U biblijskom kontekstu postoji sud po savesti, gde ce onina koji su ziveli krajnje Bogougodno po svetlosti koju su posedovali biti sudjeno po toj primljenoj svetlosti.
U bibliji nema direktnih dokaza u prilog dokazivanja druge prilike osim par pomenutih.
Jehovini svedoci u vezi druge prilike navode tekst koji kaze:
"И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свију људи" ( 1 Korincanima 15. 19 )
Istina, ovaj tekst govori o nadi u vaskrsenje, ali sama njegova forma govori o nekom drugom zivotu a ne ovom gde se se ljudi uzdati u Hrista.
Prica o deset devojaka, o svadbi careva sina i o slugama kojima je gospodar dao talente - govore o Isusovom dolasku i onima koji ce ga docekati nespremni.
Isusova prica o svadbi careva sina i o slugama i zlom sluzi - upucuje na to da ce ovi nespremni biti baceni u tamu najkrajnju gde je plac i skrgut zuba.
PRICA O SVADBI CAREVA SINA
"И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
Царство је небеско као човјек цар који начини свадбу сину својему.
И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтјеше доћи.
Опет посла друге слуге говорећи: кажите званицама: ево сам објед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
А кад то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
Тада рече слугама својима: свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
Идите дакле на раскршћа и кога год нађете, дозовите на свадбу.
И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
Изашавши пак цар да види госте угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.
И рече му: пријатељу! како си дошао амо без свадбенога руха? А он оћутје.
Тада рече цар слугама: свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
Јер су многи звани, али је мало избранијех" ( Matej 22. 1 - 14 )
PRICA O SLUGAMA I ZLOM SLUZI
"A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog.A pristupivši i onaj što je primio dva talanta reče: Gospodaru! Predao si mi dva talanta; evo još dva talanta ja sam dobio s njima.
A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog.
A pristupivši i onaj što je primio jedan talanat reče: Gospodaru! Znao sam da si ti tvrd čovek: žnješ gde nisi sejao, i kupiš gde nisi vejao;
Pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju; i evo ti svoje.
A gospodar njegov odgovarajući reče mu: Zli i lenjivi slugo! Znao si da ja žnjem gde nisam sejao, i kupim gde nisam vejao:
Trebalo je dakle moje srebro da daš trgovcima; i ja došavši uzeo bih svoje s dobitkom.
Uzmite dakle od njega talanat, i podajte onom što ima deset talanata.
Jer svakom koji ima, daće se, i preteći će mu; a od onog koji nema, i šta ima uzeće se od njega.
I nevaljalog slugu bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba" ( Matej 25. 21 - 30 )
