Šta je novo?

Hristos Voskrese/Srećan Uskrs

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.691
03. 04. 2010
Press


Praznik nad praznicima


Vaskrs se širom Srbije obeležava na različite načine - običaji, rituali i obredi dolaze iz nekadašnjih proslava dolaska proleća i letnjeg perioda

vaskrs-1.jpg


Vaskrs je jedan od najvećih crkvenih praznika kojim se obeležava dan Hristovog vaskrsnuća. Vaskrs je najsvečaniji praznik u godini, on je praznik nad praznicima. Na taj dan skidaju se dveri u crkvi na oltaru, čime želi da se pokaže da je Isus vaskrsenjem svojim pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Kao i uz svaki praznik, tako su i u ovaj dan uneti mnogi običaji, rituali i obredi koji dolaze iz nekadašnjih proslava dolaska proleća i letnjeg perioda.
Opšte je poznato da su crkvene zajednice u društvima u kojima postoje morale da prihvate neke paganske običaje kako bi prišle narodu. Tako i u današnje vreme, crkve se stalno, neke u manjoj neke u većoj meri, prilagođavaju tokovima društva. Evo nekih primera obeležavanja Vaskrsa u srpskim krajevima, koji se negde možda i danas koriste u svojoj formi koju su imali nekada davno.

Rano u crkvu
Domaćica rano budi ukućane da se umiju vodom u kojoj su potopljeni drenak, zdravljak, bosiok i crveno jaje. Decu obavezno dotakne jajetom - da budu crvena i zdrava preko čitave godine.
U kosovskim selima rano odlaze u crkvu, sa sobom nose jaja, jedan deo podele po crkvi, a drugi posle jutrenja komšijama, prijateljima, rođacima, pred crkvom, pa se tu svi omrse. Gde nema crkve ljudi se okupljaju oko „zapisa". Tu je dolazio sveštenik, tu su se delila jaja, sekao kolač, prvi put mrsilo, a muškarci se dogovarali o litiji koja se nosi sutradan oko sela - da godina bude rodna.

vaskrs-2.jpg


Svuda gde živi srpski narod odlazi se rano u crkvu. Uobičajen pozdrav je „Hristos voskrese" - „Vaistinu voskrese" i on se upotrebljava u toku naredne sedmice.

Svečano, na livadi
Kad se završi služba u crkvi, muškarci, žene, deca, svečano obučeni, zaseli bi oko crkve ili u obližnjim gostionicama ili na livadama, ako je lepo vreme. Tu se pored jaja jelo sve od belog mrsa i pečenog mesa. Pila se rakija i vino, igralo i pevalo.
U Gornjoj Pčinji svako selo je priređivalo sabor, na kome se prvi put, posle višenedeljnog posta, igralo i pevalo.
Ujutru, u selima južne Srbije, prvo se prima „komka" - pričešćuju se i to pošto su se svi ukućani svečano obukli i „ponovili" za Vaskrs nekim delom odeće ili celim odelom. Komka se kod kuće; prvo domaćica spremi rese od drena, koprive i zdravca i sve to potopi u vino zajedno sa komadićima vaskršnjeg kolača. Domaćin unutra pred prag od kućnih vrata položi sekiru, ukućani jedno po jedno staju na tu sekiru i primaju „komku", a potom skaču napolje preko praga i to koliko god ko može dalje, izgovarajući želje za zdravlje i napredak kuće. Posle toga je porodični ručak, a zatim mlađarija ide na „vrtešku".
„Vrteška" je čvrsto usađen stožer na koji se stavi dugačka greda. Na oba kraja grede udenuta su po dva vertikalna klina za koje se pridržavaju igrači, a trbuhom se oslanjaju o samu gredu. Dva igrača trčeći vrte gredu ili jednostavno neko stane u sredinu i zavrti ih. Da bi se vrteška lakše okretala, vrh grede namaže se sokom stabljike mladog kukureka. Dok se jedni vrte, drugi igraju klisa ili piljke, igraju u kolu i pevaju razne prigodne pesme.
Deca se izuzetno raduju Vaskrsu i crvenim jajima, kojima se udaraju ili ih razbijaju srebrnim ili običnim novčićima. Jajima se udaraju i odrasli. Čije se jaje razbije, taj gubi i predaje onome koji ima jače da se omrsi.
Prvo farbano jaje čuva se u kući godinu dana i naziva se „čuvarkuća". Neko ga nosi na njivu i zakopa sa usevima, kao žrtvu božanstvu koje štiti rod, a drugi pak ljuske od jaja bacaju na mravinjak da bi kokoške obilato nosile.

Svetla nedelja
Sremci mese poseban vaskršnji kolač, koji zovu „buzdovan", a u Šumadiji se zove „vitica". Viticu domaćin lomi uz ručak i deli svima govoreći: „Sve nam krslo i vaskrslo".

vaskrs-3.jpg


Veruje se da na Vaskrs ne valja zaspati pre ponoći, jer će se u protivnom spavati celog leta i ništa se neće uraditi. I dalje se veruje da je nebo otvoreno.

Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja, a crkvene pesme koje se tada pevaju pune su radosti i veselja, pevaju se čak i u tužnim prilikama, na pogrebu, ako bi se desio te nedelje.

Vaskršnje igre
Igre kao što su pronalaženje skrivenog jajeta, boćanje ili skokovi s jajetom među kolenima garantuju obilje dobre zabave i smeha. Maštovite igre u duhu Vaskrsa za mališane i one mlade duhom idealan su način da dok se igrači zabavljaju roditelji i gosti u miru popiju kafu, čavrljaju ili se „odmore" posle obilnog vakršnjeg obroka. Pored obilja dobre zabave, smeha i uzbuđenja, vaskršnje igre garantuju druženje i zbližavanje cele porodice, a posebno najmlađih ukućana.

Zeko, zeko, ko ti je ukrao jaje?
Isecite veliko jaje od papira. Sedite ukrug, a jednog igrača postavite u sredinu. On će biti zec. Zeki potom stavite povez na oči, a jedan od igrača neka sedne na jaje. Potom ostali poviču: „Zeko, zeko, neko ti je ukrao jaje!" Tada zec pogađa koji je od igrača „ukrao" jaje, a ako pogodi, oslobođen je uloge zeke, a na njegovo mesto dolazi igrač koji je dotad sedeo na jajetu.

Boćanje kuvanim jajima
Za ovu igru potrebna su ofarbana kuvana jaja (onoliko koliko ima igrača) i jedno prirodne boje. Postavite ih u ravan na pod (pomerite tepih), pa prvo zakotrljajte neofarbano jaje. Cilj igre je da približite ofarbano jaje neofarbanom, a pobednik igre je onaj igrač čije jaje, nakon što svi odigraju, bude najbliže neobojenom. Baš kao i pravo, boćanje jajima može da se igra i na otvorenom.

Pronađite zekin repić
Na većem komadu kartona ili papira nacrtajte vaskršnjeg zeca bez repa. Od komadića vate napravite, u veličini koja odgovara crtežu, onoliko zekinih repova koliko ima igrača, pa po njima nalepite komadiće lepljive trake. Potom crtež zeca postavite na zid, a igračima stavite poveze na oči. Cilj igre je da zeki zalepite rep koji mu nedostaje, a pobednik je onaj ko to uradi najpreciznije.

Skok s jajetom

U ovoj igri može da učestvuje cela porodica, a odlična je i za trošenje kalorija posle obilnog obroka. Potrebno vam je veliko jaje (plastično ili od stiropora), koje se stavlja među kolena. Pobednik je onaj ko najbrže stigne do cilja, a da mu pri tom jaje ne ispadne.

Pobusani ponedeljak
Vaskrs hrišćani slave tri dana, pa su u crkvenom kalendaru crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak. Na Vaskršnji ponedeljak i utorak ne valja obavljati kućne poslove, kao ni poljske radove.
Posebno se obeležava i drugi ponedeljak posle Vaskrska - Pobusani ponedeljak, kada bi, prema narodnom verovanju, trebalo pobusati grobove busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima ovaj dan se obeležava kao i Zadušnice, izlazi se na groblja, pale se sveće i uređuju grobovi. Tog dana se iznose na grob i farbana jaja koja se dele sirotinji.

Dekorisanje stola za svečane prilike
Proslave s posebnim povodom, godišnjice i ostale svečane prilike ostaće u lepšem sećanju ako postavite sto u pomalo luksuznom stilu. Odlučite se za efektnu kombinaciju boja (npr. zeleno-belo). Takođe, osim boja, svečanost vaše vaskršnje trpeze naglasite decentnim detaljima poput cveća, kristalnih bočica za so i biber, sveća...
1. Fini, damastni stolnjak „podignite" tzv. ranerom (uskim nadstolnjakom) s elegantnim uzorkom.
2. Postavite tanjire, posude za supu i salatu.
3. Sve to upotpunite pažljivo odabranim priborom za jelo, ubrusima, čašama i šoljicama za kafu.
4. Sav pribor za ručavanje naglasite decentnim detaljima poput veštačkog cveća (ili sto pospite laticama prirodnog), kristalnih bočica za so i biber, sveća...

(Tekst preuzet iz knjige „Srpski narodni kalendar", Dragomira Antonića i Miodraga Zupanca)
 
Poslednja izmena:
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.691
Vaskrs

Vaskrs

uskrs_jaja.jpg


uskr_jaje.jpg


uskrsnja-jaja.jpg

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svima ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život. Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada pak ne pre te ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.
Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezai običaj darivanja jajima.
Jaje je simvol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.

Farbanje vaskršnjih jaja
Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.

Kako se farbaju jaja?
Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice koja je osvećena u toku vaskršnjeg posta. Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domaćica u njega spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko matere, i broje sveže ofarbana jaja, čiji broj raste svakoga časa. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se "čuvarkuća".
Pre farbanja jaja se mogu "šarati". Naime, sa rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili nečim sličnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, posle, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše X. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice. U novije vreme, izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.

Simbolika
Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: "Hristos Vaskrse". Crvena boja simvoliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišćana i crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.

Vaskršnje slavlje
Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: "Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!" Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita "Oče naš" i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Tucanje jajima
Na stolu stoji ukrašena čini-ja sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.
Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.

Pobusani ponedeljak
Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vasršnja jaja na grob, i dele se potom sirotinji. Dakle, Pobusani ponedaljak je dan posvećen mrtvima.

Izvor: SPC portal

 
Član
Učlanjen(a)
30.01.2010
Poruka
365
Vaistinu Vaskrese!

Dodato posle 4 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Samo jedna mala prepravaka, pravoslavci kazu VASKRS a ne uskrs, Uskrs kazu katolici, tako da prepravite ako je to moguce.. POzz!
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
03.10.2009
Poruka
112
Pogledajte samo Vase avatare pa recite ponovo verujete li u vaskresenje, ma sta to znacilo.
A sta to ono znaci???
 
Top