Gajenje radiča

[Nostradamus]

GAJENJE RADIČA



Radič su još stari Grci i Rimljani koristili u prehrani i kao lekovitu biljku, a i danas se kao divlji skuplja, rano u proleće, i koristi kao salata, često u smeši s maslačkom i drugim samoniklim jestivim biljem.
U srednjem veku, od divljeg radiča nastala je u Evropi kultivisana biljka cikorija, Cicborium intibus var. sativum D.C., koja se uzgaja prvenstveno zbog zadebljalog korena, koristila se kao krmna biljka, a kasnije za sušenje i pripremu kafovina. Karakteristika ovog varijeteta je zadebljali koren pravilnog oblika, koji je našao i druge primene. U Italiji se jedan ekotip koristi kuvan kao varivo. U severnoj Evropi najviše je raširena proizvodnja korena za poboljšanje i korišćenje novog lišća u svežem stanju kao salata, ili kuvan kao prilog


[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

Drugi varijetet, nastao od divljeg radiča, je Cicborium intibus var. foliosum, koji ima kraći i nepravilan, manje zadebljani koren, a uzgaja se zbog rozete lišća različitog oblika i boje, a neki tipovi stvaraju veću ili manju glavicu. Najviše se koristi u svežem stanju kao salata karakterističnog, gorkastog, ukusa. U poslednje vreme, proizvodnja i potrošnja se, sve više, širi i u kontinentalnom području Evrope.
U Italiji se, za radič, koristi više termina: cicoria za radič zelenih listova, koji se koristi kao mlada rozeta lišća i više puta bere rezanjem, zatim za zeleni radič izduženih glavica, catalogna, za tipove bujne zelene rozete koji se koriste pretežno kuvani, te Witoloof, od koje se koristi koren za kuvanje. Radiccbio se nazivaju tipovi radiča crvenih ili šarenih listova, od kojih se koristi rozete, ili glavica, uzgaja se radič-špargaš, od kojeg se jede mlada cvetna stabljika

 

[Nostradamus]

Hranljiva i zdravstvena vrednost
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Radič je vredna namirnica, koja se pretežno koristi u svežem stanju, ali i, na različite načine, kuvan ili pirjan.
Karakterističan je njegov gorkast ukus od intibina, a od ugljenih hidrata najviše je zatupoljena fruktoza i inulin, što ima posebnu vrednost u ishrani dijabetičara. Zbog male energetske vrednosti, ceni se i u dijetetskoj ishrani.
Zdravstvena vrednost, i divljeg i gajenog radiča, poznata je od davnina, a i potvrdena savremenom medicinom.
Saharid inulin, koj je najvećim delom u radiču, snižava količinu šecera u krvi i mokraći.

 

[Nostradamus]

Radič povoljno deluje na rast kostiju i zuba kod dece i omladine, poboljšava rad srca i krvotoka, bubrega i mokraćnog mehura, povećava apetit i, uopšte, deluje na skladan rad organizma, zaustavlja krvarenje, a koristi se i za čišcenje kože, protiv peruti i za zdravlje kose.
Upotrebaljva se kao čaj od lišća i cvetova, ili sok od svežeg lišća.
Proizvodnja u svetu i privredna vrednost
Najviše različitih tipova radiča gaji se u Italiji. U severnoj Evropi najviše se uzgaja radič Witloof. Kod nas je radič veoma malo zastupljen u okolini Subotice. Budući da ima dugu sezonu dospevanja, a i dobru skladišnu održivost, specijalizovani povrtari nalaze ekonomsku opravdanost ove kulture, iako ne daje velike prinose po jedinici površine.

 

[Nostradamus]

Morfološka i biološka svojstva
Radič Cicborium intibus var. sativum ima dubok, ali u gornjem delu vretenasto zadebljani koren, a Cicborium intubus var. foliosum ima kraći glavni koren, jako razgranat i tek neznatno zadebljan. U vegetativnoj fazi stabljika mu je skraćena, a na njoj se formira rozeta vrlo različitog lišća. U početnoj fazi rasta, listovi su mu ovalni ili izduženo ovalni i pokriveni sitnim dlačicama. Kasnije, u zavisnosti od tipa i kultivara, listovi su u rozeti sedeći, okruglog, ovalnog ili lancetastog oblika, celog ili, više manje, nazubljenog ruba. Površina lista može biti glatka, ili valovita, a dlakavost je više izražena na spoljnim listovima rozete. Boja listova je od tamnozelene do svetlozelene, a brojni kultivari imaju više, ili manje antocijana.

 

[Nostradamus]

I ti kultivari u početnoj fazi rasta imaju zelene listove, a crvena boja je, s razvojem rozete, sve više izražena. U tehnološkoj zrelosti može biti tamnocrvena, a samo glavne žile ostaju bele. Neki tipovi imaju samo crvene pege na svetlozelenom lišću, što ih čini vrlo dekorativnim.
Glavati radič može formirati veću ili manju glavicu, okruglu, okruglopljosnatu ili ovalnu, na vrhu malo zašiljenu. Ovaj poslednji oblik je najstariji tip glavatog radiča koji je podsećao na „glavu šećera“, kako se u to vreme šećer prodavao, pa je to često zadržao u imenu.

 

[Nostradamus]

U generativnoj fazi, iz rozeta ili glavice, razvije se razgranata stabljika, koja može narasti do 1,5 m, a u pazušcima pricvetnih listova nosi cvatove glavice sa po 12 do 15 jezičastih dvopolnih cvetova plave ili bele boje. Budući da cvetove dosta posećuju insekti, moguća je stranooplodnja između varijeteta, kultivara i samohniklog radiča. Jednosemeni plod, roška ili ahenija, klinastog je oblika, krem do smeđe boje, s rudimentarnim papusom, koji je nešto manji nego u endivije, pa se po tome može razlikovati. U 1 g može biti 600 do 900 plodova, koji se koriste kao seme.

 

[Nostradamus]

Radič najbrže niče na tempreraturi od 20 0 C, za 5 do 6 dana, a na 10 0 C do nicanja prođe i 15 dana. Za vegetativni rast optimalna je temperatura 15 do 18 0 C, a minimalna je 6 do 8 0 C. Može podneti niske temperature: od -3 do -5 0 C, zavisno od tipa i kultivara, a koren i vegetativni vrh nekih tipova može prezimiti i u kontinentalnom području zaštićen lišćem. U proleće, ponovo razvije rozetu lišća, ili malu glavicu.

 

[Nostradamus]

Radič je, u osnovi, dvogodišnja biljka, ali već i mlada biljka u fazi rasade, ako je izložena temperaturi od oko 5 0 C, kad nastupi dugi dan, brzo prelazi u duže (do 30 dana), učinak vernalizacije, jače je izražen. Međutim, visokim temperaturama (20 do 25 0 C) odmah posle vernalizacije, njen se učinak može smanjiti ili poništiti.
Za radič su najpovoljnija srednjeteška zemljišta dobre strukture i dobrog kapaciteta za vodu i vazduh, uz pH 6 do 7. Ravnomerno snabdevanje vodom bitno je za uspešan uzgoj.

 

[Nostradamus]

Klima, zemljište i proizvodna područja
Različiti tipovi radiča, različiti načini proizvodnje i različite namene, omogućuju vrlo široki raspon različitih zemljišta i klimatskih uslova za uzgoj. Na laganim peskovitim zemljištima, uspešno se gaji uz navodnjavanje, a na težim zemljištima, uzgaja se i bez navodnjavanja.
Mesto u plodoredu
Radič ne podnosi sam sebe, pa se preporučuje da se ne uzgaja na istoj površini najmanje 3 do 4 godine. Kao lisnato povrće uzgaja se nakon kultura obilno đubrenih organskim đubrivima, a sam je dobra pretkultura, jer nakon berbe i čišćenja, ostavlja dosta organske mase korenja i lišća.