Gajenje radiča

[Nostradamus]

Potreba za hranivima i đubrenje
Zavisno od tipa radiča, načinu proizvodnje i zalihama hraniva u zemljištu, potreba za hranivima radiča vrlo je različita. Tipovi radiča koji stvaraju zadebljali koren iznose iz zemljišta 4 do 7.5 kg N, 2 do 4.5 kg P2O5 i 15 do 20 kg K2O po toni ukupne biljne mase. Za glavati i lisnati radič preporučuje se 20 do 60 t / ha stajskog đubriva i 160 do 200 kg P2O5 i 80 do 160 kg K2O po hektaru.

 

[Nostradamus]

Izbor kultivara
Za proizvodnju u gustom sklopu i berbu mladih listova, najprikladniji su kultivari zelenih listova, koji se nakon berbe brzo regenerišu i stvaraju nove listove, te omogućavaju višekratnu berbu. Za korišćenje u razvoju pune rozete, kada se upotreblajvaju mladi unutrašnji listovi, prednost imaju kultivari uspravnog rasta, crvene boje ili šareni, s jače izraženom srednjom žilom, koja je obično bela i krhka.
Kultivari koji stvaraju glavicu mogu biti zelenog, crvenog ili šarenog lišća. Zeleni obično imaju izduženu, malo zašiljenu, glavicu. Crveni i šareni više su okruglih, ili okruglospljoštenih, glavica s belim glavnim žilama

 

[Nostradamus]

Od svih se traži što veća otpornost na niske i visoke temperature, sporo prorastanje, otpornost na fiziološki poremećaj rubnu palež, otpornost na bolesti i štetočine.
Kultiravi za pospešivanje imaju uspravan rast, dugačke, lancetaste listove, a više se razlikuju u fuziološkim svojstvima koja se održavaju u finalnom proizvodu nakon pospešivanja, dugačkoj beloj glavici. Razlike u dužini vegetacije i kasno pospešivanje od kasne jeseni do ranog proleća. Ako se kultivar pospešuje u neodgovarajućem razdoblju, glavica ne postigne tražen kvalitet.

 

[Nostradamus]

Proizvodnja radiča
Za proizvodnju radiča, u zavisnosti od pretkulture, zemljšte treba dobro pripremiti uz obradu na 20 do 40 cm dubine, a površinski setveni sloj mora biti fine mrvičaste strukture, naročito ako se direktno seje.
Za berbu mladih listova, radič se redovno direktno seje na gredice, uz razmak redova 10 do 15 cm, ili omaške (širom) 3 do 10 g semena po kvadratnom metru. Sejati treba što pliće, 0,5 do 1 cm, i lagano povaljati. Ako se seje rano u proleće, u februaru ili martu, do nicanja treba 2 do 3 nedelje, a posle nicanja, za 4 do 6 nedelja, listovi rozete dostignu visinu 10 do 15 cm, kada se mogu brati. Neki proizvođači beru još mlade lišće, dužine 5 do 7 cm. Bere se rezanjem lišća, ali tako da se ne ošteti vegetativni vrh.

 

[Nostradamus]

Posle berbe, prema potrebi se zalije, a novi listovi ponovo su spremni za bebru za oko mesec dana. Posle drugog reza, uz zalivanje, korisno je prihraniti azotnim ili kombinovanim đubrivom.
Tokom leta, sve do jeseni, usev se može brati više puta, ali postupno biva sve slabiji. Sejati se može i u više navrata. Pri kasnijoj setvi nicanje je brže, a i listovi brže pristignu za berbu.
Direktnom setvom najčešće se ugajaju kultivari od kojih se koristi već sasvim razvijena rozeta lišća. Zavisno od područja gde se uzgaja i kultivara, seje se u junu ili julu, u redove na razmak 30 do 50 cm red od reda, preciznom sejačicom uz normu setve 1 do 1,5 kg semena po hektaru. Za ujednačeno nicanje najvažnije je održavati vlagu u površinskom sloju zemljšta. Kada biljke razviju 3 do 4 lista, proređuje se na razmak 15 do 30 cm, zavisno od kultivara. Tokom vegetacije redovno se navodnjava i međuredno kultiviše. Rozete su spremne za berbu od septembra do novembra. Ako tokom kasne jeseni ili zime izmrzne lišće, vegetacitivni vrh je obično zaštićen i može na proleće, iz zaliha u korenu, razviti malu glavicu ili rozetu.

 

[Nostradamus]

Kad su rozete već dobro vidljive malo se prihrani i okopa. Neki proizvodači radič useju u pšenicu pre vlatanja. To seme ima povoljnije uslove za nicanje. U konsocijaciji rast je biljka vrlo spor, ali nakon žetve biljaka već ima dobar koren, pa lakše preživi letnju sušu i visoke temperature. Glavni je rast rozete tokom jeseni i zime, pa sve do proleća, kada se postepeno bere.
U poslednje vreme, umesto lisnatog radiča, sve se više gaji glavati radič. Novi atraktivni kultivari postižu na tržištu bolju cenu, pa se najviše uzgajaju iz rasade.

 

[Nostradamus]

Na dobro pripreljenim gredicama gaji se rasada golog korena, slično kao salata, ili u kontejnerima s lončićima od oko 30 ml. Za jesenji uzgoj seje se u prvoj polovini jula, a presađuje u prvoj polovini avgusta. Za proizvodnju dobre rasade najvažnije je održaati vlagu u površinskom sloju gredice ili u kontejnerima, a korisno je i malo ih zasenčiti, da se izbegnu previsoke temperature. Sadi se na razmak 30 do 50 cm red od reda i 30 do 40 cm u redu.
Posle sadnje važno je održavati optimalnu vlagu uz međurednu kultivaciju, da se, u prvoj fazi, razvije što veća rozeta lišća. Glavica se razvije tokom jeseni, kad su već niže temperature, a bere se u drugoj polovini oktobra i u novembru Kultivari glavatog radiča većinom su osetljiviji na niske temperature. Za kasnu berbu dobro je zaštiti ih agrotekstilom ili perforiranom PE folijom.

 

[Nostradamus]

Za prolećnu proizvodnju glavatog radiča najvažnije je izgabrati kultivar koji sporo prelazi u generativnu fazu. Rasada se gaji u zaštićenom prostoru, pri temperaturi višoj od 10 0 C uz setvu u februaru ili martu. Presađuje se u martu ili aprilu.
Pri ranom presađivanju, prednost ima uzgoj na pokrivenim gredicama, da se smanji učinak vernalizacije. Berba počinje krajem maja ili početkom juna i traje do početka jula, u zavisnosti od kultivara i roka setve i sadnje. Pravovremenom berbom treba izbeći prorastanje. Glavice iz proletnje proizvodnje obično su nešto manje i nisu tako čvrste kao u jesenjoj proizvodnji.

 

[Nostradamus]

Proizvodnja radiča za pospešivanje
Slika:Witlof - TOTEM, bejo Zaden
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Proizvodnja radiča za pospešivanje tipa Witloof kod nas nije uobičajena. Cilj uzgoja je pravilan zadebljali koren, koji na gornjem delu ima prečnik najmanje 3 cm.
Gaji se direktnom setvom na otvorenom . U kontinentalnim uslovima seje se u junu preciznom sejačicom uz razmak redova od 35 do 50 cm i normu setve od 1,8 do 2,3 kg/ha, a ciljani sklop je 200 do 250 hiljada biljaka po hektaru.
Budući da je seme vrlo sitno, teško je postići pravilan raspored biljaka u redu, pa se u fazi 4 do 5 listova biljke proređuju na razmak 10 do 15 cm. Primenom piliranog semena to se može delimično izbeći.

 

[Nostradamus]

Đubrenje je isto kao i za lisnati i glavati radič, ali treba paziti da količina azota ne bude veća od 70 kg/ha, jer previše azota poboljšva razvoj lišća na račun korena. Tokom vegetacije, međuredno se kultiviše koristeći mehanizaciju za šećernu repu. Protiv korova mogu se koristiti herbicidi, a u sušnom letnjem razdoblju, 2 do 3 navodnjavanja mogu osigurati potreban kvalitet korena za pospešivanje. Protiv lisnog minera, u vreme vegetacije, treba prskati sa 1,5 kg/ha dimeotata. Ovaj miner i, nakon pospešivanja, u lišću buši kanale, koji zbog oksidacije lateksa posmeđe
Kad spoljno lišće rozete počne žutiti, okoren je zreo za pospešivanje, a to je za 18 do 20 nedelja vegetacije.
Uzdužnim presekom u gornjem delu stabljike, prema veličini šupljine, može se bolje oceniti zrelost korena. Zreo koren ima oko 25% suve materije, odnosno oko 35 g po korenu.