Fudbalski Stadioni

[Mihajlo]

Omladinski Stadion

Beograd, Srbija

• Konstruisan: 1957
• Kapacitet: 28000
• Dimenzije: 105x68m

Omladinski stadion je fudbalski stadion na Karaburmi izgrađen 1957. godine. Zvanično je otvoren 10. avgusta 1957. godine, utakmicom Radničkog i Spartaka.
Omladinski stadion.
Premijernu utakmicu OFK Beograd je na svom stadionu odigrao 24. avgusta 1957. godine. Gost je bila Budućnost iz Podgorice. OFK Beograd je pobedio rezultatom 3:1.
Kapacitet stadiona bio je 28.000 stajaćih mesta. Rekonstkukcija stadiona je započeta 2000. godine. Renovirane su svlačionice za domaće i goste, izgrađena je sauna i džakuzi. Početo je sa rekonstrukcijom upravne zgrade, a naredne godine stavljanje stolica na stadion, takođe na južnu tribinu je postavljen semafor koji ima displej veličine 7x2.5 metara. Na istočnoj tribini je izgrađena loža sa 92 mesta, kao i novinarska loža i pres centar koji prima 30 novinara. Zapadna loža ima kapacitet od 256 mesta za sedenje, ali njena rekonstrukcija još nije započeta.
Glavni teren je površine 105x68 metara, a pomoćni koji je izgrađen 1999. godine ima površinu 100x66 metara. U narednoj fazi rekonstrukcije je predviđeno osvetljavanje stadiona postavljanjem reflektora. Na stadionu se održavaju pored fudbalskih i prvenstva u atletici kao i muzički koncerti. Objekat stadiona je sve vreme postojanja pratio standarde međunarodnih sportskih federacija i u tom kontekstu je urađeno i idejno rešenje rekonstrukcije stadiona.

 

[Mihajlo]

Omobono Teni

Trevizo, Italija

• Konstruisan: 1933
• Kapacitet: 10000
• Dimenzije: 105x68m

Stadion Omobono Teni je fudbalski stadion u Trevizu, Italija. Ovo je trenutno domaći teren Treviza F.B.C. 1993. godine. Stadion je izgrađen 1933. godine i ima kapacitet za 10.000 gledaoca.
Nakon svečanog otvaranja 1933. godine, odigrana je prijateljska utakmica između Trevizo F.B.C. i fudbalskog kluba Udineze, a potom i prijateljska utakmica sa Italijanskom reprezentacijom. Tokom 1940-ih i 1950-ih kapacitet stadiona je bio 12.000 sedišta. Na stadionu privemeno igra A.S. Citadela u sezoni 2008-09 Serije B dok se ne njihov lični stadion Pjer Cesare Tomboloto obnavlja da bi bio po standardima Serije B.

Udaljenost stadiona od:

* Železničke stanice: 3 km
* Aerodroma Marko Polo u Venecij : 25 km
* Aerodroma Trevizo S. Đuzepe: 8 km
* Centra grada Trevizo: 0.5 km

 

[Mihajlo]

ONO

Palma de Majorka, Španija

• Konstruisan: 1999
• Kapacitet: 23142
• Dimenzije: 105x68m

Stadion ONO (u prošlosti poznat kao Son Moix) je fudbalski stadion u Palma de Majorki, Balearska ostrva.
Stadion ONO je izgrađen za Univerzitetske Igre Palme 99. Ovaj stadion je domaći teren RCD Majorke od 1999. godine kada je klub potpisao ugovor sa gradom o njegovom korišćenju. ONO stadion je zamenio stadion Luis Sitjar.
Stadion ima kapacitet za 23.142 ljudi, a nalazi se u industrijskoj zoni Can Valero u Palmi, 3 km od centra grada, a 13 km od aerodroma Palma de Majorka.

 

[Mihajlo]

Oreste Granilo

Ređo Kalabrija, Italija

• Konstruisan: 1999
• Kapacitet: 27763
• Dimenzije: 105x68m

Stadion Oreste Granilo je fudbalski stadion regije Kalabrija u Italiji. To je domaći teren fudbalskog kluba Regina Kalčo. Stadion je izgrađen 1999 na temelju Komunale–a i prima 27.763 ljudi. Dobio je ime po bivšem predesdniku Regine, Orestu Granilu, koji je prvi doveo klub u Seriju B i koji je bio i gradonačelnik.
Istorija stadiona

Stadion je prvobitno izgrađen 1932. godine, i tada je bio poznat kao stadion Mikele Bjanći. Tadašnji predsednik Regine, Đuzepe Vilardi, je poveo njegovu rekonstrukciju. Godinama je ovaj stadion bio jedini stadion u gradu i mnogo puta je menjao ime, ali je uglavnom poznat kao Komunale.
Mnogo novina je uneto u građevinu, između ostalog i pokrivanje glavnih sedišta šezdesetih, kao i Severni Polukrug gde danas stoje fanovi Regine i koja je izgrađena osamdesetih. Taj polukrug nije bio deo prevobitne građevine.
Da bi smestio sve veći broj fanova, koji je koincidirao sa uspehom koji je Regina postizala, stadion je podlegao značajnim rekonstrukcijama. 1997. godine, stara konstrukcija je srušena i dve godine kasnije, novi stadion Oreste Granilo je završen, iznova izgrađen na starom temelju gde ga je Mikele Bjanći prvi put podigao, gotovo pre 70 godina.

 

[Mihajlo]

Pačembu

Sao Paolo, Brazil

• Konstruisan: 27.04.1940
• Kapacitet: 37180
• Dimenzije: 104x70m

Stadion do Pacembu, kako se obično naziva, je fudbalski stadion u Sao Paolu, i nalazi se na Prasa Čarls Miler bez broja – u predgrađu Pacembu. Ovaj stadion se zvanično zove Stadion Municipal Paulo Macado de Karvalho, a u vlasništvu je Gradske Prefakture Sao Paula.
Stadion je otvoren 27. Aprila 1940. godine gde su svečanom otvaranju prisustvovali predsednik Brazila, Getulio Vargas, posrednik Ademar de Baros i gradonačelnik Sao Paola, Prestes Maja.
Stadion može da primi 37.180 ljudi, a dimenzije terena su 104mx70m. Stadion je dobio ime po Paulu Makado de Karvalhu, koji je bio šef brazilske delegacije FIFA Svetskog Kupa, a stadion je još i poznat kao “Maršal Viktorije”.
Istorija stadiona

Stadion je na dan svečanog otvaranja 27. Aprila 1940. godine imao maksimalni kapacitet od 60.000 ljudi. Toga dana odigrana je i prva utakmica na stadionu Pacembu između Palestra Italije (tako se 1940-ih zvao današnji klub Palmeiras) i Koritibe, a rezultat je bio 6 – 2 . Prvi gol na stadionu je postigao igrač Koritibe, Zequinha. Nakon ove utakmice odigrana je još jedna utakmica gde su Korintians pobedili Atletiko Mineiro sa 4 – 2. Obe utakmice su bile iz kupa Tasa Sidade de Sao Paolo.

 

[Mihajlo]

Palestra Italija

Sao Paolo, Brazil

• Konstruisan: 03.05.1902
• Kapacitet: 29173
• Dimenzije: 110x75m

Stadion Palestra Italija, koji se nalazi u Sao Paolu, Brazil, je domaći teren fudbalskog kluba Sosijedad e Esporiva Palmeiras. Ovaj stadion je poznat i kao stadion Park Antarktika po Kompaniji Antarktika de Bebidas, kompaniji koja se bavi proizvodnjom pića, a od koje su Palmeiras otkupili zemljište 1920. godine.
Kapacitet ovog stadiona je nekada bio 35.000 gledalaca, ali danas iako su mu tribine proširene krajem 1990-ih, kapacitet sedišta mu je 29.173 ljudi, zbog bezbednosti navijača, ali i komfora.
Ovo je jedan od najvažnijih stadiona u Brazilu, ako se ima u vidu broj odlučujućih i važnih utakmica koje su se na njemu odigrale, a većinu tih utakmica igrao je sam Palmeiras, na primer: finale Kopa Libertadores iz 1999. godine, finale Kopa Merkosur iz 1998. godine, pa potom 1999. godine, a onda i 2000. godine, pa finale Kopa do Brazil iz 1996. godine i nekoliko finala Paulista Šampionata.
Ovde se igrala i jedna od finalnih utakmica Kopa Hoao Havelunge 2000. godine (te godine se Brazilski Šampionat zvao Kopa Hoao Havelunge) između klubova Sao Kaetano i Vasko da Gama, a 2004. godine su se ovde igrale i takođe finalne utakmice Kopa do Brazila.
Pored fudbalskih utakmica, stadion Palestra Italija je, upravo zbog toga što se nalazi u centru Sao Paola, bio domaćin važnih brazilskih i internacionalsnih muzičkih spektakala, kao na primer, koncert Ozija Ozborna, Ajron Mejdena, Metalike, i tako dalje.

 

[Mihajlo]

Palogrande

Manizales, Kolumbija

• Konstruisan: 1936
• Kapacitet: 36553
• Dimenzije: 105x68m

Stadion Palogrande je višenamenski stadion u Manizalesu, Kolumbija. Trenutno se najčešće koristi za fudbalske utakmice.
Stadion ima kapacitet za 36.553 ljudi. Izgrađen je 1936. godine, a proširen je 1994. godine. Na ovom stadionu je nekada Kaldas igrao svoje domaće utakmice i osvojio je 2004. godine Tojota Libertadores Kup.

 

[Mihajlo]

Pankritiko

Iraklija, Krit

• Konstruisan: 11.08.2004
• Kapacitet: 26400
• Dimenzije: 105x68m

Stadion Pankritiko je fudbalski stadion u Irakliji, na ostrvu Krit. Stadion je izgrađen 31. Decembra 2003. godine, a zvanično je otvoren 11. Avgusta 2004. godine pred sam početak Letnje Olimpijade 2004. godine, sa sedištem u Atini, Grčkoj, gde je stadion bio domaćin fudbalskih utakmica. Ima kapacitet za 26400 mesta.
Stadion je trenutno domaći teren fudbalskih klubova OFI i Ergotelisa. Ergotelis trenutno igra u Super Ligi, najvišem kolu grčkog fudbala.

 

[Mihajlo]

Park Central

Montevideo, Urugvaj

• Konstruisan: 1900
• Kapacitet: 22000
• Dimenzije: 105x70m

Stadion Gran Park Central, ili samo Park Central, je stadion Kluba Nacional de Fudbal, koji se nalazi u Montevideu, Urugvaj, blizu sedišta Nacionala (baš između ulica Karlosa Anaje, Džejmija Cibilsa, Generala Urkize i Komandanta Brage) u predgrađu La Blanqueada.
Park Central je inače domaći teren fudbalskog kluba Nacional. Na njenu se 1930. godine održao prvi FIFA Svetski Kup u istoriji (kada su 13. Jula 1930. godine Sjedinjene Američke Države pobedile Belgiju 3 – 0 u grupi D). FIFA se u dva navrata setila ove istorijske činjenice: prvo 1987. godine, a potom 2005. godine. U isto vreme jedan drugi meč igrao se na Stadionu Pokitos koji danas više nije u funkciji.
Stadion ima četiri tribine: tribinu Hoze Marija Delgado (sever), tribinu Atilio Garsija (jug), Talud Abdon Porte (zapad), Talud Hektor Skarone (istok), koje nose imena čuvenih igrača Nacionala (kao Atilo Garsija, Abdon Porte i Hektor Skarone), i predsednika kluba (Hoze Marija Delgado).

 

[Mihajlo]

Park prinčeva

Pariz, Francuska

• Konstruisan: 18.07.1897
• Kapacitet: 48713
• Dimenzije: 105x70m

Park Prinčeva je stadion smešten u 16–oj opštini Pariza u Francuskoj i trrenutno je domaći teren fudbalskog tima Pariz Sen – Žermen (PSŽ) i ima kapacitet od 48712 sedišta. Prvobitno je bio korišćen kao biciklistička staza koja je bila napravljena za prvi Tur de Frans 1903. godine, a kasnije je 1960–ih ta staza uklonjena.
Na početku je ovo bio nacionalni stadion, sve dok nije izgrađen Stadion Francuske za FIFA Svetski Kup 1998. godine. Tereni kao i Stadion Park Prinčeva su u vlasništvu grada Pariza. Ime “Park Prinčeva” je dobio zbog okoline koja ga okružuje a koja je tokom XVIII veka bila šuma za lov kraljevske porodice.
Istorija stadiona

U XIX veku je na jednom kraju Parka Prinčeva bila laboratorija, ali je ona strušena 1897. godine i na tom mestu je izgrađen sportski stadion. On je bio jako brzo i loše izgrađen da je posetiocima bio zabranjen ulaz kada se on otvarao 18. Jula jer su postojale realne šanse da se tribine sruše pod težinom ljudi.
Stadion je prevashodno bio namenjen biciklizmu te je Henri Desgrange, čovek koji je osnovao Tur de Frans 1903. godine, napravio jajastu stazu dugu 666 metara i koja nije imala bankine. Glavni deo stadiona je upravo bila ta staza, ali je teren mogao da se koristi i za druge sportove, tako da su se na njemu 1924. godine održale Olimpijske Igre.
Drugi Park Prinčeva je bio domaćin finala Prve Svetskog kupa Lige u ragbiju 1954. kada je Velika Britanija pobedila Francusku 16–12.
Sadašnji park prinčeva je otvoren u junu 1972. godine i pravi je fudbalski/ragbi stadion gde nema više biciklističke staze. Stadion je rađen po projektu arhitekte Teliberta imao je bio sav u sedištima i time je bio mnogo ispred svog vremena i zahtevao je samo dorade eksterijera da bi postigao potpuni komfor i bezbednost po regulativama iz 1990–ih i rane 2000–te.
Kako je PSŽ počeo da igra na njemu 10. Aprila 2006. godine, i planiralo se da stadion bude proširen na 54000. Međutim, loš performans PSŽ–a je odložio ove planove.
Rejsing Klub Pariz je igrao na ovom terenu svoje domaće utakmice od 1984 do 1990. Klub Ragbi saveza stadiona Francuske se takmiči preko puta na mnogo manjem stadionu Žan Buin, ali ponekad koriste Park Prinčeva.
Moderni Park Prinčeva je ugostio najveće fudbalsko dostignuće Francuske, pobedu 2–0 nad Španijom na Evropskom Šampionatu 1984. godine u finalu. Ali je takođe bio i mesto na kome se odigrao najveći poraz Francuske kada je Bugarska 17. Novembra 1993. godine pobedila Plave sa 2–1 u poslednjoj minuti i time im onemogućila kvalifikaciju na Svetskom Kupu FIFA 1994. u SAD–u. Što se tiče samog kluba, Pariz Sen Žermena, ovde su se odigrale neke izuzetne evropske utakmice, posebno kada je reč o pobedi nad Real Madridom 4–1 u četvrt finalu UEFA Kupa 1993. kada ja PSŽ zadao odlučujući gol u poslednjoj utakmici takmičenja.
Plavi su se vratili samo jednom na Park Prinčeva od kada se otvorio Stadion Francuske 1998. godine. 12. Sptembra 2007. pobeđeni su sa 0-1 od Škotske na kvalifikacijama Euro 2008. godine. Park Prinčeva je bio domaćin Svetskom Kupu 2007. godine uključujući i spektakl između Argentine i Irske.