Halucinacije

[100Dinara]

Kratko i jasno - ne. Sama priroda halucinacija još je umnogome tajnovita, i o njihovom nastanku se ne zna mnogo. No, zanimljivo je da halucinacije koje nastaju usled uzimanja halucinatornih droga (kao npr. marihuane) uglavnom odražavaju ličnost osobe koja ih doživljava, njihova verovanja, interesovanja i slično.

 

[Nuala]

Znači , prema ovom tumačenju ako sam dobro razumeo , halucinacja je izmenjena svest koja se javlja u budnom stanju. Drugačije rečeno, stanje budnosti je to koje određuje da li je ovakva vrsta izmenjene svesti san ili halucinacija.

Kao što reče 100Dinara, halucinacije i snovi nisu stanja svijesti već doživljaji.

U vezi ovoga jedno pitanje - da li je jezik halucinacija drugačiji od jezika sna ?

I da i ne. Sanjamo svi, ali ne haluciniramo svi. Ne znamo da haluciniramo (to doživljavamo kao realitet), niti (u većini slučajeva) znamo da sanjamo. Moždani valovi u oba stanja su različiti. I halucinacije i snovi mogu biti bizarni/realistični.

E sad mene interesuje da li se preko sadržaja vizuelnih ili slušnih predstava koje se javljaju prilikom haluciniranja može otkriti uzrok koji je doveo do halucinacije ?

To je otprilike kao da pitaš možeš li na temelju visine tjelesne temperature odrediti što je uzrokovalo njen porast.

 

[besherat]

Imala sam vizuelne halucinacije i znam odakle potiču- u mom slučaju iz emocija. To mi se desilo poslije smrti babe , za koju sam bila jako vezana. Tada mi je i svijest bila jako " istančana ". Dešavalo mi se intenzivno u srednjoj školi ( treći i četvrti razred ) i sporadično pojavljivalo na fakultetu ( uz još neke parapsihološke pojave ), ali mi je srećom sve to prestalo, bez ikakvih medikamenata, samo snagom volje. Doduše, to je nešto na šta nisam ni mogla voljno uticati, ali kako je tekao život i nosio sa sobom ostale događaje, sa kojima sam morala da se nosim, te pojave su same po sebi iščezle.

 

[rollmilan]

Jedna napomena; ovo što ću napisati je samo moje slobodnije mišljenje za koje nisam siguran da je tačno (verovatno nije) i za koje svakako nemam nikakvih dokaza .Eto na forumu smo pa ne mora biti sve knjiški i zasnovano na dokazma , priznaćete da kad bi se samo toga pridržavali diskusija bi bila suvoparna - beživotna.

Kratko i jasno - ne. Sama priroda halucinacija još je umnogome tajnovita, i o njihovom nastanku se ne zna mnogo. No, zanimljivo je da halucinacije koje nastaju usled uzimanja halucinatornih droga (kao npr. marihuane) uglavnom odražavaju ličnost osobe koja ih doživljava, njihova verovanja, interesovanja i slično.

To je otprilike kao da pitaš možeš li na temelju visine tjelesne temperature odrediti što je uzrokovalo njen porast.

Da naravno, ne može se preko halucinacije polarnih medveda zakjučiti da li osoba halucinira jer je npr. šizofrenik ili zbog korišćenja droge ili usled izgladnelosti. Međutim ako znamo životnu situaciju osobe i ako pratimo njegove halucinacije (sam sadržaj ) čini mi se da u nekim slučajevima možemo na osnovu tog sadržaja znati uzrok tih halucinacija. Da bih bio određeniji daću jedan primer iz ličnog iskustva ; Imao sam komšiju normalno dete od 10 godina koji je kad je dobio visoku temperaturu počeo da bunca i pokazuje prstom na navodnog crva , znači halucinira crva , naravno znali smo da su te halucinacije posledica temperature. Dete se za dan oporavilo , nestalo je halucinacije i sve se vratilo u normalu . Nedugo zatim dete je ponovo počelo da bunca i halucinira crva, tad smo znali da ponovo ima temperaturu , izmerili su i doista dete je imalo temperaturu. Znači mi smo preko same pojave halucinacije i preko sadržaja mislili da znamo uzrok same halucinacije. Međutim tu nije kraj, dete je počelo da se žali na bolove u stomaku a kada su otišli u bolnicu ustanovljeno je da ima upalu slepog creva. Ono što želim da kažem preko ovog primera je da u njemu i verovatno u mnogim drugim slučajevima sadržaj halucinacije jeste simbolizacija njenog uzroka , u tom smislu jezik sadržaja halucinacije je isti kao jezik sna. Međutim ovaj slučaj (haluciniranje crva) je prilično jasan , on je tako da kažem čist , što verovatno nije slučaj sa ostalim halucinacijam, već se radi o znatno komplikovanijim zamenama ( e sad nisam se bavio analizom halucinacija da bih bio siguran).
Zanimljiv je i primer besherat@ ona je imala halucinacije koje su posledica bolne emocije žaljenja za babom za koju je kako sama kaže bila jako vezana, interesantno bi bilo da nam besherat@ ispriča sam sadržaj halucinacija ?, ukoliko može da se seti.
Znači sadržaj halucinacija jeste personifikovani odraz samog uzroka koji može biti sve i svašta, a kad bi obrnuli stvar onda ispada da se preko takvog sadržaja poznavajući specifične okolnosti osobe koja halucinira može utvrditi sam uzrok.Ovo verovatno ne važi za primenu halucinogenih supstanci , pošto one izazivaju hemijski i strukturni poremećaj u mozgu , a možda je upravo i kod njih sadržaj halucinacije simbolizacija objektivne biohemiske poremećenosti (npr. nedostatak ili višak neke hemijske supstance) - za ovo tek nema nikakvih dokaza.

I da i ne. Sanjamo svi, ali ne haluciniramo svi. Ne znamo da haluciniramo (to doživljavamo kao realitet), niti (u većini slučajeva) znamo da sanjamo. Moždani valovi u oba stanja su različiti. I halucinacije i snovi mogu biti bizarni/realistični.

Naravno da u momentu haluciniranja (kao i u momentu sanjanja) osoba ne zna da halucinira i da se tada to doživljava kao realnost , međutim naknadno osoba može biti svesna svojih halucinacija i njihovog sadržaja. Usput , kažu da san traje samo nekoliko minuta i da sanjamo nekoliko puta tokom spavanja a da se sećamo samo onog sna koji je prekinut buđenjem.

 

[besherat]

Moje halucinacije su se sastojale najviše u osjećaju prisustva babe u prostoriji tj. njene energije. Vizuelna halucinacija je bila, da sam kroz škure viđela kako me gleda, tj. osjećala njen pogled , jer je imala izrazito plave oči. Njena ljubav prema meni je bila prejaka i moja prema njoj i ja mislim da me ona svojom energijom držala za sebe. jedva sam se tome odupirala. Toliko bih se prepala, kada bih osjetila da je u sobi, da bih se bukvalno " zalijepila " za stolicu i jednom je ušao otac u sobu i nije mogao s mjesta da me pomjeri. Tolika je bila silina te energije. Ne volim o ovome da pričam, jer mi je to bio jako težak životni period. I profesori su bili upoznati sa mojim tegobama, jer nisam smjela uveče da spavam, zbog morbidnih snova, vezanih za babu. Puštali su me da spavam u školi, vjerovali ili ne, jer sam bila odličan đak i sve sam poslije nadoknadila učenjem, jer sam cijelu noć učila. Još nekoliko puta sam na fakultetu osjetila njeno prisustvo u sobi i tada sam imala neke razdiruće bolove u stomaku, ali srećom, to mi se samo jednom desilo. Kasnije sam bila preokupirana drugim stvarima, tako da su vizije nestale.

 

[Nuala]

Imao sam komšiju normalno dete od 10 godina koji je kad je dobio visoku temperaturu počeo da bunca i pokazuje prstom na navodnog crva , znači halucinira crva , naravno znali smo da su te halucinacije posledica temperature. Dete se za dan oporavilo , nestalo je halucinacije i sve se vratilo u normalu . Nedugo zatim dete je ponovo počelo da bunca i halucinira crva, tad smo znali da ponovo ima temperaturu , izmerili su i doista dete je imalo temperaturu. Znači mi smo preko same pojave halucinacije i preko sadržaja mislili da znamo uzrok same halucinacije. Međutim tu nije kraj, dete je počelo da se žali na bolove u stomaku a kada su otišli u bolnicu ustanovljeno je da ima upalu slepog creva. Ono što želim da kažem preko ovog primera je da u njemu i verovatno u mnogim drugim slučajevima sadržaj halucinacije jeste simbolizacija njenog uzroka , u tom smislu jezik sadržaja halucinacije je isti kao jezik sna. Međutim ovaj slučaj (haluciniranje crva) je prilično jasan , on je tako da kažem čist , što verovatno nije slučaj sa ostalim halucinacijam, već se radi o znatno komplikovanijim zamenama ( e sad nisam se bavio analizom halucinacija da bih bio siguran).

Sviđa mi se tvoj primjer, baš je zanimljiv.
No, tu se radi o halucinacijama izazvanima organskim uzrocima. I ipak mi se čini da se radilo samo o slučajnosti. Uostalom, čak i kad bismo znali uzrok halucinacija, što bismo s tim? Našli neurone koji su krivci za shizofreniju? :vorred:

Naravno da u momentu haluciniranja (kao i u momentu sanjanja) osoba ne zna da halucinira i da se tada to doživljava kao realnost , međutim naknadno osoba može biti svesna svojih halucinacija i njihovog sadržaja.

Ne uvijek. Znam da zvuči pomalo čudno kako netko ne može odvojiti ono čega ima i čega nema, ali to bi bilo isto kao da tebi sad netko kaže da ekran u koji gledaš zapravo ne postoji. U halucinacijama nema testiranja realiteta, ne pita se osoba je li to stvarno. Kao što se ni ti ne pitaš ima li tog monitora. smile3

Evo primjera:

Usput , kažu da san traje samo nekoliko minuta i da sanjamo nekoliko puta tokom spavanja a da se sećamo samo onog sna koji je prekinut buđenjem.

Ne sanjamo samo nekoliko minuta.

Imala sam vizuelne halucinacije i znam odakle potiču- u mom slučaju iz emocija. To mi se desilo poslije smrti babe , za koju sam bila jako vezana. Tada mi je i svijest bila jako " istančana ". Dešavalo mi se intenzivno u srednjoj školi ( treći i četvrti razred ) i sporadično pojavljivalo na fakultetu ( uz još neke parapsihološke pojave ), ali mi je srećom sve to prestalo, bez ikakvih medikamenata, samo snagom volje. Doduše, to je nešto na šta nisam ni mogla voljno uticati, ali kako je tekao život i nosio sa sobom ostale događaje, sa kojima sam morala da se nosim, te pojave su same po sebi iščezle.

Ovo što besherat navodi nisu prave halucinacije i nisu tako rijetke u procesu tugovanja. Nakon smrti i prekida fizičkih veza s bliskom osobom još uvijek ostaje ona emocionalna povezanost koja može dovesti do ovoga. Nije opasno i obično ne traje dugo.

 

[besherat]

Bogu hvala Nuala, da si se pojavila ti kao psiholog, koji se ne drži knjiški onih termina u psihologiji, koji su odavno prevaziđeni. Tačno, ovo što sam ja doživjela nije mnogo opasno, ali je jako neprijatno. Ja sam uvijek znala šta je java, a šta je nešto neprirodno što mi se dešava. I uopšte, ja na mnoge pojave u psihologiji, koje se smatraju poremećajima, gledam kao na neobičnosti, koje stvaraju oni neispitani djelovi mozga, koji ko zna šta kriju i koji nas uvijek mogu iznenaditi. Po meni, postoje hipersenzibilni ljudi, koji na malo drugačiji način, " primaju " svijet oko sebe i reaguju na pojave u društvu i što se tiče ponašanja i emocija. Ti ljudi su često etiketirani od strane mase, koja jednostavno njihove reakcije ne može da razumije, pa ih zato i odbacuje. Primjeri za to su neshvaćeni pjesnici, slikari ili obični ljudi koji prolaze pored nas svakog dana.

 

[rollmilan]

Sviđa mi se tvoj primjer, baš je zanimljiv.
No, tu se radi o halucinacijama izazvanima organskim uzrocima. I ipak mi se čini da se radilo samo o slučajnosti. Uostalom, čak i kad bismo znali uzrok halucinacija, što bismo s tim? Našli neurone koji su krivci za shizofreniju? :vorred:

Da razjasnim . Manje više mi kod svake osobe znamo šta je uzrok halucinacija i bez analize njenog sadržaja , moja priča i primer kao i hipotetički zaključak o simbolizaciji uzroka halucinacije, usmeren je ka proširivanju definicije halucinacije a ne ka nekoj praktičnoj primeni.
Cela priča je u kontekstu definicije , znači osim toga što su halicunacije poremećaji percepcije bez objektivne čulne stimulacije koje se javljaju u stanju normalne svesti kao i stanjima poremećene svesti , (ovde treba izuzeti stanje spavanja ) , želeo sam da je hipotetički proširim novom (zapravo starom što se tiče sna) tezom da sadržaj halucinacije jeste simbolizacija njenog uzroka , u tom smislu jezik sadržaja halucinacije je isti kao jezik sna. A da li se na primeru radilo samo o slučajnosti - moguće

Ne uvijek. Znam da zvuči pomalo čudno kako netko ne može odvojiti ono čega ima i čega nema, ali to bi bilo isto kao da tebi sad netko kaže da ekran u koji gledaš zapravo ne postoji. U halucinacijama nema testiranja realiteta, ne pita se osoba je li to stvarno. Kao što se ni ti ne pitaš ima li tog monitora. smile3

Ok. slažem se , znači postoje psihotične osobe koje ne prave razliku između realne i halucinogene percepcije ali postoje i osobe koje su naknadno svesne svojih halucinacija .
Iz celog prošlog posta čini mi se (a možda grešim) da si sve halucinacije poistovetila sa šizofreničnim.

Ne sanjamo samo nekoliko minuta.

Taj podatak sam čuo pre nekoliko godina (tipa;"Prema najnovijim istraživnjima itd itd"), iskreno od samog početka mi je bio čudan, sada vidim da na intu postoje razni podaci o trajanju sna pa i nešto slično što sam ja dao http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.238/san-i-snevanje-među-javom-i-međ-snom.html

Ovo što besherat navodi nisu prave halucinacije i nisu tako rijetke u procesu tugovanja. Nakon smrti i prekida fizičkih veza s bliskom osobom još uvijek ostaje ona emocionalna povezanost koja može dovesti do ovoga. Nije opasno i obično ne traje dugo.

Da zaista , besherat nije bila precizna ali čini se da nije imala vizuelnu predstavu babe koja sedi , ili predstavu očiju iza škura pa da bi mogli zaključiti da su halucinacije , imala je samo utisak prisustva babe. Čak i da je imala takve predstave -halucinacije, tu nije u pitanju neka psihoza već manifestacija tuge.

Dodato posle 1 49 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

besherat @ u jednom delu napisala si da si doživljavala parapsihološke pojave , ako možeš da nam objasniš šta si pod tim podrazumevala ?

 

[100Dinara]

Usput , kažu da san traje samo nekoliko minuta i da sanjamo nekoliko puta tokom spavanja a da se sećamo samo onog sna koji je prekinut buđenjem.

Prilikom ispitivanja lucidnih snova ustanovljeno je da se vreme koje je snevač procenio da je proteklo tokom sna poklapa sa objektivnim vremenom koje je prošlo (a koje je merio eksperimentator). Pretpostavljam da nema razloga da je slučaj drugačiji i sa "običnim" snovima. Što se tiče toga da sanjamo nekoliko puta tokom spavanja to je tačno, jer prolazimo i kroz nekoliko REM faza u toku spavanja (a ponekad se možemo setiti i nekoliko različitih snova iz iste noći). E sad, što se tiče ovoga da se sećamo samo snova koji su prekinuti buđenjem, tu nisam siguran kako stvari stoje, jer iz ličnog iskustva znam da se mogu setiti sna od prethodne noći a da se nisam probudio u toku sanjanja. Ono što znam jeste da je daleko veća verovatnoća da ćete se setiti sna ako se probudite u toku snivanja.

 

[Nuala]

Da razjasnim . Manje više mi kod svake osobe znamo šta je uzrok halucinacija i bez analize njenog sadržaja , moja priča i primer kao i hipotetički zaključak o simbolizaciji uzroka halucinacije, usmeren je ka proširivanju definicije halucinacije a ne ka nekoj praktičnoj primeni.
Cela priča je u kontekstu definicije , znači osim toga što su halicunacije poremećaji percepcije bez objektivne čulne stimulacije koje se javljaju u stanju normalne svesti kao i stanjima poremećene svesti , (ovde treba izuzeti stanje spavanja ) , želeo sam da je hipotetički proširim novom (zapravo starom što se tiče sna) tezom da sadržaj halucinacije jeste simbolizacija njenog uzroka , u tom smislu jezik sadržaja halucinacije je isti kao jezik sna. A da li se na primeru radilo samo o slučajnosti - moguće

Hm... zanimljivo. Budući da su halucinacije uglavnom ružne, odnosno nisu preslika naših želja (mislim najprije na slušne imperativne), bi li to simbolički značilo da ih izaziva nešto ružno?

Ok. slažem se , znači postoje psihotične osobe koje ne prave razliku između realne i halucinogene percepcije ali postoje i osobe koje su naknadno svesne svojih halucinacija .
Iz celog prošlog posta čini mi se (a možda grešim) da si sve halucinacije poistovetila sa šizofreničnim.

Halucinacije najčešće i jesu simptom psihoze, ako isključimo psihoaktivne tvari i organske bolesti (gdje se rijetko događaju).

E sad, što se tiče ovoga da se sećamo samo snova koji su prekinuti buđenjem, tu nisam siguran kako stvari stoje, jer iz ličnog iskustva znam da se mogu setiti sna od prethodne noći a da se nisam probudio u toku sanjanja.

Jesi, samo ne znaš. Dovoljno je 30 sek prekida REM faze da se san zapamti, a da se ne sjećamo tog buđenja. Npr, okretanje u krevetu.