Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Ishrana
Ishrana je kod mačaka vrlo specifična i značajno se treba više potruditi oko nje nego kod drugih ljubimaca. Tek unazad desetak godina detaljno su ispitane potrebe mačaka za pojedinim sastojcima u ishrani. Ustanovljeno je da posebna važnost pripada belančevinama i aminokiselinama. Najranija ispitivanja odnosila su se na potrebe mačića u rastu dok se vrlo malo znalo o potrebama odraslih mačaka. Ispitivanja ukazuju da su potrebe odraslih mačaka za belančevinama manja nego kod mačića. Ali i te su vrednosti više nego kod ostalih sisara uključujući i pse. Uz belančevine ispitane su potrebe za esencijalnim (životno važnim) aminokiselinama. Rezultati upućuju da su potrebe za metioninom i lizinom kod odraslih mačaka 40% u odnosu od potreba mačića u rastu.
Za razliku od ostalih životinja mačke ne mogu regulisati smanjenu aktivnost stvaranja belančevina i zato se ne mogu adaptirati na smanjeni unos belančevina. Zato treba posebno voditi računa o količini belančevina u hrani pogotovo za gravidne mačke i one u laktaciji.
Ispitivanja su pokazala da u trudnoći mačke trebaju dobiti 200 g belančevina po kilogramu telesne težine a za vreme laktacije čak 300 g/kg. Uz još jedan uslov da hrana sadrži 250 g masti u jednom kilogramu hrane.
Uloga aminokiselina u prehrani mačaka sve je značajnija. Mačke imaju jedinstvene potrebe za stvaranjem aminokiseline taurin. Jer one jedine za razliku od svih ostalih životinja ne mogu stvoriti u organizmu dovoljnu količinu taurina, nego ga trebaju dobiti u hrani. Iako mačke (kao i svi ostali sisari) imaju velike fiziološke potrebe za ovim prehrambenim sastojkom one ne mogu kao ostale životinje namenski koristiti druge aminokiseline kao na primer glicin. Taurin se nalazi u svim namirnicama životinjskog porekla. Važnost taurina uočena je 1970 godine kad je manjak taurina doveden u vezu sa promenama na očima. Nastavljena su ispitivanja i uočeno je da taurin ima važnu ulogu u normalnom radu velikog broja organskih sistema kod sisara. Kod mačaka je tako ustanovljeno da smanjena količina taurina u hrani može uzrokovati: dilatativnu kardiomiopatiju, reproduktivne poremećaje, slabo vitalne mačiće, usporen rast, nepravilnosti u razvoju mačića, smanjenu imunološku funkciju. Taurin kod ostalih životinja sintetiše se u jetri iz aminokiselina metionina i cistina ali u mačke je sinteza taurina ograničena jer je aktivnost ključnih enzima redukovan. Ranija su ispitivanja pokazala da se taurin kod mačaka sintetiše iz cistina u minimalnoj količini. Preporučuje se davati mačkama 400 mg/kg telesne težine, a gravidnim mačkama 500 mg/kg. Poznati nutricionisti su tačno ispitali potrebnu količinu taurina u gotovoj hrani. Preporučuje se doza od 2000 mg/kg konzervirane hrane ili 1000 mg/kg dehidrirane hrane. Slična ispitivanja u mačića su pokazala da količina taurina u njihovoj hrani mora biti veća nego za odrasle mačke. Alternativno veći unos hrane u vreme brzog rasta, u dobu između 12 i 18 nedelja, može povećati korišćenje taurina. Koncentracija taurina može se izmeriti u različitim tkivima kao npr. u srcu, mrežnici oka i telesnim mišićima. Ispitivanja u poznatim nutricionističkim institutima pokazala su da količina taurina u krvi zavisii od pola i dobi životinje. Najvažnije je zapamtiti da se taurin nalazi u životinjskim tkivima pa mačke u svojoj ishrani MORAJU dobijati tkiva životinjskog porekla.
Izvor: B.Aksentijević
Ishrana je kod mačaka vrlo specifična i značajno se treba više potruditi oko nje nego kod drugih ljubimaca. Tek unazad desetak godina detaljno su ispitane potrebe mačaka za pojedinim sastojcima u ishrani. Ustanovljeno je da posebna važnost pripada belančevinama i aminokiselinama. Najranija ispitivanja odnosila su se na potrebe mačića u rastu dok se vrlo malo znalo o potrebama odraslih mačaka. Ispitivanja ukazuju da su potrebe odraslih mačaka za belančevinama manja nego kod mačića. Ali i te su vrednosti više nego kod ostalih sisara uključujući i pse. Uz belančevine ispitane su potrebe za esencijalnim (životno važnim) aminokiselinama. Rezultati upućuju da su potrebe za metioninom i lizinom kod odraslih mačaka 40% u odnosu od potreba mačića u rastu.
Za razliku od ostalih životinja mačke ne mogu regulisati smanjenu aktivnost stvaranja belančevina i zato se ne mogu adaptirati na smanjeni unos belančevina. Zato treba posebno voditi računa o količini belančevina u hrani pogotovo za gravidne mačke i one u laktaciji.
Ispitivanja su pokazala da u trudnoći mačke trebaju dobiti 200 g belančevina po kilogramu telesne težine a za vreme laktacije čak 300 g/kg. Uz još jedan uslov da hrana sadrži 250 g masti u jednom kilogramu hrane.
Uloga aminokiselina u prehrani mačaka sve je značajnija. Mačke imaju jedinstvene potrebe za stvaranjem aminokiseline taurin. Jer one jedine za razliku od svih ostalih životinja ne mogu stvoriti u organizmu dovoljnu količinu taurina, nego ga trebaju dobiti u hrani. Iako mačke (kao i svi ostali sisari) imaju velike fiziološke potrebe za ovim prehrambenim sastojkom one ne mogu kao ostale životinje namenski koristiti druge aminokiseline kao na primer glicin. Taurin se nalazi u svim namirnicama životinjskog porekla. Važnost taurina uočena je 1970 godine kad je manjak taurina doveden u vezu sa promenama na očima. Nastavljena su ispitivanja i uočeno je da taurin ima važnu ulogu u normalnom radu velikog broja organskih sistema kod sisara. Kod mačaka je tako ustanovljeno da smanjena količina taurina u hrani može uzrokovati: dilatativnu kardiomiopatiju, reproduktivne poremećaje, slabo vitalne mačiće, usporen rast, nepravilnosti u razvoju mačića, smanjenu imunološku funkciju. Taurin kod ostalih životinja sintetiše se u jetri iz aminokiselina metionina i cistina ali u mačke je sinteza taurina ograničena jer je aktivnost ključnih enzima redukovan. Ranija su ispitivanja pokazala da se taurin kod mačaka sintetiše iz cistina u minimalnoj količini. Preporučuje se davati mačkama 400 mg/kg telesne težine, a gravidnim mačkama 500 mg/kg. Poznati nutricionisti su tačno ispitali potrebnu količinu taurina u gotovoj hrani. Preporučuje se doza od 2000 mg/kg konzervirane hrane ili 1000 mg/kg dehidrirane hrane. Slična ispitivanja u mačića su pokazala da količina taurina u njihovoj hrani mora biti veća nego za odrasle mačke. Alternativno veći unos hrane u vreme brzog rasta, u dobu između 12 i 18 nedelja, može povećati korišćenje taurina. Koncentracija taurina može se izmeriti u različitim tkivima kao npr. u srcu, mrežnici oka i telesnim mišićima. Ispitivanja u poznatim nutricionističkim institutima pokazala su da količina taurina u krvi zavisii od pola i dobi životinje. Najvažnije je zapamtiti da se taurin nalazi u životinjskim tkivima pa mačke u svojoj ishrani MORAJU dobijati tkiva životinjskog porekla.
Izvor: B.Aksentijević
Poslednja izmena: