Godine života i naše ponašanje

[Jurivaka]

Ponašamo li se u skladu sa našim godinama i u kojoj mjeri godine determinišu naše ponašanje? Uglavnom bi se moglo reći da je to tako, ali ne nužno. Ovo pitanje je usko povezano sa poznatom činjenicom da se neki osjećaju starim iako to objektivno nisu, pa se tako i ponašaju, i obrnuto, neki ljudi, iako u godinama, ne osjećaju te godine kao većina - ignorišu ih i ponašaju se kao da su i dalje u cvijetu mladosti.
Šta mislite, mogu li se ovakvi primjeri nazvati nenormalnim pojavama i kakvu konotaciju nose kao takvi - pozitivnu ili negativnu?

 

[werkhofweg]

Smatram da godine ne pokazuju nuzno nas karakter,ne mogu brojke biti pokazatelj kako bi se trebali ponasati. Ne vidim da se moze takodje odluciti ima li tu pozitivnosti ili negativnosti,sa obe strane postoje cinjenice koje ih upotpunjuju. Nenormalno moze biti u ekstremnim situacijama,kada se ljudi stvarno zaborave,ali to je danas normalna pojava. U vremenu u kom zivimo sve su granice pomerene,te diskusija o ovoj temi moze samo ici u krug.

 

[death row]

Svako se ponaša onako kako hoće, kako smatra ili ne smatra da je pravilno.
Navedene pojave su česte a što i ne bi bile ako se ljudi trude da svoj život učine komotnijim ali i jednostavnijim.
Međutim sve to prati i odgovornost za svoje ponašanje...i zbog sebe i zbog najbližih. Zbog toga navedena pojava može imati i pozitivnu i negativnu stranu.
Nekada je simpatično i veselo uživati u statusu "večno mlad" ali je isto tako i neopravdano davati veliku elastičnost svom karakteru jer svaki uzrast ima svoje kriterijume tolerancije. Na svakome je da odluči kako i koliko će ga tumačiti.

 

[sendi]

Mislim da je najbitnije da je odrasla osoba odgovorna i da ne postoji neki sablon kako cemo se u kojim godinama ponasati,vise su to ocekivanja okoline.Verujem da u svima nama "cuci" dete i ne vidim nista lose pustiti bar taj deo nas da bude bezbrizan.Nase godine ne odredjuju nuzno i nasu zrelost.Dok god imamo razvijen odnos prema sebi,svetu i drugima smatram da ponasanje i nije bitno ukoliko ne prelazi u ekstreme...

 

[ceca69]

Mislim da godine nisu ono cime se odrazava nas karakter..Ne ponasam se u skladu sa svojim godinama i mislim da sam za iste vrlo neozbiljna ali samo u nekim situacijama..ali mogu biti i ozbiljna kada to situacija zahteva od mene.Ipak smo mi ti koji godine nosimo a ne one nas..Ako je covek dovoljno svesno bice..vec izgradjen karakter..sam ce odrediti situaciju u kojoj treba kakav da bude...i kako da se ponasa.Mislim da sve ima svojih prednosti i mana..
Na primer ako se mlad covek oseca kao star..pohvalna je njegova zrelost ali za osudu to sto ne zna da se opusti i uziva u svojim mladim godinama.
Primer gde se starija osoba oseca mladjom nego sto jeste je pohvalna sto se njegovog mladalackog duha tice..a opet za osudu u drustvu koje ga okruzuje jer se smatra da su te godine ..zrele godine..odraz ozbiljnosti i odmerenosti u svakoj ali bas svakoj situaciji.
Smatram ipak da je odgovornost..poverenje ..iskrenost i zrelost najvaznija stvar koju neka osoba treba da poseduje i dok je takva ona ce i znati kad njegove godine treba prilagoditi ponasanju istih tih godina.

 

[nency2]

Smatram da godine zivota i ponasanje u skladu s tim, zavise iskljucivo od same osobe i uslova zivota u kom ta osoba zivi. Neko nikad ne ostari u dusi a neko poraste pre vremena. Teski uslovi i borba za opstanak su glavni krivci preranog sazrevanja, dok osobe koje su zasticene i oslobodjene svake odgovornosti , ostanu zauvek velika i nezrela deca..

 

[besherat]

Kod mene je to relativan pojam. Nekada pođetinjim, kao da mi je šest godina, a nekada se osjećam kao da mi je sto. Zavisi od situacije.

 

[dumspirospero]

Da li se ponašamo u skladu sa našim godinama, zavisi od mnogo faktora, ali i okolnosti. Ja spadam vrlo kontradiktorne osobe. Sa jedne strane, vrlo sam neozbiljna i volim neki otkačeni adrenalin...A opet sa druge strane, uvek sam bila ozbiljnija i zrelija od svoje generacije, zbog raznoraznih dešavanja u životu, koja su me prilično ojačala...
Ali generalno ne ''štrčim'' i smatram da se ponašam u skladu sa svojim godinama.
Kada je okruženje u pitanju, nastupio je totalni haos, pogotovo na javnoj sceni (da ne kažem u šou biznisu).Počev od garderobe, preko emotivnih veza, neprimerenih nastupa...Pojedine ''pevaljke'' već u poodmaklim godinama nose garderobu primerenu tinejdžerkama, tinejdžerke izgledaju po 10 god. starije. Sada je to ''trend'', odrasti što pre.
Naravno da sve to može da smeta...Nove generacije nemaju na šta da se ugledaju...

 

[tmaks65]

Vrlo je problematican stav okoline koja ocekuje da se ponasamo u skladu sa godinama, smatram da je to nametnut stav drustva i kao takav, licno sam uvek protiv svega sto se pokusava nametnuti iz bilo kojih razloga. Sdruge strane, godine donose svoj kvalitet, ili bi trebalo barem da je tako, razumevanje, shvatanje, neku mudrost u proceni ljudi i dogadjaja...
Neozbiljnost ili nedoslednost u ponasanju, je odrednica mladih, starijima se takvo ponasanje ne tolerise, barem se tiho osudjuje, i ostane da oni potonji pocinju da se osecaju u skladu sa godinama ? Zelje se menjaju ili zadobijaju druge prioritete, sve manje je osmeha, sve veca odgovornost, naravno pozitivno da je ta uvecana odgovornost usmerena, ako je, na porodicu, ne na drustvene aktivnosti.
Sve je uvek u glavi, nasoj, u drugima ko zna staje, dobro je sto jos neznamo i nemozemo da citamo misli-drugih, svoje ionako nikad da stignemo.
Mladost ima svojih problema, ali gledano sa distance godina, stariji bi se uvek menjali sa mladima i njihovim problemima, normalno je, svako vreme ima svoje breme.
Kao i godisnja doba, prolece volimo zbog promene onog belila zime, nadolazi zelena koja prija ocima i dusi, kasno leto pak ima svojih cari-pristizu plodovi i boje koje prijaju svojim koloritom i okusom...
Sve ima svojih cari, ako znamo da gledamo, i uvek je sve u nasoj glavi.
Licni stav

 

[besherat]

Stariji bi se uvek menjali sa mladima i njihovim problemima, normalno je, svako vreme ima svoje breme.

He,he, možda ti bi, ja se nikada ne bih mijenjala sa mladima. Guram ovaj svoj Sizifov kamen, ne znam da li sam na pola ili pri kraju puta, ali vjeruj mi da ne bih počinjala sa dna opet i da ne bih imala snage da prođem sve ponovo.