Galija

[crvendac_011]

 

[zjovan29]

Galija - Sljedbenici kneza Mihaila Obrenovića

​

Niška Galija početkom oktobra oglasila se novim CD albumom "Mesto pored prozora" (PGP RTS), na kome su braća Milosavljević i drugovi snimili pjesmu "Što se bore misli moje" nadahnutu i nazvanu po istoimenim stihovima kneza Srbije Mihaila Obrenovića! Pored pjesme za koju iskreno osjećam da posjeduje nešto zaista vanredno u sebi, Galija se prilično dobro pokazala i u ostatku albuma, koji po meni Nišlije približava njihovim najboljim srednjestrujaškim trenucima sa kraja osamdesetih.


[FONT=&quot]Nesporni vođa i pjevač Galije Nenad Milosavljević prošlog novembra mi je rekao da do kraja 2009. godine treba očekivati novi album "Pogled kroz dvogled". Na predstavljanju Galijine tad objavljene trostruke CD kompilacije "Oženiše me muzikom", Neša mi je predstojeći album opisao kao "još jedan veliki zaokret u muzici Galije, iako rukopis ostaje isti". Sa skoro godinu dana kašnjenja 14. studijski album Galije se konačno pojavio na CD-u, uobičajeno kao i svi prethodni za PGP RTS, samo sa izmjenjenim imenom "Mesto pored prozora".[/FONT]

[FONT=&quot]

Na predstavljanju novog CD-a, koje je PGP upriličio sredinom kišnog oktobra u sjedištu Radio-televizije Srbije u Beogradu, stihopisac svih pjesama i prateći glas Predrag Milosavljević je objasnio da je album nazvan po mjestu koje je "izvor svetlosti i nade, gde pored vas prolaze predeli, gradovi i ljudi, i znak ljubavi prema voljenoj osobi za koju čuvaš to mesto".[/FONT]

[FONT=&quot]"CD je priča o čoveku koji je mnogo toga preturio preko glave i naučio jednu stvar - da sreća čoveku često sama dođe, da je treba samo prepoznati i umeti da budeš srećan čak i sa malim sitnim srećama", opisivao je nadahnuto Predrag okupljenim brojnim novinarima, prijateljima i kolegama muzičarima. Tom prilikom na skupu u Takovskoj 10 njegov brat Neša Galija, tvorac muzike na albumu, bio je manje pjesnički raspoložen:[/FONT]

[FONT=&quot]"Neću govoriti koliko je teško u ova vremena raditi album, pretpostavljam da znate da su u pitanju finansije. Zašto smo sve ovo radili? Zbog prirode umetnika koja je nepokolebljiva i ne pristaje na poraz i povlačenje, i publike koja nam je ostala verna svih 35 godina".[/FONT]

[FONT=&quot]Stariji po činu Milosavljević još je otkrio da je deset pjesama Galija snimala od septembra do jula, i iznenadio (bar mene) podatkom da je "Mesto pored prozora" posljednji album rađen u PGP-ovom beogradskom Studiju Pet, gdje su Nišlije stvarale prvenac "Prva plovidba" 1979. godine i potom "Drugu plovidbu" (1980). Koliko znam prethodno PGP ništa nije javljao da namjerava zatvoriti čuveni studio, povijesno zdanje po broju snimljenih značajnih albuma jugoslovenskog rokenrola! [/FONT]

[FONT=&quot]

​

[/FONT]
[FONT=&quot]Novi Galijin album najavio je ljetos spot za "Zločin i kaznu", meni ne preterano upečatljivu srednjestrujašku duvačima nakićenu stvar. Činilo mi se od muzike značajnije pojavljivanje u spotu glumca Srđana Žike Todorovića, bivšeg bubnjara Discipline kičme i Ekatarine Velike. U tu ravan bih bez teškoća stavio i brzopoteznije "Novembar-maj" i "Kakav džez", u smislu da nisu loše, ali su već viđene i da je "Mesto pored prozora" moglo i bez njih. Primjedbu imam i na pomalo potmuli zvuk doboša na skoro čitavom albumu, što pretpostavljam ide na dušu gitaristi i producentu Dragutinu Guti Jakovljeviću. Daleko bolju stranu albuma čini otvarajuća, radio prijemčiva "Kako mi se sviđaš" sa odličnim refenom, i nije mi jasno što to nije singl/spot? Sljedeću, najčvršću stvar albuma odlično opisuje sam naziv "U napad", gdje do izražaja posebno dolazi gitarista Guta. Drugi spot "Čuvam ti mesto pored prozora" iznenađujuće ima nešto od U2 ili Simpl majds (Simple Minds) ugođaja, a "Ja nisam tvoj" migolji se mojoj procjeni. Možda zato što je ne pjeva Neša Galija, već čini mi se Predrag Milosavljević? Dve najpolaganije stvari albuma bluz-soulom optočena "Meni si lepa" i kontrabasom nošena osjećajna "Ne tugujem ja", na odličan način daju albumu smiraj i neophodnu ravnotežu. Uz to Neša Galija je zadržao samo njemu svojstvenu sposobnost da na najneobičnije načine izgovara riječi. Nekad me to dovodilo do ludila, a sad moram priznati da sam se navikao i da bi mi bez toga bilo neobično. Konačno, ubijedljivo najsvijetliji trenutak "Mesta pored prozora" stiže u sredini sa "Sad se bore misli moje". Knez Srbije Mihailo Obrenović (1823-1868) svoje ljubavne jadi pretočio je u istoimene stihove, kasnije uglazbljene u starogradski klasik, a Milosavljevići su time nadahnuti zajednički napravili potpuno novu pjesmu koja će, nadam se, postati klasik Galije. A možda kao i izvornik dođe do tamburaša i kafana? Priznajem da me opčinjenost tom Galijinom pjesmom nagnala da u gužvi u predvorju RTS-a potražim nekog od Milosavljevića. Uz malo muke došao sam do Predraga i naravno usljedila su pitanja.[/FONT]

[FONT=&quot]Milosavljević P: Ovo nije obrada. Radi se o tome da ja izuzetno poštujem lik Mihaila Obrenovića i davno nekad sam pevao tu njegovu starogradsku pesmu. Čak sam imao ideju, ako se radi spot za tu numeru, da se snimi kod spomenika knez Mihailu Obrenoviću (u Beogradu). Uzeo sam taj prvi stih "Što se bore misli moje" i napisao drugačiju pesmu. Mislim da je to jedan od najinteresantnijih likova u našoj istoriji...On je jedini bio stvarno proevropski čovek (od srpskih monarha), koga su nažalost ubili...[/FONT]

[FONT=&quot]- Šta ima u izvornoj pjesmi što te povuklo da napišeš svoju? [/FONT]

[FONT=&quot]Milosavljević P: Cela pesma Obrenovićeva ima drugačiju priču, ali samo ovaj stih me povukao, jer nekako mi se čini da mnogo toga ponavljamo kroz našu istoriju i da mi nismo uspeli da naučimo na našim greškama. Stalno na istim stvarima grešimo. Upravo zato stih "Što se bore misli moje"...glupo mi je da objašnjavam...[/FONT]

[FONT=&quot]- Obrenovićeva pjesma je ljubavna...[/FONT]

[FONT=&quot]Milosavljević P: I moja pesma je ljubavna, s tim da ima veze sa svim ovim godinama iza nas, šta nam se izdešavalo.[/FONT]

[FONT=&quot]- Kako stoji ovaj album u odnosu na ostatak Galijine diskografije? [/FONT]

[FONT=&quot]Milosavljević P: Na samom početku Galija je bila simfo rok, pa je uplovila u neke pop-rok vode. Prethodni album "Dobro jutro, to sam ja" (2005) je nekako više ličio na samostalni album Neše i moj, a to nema veze sa Galijom. Znači tu nema gitara ili ih ima vrlo malo...Mističan je album, tekstovi i sve...Sa ovim albumom se Galija vraća u nekom rokerskom izdanju gde zvučimo jednostavnije, nego što je Galija recimo bila na samom početku. To je bilo komplikovano, sa dosta sintisajzera. Ovo sad je jedna čista, jednostavna, prava rokerska ploča. Uostalom i u svetu se to sada radi. Svi se vraćaju na neke korene rokenrola. Snima se na analognim instrumentima, da zvuči nekako u isto vreme retro a i moderno. Guta je dobio priliku i mislim da je posao odradio fantastično! Galija sada zvuči konkretnije, malo zvuči žešće. Ne zvučimo drugačije, jer je tu Nešin glas. Možemo da promenimo ne znam koje instrumente, ali zahvaljući njemu smo isti. To ti je kao onda kad su Rolingstonsi svirali disko pa su opet zvučali isto.

[/FONT][FONT=&quot]
- Krajem prošle godine objavili ste trostruku kompilaciju "Oženiše me muzikom". Postoji li mogućnost da konačno PGP izda u digitalnom obliku čitavu vašu diskografiju?[/FONT]

[FONT=&quot]Milosavljević P: Ne znam! Radili smo kompilaciju pre svega zbog toga što smo na nju stavili neke numere koje nisu bile hitovi, a nama su nešto značile. Dakle, pored numera po kojima se poznaje Galija stavili smo nešto što retko ko zna, sa ne znam petog albuma i tako nekih ploča...Iskoristili smo priliku da izvršimo neku vrstu remiksa tih prvih LP-ijeva, tako da zvuče bolje sad, nego što su zvučali. [/FONT]

[FONT=&quot]- Zašto ste koristili vinilne ploče a ne trake?[/FONT]

[FONT=&quot]Milosavljević P: Neke pesme su sa traka obrađivane. Ako imaš slučajno staru ploču i pustiš disk videćeš da ima razlike u pozitivnom smislu. Nismo hteli da bude drugačije, nego da je bolji i kvalitetniji zvuk.[/FONT]

[FONT=&quot]- Ima li Galija u svojim arhivima snimke nekih starih koncerata? [/FONT]

[FONT=&quot]Milosavljević P: Nema. Ima samo jedan zapis iz sedamdeset i neke kad smo svirali u mislim Bačkoj Palanci, ali to je bez tonskog zapisa, samo video zapis. Samo to. Bar se vidi kao je bend izgledao...Ono što imamo najstarije šta ja znam, je Božićni koncert u Skupštini grada (Beograda) od pre ne znam koliko godina...[/FONT]
[FONT=&quot]
Aleksandar Arežina
izvor:aleksandararezina.blogspot
[/FONT]

 

[crvendac_011]

TO ME JE PROSLAVILO: NENAD MILOSAVLjEVIĆ - NEŠA GALIJA

[FONT=&quot]TO ME JE PROSLAVILO: NENAD MILOSAVLjEVIĆ - NEŠA GALIJA [/FONT]

[FONT=&quot]Sanjali smo po zadatku [/FONT]

[FONT=&quot]Krajem sedamdesetih godina prošlog veka rok grupa sa Nišave često je dobijala narudžbine od domova kulture. Jedna takva je bila da povodom Titovog dolaska u Niš smisle pesmu za učesnike radne akcije. Maršal nije došao, ali pesma je ostala. Kad joj je Nešin stariji brat Predrag promenio tekst postala je hit. Za sva vremena [/FONT]
​

[FONT=&quot]
[/FONT]

[FONT=&quot]Grupa “Galija” je osnovana 1976. godine iz potrebe za jednom pozorišnom predstavom, ali tada još nije imala ime. Posle druge reprize predstave odlučili smo da nastavimo da se zezamo i sviramo, i nije nam padalo na pamet da ozbiljnije razmišljamo o grupi. Ta zabava nam je trošila više od 80 odsto dnevnog vremena u šta ne računam studije i školovanja. Tek kada je 1977. godine, bez našeg znanja, Dom kulture u Nišu poslao naše snimke ljudima koji organizuju Zaječarsku gitarijadu, mi smo morali da damo ime grupe, kako bismo učestvovali. Kada smo 1978. godine pobedili na Zaječarskoj gitarijadi, zaređali smo sa nastupima na još tri jaka festivala. To su bili rok i festivali zabavne muzike koji su imali i večeri slobodne forme, na kojima su učesnici dobijali priliku da se pojave na televiziji. [/FONT]
[FONT=&quot]U tom nekom sazvežđu, maja 1978. godine, pojavili smo se mi, “Rani mraz” i “Atomsko sklonište”. Nakon tri pojavljivanja na tri festivala, Gitarijadi, Subotičkom i Bum festivalu, i našeg prvog pojavljivanja na televiziji, grupa “Galija” je postala popularna. Zahvaljujući nastupima na tim festivalima, dobili smo poziv da snimimo album za PGP RTS. Album je rađen krajem 1978. i početkom 1979. godine, a pojavio se u prodaji jula iste godine. Dosta je trapavo rađen sa producentom koji se bavio džez muzikom, a ni mi nismo tada bili neki svirači, niti smo imali iskustva sa radom u velikom studiju.[/FONT]
[FONT=&quot]Iskreni i drski stihovi[/FONT]
[FONT=&quot]Već na drugom albumu smo se poprilično potrudili jer smo imali sreće da sarađujemo sa Zlatkom Manojlovićem. Taj album je bio bolji produkcijski, ali kreativno slabiji od prvog. Treći album, koji se zvao “Ipak verujem u sebe”, dosta je dobro rađen i na njemu je bila hit pesma “Još uvek sanjam”. Inače, kad smo snimali taj album, grupi se pridružio Bratislav Radulović koji je dobro svirao. Za klavijaturama je bio Dragan Miloradović. Rastao sam sa Radulovićem koji je išao u muzičku školu, Miloradović je svirao na klaviru u Milozvučnoj radionici, ali je bio moj komšija. Dobro smo se poznavali. Ranije sam silnu energiju trošio objašnjavajući šta hoću, a oni su imali dovoljno strpljenja da uđu u tu nit koju sam ja pokušavao da stvorim. [/FONT]
[FONT=&quot]Pesma “Još uvek sanjam” je, zapravo, nastala mnogo ranije od svih pesama, negde 1979. U ono vreme smo vrlo često imali zadatke koji su nam davali domovi kulture. Jedan od tih zadataka je bio da moram da smislim pesmu za radne akcije. Tito je trebalo da dođe u Niš, a ta pesma je trebalo da se izvodi pred učesnicima radne akcije koje je on trebalo da poseti. Pesma je imala sasvim drugačiji tekst, zvučala je ruski i imala je neku himničnost u sebi. Nažalost, Tito nije došao ali mi smo ipak odsvirali tu pesmu akcijašima. I ona je ostala onako po strani. Kada sam radio treći album, izvukao sam je iz fioke, jer je imala odličnu muziku ali glup tekst. Onda je moj brat Predrag Milosavljević, koji je bio u grupi, seo i napisao tekst za pesmu “Još uvek sanjam”. Ta 1979. godina bila je veoma bitna u njegovom ljubavnom životu. Tekst je neverovatno iskren i strašno mi se svideo. [/FONT]
​

[FONT=&quot]
[/FONT]

[FONT=&quot]Kao mlad muzičar svirao je na mnogim rok festivalima[/FONT]
​

[FONT=&quot] [/FONT]

[FONT=&quot]Ali, mislim da postoji i druga strana priče. Moj brat je stariji od mene i zbog nekog mog prošlog života, on je vrlo često bdeo nada mnom, stalno je imao neki zaštitnički odnos. Pogotovo kada je majka preminula, on je bio jedini koji je vodio računa o meni. A u to vreme sam imao prvi kontakt sa tim nekim svojim velikim ljubavima, i pesma je nastala, verovatno, tako što je on gledao sa strane šta se meni dešava. Napisao je ono što bih ja želeo da kažem.[/FONT]
[FONT=&quot]Zaživela je na čudan način, nije se odmah svidela članovima benda, jer je odudarala od svih. Retko ko se pre Pece usudio da kaže nešto tako iskreno i drsko, kao što je stih “Još uvek ih pamtim po nekim ljudima, po mestima i čvrstim grudima”.[/FONT]
[FONT=&quot]Nismo slutili da pesma može da bude toliki hit, bila je u drugom planu. A album sa tom pesmom prodat je u preko 100.000 primeraka za PGP RTS. Sa njime smo ušli u prvu “b” ligu rok muzike. Nismo bili značajni kao “Smak” ili “Bijelo dugme”, ali smo dobro prolazili. Jako sam ponosan kao koautor pesme “Još uvek sanjam” jer smo joj udahnuli život i trajaće i posle nas, sigurno. [/FONT]
[FONT=&quot]U tom trenutku smo krenuli da sviramo mnogo više, imali smo stotinak koncerata godišnje. Svaki grad je organizovao koncert, bilo je to zlatno vreme roka. Sa pesmom “Još uvek sanjam” mi smo osvojili Bosnu i Hercegovinu, dva puta godišnje smo svirali u Skenderiji u Sarajevu. Svake godine posle te pesme. A sa njom smo osvojili i Beograd. Jer, kad je postala popularna, mi smo došli da sviramo u čuvenom “Doku”. Dule Pančić, koji je organizovao koncert, zvao nas je da pita da li bismo mogli da organizujemo dva koncerta jer je prvi bio rasprodat. Nismo mogli, jer smo sledeći dan već bili u drugom gradu.[/FONT]
[FONT=&quot]Nezaboravna Makarska[/FONT]




[FONT=&quot]Neša sa suprugom Stanislavom, ćerkom Janom i sinovima Žarkom i Lukom[/FONT]
​

[FONT=&quot] [/FONT]

[FONT=&quot]Ipak, bilo nam je sve to sumnjivo, nismo verovali da je koncert baš rasprodat i da nas toliko traže. Međutim, kada smo stigli u Beograd, shvatili smo koliko je priča ozbiljna. Uhvatila nas je panika. Elem, tada smo još živeli kao porodica i naše devojke i žene su išle sa nama na koncerte. One su dolazile pre nas u gradove u kojima smo nastupali i sređivale su binu. Dule Pančić je govorio “prvo stižu Galijine žene”. Dva sata nakon njih stizali smo mi i postavljali elektroniku. Sećam se da su u Beogradu poređale stotine sveća na binu, a iznad su povezale neku ribarsku mrežu, što je delovalo mistično i neobično. Koncert smo otvorili pesmom “Put” jer se tada već videlo da je zemlja u silaznoj putanji, a u Jugoslaviji je rastao pesimizam. Ta pesma je bila neka vrsta predskazanja. [/FONT]
[FONT=&quot]Sećam se, otvaraju se zavese, gori stotine sveća, puštaju suvi led a ljudi stoje jedan drugom na glavi. Bio je to briljantan koncert, a pesmu “Još uvek sanjam” smo pevali nekoliko puta. Publika je reagovala fantastično, jer pesma ima vrlo eksplozivan refren. Nisu nam ni dali da je pevamo, jer kako krenemo prve stihove, tako publika počne da peva i ne staje.[/FONT]
[FONT=&quot]Bili smo izuzetno popularni kod devojaka, ne onako kao Čola ili “Plavi orkestar”, ali dovoljno su nam često prilazile. Čuvena je izreka “seks, droga i rokenrol”, mada kod nas droge nije bilo. Ali žena jeste, itekako. Bilo je ponekad i bacanja donjeg rublja na binu, pa kome padne taj deo odeće, on nadrlja od ostalih članova ekipe. Zezaju ga dok ne poludi. Danas bismo mogli da napravimo dobru kolekciju donjeg rublja, ali smo to morali da sklanjamo zbog naših devojaka i žena koje su bile prilično ljubomorne. [/FONT]
[FONT=&quot]Najlepši susreti sa publikom zabeleženi su u Makarskoj, jer smo tamo svirali svake godine po mesec-dva tokom leta. Imali smo prilike da se više družimo sa ljudima koji su dolazili na nastupe. U Makarskoj su nam uglavnom prilazile intelektualke koje su želele da pričaju, a bilo je i velikih ljubavi. Nije bilo kao kod drugih popularnih muzičara, jedna žena za jednu noć.[/FONT]
[FONT=&quot]Popularnost svakom prija. Pogotovo kada si u početnoj fazi. Ona ti daje hrabrost da povučeš potez koji možda i ne bi u normalnom životu. Daje ti i mogućnost da od nekih stvari koje su nebitne imaš korist. Na primer, kad vadim ličnu kartu nisam morao da čekam red, što mi je dobro došlo. Ali postoje i one lošije strane popularnosti, kao što je razgovor sa osobom sa kojom ne želiš da pričaš. Jer ako si dobar, umeju da te smaraju, a ako si grub, ne valja po tebe.[/FONT]
[FONT=&quot]
Priredila Lj. Z. TOMIĆ
Ilustrovana Politika
[/FONT]​

 

[crvendac_011]

 

[erinija]

 

[crvendac_011]

 

[crvendac_011]

Bila sam sinoć na koncertu, i bilo je više nego dobro.
Nešto sam i snimila, pa deo toga delim sa vama...

 

[mars68]

Skoro da sam zaboravila! Pesme koje bude uspomene.
Mnogi i ne znaju za njih. Ili većina? :???:

"... i kad pogledi se sretnu
i uspomene na tren ožive,
setite se reči, mojih želja i snova"
​

 

[crvendac_011]

Da, draga. Pesma sa "Prve plovidbe" i jedini Nešin tekst, posvećen mami koja je neposredno pre toga preminula.
Tako je počeo koncert ovog puta, a bilo je predivno.

 

[crvendac_011]

Bila sam na dočeku Nove 2012. ispred Doma Narodne skupštine u Beogradu, i donela malo sjajne atmosfere... zvuk nije najbolji, ipak je sve to bilo na otvorenom, ali, nisam mogla da odolim, da ne snimim nešto. Uživajte...