku aktivnost,,, ali zaista ,svakog dana da recimo pesacic minimu 5 km. ali i da se bavis sportom gde ces se oznojiti bas dobro..sto bi ja kazala da IZGORIS TE MASNOCE...nema brze hrane,nema masne hrane,nema slatkisa,nema alkohola i nadam se da ces biti bolje i sa ovakvim bezeveznim savetom..pozdrav

kazu amerikanci da je ukupni holesterol najbolji ako je 4,5 pa i nize..spustace se jos te granice

 

[erzikaki54]

Hvala na recept za nadoknadu kalcijuma putem susama i jogurta! Molila bih još samo informaciju koliko mg. kalcijuma dnevno pokrivam sa jednom kašikom susama u 0,5 dcl.jogurta? ako neko zna neka se javi! HVALA!

 

[crvendac_011]

Kakaom protiv lošeg holesterola

Kakaom protiv lošeg holesterola

Američki naučnici su objavili da konzumacija proizvoda koji sadrže kakao, uključujući tamnu čokoladu, mogu sniziti nivo lošeg holesterola (LDL) i ukupni holesterol.



Kakao je bogat flavanolima, prirodnim hemijskim spojevima, za koje postoje dokazi koji ukazuju da ti spojevi pozitivno deluju na koncentraciju masti (lipida) u krvi: triglicerida, LDL holesterola i HDL holesterola (dobar holesterol).

Stručnjaci ukazuju da se održavanjem normalnih vrednosti lipida u krvi sprečava razvoj kardiovaskularnih bolesti, prenosi portal "Vitamini".

Pozitivan učinak crne čokolade i ostalih proizvoda koji sadrže kakao na vrednosti holesterola u krvi značajniji je kod osoba sa većim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti.

Međutim, lekari kažu da su potrebna dalja istraživanja s ciljem utvrđivanja optimalne dnevne doze flavanola koje bi bile primenjive za svaki dan.

(Tanjug)

 

[crvendac_011]

Laž o kolesterolu

Laž o kolesterolu



Već dugi niz godina, sa svih strana bombardirani smo informacijama da kolesterol našem organizmu nanosi teško popravljivu štetu.

U skladu s tim, želimo li ostati zdravi, moramo drastično smanjiti unos masnoća životinjskog podrijetla poput mlijeka, maslaca, sira, vrhnja i ostalih mliječnih proizvoda.

No, je li to, uistinu tako? Čini se da nije, jer sve više liječnika i znanstvenika tvrdi da je riječ o zabludi mitoloških razmjera.

Krenimo redom, pa za početak spomenimo nesumnjivo najveće istraživanje ikad provedeno od strane Svjetske zdravstvene organizacije, odnosno, njihov MONICA projekt (Multinacional MONItoring of trends and determinants in CArdiovascular disease – multinacionalno praćenje ključnih faktora za razvoj kardiovaskularnih bolesti).

Tom istraživanju, između ostaloga, bio je cilj istražiti vezu između kardiovaskularnih oboljenja i kolesterola.

Ta veza nikada nije ustanovljena, iako je navedeno istraživanje, tijekom više od 10 godina provedeno u 21 zemlji diljem svijeta, na najvećem mogućem uzorku ikada, odnosno na 10 milijuna žena i muškarca.

Iako su rezultati tog dugoročnog i basnoslovno skupog istraživanja bili savršeno jasni, brzinom munje pometeni su pod tepih, jer – pogađate – nisu bili u skladu s onim što je Svjetska zdravstvena organizacija očekivala dobiti kao rezultat.

Dakle, preostaje nam zaključiti da je istina već odavno poznata, ali se zatajuje u korist nekih drugih, po svemu sudeći, znatno isplativijih 'istina'.

Poput istine da su u to vrijeme, prije više od 20 godina, lijekovi za snižavanje kolesterola već bili u uporabi, a tako je trebalo i ostati.

Budući da je kolesterol nepravedno proglašen glavnim uzročnikom bolesti srca i krvnih žila, medicinska struka počela je preporučivati da masnoće životinjskog porijekla izbace iz prehrane.

Umjesto njih, naveliko se počela preporučivati uporaba industrijski prerađenih biljnih ulja.

Maslac je zamijenjen popularnim margarinom, a i dan danas se naveliko savjetuje da se konzumacija namirnica poput sira i vrhnja, smanji na najmanju moguću mjeru.

Pravi uzrok bolesti srca nije kolesterol

Već spomenute rezultate WHO-ove MONICA studije o nemogućnosti povezivanja kardiovaskularnih oboljenja s kolesterolom, potvrđuje i dr. Dwight Lundell, ugledni kardiokirurg koji je tijekom 25 godina izvršio više od 5000 operacija.

Pozivajući se na znanstvena istraživanja provedena zadnjih nekoliko godina, kao i na bogato osobno iskustvo, dr. Lundell tvrdi da je glavni uzročnik bolesti srca i krvnih žila upalni proces koji nastaje u arterijama, kao posljedica prehrane s premalo zasićene masnoće.

Drugim riječima, ono što doista nanosi veliku štetu našim krvnim žilama, su biljna ulja s velikim udjelom omega-6 masnih kiselina, poput suncokretovog, sojinog i kukuruznog, te prekomjerno konzumiranje proizvoda s velikim udjelom brašna i šećera.

Jer, kako tvrdi dr. Lundell, službena medicina je napravila užasnu pogrešku kad je ljudima savjetovala da izbjegavaju zasićene masti i da umjesto njih koriste višestruko nezasićena ulja.

Ove, davno uspostavljene prehrambene preporuke dovele su do epidemije pretilosti i dijabetesa, koji su po smrtnosti, ljudskoj patnji i materijalnom trošku, nadmašili svaku drugu pošast u povijesti čovječanstva.

Iako aterosklerotski plak (masno-vezivna naslaga u stijenci arterije), sadrži vrlo malu količinu kolesterola, i unatoč činjenici da se te naslage pretežno sastoje od višestruko nezasićenih masnoća, propagandna mašinerija uspješno je odradila svoj zadatak.

Većina ljudi u današnje vrijeme slijepo slijedi službeno preporučenu prehranu, koja je siromašna zasićenim mastima i bogata višestruko nezasićenim mastima i ugljikohidratima, ne znajući da upravo takva prehrana nanosi veliku štetu našim krvnim žilama.

Tom neznanju ne treba se čuditi, uzmemo li u obzir da je društvo u kojem živimo, prioritetno vođeno željom za unosnom zaradom. Žalosno ali istinito, industriji lijekova zdrav čovjek je najneunosniji, a statini, lijekovi za snižavanje kolesterola, pripadaju skupini najprodavanijih na svijetu.

U skladu s tim, nije teško uvidjeti vezu između industrije hrane i industrije lijekova. Proizvodnja "zdrave hrane" koja u konačnici ljude čini bolesnima, savršeno je isplativa jednima i drugima.

Prava uloga kolesterola

Waltre Hartenbach, autor knjige ''Laž o kolesterolu", objavljene i kod nas, osvješćuje nas o pravoj prirodi kolesterola i njegovoj ulozi u organizmu.

On tumači da je kolesterol - kojega se svi toliko bojimo, držeći ga nekom strašnom tvari koja našem organizmu nanosi goleme štete - zapravo osnovna građevna tvar staničnih membrana svih tkiva, neophodna za normalan rad organizma.

Budući da kolesterol sudjeluje pri stvaranju hormona, vitamina A, D i E, te žučnih kiselina, njegovo snižavanje izravno dovodi do slabljenja vitalnosti i plodnosti, poremećaja u izgradnji kostiju i muskulature, te ozbiljnih poremećaja u razini elektrolita koji u konačnici vode do ozbiljnih srčanih i neuroloških komplikacija.

Sudeći po rezultatima brojnih istraživanja, dijeta koja savjetuje reduciranje masnoća i kolesterola, nema nikakav učinak na bolesti srca i krvnih žila.
Stoga bi uistinu bilo krajnje vrijeme da mit o kolesterolu proglasimo time što jest – jednom od najvećih zabluda našega vremena, te svoje prehrambene navike najzad uskladimo sa zdravim razumom.

Želimo li biti uistinu biti zdravi, moramo se vratiti tradicionalnoj prehrani, temeljenoj na unosu zasićenih masti.

Zasićene masti jačaju imunološki sustav i sprečavaju pojavu mnogih bolesti.
Njihove masne kiseline po prirodi su antigljivične, antivirusne i antimikrobne.

One sprječavaju osteoporozu, hrane mozak, te osiguravaju pravilan rad živčanog i hormonalnog sustava. Uz sve navedeno, pouzdano snižavaju rizik od bolesti srca i krvnih žila.

Prehrana bogata prirodnim masnoćama nipošto nije štetna po zdravlje. Baš nasuprot, takva prehrana je izuzetno zdrava i višestruko korisna.

U svakom slučaju, smanjenje unosa ugljikohidrata i povećanje unosa prirodnih masnoća poput onih iz domaćeg mlijeka, sira, maslaca te kokosovog ulja dugoročno će vas zaštititi od brojnih bolesti i posjeta liječnicama.

Izvor: Alternativa

 

[ganca8]

Za skidanje holesterola, jedan od najboljih je divlji beli luk ili sremuš. Obzirom da ga ima samo kratak period vrmena u svežem stanju, najbolja je njegova tinktura, koja je na raspolaganju čitave godine.

 

[crvendac_011]

Smanjite holesterol za samo 3 meseca

Smanjite holesterol za samo 3 meseca

Povišeni holesterol je jedan najvećih zdravstvenih problema današnjice. Razlozi za to su brojni – od nezdrave ishrane do stresnog načina života. Stručnjaci tvrde da hranom možete da promenite situaciju nabolje. Donosimo vam top šest namirnica koje će vam pomoći da iz borbe s holesterolomm izađete kao pobednk i to u svega tri meseca.


Izaberite "pametnu" hranu

Vlakna
Vlakna su zapravo ugljeni hidrati, ali za razliku od onih nezdravih poput šećera i skroba, biljna vlaka do kraja varenja putuju netaknuta.

Postoje topiva i netopiva vlakna. U kategoriju topivih ulaze npr. grašak i kaša, a u kategoriju netopivih npr. pšenične mekinje. Vlakna su izuzetno važna jer pomažu u otklanjanju otpadnih stvari iz našeg tela. Brojna istraživanja su potvrdila da vlakna smanjuju holesterol u krvi, a mogu delovati i preventivno. Grašak, mahune i zobene mekinje samo su neke od namirnica bogate vlaknima koje bi svakako trebalo da se nađu na vašem jelovniku.

Koštunjavo voće (Orašasti plodovi)
Većina orašastih plodova, uključujući i bademe, orahe i kikiriki, dobra je za snižavanje holesterola. Međutim, izbegavajte slane orašaste plodove, posebno ako ste skloni visokom krvnom pritisku. Smatra se da se blagodeti orašastih plodova kriju u njihovom sastavu. Naime, sadrže sterole i mononezasićene masti koje štite krvne sudove od oštećenja. Bogati su i vlaknima i vitaminom E. Nastojte da uvek pri ruci imate orašaste plodove jer će vam biti moćni saveznici u borbi protiv holesterola. Osim toga, to su u svakom slučaju bolje i zdravije grickalice nego čips ili štapići.

Soja
Istraživanja pokazuju da soja i njeni proizvodi značajno smanjuju nivo holesterola u krvi. Tajna je u biljnim proteinima koji su veoma zdravi i ljudskom organizmu donose niz blagodeti, uključujući i smanjenje holesterola. Dakako, za konkretne i vidljive rezultate soju je potrebno redovno konzumirati. Budući da soja ima specifičan okus, u ishranu je uvodite postepeno – svaki dan malo više. Opskrbite se sojinim mlekom i jogurtom i drugim proizvodima od soje poput tofua.
Stručnjaci kažu da ćete pozitivne rezultate primetiti već nakon dve nedelje konzumiranja soje.

Zdrava ulja
Maslinovo ili ulje od repe ulaze u kategoriju zdravih ulja. Ona sadrže uglavnom mononezasićene masti, što znači da niti povećavaju, ali i ne smanjuju nivo holesterola u krvi.
Međutim, pomažu i jačanju zidova arterija, a to znači da je malo verovatno da će ih oštetiti holesterol. Istraživanja pokazuju da zamena zasićenih masti (svinjske i maslaca) zdravim uljima rezultira smanjenjem holesterola.

Zob
Zob sadrži spojeve beta glukana koji imaju zaštitnički učinak na ljudski organizam. Kad se beta glukan formira unutar probavnog sistema veže na sebe holesterol i na taj način sprečava njegovu absorpciju. Holesterol se tada izlučuje kao otpad. Idealnu zaštitu pružiće vam redovna konzumacija zobi i to najbolje u obliku doručka od zobene kaše. Po mogućstvu, svako drugo jutro.

"Pametna" hrana
U ovu kategoriju ulaze biljni steroli i stanoli koje možete pronaći u biljkama. Oni su komponente koje imaju sličnu hemijsku strukturu kao holesterol pa sprečavaju apsorpciju holesterola. Mogu se pronaći u nerafinisanim biljnim uljima, koštunjavo voće (orašasti plodovi), žitaricama, semenkama, ali i u jogurtima. Bilo bi ih dobro konzumirati barem gram na dan za neke vidljive rezultate. Naravno, svakog dana.

Izvor: T portal

 

[crvendac_011]

Nova saznanja o holesterolu: Ne začepljuje arterije i ne izaziva in

Nova saznanja o holesterolu: Ne začepljuje arterije i ne izaziva infarkt?!

Profesor Filip Even nije jedini koji tvrdi da holesterol ne dovodi do sužavanja krvnih sudova.



Evenova knjiga "Istina o holesterolu" (La verite sur le cholesterol) se upravo pojavila, a tvrdi da povećan holesterol nije izazivač ateroskleroze (sužavanje krvnih sudova), kao i da koncepti dobrog i lošeg holesterola nemaju osnova, a da su lekovi protiv povećanog holesterola beskorisni, pa čak i opasni.

Naime, još pre više od 20 godina, kako je objavljeno na veb sajtu "Rue 89", profesor Marian Apfelbaum je objasnio u knjizi "Živeti sa holesterolom" da antiholesterolski "pohod" počiva na uverenju da je povišen holesterol uzrok srčanih udara koje nije logički zasnovano, jer sama činjenica da se i povišen nivo holesterola i infarkti javljaju među istom populacijom ne govori ništa o eventualnom uzročno-posledičnom odnosu.

Tu je i Mišel de Loržerij, francuski kradiolog i istraživač iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS), autor knjiga "Holesterol, laži i propaganda" (Cholesterol, mensonges et propagande) i "Sprečiti infarkt i moždani udar" (Prevenir l'infarctus et l'AVC), koji, između ostalog, objašnjava da je holesterol neophodan za dobro funkcionisanje ćelija, mišića, neurona, srca, mozga i varenja.

On smatra da bez njega ne bi mogla da bude moguća nikava komunikacija među ćelijama, kao i da je holesterol u osnovi polnih hormona, kao i hormona stresa, reprodukcije i veoma dragocenog vitamina D, tako da bi dejstvo na njega lekovima moglo da bude "čarobnjački" posao.

Osim toga, na inicijativu šveđanina Ufea Ravnskova, autora dela "Mitovi o holestrolu", 98 istraživača i lekara, među kojima većina objavljuje u renomiranim listovima kao što je "Lanset", okupilo se 2002. godine u okviru Međunarodne mreže holesterol skeptičara - THINCS (The International Network of Cholesterol Skeptics), piše francuski list "Nuvel observater".

Svi kažu da je, kako piše "Nuvel observater", svako sa svoje strane došao do zaključka da ništa u naučnoj literaturi ne dokazuje postojanje veze između nivoa holesterola i ateroskleroze.

(Tanjug)

 

[crvendac_011]

Simptomi povišenog nivoa holesterola

Simptomi povišenog nivoa holesterola

Neretko se povišeni holesterol otkrije tek kad pacijent dođe u koronarnu jedinicu sa znacima srčanog udara



Piše: docent dr Katarina Lalić, specijalista interne medicine, endokrinolog Kliničkog centra Srbije

POVIŠENI nivo holesterola, kao i drugih masnoća, ne daje nikakve simptome, ukoliko nije došlo do ateroskleroze, pa nema ni motiva da se ode na lekarski pregled ili uradi laboratorijska analiza nivoa holesterola.
Neretko se povišeni holesterol otkrije tek kad pacijent dođe u koronarnu jedinicu sa znacima srčanog udara!
Zato je laboratorijsko određivanje nivoa holesterola u krvi na redovnim sistematskim pregledima jedini način za postavljanje pravovremene dijagnoze.

Preporučuje se da se svim zdravim odraslim ljudima, starijim od 20 godina, nivo holesterola odredi najmanje jednom u pet godina, a ukoliko postoji poremećaj, analiza mora češće da se ponavlja. Posebno je važno kad se nekome otkrije postojanje familijarne hiperholesterolemije da se uradi analiza i najbližim rođacima (deci, braći, sestarama, roditeljima), jer je bolest nasledna.
Deci nivo holesterola može da se određuje već u ranom detinjstvu. Neophodno je da se 12 sati pre vađenja krvi ne uzima nikakva hrana (obično se savetuje da poslednji obrok ne bude posle 20 časova), i da se krv vadi ujutro, našte, da bi se dobila prava vrednost ovih susptanci u krvi.

(Večernje novosti)

 

[crvendac_011]

Holesterol

Holesterol



Holesterol je najkontroverzniji medicinski subjekt danas, zašto je to tako?
Da li postoji ili ne postoji uticaj povišenog holesterola u krvi u izazivanju srčanog ili moždanog udara? Ovog momenta su stručne rasprave u svetu dostigle tačku usijanja, a ipak ne znamo definitivni ishod rasprava... Ili se ovaj ishod ipak naslućuje?
Rezultati brojnih studija su zbunjujući i nedosledni, a medicinski stručnjaci u glavnom dolaze do saznanja da baš nije lako optužiti samo visok holesterol za srčane probleme savremenog čoveka.
Holesterol je jedno jedinjenje (alkohol) velike molekulske težine, koje se proizvodi u jetri i u još nekim veoma bitnim ćelijama u organizmu. Značaj ovog jedinjenja je ogroman za život čoveka, a najbitnije uloge holesterola su sledeće:
Obezbedjivanje stabilnosti i čvrstine zida svih ćelija u organizmu (ni jedna ćelija u našem mozgu ne može da živi bez holesterola)
On pomaže u sintezi svih hormona koji nam omogućavaju život, a naročito funkcionisanje u situacijama kad je potrebno da naše telo brzo reaguje na sve promene koje nas ugrožavaju.
Jedan od tih hormona je kortizol, hormon, koji nam obezbedjuje fiziološku reakciju na bilo koji vid napada naš organizam, bilo uzrokovano spoljnim uticajima ili posledično našim određenim svesnim odlukama.
Povećanje ili smanjene spoljne tempreature, hormon kortizol će amortizovati i bićemo sposobni da se borimo, ali isto tako i postojanje neposredne opasnost za naš život iz drugih razloga (pretčavamo ulicu na nedozvoljenom mestu – sama naša namera nas neće spasiti od posledica, moramo se pouzdati u hormon kortizol, zatim kad nas neko napadne da bi oteo tašnu, u glavnom će brzina rasta nivoa kortizola u krvi odrediti i brzinu naše reakcije, odnosno odgovora na taj napad, itd).
Od holesterola nastaju i testosteron, estrogen i progesteron, najvažniji hormoni u ljudskoj reprodukciji.
Od njega nastaje vitamin D, koji je neophodan u zaštiti nervnog sistema, održavanju zdravih kostiju i mišićnog tonusa, kao i imuniteta (na žalost, dokazano je da niko od nas trenutno na planeti nema odgovarajuće vrednosti ovog vitamina u krvi, što predstavlja veliki problem, jer imamo kompromitovan imunitet zbog toga).
Šta ovo znači - imamo visoku vrednost holesterola u krvi, a nisku vrednost vitamina D?
Da, ovo je realnost, što znači da holesterol koji pravimo u telu i unosimo hranom NE STVARA kvalitetan D vitamin. Danas još uvek niko ne može odgovoriti na pitanje zašto se ovo dogadja. Možda je delimično razlog u izbegavanju izlaganja sunčevim zracima, možda u visokim faktorima zaštite kože od sunčanih zraka? Ne zna se... Dr. Jacob Teitelbaum kaže – be carefull of sun burns, not sun shine (čuvajte se opekotina, a ne izlaganja sunčevim zracima).
Holesterol je neophodan za moždanu aktivnost, jer serotoninski receptori u mozgu ne funkcionišu bez njega, znači, što niži holesterol, to je veća depresija (usled smanjivanja srećnih supstanci).
Glavni razlog zašto je ogroman akcenat stavljen na značaj holesterola je njegova potencijalna uloga u razvoju koronarne - srčane bolesti.
S druge strane, podjednak je broj studija koje pokazuju da ne postoji korelacija između nivoa holesterola i srčanih bolesti.
Štaviše, utvrđeno je da značajan rizik od nastanka koronarne bolesti postoji i kod starijih osoba koje imaju normalne ili niske vrednosti ukupnog holesterola. I šta sad?
Ipak, danas se zna da vrednost holesterola u krvi ne igra glavnu ulogu u nastanku srčanog obolenja.
Studije koje su rađene proteklih godina, govore u prilog tome da je osnovni krivac za nastajanje naslaga u krvnim sudovima, zapaljenjski proces i sledstveno oštećenje zidova krvnih sudova, kao posledica velikog unosa šećera, pre svega brzih šećera (slatkiši, med, beli šećer, žuti šećer, voće itd).
Unos šećera, koji se zovu brzi ili prosti šećeri dovodi povećanja nivoa glukoze, odnosno šećera u krvi.
Ovo povećanje nivoa glukoze dovodi sledstveno do povećavanja nivoa LDL, odnosno lipoproteina niske gustine, u narodu poznatog kao “loš holesterol”.
LDL se najlakše hemijski razara, to razaranje je uzrokovano čak i uticajem sunca, „kosmičkih zračenja“, usled raznih loših navika u ishrani, itd .. i eto početka zapaljenskog procesa.
Molekuli holesterola se oštećuju i izlaganjem namirnica velikoj toploti i oksidaciji.
Opasni su procesi oksidacije u prehrambenoj tehnologiji.
Naročito je visoka vrednost oksidisanog holesterola u mleku u prahu i jajima u prahu, kao i u namirnicama koje su dugo termički obrađivane na visokim temperaturama (prženje u fritezi).

Ovo se odnosi na hidrogenizovanje biljnih masnoća, a njih ima u skoro svakoj namirnici koju danas konzumiramo.
Svetski standardi daju preporuku da se mora smanjiti vrednost hidrogenizovanih biljnih masnoća u tehnološki obrađenim namirnicama, na maksimum od 2%.
Kod nas se ova preporuka ne poštuje, a teško da ćemo u prodavnici videti i jedan proizvod na čijoj deklaraciji stoji tačan procenat ovih masnoća (one se nalaze u svim grickalicama, supama iz kesice, biljnom mleku u prahu, pecivu, čokoladicama, keksu itd)..
Oštećenje holesterola lako dovodi do stvaranja naslaga u krvnim sudovima, koje dalje kompromituju cirkulaciju. Osim ovoga, postoje brojni dokazi da oksidisane forme holesterola dovode do pojave maligniteta, jer nepovratno oštećuju ćelije.
Dr. Christie Ballantyne, sa Baylor College of Medicine je kardiolog sa najvećim brojem objavljenih studija u kojima je glavni zaključak da osobe koje su imale infarkt ili moždani udar - u preko 50% slučajeva uopšte nisu imale povišene vrednosti holesterola.
Povišene vrednosti holesterola povećavaju rizik za nastajanje Alchajmerove bolesti
Studije u Velikoj Britaniji su pokazale da niske vrednosti holesterola usled terapije statinima uopšte ne smanjuju ovaj rizik!
Veoma niske vrednosti holesterola su čak faktor rizika za pojavu teških depresivnih stanja koja se završavaju samoubistvima.
Da li masna hrana izaziva povećanje vrednosti holesterola?
Stanovnici severnog dela Indije jedu u proseku hranu koja ima 17 puta više životinjskih masnoća, od one koju jedu stanovnici južnih krajeva Indije.
Ali u proseku imaju 7 puta manji broj obolelih od KV bolesti.
Francuzi jedu hranu bogatu zasićenim mastima, uključujući puter, jaja, sireve, džigericu i ostalo, a ipak, u regionima gde se pačja i guščija džigerica redovno konzumira, srčani udar je zastupljen u 80 na 100.000 ljudi, za razliku od 315 na 100.000 ljudi u SAD, gde je ishrana izuzetno nisko masna.
Statini su lek izbora kod visokih vrednosti holesterola, ali je preporuka da se pokuša postići normalna vrednost prirodnim putem.
- Obavezno bi trebalo isključiti iz ishrane slatkiše (ovo podrazumeva i voće) najmanje dva meseca.
- Neophodno uvesti doručak kao najznačajniji obrok.
- Obavezno je uzdržavanje od pića sa visokim procentom alkohola ili sa dodatkom šećera i zasladjivača.
- Svesti na minimum uzimanje namirnica koje su bogate hidrogenizovanim masnoćama, odnosno, izbaciti iz ishrane margarin, biljni šlag, biljni sir itd.
Terapija povišenih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnu kombinaciju preparata kao što su Omega 3 (ili redje Omega 3-6), E vitamina, C vitamina, selena, grupe drugih antioksidanata, aminokiseline i drugo.
Obavezna je veća fizička aktivnost, jer uz dijetetski režim i suplementaciju, a bez povećane fizičke aktivnosti, rezultati su skromni.

Brzi hod je najbolji vid fizičke aktivnosti.
Terapija povećanih vrednosti holesterola je veoma jednostavna, potrebno je smanjiti unos šećera, voća, voćnih sokova i ugljenih hidrata u večernjim časovima uopšte.
Da bi se rasteretila i očistila jetra, potrebno je uzeti takozvane čistače jetre.

Naši protokoli daju rezultate u roku od deset dana.
Postoji daleko bitniji faktor rizika za nastajanje moždanog i srčanog udara (ali i karcinoma), a to je vrednost homocisteina u krvi. Da li znate nešto o tome?

specijalista, dr. Ana Gifing
Izvor: Drgifing.com

 

[crvendac_011]

Holesterol - neophodan čak i kada je loš

Holesterol - neophodan čak i kada je loš

Holesterol predstavlja osnovni gradivni materijal u stvaranju žučnih kiselina, vitamina D, membrana ćelija svih hormona nadbubrežnih žlezda. Glavni transporter do ciljnih organa


Bezrazložno snižavanje holeseterola lekovima smanjuje niv koenzima 10

Visoke vrednosti holesterola u krvi mogu ozbiljno da naruše zdravlje ili da budu jedan od brojnih rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. Međutim, prenebregava se činjenica da holesterol nije samo opasan i neželjen sastojak krvi, već da ima i vitalnu ulogu u organizmu. Koje sve zablude postoje oko vrednosti holesterola i njegovog značaja, za čitaoce Života plus objašnjava docent dr fiziologije Dejan Čubrilo sa Katedre za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, istovremeno i specijalista sportske medicine.

- Holesterol je jedinjenje u organizmu koje se navodi kao osnovni rizikofaktor za razvoj kardiovaskularnih oboljenja. Međutim, upravo je suprotno. Holesterol predstavlja osnovni gradivni materijal u stvaranju žučnih kiselina, vitamina D, membrana ćelija i naravno, svih hormona nadbubrežnih žlezda.



Zapravo, bez holesterola ne bi bilo ni života. Njegovo funkcionisanje se odražava istovremeno na polni život, ali i na svakodnevni rad gastrointestinalnog sistema. Čak 80 odsto holesterola upotrebljava se za stvaranje žučnih kiselina, odnosno žuči. Bez te komponente nema kvalitetne razgradnje masti zbog čega se posledično javljaju gasovi, a nedovoljna je i apsorpcija hranljivih materija.

* Ako je već tako, o kakvom se lošem holesterolu onda govori?
- Loš holesterol je samo onaj koji je prošao kroz proces oksidacije, odnosno koji je narodski rečeno zarđao. Do lošeg holesterola dovodi manjak antioksidanasa u ishrani, koji su neophodni da bi se suprotstavili upravo nepovoljnim uticajima neadekvatne ishrane i okruženja. Zanimljivo je da, iako u literaturi postoji takozvani dobar (HDL) i loš (LDL) holesterol, upravo dobar holesterol procentualno poseduje više holesterola u poređenju sa lošim. Sa druge strane, LDL holesterol je glavni transporter do ciljnih organa, odnosno jetre, jajnika, testisa i nadbubrežne žlezde. Na svom putu do pomenutih organa, holesterol može biti zadržan na zidu krvnog suda, ali samo pod pretpostavkom da je zid krvnog suda upaljen, odnosno zahvaćen inflamacijom. Samo u takvim uslovima dolazi do njegove oksidacije, pri čemu "dekoncentrisani" holesterol skreće sa pravog puta, pa umesto u navedene organe ulazi u krvni sud.

* Dešava li se još nešto neobično?
- Isti uzročni faktor, odnosno oksidacija i upala, omogućavaju da ciljni organi više ne prepoznaju LDL kao svoj i ne mogu da ga prihvate u svoju unutrašnjost. Jetra kao glavni proizvođač holesterola ovakvu situaciju tumači kao da organi nemaju dovoljno holesterola i počinje da proizvodi više nego što je potrebno, dovodeći do njegovog nepoželjnog rasta. S obzirom na to da je sve krenulo od neodgovarajuće ishrane, protiv visokog holesterola nećemo se boriti tako što ćemo ga izbaciti iz ishrane, već ćemo ishranu promeniti. Upravo pravilnom ishranom i suplementima utiče se na gašenje unutrašnje vatre organizma i otklanja postojeća oksidacija.

* Kada se dijagnostikuju visoke vrednosti holesterola preporuke lekara uglavnom su terapije medikamentima. Zbog čega?
- Svakodnevna praksa izgleda potpuno drugačije. Povećani nivo holesterola bezrazložno i prevremeno se snižava lekovima. Ono što ne valja u svemu je činjenica da ti lekovi zapravo sprečavaju sintezu, odnosno stvaranje holesterola u organizmu. Posledica ovakvih dešavanja je smanjeno stvaranje žučnih kiselina, vitamina D, polnih hormona, hormona stresa kortizola koji je čuvar imunog sistema i zapaljenskog odgovora. Sa druge strane, životno mnogo značajniji problem predstavlja činjenica da pomenuti lekovi utiču i na smanjenje nivoa koenzima 10, bez koga nema stvaranja energije na nivou mitohondrija mišića. Kada kažem mišići mislim i na mišić srca. Zbog te činjenice, na veliku žalost, pacijent će prepoznati svoje simptome kroz gubitak energije, malaksalost, opštu iscrpljenost i početak slabljenja srčane funkcije. Zato je vrlo važno dobro proceniti opravdanost uzimanja lekova za snižavanje holesterola, a ako je to neizbežno onda treba uključiti i suplemente u obliku koenzima 10.



* U kojim situacijama je opravdano uzimati lekove?
- Jedino stanje kada je takva terapija opravdana jeste nakon infarkta srca i mozga. U ovakvim stanjima i najmanja količina holesterola je pogubna. U svakoj drugoj situaciji treba uticati prvenstveno na uzrok koji je doveo do povišenih vrednosti holesterola. Uzroci mogu biti pojačana zapaljenska reakcija na nivou celog organizma, poznata kao tiha inflamacija. Da se nešto dešava neuobičajeno osoba može da prepozna po upali zglobova, glavobolji, nespecifičnim upalama grla, nosa i ušiju, malaksalosti, gubitku energije. Ovim simptomima može da se pridruži i pojava ekcema, naprasne alergije, a kod dece naprasna pojava astme.

* Kako se ovo stanje dijagnostikuje?
- Dijagnostika tihe inflamacije pored uobičajenog praćenja C reaktivnog proteina podrazumeva i analizu nivoa insulina u krvi. Praćenjem nivoa insulina može da se utvrdi stepen zapaljenja na nivou celog organizma. Dijagnostikovanje zapaljenja je važno jer ono sprečava da se holesterol normalno koristi u svojim fiziološkim funkcijama, već ga taloži u zid krvnog suda. U takvoj situaciji imamo reaktivno povećanje holesterola u krvi. Zbog toga nastaje karakterističan paradoks, gde mršave osobe koje paze na ishranu i svakodnevno vežbaju, imaju povišene vrednosti holesterola. Takođe, zbog nemogućnosti holesterola da obavlja prirodom zadate fiziološke funkcije dolazi do smanjenja rada štitne žlezde i insulinske rezistencije koje su sve češće prisutne. Dijagnoza je zapravo udružena i obuhvata hiperholesterolemiju, Hašimotov tiroiditis (smanjena funkcija štitne žlezde) i insulinsku rezistenciju, koja predstavlja prvu fazu dijabetesa tip 2. Iako ove dijagnoze izgledaju zastrašujuće, uspešno se otklanjaju gašenjem unutrašnjeg požara, odnosno pravilnom ishranom i suplementima.

* Zašto su mršave osobe više ugrožene u odnosu na gojazne?
- Osobe koje vode računa o svojoj ishrani po opšte prihvaćenom modelu, izbacuju svaku vrstu masnoća. Uglavnom doručkuju žitarice, odnosno musli. Takav koncept posebno u jutarnjim satima predstavlja pogubnu kombinaciju, jer je za normalno funkcionisanje jetre preko potrebna energija masnoća. Stoga bi trebalo u redovan jutarnji jelovnik, nakon desetosatnog večernjeg posta uvesti masnoće, jer su važne za stvaranje HDL, odnosno dobrog holesterola. Bez HDL holesterola, sveukupni holesterol ne može da se iskoristi.



Zato, osim proteina u koje spada, na primer, jaje, ali naglašavam celo bez odvajanja žumanca, potrebno je uneti i masti, kako loše tako i dobre. To znači da u doručku svoje mesto mora da nađe i maslac, pančeta, masni sirevi, pite, koštunjavo voće, masline, maslinovo ulje. Od šećera koji su takođe neizostavni, treba koristiti iz svežeg povrća kao i sokove od povrća - šargarepe, korena celera, cvekle, peršuna, kelerabe, korena komorača. Međutim, nikako ne dolaze u obzir šećeri koji brzo podižu insulin. Kada ovo kažem mislim na voće, med, poslastice, iz razloga što je insulin dovoljno visok, zbog povećanog nivoa šećera u krvi u jutarnjim satima, pa dodatno ne treba opterećivati pankreas.

ZAČINI, ENERGIJA I DEPOI MASTI

Pored dozirane ishrane, iz koje ni po koju cenu ne treba izbacivati masnoće, naročito u jutarnjima satima, obavezno treba uvrstiti i začine. Na listi začina treba da se nađe đumbir, cimet, kari, kurkuma, kajen paprika zbog kapsaicina. Obavezno žalfija u obliku čaja, a da bi se održavala crevna flora u savršenom redu, u dužem periodu treba konzumirati probiotike i neizostavno mirođiju, komorač i kim.
Osim toga, ne smemo da dozvolimo da organizam oseti glad ili žeđ. Važno je da ne jedemo često i da nakon obroka ne unosimo ništa osim vode i eventualno čajeva. Od doručka do ručka trebalo bi da prođe makar pet sati. Ovakvim ponašanjem omogućavamo da se energija za aktivnosti obezbeđuje iz naših depoa masti, što, naravno, doprinosi zdravlju celokupnog organizma. U suprotnom organizam će zaključati svoje masne ćelije, a energija za određene funkcije snabdevaće se od tek unetih ugljenih hidrata.

Izvor: Večernje novosti