У то, прво време, први људи су се женили својим сестрама. Осим Каина и Авеља, Адам и Ева су имали још много деце, као што стоји: „А родив Сита поживје Адам осам стотина година, рађајуħи синове и кħери“ (1. Мојс. 5, 4.) У то време тако нешто је било дозвољено и нормално јер, и сами Адам и Ева су, ако се тако може реħи, били у још ближем сродству него браħа и сестре. Као што знамо, Ева је створена од Адамовог тела: „Господ Бог створи жену од ребра које узе Адаму, и доведе је к Адаму. А Адам рече: сада ето кост од мојих кости, и тијело од мојега тијела; нека јој буде име жена јер је узета од својега мужа.“ (1. Мојс. 2, 22-23.).
Инцест у то прво време није био грех, као што је данас, због Божијег благослова који је постојао над тадашним људима, благослов су добијали чим су се стекли услови за брачну заједеницу. Бог је својим благословом раскидао родбинску везу и браћа су женила своје сестре . Данас је слична ситуација али не и иста, јер смо сви ми браћа и сестре па када желимо да оформимо своју брачну заједницу ми стајемо у цркви и венчавамо се бред Богом, добијамо Божији благослов којим се раскида та братска веза, то не значи да данас можемо женити сестре по крвној вези. јер ми данас нисмо у блиском духовном односу са нашим Створитељем да би смо добили директан благослов.
to je nemoguce
