Генијалност и лудило

[white wizard]

У општем смислу би питање гласило, постоји ли граница између генијалности и лудила или су то два краја једне замишљене, бесконачне праве?

Неки мисле да та граница постоји и да преласком одлазите из једне у другу крајност а неки мисле да те границе нема. Ко је ту у праву? telephone

 

[Jokshir]

Nešto sam razgovaro (tj. više sam slušao) druga koji je apsolvent na filozofiji i dokačili smo se teme Parmenidine teorije nestandardne filozofije (mislim da je taj filozof bio u pitanju. Ja nisam filozof ali znam da udavim. Ako sam pogrešio molim da me ispravite). I ovaj redak što si napisao me je upravo podsetio na tu debatu (jednosmernu :- )

Неки мисле да та граница постоји и да преласком одлазите из једне у другу крајност а неки мисле да те границе нема. Ко је ту у праву? telephone

Recimo, jedan od primera nestandardne filozofije kaže da ako imamo jednu idealnu horizontalnu pravu sa jednom polaznom tačkom i kažemo da linija počinje da se prostire sa leve strane tačke u beskonačnost. U nekom trenutku linija će se pojaviti sa desne strane tačke i ući u nju. E sad, ja ne znam zašto sam ovo u opšte spomenuo, ali me je asociralo na mogućnost objašnjenja da je između genija i ludaka jedan korak.

Neki moj pokušaj da se izvučem iz sopstvene zamke bio bi da genijalnost već predstavlja ludost. Jer kada se pojavi jedan genijalan čovek međ ljude koji su prosečni, onda svi ti prosečni ljudi vide jednog genijalca kao ludaka (gle, monoži heksadeicamlne brojeva sa kubnim korenom od 23455 i te fore). Jer i za genijalca i za ludaka postoji jedna činjenica koja je ista kod ove dve ‚‚struje", a to je limit ne postoji. Ali su drugačiji putevi po kojima se te ‚‚genijalne ludosti" odvijaju. U istoriji civilizacije postoje primeri kada su genijalni ljudi postali ludaci. Ja znam za primer jednog kompozitora koji istraživao idealnu harmu, spektar tonova i skala koji prožima ceo svet, vibraciju kao univerzalija sveg prisutnog. Duhovnjaci i mistici bi rekli traži Istinu ili Izvor.
U jednom trenutku, čovek je rekao ja sam u spirali, i to je bilo poslednje što je rekao.
Nisam isključiv da genijalnost prelazi u ludost, al sada mene zanima da li ludost može preći u genijalnost. Ili su genijalnost i ludost isti novčić samo su u pitanju druge strane??? (tnnn tnnn tnnn -ona spuki muzika iz zone sumraka, malo da zamastim priču )

 

[Jurivaka]

Mislim da genijalnost i ludilo nemaju, niti mogu imati bilo kakvu vezu. Sve je stvar naše percepcije, odnosno činjenice da podjednako ne razumijemo ni genija ni ludaka. U tome je jedina sličnost među njima, kada je u pitanju, kao što rekoh, naša percepcija tih dveju krajnosti - da ih tako nazovem.
Neko je ovdje pitao može li od ludaka postati genije, valjda ponukan time što se nerijetko dešavalo obrnuto - geniji su ponekad završavali u ludilu. Možemo li na čas zamisliti sebe u situaciji da nas niko ne razumije? Mislim, ako bi to uspjeli, uspjeli bi u dobroj mjeri shvatiti i zašto mnogi geniji završavaju u ludilu.

 

[bazar]

Ne bih govorio o granici jer mislim da ne postoji. Možemo govoriti o kvalifikaciji genijalaca.
Ne shvatajući nešto o čemu genijalci razmišljaju, ili nešto dokazuju društvo ga veoma lako svrstava u ludake koji ne znaju šta pričaju.
Zamislite samo Anaksimadara koji se 600 godina pre Hrista usudio progovoriti o svemiru koji ima svoju dubinu, te različitoj udaljenosti Sunca i Meseca.....
Verovatno je za većinu u tom vremenu važio za ludaka. Jednostavno je čovek bio bar 1000 godina ispred svog vremena. Ali je značajno da je dao inicijalnu kapislu da neki drugi genijalci počnu razmišljati na drugi način. U istoriji ljudske civilizacije je bilo dosta pametnih ljudi, velikih mislilaca i naučnika ali se samo retki mogu svrstati u grupu genijalaca. Čak je i Nikola Tesla na neki način u svojim poznim godinama smatran za čudaka koji je samo korak udaljen od ludila. Čak ni danas gotovo da niko ne zna o čemu je to Tesla razmišljao.

 

[besherat]

Sjetila sam se priče koju mi je ispričao muž, o jednom čovjeku koji je u svoje vrijeme smatran ludim, kada je komentarisao uvođenje fiksnih telefona i tom prilikom izjavio: " Što se mučite da to postavljate i skupo plaćate, kad će za neku godinu, telefon moći da se nosi u džepu." Inače, čovjek je studirao atomsku fiziku, a izbačen je bio sa fakulteta, jer je za nekoga drugoga polagao ispit. Živi kao seoska luda i alkoholičar.

 

[chelonia mydas]

Ogromna je razlika između genijalnosti i ludila, a druga je stvar što ljudi koriste istu terminologiju za različite pojmove. Genijalac je onaj koji "smisli" nešto genijalno (jelte), koji ima neki talenat za nauku, umjetnost ili nešto drugo i kao takav može biti malo čudan (ili malo više) te ga onda deklarišu kao ludaka, a s druge strane ludak nije genijalac već samo ludak sa dijagnozom i poremećenim ponašanjem kojim već i manifestuje svoje ludilo zbog koga je i prepoznatljiv kao takav - lud.


Beket: "Lud je samo onaj čija se ludost ne poklapa sa ludošću većine."

 

[sendi]

"Ludilo je svet jer je haos.Genije je uvek genije ludila jer je genije sveta kao ovog haosa.Zbog toga se ruganje geniju kao ludaku u praksi sveta palanke uvek mesa sa strahopostovanjem,onim istim koje poznaje i plemenski svet koji u ludaku gleda olicenje nekoga ne-sveta,ali i nekoga drugog sveta,koji je nedokuciv njegovoj svesti i koje ne poznaje(niti ce ikad upoznati)njegovo iskustvo." - Konstantinovic

Mozda je jedina,tanka nit izmedju genijalnosti i ludila hipersenzibilnost,prenaglasena osetljivost na druge okolnosti i neskladnost s osetljivoscu proseka...

 

[nency2]

Postoji razlika izmedju genijalnosti i ludila, mada opet postoji i velika slicnost. Sve zavisi od toga kako na to drustvo reaguje. Nekada su ljudi koji su imali svoje misljenje i stavove o necemu smatrani ludacima, jer su nailazili na nerazumevanje u odredjenom naucnom krugu. Vremenom su se vidici prosirili i tada su neka njihova misljenja bila opste prihvacena. Neko smatra, recimo Hitlera, ludakom i manipulatorom masama, ali isto tako neko ga smatra genijalcem zbog tog njegovog umeca i njegove uspesnosti u tome. Sve zavisi od toga kako se na to i iz kakvog ugla gleda.

 

[123loncar]

...ako se genijalnost i ludilo sagledava kroz prizmu društvene ravni , onda su svi komentari prihvatljivi
jer nezavisno dali o ovom pitanju sudi populizam , palanka / malograđanština samo polazište je ograničeno
skučeno ( gemetrijski rečeno : definisano je jednom tačkom i jednom pravom ) ....dakle tačka i prava ;
sudija i jednolinijski skalar....zaključak je otprilike onaj , da beskonačna linija levo od tačke ulazi svremenom
u nju snjene desne strane ( prostorna geometrija kaže daje ova tvrdnja netačna -- ali prihvatimo je kao
logičku tačnost )--- bolje rečeno : ne strči , uproseči se ili bićeš odbačen.......no realni svet ne priznaje govor prosečnosti , stoga mnogo štošta ne vidi ni kao genijalnost pa ni kao ludilo ....ali stoga tvrdi da ovo pitanje ako se sagledava sa nekom metodom logičkog zaključivanja , nesme isključiti iz nje vreme , prostor i etiku....u tom kontekstu upravu su oni koji smatraju da su ova dva stanja neuporediva , potencijalno nesaglediva, i različito delatna ( u smislu da jedno svesno stremi ka dopadljivom i korisnom za sve i svakoga , a drugo nesvesno ide ka nedopadljivom i štetnom za sebe i slučajne učesnike )....dakle , tosu dva kosmosa : jedan koji je svestan sebe i neprestano se širi ka takozvanoj intelektualnoj eksploziji jedne super nove ; dok drugi se neprestano skuplja u tačku zvanu intelektualna imploziju samouništenja ....dakle , ova dva sveta nemaju zajedničkih tačaka, pa u tom smislu nisu ni povezana..

 

[rollmilan]

u tom kontekstu upravu su oni koji smatraju da su ova dva stanja neuporediva , potencijalno nesaglediva, i različito delatna ( u smislu da jedno svesno stremi ka dopadljivom i korisnom za sve i svakoga , a drugo nesvesno ide ka nedopadljivom i štetnom za sebe i slučajne učesnike )....dakle , tosu dva kosmosa : jedan koji je svestan sebe i neprestano se širi ka takozvanoj intelektualnoj eksploziji jedne super nove ; dok drugi se neprestano skuplja u tačku zvanu intelektualna imploziju samouništenja ....dakle , ova dva sveta nemaju zajedničkih tačaka, pa u tom smislu nisu ni povezana..

Iako je ovaj slikoviti opis sa eksplozijama i implozijama zanimljiv , on nije tačan, niti su genijalci visokosvesne ličnosti koji teže ka korisnom i dopadljivom (ovo drugo pogotovo) ,niti su psihički bolesnici okrenuti samo ka destrukciji i autodestrukciji. Takođe, niti geniji koriste samo svoju svest , niti su ludaci potpuno nesvesni . Ipak razlike postoje , a to je stepen svesnosti. Genijalci uglavnom uspevaju da integrišu psihu i svesno je usmeravaju ka ciljevima (upravljaju njom) dok psihotičarima to ponekad uspeva.