Hrvatska

[crvendac_011]

Dubrovnik - Večni grad

Dubrovnik - Večni grad

Press 27.09.2010 12:44



Upoznavanje sa starinama Dubrovnika i šetnja prelepim Stradunom vratiće vas u prošlost, o kojoj na svakom koraku ovog grada 'priča' njegov zaštitnik stari Vlaho

Grad na obali Jadranskog mora koga čuva sveti Vlaho, već vekovima odoleva osvajačima. Dubrovnik je dobio ime po gustoj hrastovoj (dubovoj) šumi koja ga je okruživala. Nekada grad-država Dubrovačka Republika danas je nezaobilazna turistička atrakcija. Stari grad opasan je prepoznatljivim zidinama od kojih se ističe tvrđava svetog Ivana. Do Dubrovnika vode mnogi putevi, a čuvaju ga brda Srđ i Lokrum. Čak je i engleski kralj Ričard Lavlje Srce posle krstaškog pohoda 1192. godine pod Lokrumom našao sklonište od oluje.
Leti sve vrvi od ljudi koji u „rekama" ulaze kroz Vrata od Pila. Sve ih pozdravlja sveti Vlaho iznad kapije, koji uvek u ruci drži maketu svog grada. Dubrovnik je poznat i kao Raguza. To je njegovo latinsko ime. Još 1979. uvršten je u Uneskovu listu svetske baštine. Smatra se da su ga osnovale izbeglice iz Epidaurusa pred najezdom Slovena i Avara u sedmom veku. Ipak, novija istorija pokazuje da je naselje na mestu Dubrovnika postojalo još u doba starih Grka.

Kafa na Stradunu
Čim kročite na tlo starog grada osetićete magiju po kojoj je grad nadaleko čuven - stare zgrade, dalmatinski „šmek", novo i staro u jednom. Čim se „upoznate" sa svetim Vlahom, o kome kruži priča da je sišao na zemlju da bi Dubrovniku najavio razorni zemljotres u proleće 1667. godine, stižete na Stradun. O da, onaj lepi Stradun koga se svi koji su nekad živeli u velikoj Jugoslaviji dobro sećaju. Jer mnogi su sedali u avion samo da bi popili kafu na ovom mestu. Nekada močvarni kanal, a danas centar Dubrovnika popločan blistavim kamenim blokovima., s razlogom nosi naziv „ulica salon". Međutim, kafa na Stradunu nije više toliko pristupačna za turiste iz Srbije. Pet evra za kapućino je ipak mnogo, ali i pored toga, kafići su dupke puni.

Najlepši u jesen
Poznati britanski časopis „Gardijan", smestio je Dubrovnik na četvrto mesto najpoželjnijih destinacija za odmor u postsezoni.
- Jesen ostavlja ono najbolje u njemu - cene padaju, nema gužve, a more je umereno toplo - zaključila je Nikola Izeard, novinarka „Gardijana".
Na prvom mestu liste najpoželjnijih destinacija za predstojeću jesen je Sardinija, slede Andaluzija i Kipar, dok je Dubrovnik za sobom ostavio egipatski gradić Dahab, Kanarska ostrva, pa čak i Sen Trope.

Osim cena, doživljaj koji Dubrovnik nudi je neprocenjiv. Makar se samo šetali i razgledali građevine, među kojima je svaka istorijski spomenik, ispunićete svaki dan. Odmah ćete zapaziti da je sveti Vlaho svuda, ne samo na Vratima od Pila. U centru je i njegova crkva, a nekada u srednjem veku je sve bilo podređeno njemu. Knez se birao na svakih mesec dana da ne bi ogrezao u bahatost. U ime svetog Vlaha se odlučivalo o svemu što u vezi sa uređenjem grada, kovali su se novci, kretalo se u trgovinu i na morsku pučinu.

Putovanje u prošlost
Upustite se u avanturu, a uske ulice Dubrovnika će vam biti vremeplov koji će vas vratiti koji vek unazad. Iz ranog perioda krasi ga Orlandov stub, ali i gradski zvonik sagrađen još 1444, a na njemu stoji sat za mesečeve mene. Velika Onofijeva česma je dosta stradala u razornom zemljotresu 1667. Pored nje je samostan svete Klare gde je 1432. otvoreno sirotište, jedno od prvih u Evropi. Iz 1317. potiče i apoteka na samom ulazu u grad, kod franjevačkog samostana, koja i dan-danas radi. Ona je treća najstarija apoteka u Evropi. Kod Orlandovog stuba, čoveka koji je bio francuski vitez Roland, svojevremeno su se čitali proglasi i izvršavale kazne. Dužina njegove podlaktice je nosila ime „dubrovački lakat" i iznosila je 51,2 centimetra. Svoja mesta u ovom večnom gradu imaju i njegovi znameniti građani Marin Držić i Ruđer Bošković. Marinovo pozorište je tik uz Knežev dvor, kao i spomenik poznatom tvorcu „Dunda Maroja". Čuveni fizičar ima svoju poljanu, a i gimnazija nosi njegovo ime. Uz katoličke spomenike, na tlu Dubrovnika su svoje mesto našle i srpska pravoslavna crkva svetog Blagoveštenja, sinagoga i džamija. Nije ni čudo što Dubrovnik na ulazu ističe dve zastave - onu sa svojim grbom i zastavu slobode.

Dalmatinske fešte
Pre 19 godina grad je bio napadnut i oštećen od strane pripadnika Jugoslovenske narodne armije i spomen na taj događaj čuva natpis na tvrđavi i muzeju Domovinskog rata. Ružne uspomene potisnule su Dubrovačke letnje igre koje se od 1949. redovno održavaju u gradu, ali i sve one dalmatinske fešte koje privlače turiste. Ponekad nema pravila, niti poštovanja svetinja i spomenika, pa se tako stolovi za večeru postavljaju i ispred ulaza u crkvu, kao što je slučaj sa crkvom svetog Nikole. Meštani se još mogu sresti na klupama kod tvrđave, dok posmatraju brodiće sa turistima koji isplovljavaju iz stare luke. Mašu im, a maše im i Vlaho, večiti čuvar Dubrovnika.

 

[Armag]

Premantura, poslednje mesto na rtu

13. oktobar 2010. Izvor: Danas

Premantura, poslednje mesto na rtu


Mlađim ljudima iz Srbije koji nekim slučajem imaju priliku da letuju na Hrvatskom primorju, obično se priča kako su za vreme naše stare, neprežaljene i mnogima drage SFRJ neka mesta bila veoma popularna među ljudima iz Srbije. Kada je u pitanju Istra, prva koja padaju na pamet svakako su Rovinj, Pula, Opatija, Umag, Brioni i mnoga druga.




Malo mesto Premantura, poznato po prijatnoj letnjoj i vlažnoj zimskoj klimi, nalazi se blizu Pule, grada poznatog po Areni iz perioda Rimskog carstva i brodogradilištu Uljanik. Pulu u svojim delima često opisuje književnik i doskorašnji ambasador Srbije u Beču Dragan Velikić. Dodajmo još i da je Pula za nekadašnju JNA predstavljala važan centar. Razlog je svakako to što su u blizini Brioni, poznato odmorište „najvećeg sina naših naroda i narodnosti“ Josipa Broza Tita. I danas, ovde živi nemali broj penzionera bivše JNA.

Permantura je poslednje naseljeno mesto na putu za Rt Kamenjak, poznat kao Kap Kamenjak ili Donji Kamenjak, najistureniji deo Istre. Na njemu se završava malo poluostrvo na kome se nalazi ovo mesto. Poznat je po „Safari baru“, koji radi već sedamnaest godina. U blizini se nalazi i svetionik Porer, sagrađen 1846. godine, visok preko trideset metara. Poluostrvo je sredinom devedesetih proglašeno nacionalnim parkom. U drugoj polovini osamdesetih godina na njemu je bilo veoma popularno kampovanje, a sredinom devedesetih doneti su propisi koji su naložili zabranu ovakvog načina letovanja. Najpoznatija plaža je uvala Polje, zaliv u kome se nalazi stari ribarski mol. Sa njegove desne strane nalazi se plaža Pinižule, a levo se, ne baš kratkim, ali interesantnim putem, idući obalom dolazi do Kamenjaka. Veoma je popularno i ostrvo Ceja na kome se nalazi restoran.

Na samom ulasku u područje nacionalnog parka stoji rampa. Naplaćuje se svaki ulazak automobilom (oko tri evra), dok je ulaz za pešake i bicikliste besplatan. Razlog je komercijalne i ekološke prirode. Uglavnom, sigurno je da ćete na rampi dobiti praznu kesu za smeće, što je i razlog čistoće koja vlada na plažama. Dobar utisak na zalivskim plažama narušava sve veći broj jahti, koje se na obilasku jadranske obale ovde privremeno usidre radi odmora. Na putevima ima dosta putokaza, što olakšava orijentaciju.

U samoj Premanturi nalazi se nekoliko auto-kampova, koji su nekada bili veoma posećeni. Razlog sadašnje nepopunjenosti su velike cene zakupa. Najbrojniji ugostitelji ovde su Albanci iz Makedonije. Slično je i u obližnjem Medulinu, koji je malo življi. Neki od njih žive ovde ili u Puli, a neki dolaze sezonski. Van sezone ovo mesto potpuno opusti i zatvaraju se skoro sve radnje. U vreme SFRJ, Premantura je bila veoma popularna među ljudima iz Srbije. Mnogi su ovde imali kuće, koje su prodate u samo predvečerje nemilih događaja devedesetih.

Inače, ovaj deo Istre je jedan od najskupljih za letovanje na Hrvatskom primorju. Preplavljen je strancima od kojih najviše ima Slovenaca, Italijana, Nemaca, Čeha, Slovaka, Mađara, Poljaka. Turista iz Srbije poslednjih godina ima više, ali oni uglavnom dolaze kod rodbine i prijatelja. Avgust mesec ovde je poseban i tada je najviše Italijana koji su na kolektivnim odmorima.

Kako god, Premantura je fino mesto za odmor, propraćen rekreacijom. Za one koji se snađu, i za one sa malo dubljim džepovima. Ko voli pešačenje i biciklizam, ovde može da provede veoma lep odmor. A stariji mogu da se podsete starih vremena, onih kada se mnogo, mnogo bolje i opuštenije živelo.

 

[crvendac_011]

Opatija – adresa za zaljubljenike u elitizam

Opatija – adresa za zaljubljenike u elitizam

Na pomen Opatije jugonostalgičari će samo reći: daaa, Opatija, uzdah začinjen setom za otmenim letovalištem u koje se odlazilo i zimi



Park sveti Jakob u Opatiji

Iz kamiona, i uz njega parkiran bager koji nečujno radi, u bašti hotela „Milenij” u samom srcu Opatije, nešto pre ponoći, četvorica radnika užurbano istovaraju višemetarska stabla. Pod budnim okom jedne dame pažljivo se sadi drveće.
– Ovo su feniks palme, ne uzgajaju se u Hrvatskoj, uvozimo ih iz Španije, jako su lepe i zahvalne. Imaju plod datule –objašnjava za „Politiku” šef akcije – dama koja, ipak, ne želi ni da se predstavi niti da prekine posao, dok priča proverava dubinu mesta za novu sadnicu.
Mladice palmi, imaju oko 30 godina, zanjihale su se već sledećeg jutra i sigurno će narednih decenija hladiti goste čiji je izbor za letnji ili zimski odmor upravo mesto u srcu Kvarnera.
Akcija ozelenjavanja prema gradskoj odluci, iako je sredina marta, ne sme da naruši ugođaj turista – zato je izvedena pod okriljem noći.
Na pomen Opatije jugonostalgičari će samo reći: daaa, Opatija, uzdah začinjen setom za luksuzom ugodnog socijalizma. Malo upućeniji u istoriju turizma pojasniće da je gradić čiji se nastanak vezuje za opatiju Svetog Jakova iz 15. veka mondenski šarm poneo još sredinom 19. veka.
Zbog povoljne klime i „otkrivanja” od strane bogatih industrijalaca i lekara prve vile počele su da se zidaju četrdesetih godina devetnaestog veka. Vila Anđelina je otvorena 1844, danas je u središtu istoimenog parka i u njoj je smeštena postavka hrvatskog Muzeja turizma. Hotel „Kvarner” zidan je od 1882. do 1884. i najstariji je hotel na celom Jadranu.
Kako kaže Elza Pintur, iz Turističkog centra Opatije, mesto je idealno za boravak tokom čitave godine. U skladu sa 21. vekom svi hoteli i vile, privatni apartmani, umreženi su pa jednim klikom ima pred sobom celokupnu statistiku o broju turista, odakle dolaze, koliko ostaju...
– Sve je više gostiju iz Srbije. Vraćaju se oni koji su bili nekada a sve je i više onih koji su prvi put ovde. Jedan od razloga za to je da smo relativno blizu. Autoput je od Beograda, ne treba više od pet, šest sati da se stigne – kaže ona.
Slučajni prolaznici sa kojima smo razgovarali svoj grad hvale ali i iskreno kažu: „Ovde je lepše zimi i s proleća. Leti je bolje otići negde drugde. Možda na neko ostrvo. Naše plaže nisu pitome, nema ih puno, to bi trebalo naročito da znaju oni koji žele porodično da letuju”, savetuje nas jedna baka dok se sa unukom igra na plaži Tomaševac, malobrojnoj sa peskom i postepenim ulaskom u more.
Diskretni šarm buržoazije sredine 19. veka, kada je mesto beležilo najsjajnije dane, može da se oseti i danas. Hoteli izgrađeni u tom periodu su održavani, obnovljeni ali bez ikakvih modernih intervencija. Novi se zidaju sa poštovanjem duha starine. Više od 50 odsto ukupnih kapaciteta nosi najmanje četiri zvezdice.
U lokalima na samoj rivi, konobari potvrđuju da u Opatiju ne dolaze turisti sa skromnijim budžetom. Na lokalnoj pijaci, u zgradi u Ulici maršala Tita, obnovljenoj 2010, prodavačice povrća i mimoza kažu da leti mušterije nisu turisti već sami žitelji Opatije.
– Ko dođe ovde, jede u hotelu – kažu.
U skladu sa novim trendovima, mnogi hoteli vlasništva hrvatskih kompanija nude brojne velnes sadržaje. Adresa su za održavanje specijalizovanih seminara. Vikend pre boravka „Politikinog” izveštača, grad je bio pun, pričaju, jer se održavao veliki frizerski sajam „Hair expo”.
Važan podatak za putnike iz Srbije, a što nisu očigledno znali učesnici karavana mode u organizaciji agencija Fešn selekšn i Medžik pa su u hodu menjali odluku gde će se okrepiti, jeste da je u najvećem broju lokala strogo zabranjeno pušenje. Povlastica nema ni kada se poziva na bivše zajedništvo. Ako se ne oglušuje o važeće odluke pa se palme sade u ponoć, nema ni ustupka za dva dima u bašti na obali.
------------------------------------------

Cene
Šoljica espresa ili kapučina može da se popije za najmanje pet pa do dvadesetak kuna (jedan evro je 7,3 kune) koliko koštaju topli napici sa dodacima bejlisa ili nekog drugog ukusa.
U centralnoj ulici je Krašova čokolaterija gde tečne slatke đakonije koštaju od 25 kuna pa naviše.
Kilogram bajadera je 170 kuna (nešto više od 23 evra). Dnevne novine su sedam kuna. Noćenje u hotelima van sezone je od 30 evra po osobi, na bazi noćenje sa doručkom.

Andrijana Cvetićanin
Objavljeno: 22.03.2011.
Izvor: Politika

 

[crvendac_011]

Svi zagrebački kupleraji

Svi zagrebački kupleraji

Turisti u Zagrebu imaju mogućnost da se priključe vrlo neobičnoj turi - šetnji po nekadašnjim kuplerajima hrvatske prestonice.


Delile su se na "ćoškarice" i "posteljarke". A onda je došao drug Tito i sve ih rasterao

Lik kurtizane, noćne dame, ili u narodu zvane "ćoškarice", koja je još davne 1899. godine zabavljala muškarce, ponovo je oživljen. "Vaša sam, gospodine!", zavodnički se na uglu u Tkalčićevoj ulici u Zagrebu nudi mlada prostitutka Margarita razuzdanim muškarcima. Tek jedna od stotina devojaka koje su radile u zagrebačkim bordelima i kuplerajima, ponovo je na ulici.

Međutim, nije prostitucija ponovo legalizovana, kako je to bilo pre više od veka; "ćoškarica" s početka priče je mlada glumica Petra Težak, vodič ture Puteni Zagreb. Obučena u mladu Margaritu slatkorečivo mami prolaznike da joj se pridruže u obilasku nekadašnjih lokacija na kojima su blud i razvart bili na prvom mestu.

"Svaka kuća u Tkalči bila je kupleraj. Zagreb je po tome bio među prvim gradovima u Evropi i tako je bilo do početka Drugog svetskog rata", objašnjava Petra ukratko istoriju "putenosti" hrvatske prestonice.

Takvu malo poznatu zagrebačku prošlost u svojoj knjizi "Priče iz stare Tkalče - Tajni puteni život" opisao je Darko Belušić Bela, a na osnovu nje napravljena je ruta obilaska koju je osmislila agencije Zdenac.

"Projekt smo zamislili tako da zainteresovane provedemo svim mestima na kojima su nekad bili kupleraji, kupatila i bludilišta, i opišemo im na koji način su se tačno žene prostituisale. Taj deo, naravno u duhu glume, napraviće Petra, koja će se odevena u korzet prošetati i ispričati i odglumiti zagrebačku kurtizanu kakva je bila Margarita", rekla je vlasnica agencije.

Baš poput obućara ili trgovaca, na još davno popločanom kanalu, kurtizane su pružale usluge muškarcima koji su to od njih tražili, a svaki kupleraj ili bordel i svako kupatilo bili su legalna okupljališta za dobar provod.

"Za razliku od današnjeg zakona, tadašnja gradska vlast izdavala je licence vlasnicima bordela na osnovu kojih su se mogli bavili najstarijim zanatom. Sve je bilo legalno i u duhu vremena", dodaje Kotrulja.

Prostitutke su često bile devojke iz okolnih sela, ali i one gradske. Nisu se skrivale, nije ih bilo stid da pružaju seksualne usluge. Na taj način su, kaže Kotrulja, zarađivale dodatno za život, a bilo je raznih načina kako su to činile i mesta na kojima su to činile.

"Jedno od poznatih okupljališta bila je i Petrova kupelj u Kožarskoj ulici, koja je bila i prvo takvo mesto za orgije u gradu. Licenca glasi na gospođu Rožu Aranjoš, zagrebačku madam, a izdata je za uslužnu delatnost ličnog zadovoljstva", objasnila je Petra.

Osim Tkalčićeve ulice, prostitutke su svoje telo nudile na središnjem gradskom trgu, kao i Glavnoj stanici, a poznate su bile i "posteljarke", žene koje su nudile krevet i posteljinu onima koji su tražili neko mesto za ljubav.

Tura Puteni Zagreb počinje u petak u 20 sati. Polazište je Trg bana Jelačića na kom su se nekada nudile mlade žene, a vodič Petra Težak priredila je i brojna iznenađenja za sve one koji se pridruže istraživanju skrivenih tajni Zagreba. "Ulaz" je zabranjen mlađima od 16 godina.

Izvor: B92

 

[sendi]

Pula - biser Istre

Pula - biser Istre

Blic



Kada posetite Pulu prvo što primetite je da je u svakom kamenu grada zabeležena njena istorija. Uličice su popločane antičkim rimskim pločama, a oko vas su crkvice, vizantijski mozaici. Prvi utisak je da je Pula turistički grad sa brojnim kulturno - istorijskim spomenicima, a onda kako ga upoznajete vidite i da je pozornica kulturno - zabavnog života na kojoj se održava poznati filmski festival, ali i da je univerzitetski centar.

foto: boris licina

Grad je star tri hiljade godina, a osnovalo ga je staro ilirsko pleme Hista, po kojima je Istra i dobila ime. Bogat enterijer Pule započinje i završava se sinonimom za Pulu - grandioznom i prelepom Arenom. To je najpoznatija antička rimska građevina - amfiteatar koji je nastao na prelazu iz stare u novu eru i šesti je na svetu po svojoj veličini. Nezaobilazna je turistička atrakcija na koju vas odmah po dolasku svaki građanin ovog prelepog primorskog mesta uputi.

foto: m.prinke

Inače, dok su vladali Rimljani, amfiteatri su bili mesta na kojima su se odvijale gladijatorske i viteške borbe, a sve u svrhu opšte zabave naroda. Puljani kažu da je ova velelepna Arena nekada mogla da primi i do 20. 000 ljudi, ali sada prima samo oko 5.000. Danas služi najviše za održavanje koncerata, a od šezdesetih godina prošlog veka, ovo je mesto na kome se održava čuveni Filmski festival. Za vreme Drugog svetskog rata kada je ovaj biser Istre bio pod vlašću Italije, pokušavali su da rastave i raznesu kamenje sa Arene, ali pošto je to bilo teško izvodljivo, Arena je na svu sreću sačuvana. Poseduje četiri stubišna tornja, temelji su joj uklesani u živu stenu, a nekada je bila natkrivena, da bi se gledaoci zaštitili od kiše i sunca.

foto: izlet-chrisyunker

Kažu da je antička Pula imala sve. Pozorišta, hramove, groblje, kuće opremljene mozaicima, a bila je opasana zidinama pa se u nju moglo ući kroz desetoro vrata. Danas je sačuvano samo troje. Kada krenete od Arene Istarskom ulicom, stižete do jednih od njih. Zlatna vrata ili Slavoluk Sergijevaca je trijumfalni luk uređen u helenističkom stilu. Sagradila ga je Salvia Postuma Sergi, u čast svojoj braći. Pošto su Sergijevci u to doba bili vrlo ugledna porodica, ova ulica je dobila naziv po njima. Kada se prođe kroz čuvena vrata, sa desne strane je Trg Portarata. U blizini su Augustov hram i Gradska palata, skoro jedno do drugog. Augustov hram je sagrađen u 1.veku nove ere, u čast cara Augusta, i u njemu se nalazi muzej i zbirka antičkih spomenika.

Veliku pažnju privlače i Dvojna vrata (Porta Gemina), sa dva lučna prolaza, sagrađena na ostacima ranijih vrata sa dekorativnom funkcijom ulaza u antičko pozorište. Kada prođete kroz njih ulazite u dvorište koje vodi ka Arheološkom muzeju Istre, Malom rimskom pozorištu i Kaštelu, u kom se nalazi Istorijski muzej Istre. Poseban doživljaj nakon obilaska svih ovih spomenika pruža odmor na glavnom gradskom trgu, Forumu, gde se ljudi okupljaju još iz vremena cara Augusta.

Ono što sigurno ne ostavlja ravnodušnim nijednog turistu je 190 kilometara obale, kristalno čisto more i dostupne plaže, koje su uređene po svačijoj želji. Postoje plaže od kamenih ploča i pristupačne su svim uzrastima, a ima i onih divljih, zaklonjenih nedirnutim zelenilom, za turiste koji vole da imaju privatnost.


Legenda o nastanku Pule

Nastanak se povezuje sa mitološkom pričom o Argonautima - moreplovcima koji su od Kolhiđana na Crnom moru oteli zlatno ovnovo runo. Kolhiđani su krenuli u poteru za njima, a nakon što je poginuo sin njihovog kralja, podanici su odustali od potrage za runom. U strahu da će po povratku u Kolhidu biti kažnjeni odlučili su da se nastane na mestu pogibije njihovog princa i grad nazvali Polai, što znači “grad begunaca”. Prema legendi, tako je utemeljena Pula, pre oko tri hiljade godina.

 

[crvendac_011]

Kazanovinom ulicom do festivala erotike

Vrsar svakako spada među najlepše istarske gradiće. Smešten "tamo negde" oko sredine zapadne obale, do njega je najbolje starim rovinjskim putem za Poreč. Mirni drevni gradić odavno je provokativan za one koji traže mesta koja mame uzdahe.

Vrsar svakako spada među najlepše istarske gradiće: Smešten je negde oko sredine zapadne obale, do njega je najbolje starim rovinjskim putem za Poreč

Kad se zadivljeni gradićem na brdašcu popnete i stanete na čuveni vidikovac iznad lokalne crkve i sata, shvatićete odmah zašto. Tu blistavu lepotu prepoznali su i veliki umetnici Dušan Džamonja i Edo Murtić, pa iz Vrsara više nisu ni odlazili.

Na putu iz Venecije za Ankonu, Vrsar je u dvanaestom veku pohodio i sam papa Aleksandar Treći i zadržao se, vele, tri dana. No, najintrigantniju posetu učinio je Vrsaru u osamnaestom veku, i to u dva navrata, italijanski avanturista i literat, opevani venecijanski ljubavnik Đakomo Kazanova, o čemu je pisao i u svojim glasovitim Memoarima. Dva veka kasnije taj gradić je bio među prvim koji je ugostio nudiste i ubrzo je postao naturističkim središtem Evrope.

Ima nešto u tom letu koji sa sobom nosi zamamne mirise i nove ukuse, uzbudljive avanture i romantične ljubavi. Osetio je to i Kazanova, koji je boraveći u Vrsaru uživao u prekrasnim ženama, obilju hrane i vina tokom vrućih noći. U spomen na Kazanovino “delovanje”, u Vrsaru se danas u junu održava Kazanovafest, festival ljubavi i erotike.

Festival predstavlja vrhunac uživanja u iskonskom ambijentu, prirodnim lepotama Vrsara, stopljenim s erotičnim pogledom na Kazanovino doba.

Kazanovafest obiluje umetničkim odrazom ondašnjeg promišljanja o ljubavi, kroz istančane filmske projekcije, izložbe i koncerte, a sve začinjeno dozom erotike, baš kao nekada.

Kostimirani vodiči, pučka glazba, autohtono vino i delicije, suveniri na trgu i okolnim uličicama i eto Vrsara iz doba kad ga je posećivao Kazanova. Prvi je put, kako sam navodi, posetio Vrsar na tri dana u avgustu 1743. godine, još kao siromašan i neugledan sveštenik, dok je drugi put u Vrsar dospeo kao kicoški odeven vojnik tokom putovanja mletačkim brodom.

Kazanova Vrsar opisuje kao zapušteno naselje. Ta, vrsarska grofovija nije se mogla uklopiti u nove raspusne trendove napuderisanog i raskalašnog 18. veka, a posebno ne u dinamičan i vragolast Kazanovin duh.

U svojim “Memoarima” Kazanova podrobno opisuje svoj drugi boravak u Vrsaru, kada se susreo sa manje-više besposlenim lokalnim hirurgom, koji ga je pozvao na doručak, pohvalivši se izvrsnim refoškom. Od proizvodnje vina u Vrsaru se tada najbolje prihodovalo, pa je Kazanovin prvi utisak bio da ga hirurg želi navesti na kupovinu veće količine ove izvanredne vinske sorte! Nije kupio vino. Istančanim čulima uočio je služavku lekarovog suseda, don Đirolama i…

Izvor: Danas

 

[crvendac_011]

Prokletstvo ostrva Lokrum

Postoje mnoge legende o raznoraznim prokletstvima koja su vezana geografske lokacije. Jedna od malo poznatih priča povezana je za današnje hrvatsko ostrvo Lokrum, koje je od polovine 19. veka pa do kraja Prvog svetskog rata bilo u sastavu Austrougarske monarhije.

Ostrvo Lokrum

Ostrvo bajkovite lepote bilo je omiljeno letovalište carske porodice, pa se na njemu, uživajući u blagodetima prirode, okupljao društveni krem čuvene monarhije. Međutim, neobičan niz nesrećnih sudbina izdvojilo je ovo ostrvo kao baksuzno jer su njegovi vlasnici doživljavali tragičnu sudbinu.

Legenda kaže da je prva žrtva prokletstva ovog ostrva Ludvig Drugi, kralj i ljubavnik Elizabete Bavarske, majke austrijskog prestolonaslednika Rudolfa. On je na ostrvu boravio kao verenik Elizabetine sestre. Odmah pošto se vratio kući proglašen je ludim i svrgnut je s prestola, a ubrzo nakon toga pronađen je mrtav.

Nesuđeno letovanje Franca Ferdinanda

Predanje kaže da su Franc Ferdinand i njegova supruga Sofija Hohenberg planirali da na putu do Lokruma, gde su planirali da letuju, prvo posete Sarajevo. Tamo su u čuvenom atentatu, koji je bio povod za Prvi svetski rat, završili svoje živote.

Brat Franje Josifa Prvog, nadvojvoda Maksimilijan, nakon boravka na Lokrumu, proglašava se carem Meksika i odlazi tamo gde ubrzo biva uhapšen, osuđen na smrt i streljan. Tragična sudbina je zadesila i njegovu ženu koja je život završila skrhana tugom, u samoći pomračenog uma

Novi vlasnik Lokruma, prestolonaslednik Rudolf, svoj medeni mesec provodi na ostrvu. Brak se nesrećno završio jer je mladoženja, ubrzo nakon povratka s ostrva, u nastupu ljubomore, ubio svoju ljubavnicu, a potom izvršio i samoubistvo.

Izvor: S.Ban/Vesti Online

 

[KalinaSZ]

Šibenik je moj rodni grad, i svake godine idemo na ljetovanje u Šibenik, odnosno zaleđe Šibenika.
NP Krka - svakome bih preporučila tko ide u Hrvatsku na odmor da posjeti Krku Krka ...tu su i naši manastiri pa možete posjetiti.
Još jedan biser prirode su NP Plitvička jezera, na putu prema Dalmaciji. Nešto predivno. Bila sam nekoliko puta do sada, sav taj kraj kad se spušta od Karlovca, Slunja prema Plitvicama je predivan!.. čista priroda, puno šuma, vode, slapova (p.s. ako idete na plitvice, ljeti su karte najskuplje) plitvice slunj rastoke
i šećer na kraju - rodni kraj... šibenik