- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
03. 04. 2010
Press
Praznik nad praznicima
Vaskrs se širom Srbije obeležava na različite načine - običaji, rituali i obredi dolaze iz nekadašnjih proslava dolaska proleća i letnjeg perioda
Vaskrs je jedan od najvećih crkvenih praznika kojim se obeležava dan Hristovog vaskrsnuća. Vaskrs je najsvečaniji praznik u godini, on je praznik nad praznicima. Na taj dan skidaju se dveri u crkvi na oltaru, čime želi da se pokaže da je Isus vaskrsenjem svojim pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Kao i uz svaki praznik, tako su i u ovaj dan uneti mnogi običaji, rituali i obredi koji dolaze iz nekadašnjih proslava dolaska proleća i letnjeg perioda.
Opšte je poznato da su crkvene zajednice u društvima u kojima postoje morale da prihvate neke paganske običaje kako bi prišle narodu. Tako i u današnje vreme, crkve se stalno, neke u manjoj neke u većoj meri, prilagođavaju tokovima društva. Evo nekih primera obeležavanja Vaskrsa u srpskim krajevima, koji se negde možda i danas koriste u svojoj formi koju su imali nekada davno.
Rano u crkvu
Domaćica rano budi ukućane da se umiju vodom u kojoj su potopljeni drenak, zdravljak, bosiok i crveno jaje. Decu obavezno dotakne jajetom - da budu crvena i zdrava preko čitave godine.
U kosovskim selima rano odlaze u crkvu, sa sobom nose jaja, jedan deo podele po crkvi, a drugi posle jutrenja komšijama, prijateljima, rođacima, pred crkvom, pa se tu svi omrse. Gde nema crkve ljudi se okupljaju oko „zapisa". Tu je dolazio sveštenik, tu su se delila jaja, sekao kolač, prvi put mrsilo, a muškarci se dogovarali o litiji koja se nosi sutradan oko sela - da godina bude rodna.
Svuda gde živi srpski narod odlazi se rano u crkvu. Uobičajen pozdrav je „Hristos voskrese" - „Vaistinu voskrese" i on se upotrebljava u toku naredne sedmice.
Svečano, na livadi
Kad se završi služba u crkvi, muškarci, žene, deca, svečano obučeni, zaseli bi oko crkve ili u obližnjim gostionicama ili na livadama, ako je lepo vreme. Tu se pored jaja jelo sve od belog mrsa i pečenog mesa. Pila se rakija i vino, igralo i pevalo.
U Gornjoj Pčinji svako selo je priređivalo sabor, na kome se prvi put, posle višenedeljnog posta, igralo i pevalo.
Ujutru, u selima južne Srbije, prvo se prima „komka" - pričešćuju se i to pošto su se svi ukućani svečano obukli i „ponovili" za Vaskrs nekim delom odeće ili celim odelom. Komka se kod kuće; prvo domaćica spremi rese od drena, koprive i zdravca i sve to potopi u vino zajedno sa komadićima vaskršnjeg kolača. Domaćin unutra pred prag od kućnih vrata položi sekiru, ukućani jedno po jedno staju na tu sekiru i primaju „komku", a potom skaču napolje preko praga i to koliko god ko može dalje, izgovarajući želje za zdravlje i napredak kuće. Posle toga je porodični ručak, a zatim mlađarija ide na „vrtešku".
„Vrteška" je čvrsto usađen stožer na koji se stavi dugačka greda. Na oba kraja grede udenuta su po dva vertikalna klina za koje se pridržavaju igrači, a trbuhom se oslanjaju o samu gredu. Dva igrača trčeći vrte gredu ili jednostavno neko stane u sredinu i zavrti ih. Da bi se vrteška lakše okretala, vrh grede namaže se sokom stabljike mladog kukureka. Dok se jedni vrte, drugi igraju klisa ili piljke, igraju u kolu i pevaju razne prigodne pesme.
Deca se izuzetno raduju Vaskrsu i crvenim jajima, kojima se udaraju ili ih razbijaju srebrnim ili običnim novčićima. Jajima se udaraju i odrasli. Čije se jaje razbije, taj gubi i predaje onome koji ima jače da se omrsi.
Prvo farbano jaje čuva se u kući godinu dana i naziva se „čuvarkuća". Neko ga nosi na njivu i zakopa sa usevima, kao žrtvu božanstvu koje štiti rod, a drugi pak ljuske od jaja bacaju na mravinjak da bi kokoške obilato nosile.
Svetla nedelja
Sremci mese poseban vaskršnji kolač, koji zovu „buzdovan", a u Šumadiji se zove „vitica". Viticu domaćin lomi uz ručak i deli svima govoreći: „Sve nam krslo i vaskrslo".
Veruje se da na Vaskrs ne valja zaspati pre ponoći, jer će se u protivnom spavati celog leta i ništa se neće uraditi. I dalje se veruje da je nebo otvoreno.
Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja, a crkvene pesme koje se tada pevaju pune su radosti i veselja, pevaju se čak i u tužnim prilikama, na pogrebu, ako bi se desio te nedelje.
Vaskršnje igre
Igre kao što su pronalaženje skrivenog jajeta, boćanje ili skokovi s jajetom među kolenima garantuju obilje dobre zabave i smeha. Maštovite igre u duhu Vaskrsa za mališane i one mlade duhom idealan su način da dok se igrači zabavljaju roditelji i gosti u miru popiju kafu, čavrljaju ili se „odmore" posle obilnog vakršnjeg obroka. Pored obilja dobre zabave, smeha i uzbuđenja, vaskršnje igre garantuju druženje i zbližavanje cele porodice, a posebno najmlađih ukućana.
Zeko, zeko, ko ti je ukrao jaje?
Isecite veliko jaje od papira. Sedite ukrug, a jednog igrača postavite u sredinu. On će biti zec. Zeki potom stavite povez na oči, a jedan od igrača neka sedne na jaje. Potom ostali poviču: „Zeko, zeko, neko ti je ukrao jaje!" Tada zec pogađa koji je od igrača „ukrao" jaje, a ako pogodi, oslobođen je uloge zeke, a na njegovo mesto dolazi igrač koji je dotad sedeo na jajetu.
Boćanje kuvanim jajima
Za ovu igru potrebna su ofarbana kuvana jaja (onoliko koliko ima igrača) i jedno prirodne boje. Postavite ih u ravan na pod (pomerite tepih), pa prvo zakotrljajte neofarbano jaje. Cilj igre je da približite ofarbano jaje neofarbanom, a pobednik igre je onaj igrač čije jaje, nakon što svi odigraju, bude najbliže neobojenom. Baš kao i pravo, boćanje jajima može da se igra i na otvorenom.
Pronađite zekin repić
Na većem komadu kartona ili papira nacrtajte vaskršnjeg zeca bez repa. Od komadića vate napravite, u veličini koja odgovara crtežu, onoliko zekinih repova koliko ima igrača, pa po njima nalepite komadiće lepljive trake. Potom crtež zeca postavite na zid, a igračima stavite poveze na oči. Cilj igre je da zeki zalepite rep koji mu nedostaje, a pobednik je onaj ko to uradi najpreciznije.
Skok s jajetom
U ovoj igri može da učestvuje cela porodica, a odlična je i za trošenje kalorija posle obilnog obroka. Potrebno vam je veliko jaje (plastično ili od stiropora), koje se stavlja među kolena. Pobednik je onaj ko najbrže stigne do cilja, a da mu pri tom jaje ne ispadne.
Pobusani ponedeljak
Vaskrs hrišćani slave tri dana, pa su u crkvenom kalendaru crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak. Na Vaskršnji ponedeljak i utorak ne valja obavljati kućne poslove, kao ni poljske radove.
Posebno se obeležava i drugi ponedeljak posle Vaskrska - Pobusani ponedeljak, kada bi, prema narodnom verovanju, trebalo pobusati grobove busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima ovaj dan se obeležava kao i Zadušnice, izlazi se na groblja, pale se sveće i uređuju grobovi. Tog dana se iznose na grob i farbana jaja koja se dele sirotinji.
Dekorisanje stola za svečane prilike
Proslave s posebnim povodom, godišnjice i ostale svečane prilike ostaće u lepšem sećanju ako postavite sto u pomalo luksuznom stilu. Odlučite se za efektnu kombinaciju boja (npr. zeleno-belo). Takođe, osim boja, svečanost vaše vaskršnje trpeze naglasite decentnim detaljima poput cveća, kristalnih bočica za so i biber, sveća...
1. Fini, damastni stolnjak „podignite" tzv. ranerom (uskim nadstolnjakom) s elegantnim uzorkom.
2. Postavite tanjire, posude za supu i salatu.
3. Sve to upotpunite pažljivo odabranim priborom za jelo, ubrusima, čašama i šoljicama za kafu.
4. Sav pribor za ručavanje naglasite decentnim detaljima poput veštačkog cveća (ili sto pospite laticama prirodnog), kristalnih bočica za so i biber, sveća...
(Tekst preuzet iz knjige „Srpski narodni kalendar", Dragomira Antonića i Miodraga Zupanca)
Press
Praznik nad praznicima
Vaskrs se širom Srbije obeležava na različite načine - običaji, rituali i obredi dolaze iz nekadašnjih proslava dolaska proleća i letnjeg perioda
Vaskrs je jedan od najvećih crkvenih praznika kojim se obeležava dan Hristovog vaskrsnuća. Vaskrs je najsvečaniji praznik u godini, on je praznik nad praznicima. Na taj dan skidaju se dveri u crkvi na oltaru, čime želi da se pokaže da je Isus vaskrsenjem svojim pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Kao i uz svaki praznik, tako su i u ovaj dan uneti mnogi običaji, rituali i obredi koji dolaze iz nekadašnjih proslava dolaska proleća i letnjeg perioda.
Opšte je poznato da su crkvene zajednice u društvima u kojima postoje morale da prihvate neke paganske običaje kako bi prišle narodu. Tako i u današnje vreme, crkve se stalno, neke u manjoj neke u većoj meri, prilagođavaju tokovima društva. Evo nekih primera obeležavanja Vaskrsa u srpskim krajevima, koji se negde možda i danas koriste u svojoj formi koju su imali nekada davno.
Rano u crkvu
Domaćica rano budi ukućane da se umiju vodom u kojoj su potopljeni drenak, zdravljak, bosiok i crveno jaje. Decu obavezno dotakne jajetom - da budu crvena i zdrava preko čitave godine.
U kosovskim selima rano odlaze u crkvu, sa sobom nose jaja, jedan deo podele po crkvi, a drugi posle jutrenja komšijama, prijateljima, rođacima, pred crkvom, pa se tu svi omrse. Gde nema crkve ljudi se okupljaju oko „zapisa". Tu je dolazio sveštenik, tu su se delila jaja, sekao kolač, prvi put mrsilo, a muškarci se dogovarali o litiji koja se nosi sutradan oko sela - da godina bude rodna.
Svuda gde živi srpski narod odlazi se rano u crkvu. Uobičajen pozdrav je „Hristos voskrese" - „Vaistinu voskrese" i on se upotrebljava u toku naredne sedmice.
Svečano, na livadi
Kad se završi služba u crkvi, muškarci, žene, deca, svečano obučeni, zaseli bi oko crkve ili u obližnjim gostionicama ili na livadama, ako je lepo vreme. Tu se pored jaja jelo sve od belog mrsa i pečenog mesa. Pila se rakija i vino, igralo i pevalo.
U Gornjoj Pčinji svako selo je priređivalo sabor, na kome se prvi put, posle višenedeljnog posta, igralo i pevalo.
Ujutru, u selima južne Srbije, prvo se prima „komka" - pričešćuju se i to pošto su se svi ukućani svečano obukli i „ponovili" za Vaskrs nekim delom odeće ili celim odelom. Komka se kod kuće; prvo domaćica spremi rese od drena, koprive i zdravca i sve to potopi u vino zajedno sa komadićima vaskršnjeg kolača. Domaćin unutra pred prag od kućnih vrata položi sekiru, ukućani jedno po jedno staju na tu sekiru i primaju „komku", a potom skaču napolje preko praga i to koliko god ko može dalje, izgovarajući želje za zdravlje i napredak kuće. Posle toga je porodični ručak, a zatim mlađarija ide na „vrtešku".
„Vrteška" je čvrsto usađen stožer na koji se stavi dugačka greda. Na oba kraja grede udenuta su po dva vertikalna klina za koje se pridržavaju igrači, a trbuhom se oslanjaju o samu gredu. Dva igrača trčeći vrte gredu ili jednostavno neko stane u sredinu i zavrti ih. Da bi se vrteška lakše okretala, vrh grede namaže se sokom stabljike mladog kukureka. Dok se jedni vrte, drugi igraju klisa ili piljke, igraju u kolu i pevaju razne prigodne pesme.
Deca se izuzetno raduju Vaskrsu i crvenim jajima, kojima se udaraju ili ih razbijaju srebrnim ili običnim novčićima. Jajima se udaraju i odrasli. Čije se jaje razbije, taj gubi i predaje onome koji ima jače da se omrsi.
Prvo farbano jaje čuva se u kući godinu dana i naziva se „čuvarkuća". Neko ga nosi na njivu i zakopa sa usevima, kao žrtvu božanstvu koje štiti rod, a drugi pak ljuske od jaja bacaju na mravinjak da bi kokoške obilato nosile.
Svetla nedelja
Sremci mese poseban vaskršnji kolač, koji zovu „buzdovan", a u Šumadiji se zove „vitica". Viticu domaćin lomi uz ručak i deli svima govoreći: „Sve nam krslo i vaskrslo".
Veruje se da na Vaskrs ne valja zaspati pre ponoći, jer će se u protivnom spavati celog leta i ništa se neće uraditi. I dalje se veruje da je nebo otvoreno.
Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja, a crkvene pesme koje se tada pevaju pune su radosti i veselja, pevaju se čak i u tužnim prilikama, na pogrebu, ako bi se desio te nedelje.
Vaskršnje igre
Igre kao što su pronalaženje skrivenog jajeta, boćanje ili skokovi s jajetom među kolenima garantuju obilje dobre zabave i smeha. Maštovite igre u duhu Vaskrsa za mališane i one mlade duhom idealan su način da dok se igrači zabavljaju roditelji i gosti u miru popiju kafu, čavrljaju ili se „odmore" posle obilnog vakršnjeg obroka. Pored obilja dobre zabave, smeha i uzbuđenja, vaskršnje igre garantuju druženje i zbližavanje cele porodice, a posebno najmlađih ukućana.
Zeko, zeko, ko ti je ukrao jaje?
Isecite veliko jaje od papira. Sedite ukrug, a jednog igrača postavite u sredinu. On će biti zec. Zeki potom stavite povez na oči, a jedan od igrača neka sedne na jaje. Potom ostali poviču: „Zeko, zeko, neko ti je ukrao jaje!" Tada zec pogađa koji je od igrača „ukrao" jaje, a ako pogodi, oslobođen je uloge zeke, a na njegovo mesto dolazi igrač koji je dotad sedeo na jajetu.
Boćanje kuvanim jajima
Za ovu igru potrebna su ofarbana kuvana jaja (onoliko koliko ima igrača) i jedno prirodne boje. Postavite ih u ravan na pod (pomerite tepih), pa prvo zakotrljajte neofarbano jaje. Cilj igre je da približite ofarbano jaje neofarbanom, a pobednik igre je onaj igrač čije jaje, nakon što svi odigraju, bude najbliže neobojenom. Baš kao i pravo, boćanje jajima može da se igra i na otvorenom.
Pronađite zekin repić
Na većem komadu kartona ili papira nacrtajte vaskršnjeg zeca bez repa. Od komadića vate napravite, u veličini koja odgovara crtežu, onoliko zekinih repova koliko ima igrača, pa po njima nalepite komadiće lepljive trake. Potom crtež zeca postavite na zid, a igračima stavite poveze na oči. Cilj igre je da zeki zalepite rep koji mu nedostaje, a pobednik je onaj ko to uradi najpreciznije.
Skok s jajetom
U ovoj igri može da učestvuje cela porodica, a odlična je i za trošenje kalorija posle obilnog obroka. Potrebno vam je veliko jaje (plastično ili od stiropora), koje se stavlja među kolena. Pobednik je onaj ko najbrže stigne do cilja, a da mu pri tom jaje ne ispadne.
Pobusani ponedeljak
Vaskrs hrišćani slave tri dana, pa su u crkvenom kalendaru crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak. Na Vaskršnji ponedeljak i utorak ne valja obavljati kućne poslove, kao ni poljske radove.
Posebno se obeležava i drugi ponedeljak posle Vaskrska - Pobusani ponedeljak, kada bi, prema narodnom verovanju, trebalo pobusati grobove busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima ovaj dan se obeležava kao i Zadušnice, izlazi se na groblja, pale se sveće i uređuju grobovi. Tog dana se iznose na grob i farbana jaja koja se dele sirotinji.
Dekorisanje stola za svečane prilike
Proslave s posebnim povodom, godišnjice i ostale svečane prilike ostaće u lepšem sećanju ako postavite sto u pomalo luksuznom stilu. Odlučite se za efektnu kombinaciju boja (npr. zeleno-belo). Takođe, osim boja, svečanost vaše vaskršnje trpeze naglasite decentnim detaljima poput cveća, kristalnih bočica za so i biber, sveća...
1. Fini, damastni stolnjak „podignite" tzv. ranerom (uskim nadstolnjakom) s elegantnim uzorkom.
2. Postavite tanjire, posude za supu i salatu.
3. Sve to upotpunite pažljivo odabranim priborom za jelo, ubrusima, čašama i šoljicama za kafu.
4. Sav pribor za ručavanje naglasite decentnim detaljima poput veštačkog cveća (ili sto pospite laticama prirodnog), kristalnih bočica za so i biber, sveća...
(Tekst preuzet iz knjige „Srpski narodni kalendar", Dragomira Antonića i Miodraga Zupanca)
Poslednja izmena:
