VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Onda je biblijska Tipologija o kojoj govori biblija promasaj i biblija u tom slucaju laze.
Onda ni Hisrtos nije Mesija ni spasitelj, ni prvosvestenik, jer sve starozavetno ukazuje na to.
Biblija ne moze lagati, vec ljudi koji pogresno razumeju biblijska otkrivenja.
Kome verovati, tebi Stvarnoslap ili bibliji, jer ona kaze:
"Zato i Bog kad šćaše našljednicima obećanja obilnije da pokaže tvrđu savjeta svojega, učini posrednika kletvu;
Da bi u dvjema nepokolebljivijem stvarima, u kojima Bogu nije moguće slagati, imali jaku utjehu mi koji smo pribjegli da se uhvatimo za nad koji nam je dan,
Koji imamo kao tvrd i pouzdan lenger duše, koji ulazi i za najdalje zavjese,
Gdje Isus uđe naprijed za nas, postavši poglavar sveštenički dovijeka po redu Melhisedekovu" ( Jevrejima 6. 17 - 20 )
Dakle, biblija kaze da Isus ulazi "IZA NAJDALJE ZAVESE"
Zemaljska Svetinja je bila podeljena zavesom, odnosno, izmedju dva odeljka je postojala zavesa koja ih je delila, i ovde biblija kaze da Isus udje iza najdalje zavese, sto znaci u drugu prostoriju ili Svetinju nad Svetinjama.
Opisujuci TIPOLOGIJU zemaljske Svetinje u odnosu na nebesku biblija kaze:
"I otvori se hram Božji na nebu i pokaza se kovčeg saveza njegova u hramu njegovom, i nastaše sevanja munje i glasovi i gromovi i tresenje zemlje i grad veliki" ( Otkrivenje Jovanovo 11. 19 )
"I otvori se hram Božji na nebu i pokaza se kovčeg saveza njegova u hramu njegovom, i nastaše sevanja munje i glasovi i gromovi i tresenje zemlje i grad veliki" ( Otkrivenje Jovanovo 11. 19 )
"Jer skinija bješe načinjena prva, u kojoj bijaše svijećnjak i trpeza i postavljeni hljebovi, što se zove svetinja.
A za drugijem zavjesom bijaše skinija, koja se zove svetinja nad svetinjama,
Koja imaše zlatnu kadionicu, i kovčeg zavjeta okovan svuda zlatom, u kome bijaše zlatan sud s manom, i palica Aronova, koja se bješe omladila, i ploče zavjeta.
A više njega bijahu heruvimi slave, koji osjenjavahu oltar; o čemu se ne može sad govoriti redom.
A kad ovo bijaše tako uređeno, ulažahu sveštenici svagda u prvu skiniju i savršivahu službu Božiju.
A u drugu ulažaše jednom u godini sam poglavar sveštenički, ne bez krvi, koju prinosi za sebe i za narodna neznanja.
Ovijem pokazivaše Duh sveti da se još nije otvorio put svetijeh, dokle prva skinija stoji;
Koja ostade prilika ( TIPOS - PRESDSLIKA ) za sadašnje vrijeme, u koje se prinose dari i žrtve, i ne mogu da se svrše po savjesti onoga koji služi,
Osim u jelima i pićima, i različnom umivanju i pravdanju tijela, koje je postavljeno do vremena popravljenja.
Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovoga stvorenja,
Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe vječni otkup" ( Jevrejima 9. 2 - 12 )
Ovde biblija jasno kaze da je zemaljska Svetinja i sluzba u njoj prilika, odnosno TIPOS - PREDSLIKA nebeske Svetinje i Hristove sluzbe u njoj.
U ovom tekstu se kaze da postoji prva i druga prostorija, Svetinja i Svetinja nad Svetinjama, i potom opisuje ono sto se nalazi u prvom odeljku "svijećnjak i trpeza i postavljeni hljebovi"
Potom opisuje sta se nalazi u drugom odeljku "zlatna kadionica, i kovčeg zavjeta okovan svuda zlatom, u kome bijaše zlatan sud s manom, i palica Aronova, koja se bješe omladila, i ploče zavjeta.
A više njega bijahu heruvimi slave, koji osjenjavahu oltar"
Na drugom mestu opisujuci nebesku Svetinju, odnosno drugi odeljak kaze:
"I otvori se hram Božji na nebu i pokaza se kovčeg saveza njegova u hramu njegovom, i nastaše sevanja munje i glasovi i gromovi i tresenje zemlje i grad veliki" ( Otkrivenje Jovanovo 11. 19 )
Ovde biblija kaze da se u nebeskoj Svetinji nalazi kovceg sa deset zapovesti kao i u zemaljskoj Svetinji nad Svetinjama.
Ovaj kovceg se nalazio u drugom odeljku, ili Svetinji nad Svetinjama, tako da je jasno da na nebu postoji identicna Svetinja zemaljskoj.
Sto se tice Milera, odgovor je dat, on je razumeo ovo prorocanstvo ali samo njegov istorijski kontekst, ali ne i tipoloski, i doneo je zakljucak da je Svetinja zemlja koja treba da se ocisti prilikom Hristovog drugog dolaska.
U tome je bila njegova greska i u nicemu drugom.
Sto se tice objasnjenja 2300 dana i noci ono je dole kompletno obrazlozeno.
24 stih 9 poglavlja knjige proroka Danila počinje objašnjenje perioda od 2300 godina.
Tekst glasi ovako:
"Sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, da se pomaže sveti nad svetima."
Puno detalja.
Za sada znamo ovako: "70 je nedelja određeno tvome narodu." Koji je to bio Danilov narod? Jevrejski narod.
U originalu piše: 70 nedelja je "čatak", što znači "odsečeno". 70 nedelja je odsečeno.
Od čega je odsečeno?
Znači imamo prvi detalj ovoga proročanstva. Mi još uvek ne znamo početak, ali u proročanstvu piše: 70 nedelja je odsečeno, dato tvom narodu.
70 nedelja, koliko je to dana? 490 dana odnosno prorockih godina.
Znači, za sada samo znamo da je od ovog velikog proročkog lanca od MAREX to jest od 2300 prorockih godina odsečeno 70 nedelja, odnosno 490 godina, i taj period vremena od 490 god je dat Danilovom narodu.
Zašto je dat Danilovom narodu?
Da se svrši prestup i da nestane greha.
Bog je bio izabrao jevrejski narod. Izabrao ga je za jednu posebnu misiju, za jednu posebnu službu, da bude vrsta svetla celom svetu, da taj narod bude tvrđava istine.
Preko tog naroda je Bog želeo da objavi sebe svim drugim narodima.
Međutim, na žalost, taj narod u celini nije uvek želeo da sledi Božja uputstva.
I zato je ovde neka vrsta milosti Božje kada Bog kaže Danilu: "
Tvom narodu dajem još 490 godina.
To je neko vreme koje je vreme za pokajanje, ne bi li se oni pokajali." Jer tekst kaže:
"70 nedelja je određeno tvom narodu i tvom gradu da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje."
70 nedelja ili 490 godina milosti Božje koje je Bog dao jevrejskom narodu kao vreme milosti za pokajanje tom narodu.
Istoriji jevrejskoga naroda je vrlo zanimljiva.
Ima jedna knjiga na francuskom koja je jako dobra. Autor je Pjer Valares.
U toj knjizi se tačno opisuje istorija jevrejskog naroda i šta je Bog sve od tog naroda očekivao, kako je taj narod reagovao u određenom trenutku.
Za sada znamo da je ovaj period od 490 god , period milosti za jevrejski narod.
Šta će se još dogoditi u tom periodu od 70 sedmica to jest 490 god?
"Da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda."
Ko je večna pravda u Bibliji? Ko je onaj ko je apsolutna pravda? Isus Hristos.
Znači u tom periodu od 490 godina, mi još uvek ne znamo kada, znamo da će doći večna pravda, da će Isus Hristos biti rođen.
I onda kaže:
"Da se zapečati utvara i proroštvo."
Šta to znači?
Preko 270 proročanstava iz Starog Zaveta je upućivalo na ličnost Isusa Hrista.
Kada bude "večna pravda" došla, sva proročanstva će naći svoje ispunjenje, zapečatiće se.
I onda dalje tekst kaže: "...
i da se pomaže sveti nad svetima."
Pomazanje u Starom Zavetu odgovara krštenju u Novom Zavetu.
Hristos je ovdeu tekstu "sveti nad svetima",
Znači On je savršeno svet.
Mi saznajemo dakle da će u ovom periodu doći Mesija, da će doći Isus Hristos, da će biti zapečaćene utvare i proroštva koje su ukazivale na Njega jer će se On pojaviti na ovom svetu, i da će se On krstiti.
25. stih kaže:
"Zato znaj i razumi: otkad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida",
Ovo je već važno, odkad, znači imamo početak.
"Otkad iziđe reč da se Jerusalim ponovo sazida",
O čemu je reč?
Uvek se setite istorijskog trenutka jer bez toga ne možemo ništa razumeti ovde.
Jevreji su bili u ropstvu, to je bilo umedo‑persijsko carstvo, oni se nisu vraćali iz tog ropstva u koje su otišli za vreme Vavilonjana.
"Otkad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida", bilo je nekoliko dekreta, n kojim su persijski carevi davali mogućnost Jevrejima da se vrate u Jerusalim.
Ali šta se dogodilo?
Vavilonjani, i Asirci pre njih, imali praksu da sele narode.
Preselili bi jedan narod na drugu teritoriju. Kada bi se narod našao na nekoj drugoj teritoriji onda nije postojala želja da budu ratoborni i tako dalje.
Kada su Jevreji bili odseljeni u Vavilon, Vavilonjani su doselili druge narode na teritoriju Palestine.
Tu na teritoriji Paleestine ostali su samo starci i deca, oni koji nisu mogli pešačiti 1500 kilometara do Vavilona.
Mešavinom tih preostalih Jevreja i neznabožaca koji su došli stvorio se jedan narod.
Taj narod se zove Samarićani.
Za jednog Jevrejina nije postojalo ništa strašnije nego to što se dogodilo.
Naravno, Samarićani su zauzeli njihove kuce, vinograde, polja, maslinjake.
I kada je došao dekret, i to onaj ključni, koji je izdat 457. godine pre Hrista.
Persijski car je dao dekret Jevrejima da se mogu vratiti u svoju zemlju.
Kada je došao taj dekret o vracanju jevreja, jedan deo Jevreja se vratio u Palestinu.
Međutim, kada su se vratili u Palestinu nisu imali gde da se vrate.
Jednostavno, Samarićani su bili protiv toga.
Ne samo to.
Jevreji su pokušali da ponovo zidaju grad Jerusalim.
Međutim, ono što bi oni danju sazidali, noću su Samarićani porušili.
Veliko je bilo neprijateljstvo između Samarićana i Jevreja.
Postojalo je nekoliko dekreta o vracanju u jerusalim.
Međutim, 457. godine pre Hrista, jedan Jevrejin, činovnik persijskog dvora, koji se zvao Nemija, isposlovao je posebnu dozvolu. I on je sa posebnom dozvolom došao iz Vavilona u Palestinu. Tada su Jevreji dobili administrativnu samostalnost i administrativnu dozvolu da grade svoj grad.
Zbog toga mi u istoriji uzimamo 457. godinu, to jest treći dekret kao početni datum velikog proročanstva o 2300 dana i noći.
Zašto?
Tekst kaže: "Odkad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida", dakle to je početak.
sada imamo dalje detalje koji glase ovako:
"Do pomazanika vojvode",
Ko je pomazanik vojvoda?
To je Isus, to je Mesija,
"biće 7 nedelja i 62 nedelje."
Znači 7 nedelja i 62 nedelje. Znači, odkad iziđe reč, dekret, da se Jerusalim opet sazida, do dolaska pomazanika, Isusa Hrista, biće 7 nedelja i 62 nedelje.
Koliko je to ukupno nedelja? 69 nedelja.
Koliko je to godina? 483 godine.
Koliko nam je ovde ostalo?
Ostala nam je jedna nedelja, jer smo "potrošili" 62 i 7, to je 69 nedelja.
Dakle, ostala nam je jedna nedelja jer imamo 70. B
Biblijsko proročanstvo je kazalo:
"Otkad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida, do pomazanika, do pomazanja, krštenja, biće 69 nedelja."
Kada od 457. godine pre Hrista oduzmete 483 godine, vi znate da su godine išle unazad, dolazimo tačno u 27. godinu naše ere, kada se Hristos krstio.
Možda je komplikovano, ali vi koji želite da istražujete kao što je to Njutn radio, možete.
"Otkad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće 7 nedelja i 62 nedelje";
kada od 457. godine oduzmete 483 godine, naravno godine su išle unazad, dolazite u 27. godinu naše ere kada se Isus Hristos krstio.
Prvi frapantni detalj koji je za svakog pažljivog čitaoca Biblije i poznavaoca proročanstva neverovatan.
Pogledajte 26. stih:
"A posle te 62 nedelje",
Znači imamo 7 pa 62, a posle tih 62 šta će biti?
"Biće pogubljen pomazanik."
Smrt Hristova je prorečena 7 vekova pre Hrista. Još ne znamo kada.
"I ništa mu neće ostati."
E sada, ovde naš prevod nije jasan, zato bih želeo da vam skrenem pažnju. Ovde piše:
"Narod će vojvodin doći".
Imate utisak da je ovde reč o nekom Hristovom narodu.
Međutim, u originalu piše
"car naroda će doći",
I Septuaginta koja je grčki prevod takođe to naglašava.
Ovde je očita aluzija na Rimljane, one koji su vladali svetom dok je Isus Hristos bio na Zemlji.
I šta će uraditi?
"Razoriće grad i svetinju i kraj će mu biti s potopom."
Šta je sve prorečeno sa ovim proročanstvom?
Prorečeno je da će Isus Hristos biti kršten, za sada znamo tačno godinu, ne znamo kada ali je rečeno da će umreti, da će biti pogubljen.
Znamo da posle tog pogubljenja će doći Rimljani i razoriće taj grad koji Jevreji sada zidaju, jer su se oni vratili da zidaju.
Bog kaže:
"Vi ga zidate, ali doći će dan kada će doći jedan narod i razoriti taj grad i svetinju", "i kraj će mu biti s potopom, i određeno će pustošenje biti do svršetka rata."
Najlepši detalj celog proročanstva se sada ovde nalazi, u 27. stihu.
Tekst kaže:
"I utvrdiće zavet s mnogima za nedelju dana",
Kojih nedelju dana?
Šta to znači "utvrdiće zavet"?
Očito da je ovo aluzija na Hrista i na Njegove učenike. Hristos je propovedao ljudima, sklopio je zavet sa svojim učenicima, sa mnogim učenicima.
A pogledajte najlepši detalj, on glasi ovako:
"A u polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos."
To je najlepši detalj proročanstva. "U polovinu nedelje." Isus se krstio u 27 godini naše ere. Koliko je aktivno radio na ovoj zemlji?
Tri i po godine.
Tačno u polovinu nedelje Isus Hristos je svojom smrću na krstu Golgote ukinuo sve starozavetne žrtve koje su bile "tipos".
"U polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos."
Dakle, jedan detalj, drugi detalj, tačno godina, u polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos.
Ovo je rečeneo šest vekova pre Hrista. Koja je to godina? 31. godina.
I onda, šta se dalje događa?
U koju godinu ovde stižemo, ako dodamo još tri i po godine da bismo imali punih 490 god?
U 34. godinu.
Zašto je onda važna 34. godina?
Znači, ja ću ponoviti celo proročanstvo, znam da često ljudi kažu: "Ništa nisam razumeo."
Ali, nešto ćete razumeti, pa sledeći put ćete još malo više razumeti.
Znači, proročanstvo glasi:
"Odkad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida", ta reč ili dekret istorijski postoji, izašao je 457. godine, "do pomazanika vojvode biće 7 nedelja i 62 nedelje.
" Kada od 457. godine pre Hrista oduzmete 483 godine i dođete u našu eru, dolazite tačno u godinu Hristovog krštenja.
Zatim se kaže:
"A posle toga će biti pogubljen pomazanik, i u polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos", tačno tri i po godine posle toga, i mi dolazimo u godinu 34.
Pre toga je rečeno: "70 je nedelja odsečeno tvome narodu."
Biblijski komentatori smatraju da ova godina označava konačno prestanak jevrejskog naroda da bude Božji narod kao narod u celini.
Tada je jedna grupa Jevreja kamenovala jednog od najvernijih ljudi, Hristovog sledbenika koji se zvao Stefan.
Pravoslavni slave slavu ‑ Sveti Stefan.
Sveti Stefan je kamenovan od grupe Jevreja 34. godine.
Jevreji sudtada zauvek odbacila Hrista.
Mala grupa Jevreja je krenula za Hristom.
Prva hrišćanska crkva je bila jevrejska crkva. Zato biblijski komentatori smatraju da je vreme milosti za jevrejski narod, kao narod u celini, isteklo 34. godine naše ere.
Od tada svaki Jevrejin se može spasiti, naravno, ali kao pojedinac, ne kao narod.
Isus je kazao:
"Zato će vam se uzeti vinograd i daće se drugom narodu."
Znači, mi smo stigli 34. godini naše ere.
Međutim, imamo ogromno proročanstvo, 2300 godina.
Da oduzmemo 490, da vidimo koliko nam ovde još ostaje, jer proročanstvo glasi:
"Do 2300 dana i noći i onda će se svetinja očistiti."
Dakle, ako od 2300 oduzmemo 490, ostaje nam 1810 godina.
Ako dodamo 34 godina, na osnovu Biblije, nakon 2300 dana i noći svetinja će se očistiti, dolazimo u 1844. godinu.
Da se podsetimo na jednu istorijsku činjenicu.
Ona glasi ovako: ako se vratimo onim prvim idejama o Danilovom proročanstvu, Bog je kazao:
"Zapečati ovu utvaru jer je za mnogo vremena, jer je za poslednje vreme, jer će u određeno vreme biti kraj", kaže Bog.
Amin!
Poslednja izmena:
