Pošto je ovo religijski podforum , otvorio sam ovu temu gde bi ljudi olakšavali svoju dušu i ispovedali svoje grehe.
Pa da počnem prvi ;
Pošto je moj otac bio religiozan čovek , čitavo moje detinjstvo proveo sam u senci religije, kroz crkvene rituale , praznike , slave a i razne zabrane . Nisam smeo da se družim sa decom od komunista, nisam smeo da pominjem 1 maj i ostale praznike nečastivog ,morao sam da postim , bilo mi je zabranjeno da idem u bioskop i gledam filmove gde su se pojavljivale polugole žene a o časopisima nisam ni pomišljao.
Jednoga dana mi je moj otac (umesto kao što su sva druga deca dobijala bicikl) poklonio veliku ikonu majke Božije sa Isusom u naručju rekavši mi "Sine neka ti ova ikona bude vodilja kroz život ". To mi je tad rekao a ubrzo posle toga je otišao u rad u Nemačku i nikada ga posle nisam video.
U kući smo tu ikonu okačili na zid u sobi , tada sam imao 13 godina i nisam mario puno na nju.
Međutim nije prošlo puno vremena a njeno mistično dejstvo se pokazalo.
Sve se desilo spontano , prvo svrab , pa sam to mesto gde me svrbelo počeo češati ali nekako mi je bilo prijatno, sve više sam se češao a onda sam odjednom čuo Marijiju sa ikone kako mi govori " Dođi i uzmi me " tada sam se setio očevih mudrih reči da mi Marija majka Božija bude vodilja a moje reakcije na takve misli postale su burne ,češanje intezivnije a pažnju sam usresredio na Marijino lepo lice, njene obline i bujne grudi sve zamišljajući kako me grli i mazi. Smetao mi je onaj mali gmaz pored nje pa sam morao preko njegovog lica prilepiti list od novina. Na kraju sam osetio neopisivo blaženstvo , uzvišeno religiozno iskustvo koje do tada nisam doživeo .
Posle svega toga došlo je kajanje, bilo me je stid što sam to radio i nisam znao šta činiti, samo sam plakao i molio boga da mi oprosti, čitave noći sam ga molio i molio i molio i molio .
A pred zoru čuo sam Božiji glas koji me je pozvao i rekao mi " Idi mali u pishku materinu , dosadan si više - oprošteno ti je ", tada je u mom srcu ušao mir i osećanje sreće . Onda sam pogledao na ikonu a sa nje Mariji su potekle suze - suze radosnice siguran sam.
Morao sam ovo religioznao iskustvo podeliti sa vama i neka ono posluži kao dokaz koliko je Bog dobar i velikodušan.
Što se tiče ikone ona i dan danas stoji na istom mestu a ponekad mi se učini da mi Marija sa nje namigne
Pa da počnem prvi ;
Pošto je moj otac bio religiozan čovek , čitavo moje detinjstvo proveo sam u senci religije, kroz crkvene rituale , praznike , slave a i razne zabrane . Nisam smeo da se družim sa decom od komunista, nisam smeo da pominjem 1 maj i ostale praznike nečastivog ,morao sam da postim , bilo mi je zabranjeno da idem u bioskop i gledam filmove gde su se pojavljivale polugole žene a o časopisima nisam ni pomišljao.
Jednoga dana mi je moj otac (umesto kao što su sva druga deca dobijala bicikl) poklonio veliku ikonu majke Božije sa Isusom u naručju rekavši mi "Sine neka ti ova ikona bude vodilja kroz život ". To mi je tad rekao a ubrzo posle toga je otišao u rad u Nemačku i nikada ga posle nisam video.
U kući smo tu ikonu okačili na zid u sobi , tada sam imao 13 godina i nisam mario puno na nju.
Međutim nije prošlo puno vremena a njeno mistično dejstvo se pokazalo.
Sve se desilo spontano , prvo svrab , pa sam to mesto gde me svrbelo počeo češati ali nekako mi je bilo prijatno, sve više sam se češao a onda sam odjednom čuo Marijiju sa ikone kako mi govori " Dođi i uzmi me " tada sam se setio očevih mudrih reči da mi Marija majka Božija bude vodilja a moje reakcije na takve misli postale su burne ,češanje intezivnije a pažnju sam usresredio na Marijino lepo lice, njene obline i bujne grudi sve zamišljajući kako me grli i mazi. Smetao mi je onaj mali gmaz pored nje pa sam morao preko njegovog lica prilepiti list od novina. Na kraju sam osetio neopisivo blaženstvo , uzvišeno religiozno iskustvo koje do tada nisam doživeo .
Posle svega toga došlo je kajanje, bilo me je stid što sam to radio i nisam znao šta činiti, samo sam plakao i molio boga da mi oprosti, čitave noći sam ga molio i molio i molio i molio .
A pred zoru čuo sam Božiji glas koji me je pozvao i rekao mi " Idi mali u pishku materinu , dosadan si više - oprošteno ti je ", tada je u mom srcu ušao mir i osećanje sreće . Onda sam pogledao na ikonu a sa nje Mariji su potekle suze - suze radosnice siguran sam.
Morao sam ovo religioznao iskustvo podeliti sa vama i neka ono posluži kao dokaz koliko je Bog dobar i velikodušan.
Što se tiče ikone ona i dan danas stoji na istom mestu a ponekad mi se učini da mi Marija sa nje namigne
Poslednja izmena:
