Занимљива тема да се изнесе сва мржња према Богу и правди, да се тумачи на ђаволски начин како је Бог зао, како је заповедао све оно што је осуђивао. Излишно је убацивати цитате који говоре управо супротно од овога шта се пише. Читали сте Библију, а видели потпуно супротно од нас. То и говори нешто што је такође описано у Библији.
Постоји само један мали део који јако може да помогне човеку, а ако он то не жели, ових речи ће се сигурно сетити када дође време за то:
31. Зато вам кажем: сваки грех и хула опростиће се људима; а на Духа Светог хула неће се опростити људима.
32. И ако ко рече реч на Сина човечијег, опростиће му се; а који рече реч на Духа Светог, неће му се опростити ни на овом свету ни на оном.
33. Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.
34. Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца.
35. Добар човек из добре клети износи добро; а зао човек из зле клети износи зло.
36. А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда.
37. Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити. (Матеј 12)
Ако неком човеку нешто није битно или сматра да то чак и не постоји, он не обраћа много пажњу. Можда понекад и каже нешто, али никада не учествује толико емотивно (било да је љубав или мржња). Очигледан је презир према Богу, а оправдање је шта? Бог је нешто заповедио у Старом завету, а није нам разумљиво? Много је ту више у игри од обичног интересовања, то стоји дубоко у човеку и тера га да говори и чини оно што се може видети, а показује оно што се није могло видети да је у човеку.
Дакле, ругајући се и хулећи човек може да науди коме? Самом себи! Још ако спроводи нека дела противна Божијем закону, он не само да ће бити осуђен од правног система, већ ће бити осуђен од онога што учини или изговори у дан страшног суда. Свака реч и дело сносе одговорност и последице следе, може бити награда, може бити осуда. Све по учинку, нема изговора. Срећом да постоји покајање и да се оно рачуна, тако да још стоји нада да ће се престати са хуљењем и ругањем, да човек осети да ипак није тако безвредан и да је Богу стало до нас. Иако смо такви какви смо: бунтовници и грешници.
Осуђујеш Бога? Јеси ли ти праведан и свет? Ако ли ниси, а ниси, којим судом судиш ако си неправедан? Да ли су наши судови исправни или свако може судити како му се свиђа? Видимо резултате величања разврата, видимо резултат бунта. И још кривимо Бога за све потешкоће због нашег беса?
Сведоци смо многих болесних ствари за које нам говоре да су ствар избора, а дубоко у себи знамо да је изопачење у питању. И да пристанемо да је то нормално? Никада! И то је резултат бунта. Али Бог је крив што је друшво постало изопачено по вама.То је апсурд. И шта очекивати од пута ка тоталном моралном паду? Тоталитарни режим који ће увести морал (лажни) на силу, или ћемо прихватити Христову милост и постати нови и бољи људи? Где је морал плод љубави.