- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.980
Hedonizam - umeće življenja i uživanja
Večernje novosti 06.01.2010 10:19
Hedonizam se definiše kao težnja za zadovoljstvom koje je samo po sebi svrha. To upućuje na zaključak da je hedonizam čisto uživanje, zadovoljenje svih čula, stanje duha i svesti u kojem vam prija sve što vas okružuje.
Kada se kaže da je "hedone" grčka reč za užitak, onda je tek načet vrhovni princip hedonizma. O kakvom užitku je reč? Da li je za njegovo postizanje neophodan novac? Koliko novca? Može li svako da bude hedonista ili tu privilegiju imaju samo pojedinci? Na pitanje da li je to povezano sa hranom, pićem, umetnošću, muzikom, provodom, bogatstvom ili različitim vrstama zadovoljstva, svaki čovek će vam drugačije odgovoriti. Neko je u stanju da svim čulima uživa u najjednostavnijim stvarima na svetu, kao što je, na primer, prelep prolećni dan, dok nekima ni sva blaga ovog sveta život ne bi učinila lepšim. U tome je i osnovna razlika između ljudi koji su hedonisti i onih koji to nikada neće biti, kažu psiholozi.
Hedonizam različito tumače i laici i stručnjaci, ali jedno je sigurno - veliki novac nije preduslov da biste se punim plućima prepustili čarima života. Ali, pri tom ne smete zaboraviti osnovno moralno načelo hedonizma - vaše uživanje ne sme da ugrožava druge.
Stručnjaci tvrde da su najmanje hedonisti oni ljudi koji sebe tako nazivaju. Pravi hedonisti su, zapravo, oni koje drugi prepoznaju kao takve. Postoje mnogobrojna istraživanja na ovu temu, a neka od njih govore da su muškarci češće hedonisti nego žene. Tako je izmeren i “koeficijent hedonizma”, koji za muškarce iznosi 120, dok je kod žena 116. Svaka generalizacija može se osporiti, ali statistike govore da su najrasprostranjenija zadovoljstva na svetu, koje zauzimaju i prva mesta na “listi hedonizma”, hrana i piće. Zanimljivo je da su od evropskih naroda, samo Francuzi, Englezi i Italijani naveli seks kao vrhunsko uživanje. Na listi slede porodica, odmor i relaksacija. Ljudi koji su među najvažnija uživanja uvrstili muziku, imali su i najveće “koeficijente hedonizma”.
Neki stručnjaci tvrde i da je hedonizam precenjen, jer je sigurno da svako ume da uživa u onome što voli. Takođe, smatraju i da ga ljudi pogrešno povezuju sa luksuzom. Hedonistički pristup životu, tvrde, nešto je sasvim drugo - umeće da se živi tako što ćemo radost pronalaziti u malim stvarima, koje su svuda oko nas, ali ih zbog brzog ritma modernog života često zaboravljamo, guramo u stranu i smatramo da se one podrazumevaju.
Jedan internet-portal organizovao je i takmičenje za izbor simbola hedonizma. Glasalo je nekoliko desetina hiljada ljudi i dobijeni rezultati svedoče o tome da velika većina misli da je preduslov hedonizma dobro imovinsko stanje. Tako su za simbole hedonizma odabrana mesta (Ibica, Havaji, Sejšeli, Dominikanska Republika), pića (francuska vina, šampanjac, konjak i škotski viski), hrana (francuski sirevi, kavijar tartufi) i kubanske cigare. Na jednom domaćem internet- portalu Josip Broz Tito ubedljivom većinom izabran je kao najveći hedonista koji je ikada živeo na prostorima bivše Jugoslavije.
U svakom slučaju, jedini zaključak koji se može izvesti iz različitih mišljenja stručnjaka je da ne morate biti bogati da biste uživali, važno je samo da znate da uvek imate priliku da birate. A kada god možete birajte ono što vas zadovoljava i budi sva vaša čula.
NEUMERENI HEDONIZAM
Iako hedonizam kao pojam nema negativnu konotaciju, psihijatri tvrde da je može dobiti onda kada čovek pretera u zadovoljavanju svojih potreba, kada njegov hedonizam preraste u egoizam. Taj fenomen i takvo tumačenje hedonizma najčešće se javljaju kada su u pitanju poremećaji ličnosti, asocijalno ili psihotično ponašanje. Primer može biti patološko kockanje koje stručnjaci tumače kao vrstu neumerenog hedonizma. Priznavanje problema je pola rešenja, a do izlečenja se dolazi samo stručnom negom i intenzivnom psihoterapijom.
ŠTA KAŽU FILOZOFI?
Neki filozofi užitak su smatrali vrhovnim dobrom i ciljem ljudskog postojanja. Prvi teoretičar hedonizma bio je Sokratov učenik, Aristip iz Kirene (utemeljitelj kirenske filozofske škole). On je smatrao da čoveku pripada samo sadašnjost, pa zato treba uživati od danas do sutra, kao da je svaki dan poslednji. Pojam uživanja dominantan je i u filozofiji Epikura, koji je smatrao da užitak čine stanja kakva su sloboda od straha, požuda, odsutnost bola, nepomućenost duha... Najveći protivnik hedonizma bio je Kant, koji je smatrao da se moral ne može povezati sa zadovoljstvom i uživanjem. Ali, moderne filozofije vratile su se pojmu hedonizma kao odlučujućem faktoru u harmoničnom razvoju svakog od nas. Zbog toga se hedonizam u modernoj literaturi često poistovećuje sa umećem življenja.
Šta Vi mislite o hedonizmu? Jeste li hedonista?
Večernje novosti 06.01.2010 10:19
Hedonizam se definiše kao težnja za zadovoljstvom koje je samo po sebi svrha. To upućuje na zaključak da je hedonizam čisto uživanje, zadovoljenje svih čula, stanje duha i svesti u kojem vam prija sve što vas okružuje.
Kada se kaže da je "hedone" grčka reč za užitak, onda je tek načet vrhovni princip hedonizma. O kakvom užitku je reč? Da li je za njegovo postizanje neophodan novac? Koliko novca? Može li svako da bude hedonista ili tu privilegiju imaju samo pojedinci? Na pitanje da li je to povezano sa hranom, pićem, umetnošću, muzikom, provodom, bogatstvom ili različitim vrstama zadovoljstva, svaki čovek će vam drugačije odgovoriti. Neko je u stanju da svim čulima uživa u najjednostavnijim stvarima na svetu, kao što je, na primer, prelep prolećni dan, dok nekima ni sva blaga ovog sveta život ne bi učinila lepšim. U tome je i osnovna razlika između ljudi koji su hedonisti i onih koji to nikada neće biti, kažu psiholozi.
Hedonizam različito tumače i laici i stručnjaci, ali jedno je sigurno - veliki novac nije preduslov da biste se punim plućima prepustili čarima života. Ali, pri tom ne smete zaboraviti osnovno moralno načelo hedonizma - vaše uživanje ne sme da ugrožava druge.
Stručnjaci tvrde da su najmanje hedonisti oni ljudi koji sebe tako nazivaju. Pravi hedonisti su, zapravo, oni koje drugi prepoznaju kao takve. Postoje mnogobrojna istraživanja na ovu temu, a neka od njih govore da su muškarci češće hedonisti nego žene. Tako je izmeren i “koeficijent hedonizma”, koji za muškarce iznosi 120, dok je kod žena 116. Svaka generalizacija može se osporiti, ali statistike govore da su najrasprostranjenija zadovoljstva na svetu, koje zauzimaju i prva mesta na “listi hedonizma”, hrana i piće. Zanimljivo je da su od evropskih naroda, samo Francuzi, Englezi i Italijani naveli seks kao vrhunsko uživanje. Na listi slede porodica, odmor i relaksacija. Ljudi koji su među najvažnija uživanja uvrstili muziku, imali su i najveće “koeficijente hedonizma”.
Neki stručnjaci tvrde i da je hedonizam precenjen, jer je sigurno da svako ume da uživa u onome što voli. Takođe, smatraju i da ga ljudi pogrešno povezuju sa luksuzom. Hedonistički pristup životu, tvrde, nešto je sasvim drugo - umeće da se živi tako što ćemo radost pronalaziti u malim stvarima, koje su svuda oko nas, ali ih zbog brzog ritma modernog života često zaboravljamo, guramo u stranu i smatramo da se one podrazumevaju.
Jedan internet-portal organizovao je i takmičenje za izbor simbola hedonizma. Glasalo je nekoliko desetina hiljada ljudi i dobijeni rezultati svedoče o tome da velika većina misli da je preduslov hedonizma dobro imovinsko stanje. Tako su za simbole hedonizma odabrana mesta (Ibica, Havaji, Sejšeli, Dominikanska Republika), pića (francuska vina, šampanjac, konjak i škotski viski), hrana (francuski sirevi, kavijar tartufi) i kubanske cigare. Na jednom domaćem internet- portalu Josip Broz Tito ubedljivom većinom izabran je kao najveći hedonista koji je ikada živeo na prostorima bivše Jugoslavije.
U svakom slučaju, jedini zaključak koji se može izvesti iz različitih mišljenja stručnjaka je da ne morate biti bogati da biste uživali, važno je samo da znate da uvek imate priliku da birate. A kada god možete birajte ono što vas zadovoljava i budi sva vaša čula.
NEUMERENI HEDONIZAM
Iako hedonizam kao pojam nema negativnu konotaciju, psihijatri tvrde da je može dobiti onda kada čovek pretera u zadovoljavanju svojih potreba, kada njegov hedonizam preraste u egoizam. Taj fenomen i takvo tumačenje hedonizma najčešće se javljaju kada su u pitanju poremećaji ličnosti, asocijalno ili psihotično ponašanje. Primer može biti patološko kockanje koje stručnjaci tumače kao vrstu neumerenog hedonizma. Priznavanje problema je pola rešenja, a do izlečenja se dolazi samo stručnom negom i intenzivnom psihoterapijom.
ŠTA KAŽU FILOZOFI?
Neki filozofi užitak su smatrali vrhovnim dobrom i ciljem ljudskog postojanja. Prvi teoretičar hedonizma bio je Sokratov učenik, Aristip iz Kirene (utemeljitelj kirenske filozofske škole). On je smatrao da čoveku pripada samo sadašnjost, pa zato treba uživati od danas do sutra, kao da je svaki dan poslednji. Pojam uživanja dominantan je i u filozofiji Epikura, koji je smatrao da užitak čine stanja kakva su sloboda od straha, požuda, odsutnost bola, nepomućenost duha... Najveći protivnik hedonizma bio je Kant, koji je smatrao da se moral ne može povezati sa zadovoljstvom i uživanjem. Ali, moderne filozofije vratile su se pojmu hedonizma kao odlučujućem faktoru u harmoničnom razvoju svakog od nas. Zbog toga se hedonizam u modernoj literaturi često poistovećuje sa umećem življenja.
Šta Vi mislite o hedonizmu? Jeste li hedonista?
