Fudbalski Stadioni

__John__Wayne__
LEGEND
Učlanjen(a)
26.09.2009
Poruka
7.354
Nungeser

Nungeser, Francuska
nungeser_stadion_743849158.jpg


  • Konstruisan: 1930
  • Kapacitet: 16547
  • Dimenzije: 110x65m


Stadion Nungeser je sportski teren smešten istočno od Valensiona, u četvrti Nungeser, u Aveniji de Reims. Stadion je deo velikog platoa koji pokriva sportske terene Palas Sports Valensiona i druge razne trening terene. Ovo zemljište Valension Metropola je domaćin mnogih fudbalskih utakmica uključujući FK Valension čiji je to domaći teren.
Prvobitno zdanje je bilo otvoreno 1930. godine, ali sadašnji stadion je mnogo puta dorađivan od te godine.
Istorija stadiona

Kamen temeljac ovog stadiona položio je gradonačelnik Valensiona, Viktor Henri, na mestu između centra grada i predgrađa Nungessser u Briketu. Stadion Nungeser je otvoren 1930. godine.
Godinu dana kasnije dodata je biciklistička staza. Kada je Valension dospeo u nacionalni tim, Francuska Fudbalska Federacija je primorala Valension da još jednom promeni izgled svog stadiona, i izgradi čuvenu čeličnu galeriju. O istom trošku je povećana i tribina i uvedena je topla voda u svalčionice.
Šarl Dmeillez, tadašnji terener Valensiona je 1938. godine smanjio dužinu terena za šest metara, pa je tako kapacitet stadiona povećan na 13000. Upravni Komitet je 1953. godine osetio potrebu da izgradi širu platformu i time proširi kapacitet na 21500 (uključujući i 8500 sedišta) gde je vidljivost bila odlična. Ova zamisao je bila brzo realizovana uz pomoć gradskog veća, tako da je stadion od 1955. godine izgledao kao nov, sve do konačnog ulaska crveno belih u D1 ligu 1992. godine.
13. Marta 1955. godine, zabeležena je najveća posećenost u istoriji kada je 21268 navijača došlo da proslavi novi stadion na utakmici Valensiona i Sedana koja se završila rezultatom 3–0.
Međutim, stadion posle toga nije održavan i navijači su polako počeli da napuštaju Nungeser. Prosečna posećenost je bila 2000 do 7000 u periodu od 1957 – 1990. godine kada je maksimum gledalaca dostizao svega 9200 ljudi po utakmici u periodu od 1975–1976. godine.
Grad je 1992. godine morao da zadovolji propisane poterebe koje su nalagale da svi klubovi iz D1 lige moraju da obezbede 20000 sedišta. S toga je grad otpočeo izgradnju novih pokrivenih tribina iza golova usled čije izgradnje je biciklistička staza uklonjena.
Isprva nazvana Istočnom tribinom, ova nova galerija je imala 6357 sedišta, a potom je preimenovana u jednog od najharizmatičnijih predsednika ovog kluba, Hapouile.
Ubrzo nakon otvaranja, krov ove nove tribine je porušen u snažnoj oluji. Ispadom Vilensiona iz CFA lige odložila je bilo kakve renovacije stadiona, ali se klub vratio među elitu 2006. godine tako da je tribina Apulia dobila svoj krov, a napravljena je i nova privremena tribina sa sedištima koja je primala 4952 gledaoca. Zapadna tribina je izgrađena iza drugog gola povećavši kapacitet stadiona na 16547 gledalaca.
U martu 2006. godine izglasan je novi stadion, jer je renoviranje starog stadiona bilo nemoguće zbog naseljene oblasti koja ga okružuje i manjka prostora. Električni bilbord je postavljen 2007. godine. Gradonačelnik Valensiona je 2008. godine je izjavio da će se stari stadion Nungeser porušiti do 2010. godine da bi se tu napravila zelena površina.
 
__John__Wayne__
LEGEND
Učlanjen(a)
26.09.2009
Poruka
7.354
Olah Gabor

Debrecen, Mađarska
olah_gabor_stadion_188254331.jpg


  • Dimenzije: 105x68m


Stadion Oláh Gábor Út je višenamenski stadion u Debrecenu, Mađarska. Trenutno se koristi za fudbalske utakmice i domaći je stadion fudbalskog kluba VSK Debreceni.
Stadion može da primi 10 200 ljudi. Planirano je da ovaj stadion 2010. godine zameni Debrecen Stadion.
 
__John__Wayne__
LEGEND
Učlanjen(a)
26.09.2009
Poruka
7.354
Old Traford

Mančester, Engleska
old_traford_134321488.jpg


  • Konstruisan: 1909
  • Kapacitet: 76212
  • Dimenzije: 105x68m


Old Traford je stadion sav u sedištima u mančesterskoj četvrti Traford u Engleskoj i domaći je teren fudbalskog kluba iz Premijer Lige, Mančester Junajteda. Old Traford, prima 76.212 navijača i drugi je najveći stadion u Engleskoj, a treći najveći u Velikoj Britaniji posle Vembli Stadiona. Stadion je dobio nadimak Pozorište Snova.
Istorija stadiona

Pre 1902. godine, Mančester Junajted je bio poznat kao Njuton Hit, i svoje prve utakmice su igrali u Nort Roudu u ulici Bank Strit u Klejtonu. Novi stadion je projektovao škotski arhitetkta Arčibald Lič, i njegov prvobitni kapacitet je trebalo da bude 100.000 mesta. Međutim u nedostatku finansija, kapacitet je ipak smanjen na oko 80.000. Pošto je izgradnja koštala 60.000 funti, klub je pogrdno nazvan „Ujedinjene Vreće novca”.
Stadion je otvoren 19. Februara 1910. godine utakmicom protiv Liverpula gde je Liverpul pobedio 4 – 3. Tokom II Svetskog rata, stadion je bio rušen u dva navrata, da bi drugi put bio ozbiljno srušen. Tako je Komisija za ratnu odštetu dodelila Mančester Junajtedu 4800 funti, ali je svukupna rekonstrukcija stadiona koštala 17478 miliona funti. Za to vreme Mančester Junajted je igrao na terenu svojih protivnika na drugom kraju grada, Mančester Sitija. Vratili su se na Old Traford tek 24. Avgusta 1949. godine utakmicom u kojoj su pobedili goste Bolton Vondererse.
Tokom 1970–ih, velika Britanija se suočila sa porastom huliganizma u fudbalu, naročito posle utakmice 1974. godine gde je Mančester Junajted izbačen u Drugo kolo. Njihovi navijači poznati kao Crvena Armija su tada učestvovali u ozloglašenom incidentu bacanja noževa iz 1971. godine primoravši klub da podigne prvu ogradu po obodu i njome izoluje navijače sa terena.
Stadion je često bio domaćin polufinalnih utakmica FA Kupa, FIFA Svetski Kup 1966., Euro 96. i Finale Lige Šampiona UEFA 2003. A pored fudbala ugostio je i Svetski kup ragbi lige 2000. A muzej kojeg je čuveni fudbaler Pelé otvorio 11. Aprila 1998. godine, po vebsajtu kluba, godišnje privlači 200.000 posetilaca.
Druge namene

Pored fudbala, na Old Trafordu se održavaju i koncerti velikih muzičkih zvezda kao što su: Bon Žovi, Genezis, Brus Springstin, Status Kvo, Rod Stjuart i Simpli Red. Dodatno, na njemu su snimljene Molitvene Pesme u septembru 1994. godine. Old Traford se takođe koristi i u privatne svrhe, naročito za venčanja, Božićne proslave i poslovne konferencije. Prvo venčanje na ovom ternu održano je u premijerskoj loži februara 1996.
 
__John__Wayne__
LEGEND
Učlanjen(a)
26.09.2009
Poruka
7.354
Olimpico Atahualpa

Kuito, Ekvador
olimpiko_etahuapa_653692910.jpg


  • Konstruisan: 25.11.1951
  • Kapacitet: 40948
  • Dimenzije: 105x68m


Stadion Olimpiko Atahualpa je višenamenski stadion u Kuitu, Ekvador, i trenutno se koristi mahom za fudbalske utakmice. Stadion ima kapacitet od 40.948 mesta. Izgrađen je 1951. godine na mestu gde se seku dve najveće ulice glavnog grada Ekvadora: Avenida 6 de Deciembre i Avenida Naciones Unidas.
Fudbalski klubovi Deportivo Kuito, El Nacional i Univerzidad Katolika igraju svoje domaće utakmice na ovom stadionu.
Stadion je dobio ime Atahualpa, po princu iz plemena Inka. Na ovom stadionu je reprezentacija Ekvadora dva puta pobeđivala i reprezentaciju Brazila, i Paragvaja i Argentine, i tako osigurala sebi učešće prvo 2002. godine u Korei (Japan), a potom 2006. godine u Nemačkoj.
 
__John__Wayne__
LEGEND
Učlanjen(a)
26.09.2009
Poruka
7.354
Olimpija - Olimpijski stadion u Berlinu

Berlin, Nemačka
olimpijski_stadion_berlin_539025206.jpg


  • Konstruisan: 1936
  • Kapacitet: 74228
  • Dimenzije: 105x68m


Olimpija je olimpijski sportski stadion u Berlinu. Stadion je napravljen za Letnje olimpijske igre 1916. koje zbog Prvog svetskog rata nisu održane. Arhitekta stadiona je Nemac Verner Marš.
Tek 1936. Berlin je bio ponovo domaćin letnjih olimpijskih igara, i tada je ovaj stadion korišćen. Tokom Drugog svetskog rata, stadion je pretrpeo malu štetu. Posle rata je vojska Ujedinjenog Kraljevstva koristila ovaj stadion za vojsku.
Fudbalski klub Herta Berlin iz Bundeslige je domaćin stadiona. Olimpijski stadion u Berlinu je bio jedan od deset stadiona koji su bili domaćini Svetskog prvenstva u fudbalu 1974.
Istorija stadiona

Planiran za letnje olimpijske igre 1916., koje su otkazane zbog Prvog svetskog rata, Berlin je ugostio najbolje sportiste sveta 20 godina kasnije na olimpijskim igrama 1936. Nacisti su rešili da takmičenje iskoriste za propagandu svoje političke ideje, a to je garantovalo grandiozne objekte i spektakularne predstave.
Stadion je ispunio sva očekivanja - kapaciteta 110 hiljada gledalaca bio je smešten na Olimpijskom trgu. Međutim, ideja da dokažu superiornost germanske rase doživela je težak udarac kada je Džesi Ovens osvojio četiri zlatne medalje - što će biti najbolji atletski rezultat bilo koga do danas (samo je Karl Luis ostvario isti uspeh u Los Anđelesu na olimpijskim igrama 1984. godine).
Šokantno je da je stadion u sravnjenom Berlinu ostao bezmalo netaknut tokom Drugog svetskog rata, uprkos savezničkom bombardovanju i napadu Crvene armije.
Posle rata stadion nije imao priliku da ugosti ozbiljnija sportska takmičenja do 1963. godine, kada je Herta Berlin ušla u uvodnu sezonu Bundeslige. Tada se najpopularniji berlinski klub tu preselio sa svog Plumpea, smeštenog odmah do novopodignutog zida.
Stadion će prvu ozbiljnu posleratnu priredbu videti u prvoj fazi svetskog prvenstva 1974. godine (po jedan meč obe Nemačke protiv Čilea), a pet godina kasnije tu je igrano i polufinale Kupa UEFA, u kojem je Crvena Zvezda eliminsala domaćina.
Od 1985. godine Olimpijski stadion dobija potpuno novi status, jer se do tada svi finalni mečevi Kupa Nemačke igraju na njemu. Rasprave o promenama za svetsko prvenstvo 2006. trajale su godinama, a u rekonstrukciju je uloženo 242 miliona evra.
Otvaranje je održano u dva dana - 31. jula i 1. avgusta 2004. godine, uz koncerte prvog i utakmice drugog dana. Preuređeni stadion prima 76 hiljada ljudi, pa je drugi po veličini u Nemačkoj posle Signal Iduna parka.
 
__John__Wayne__
LEGEND
Učlanjen(a)
26.09.2009
Poruka
7.354
Olimpik - Olimpijski stadion u Atini

Atina, Grčka
olimpijski_stadion_atina_176867129.jpg


  • Konstruisan: 1982
  • Kapacitet: 71030
  • Dimenzije: 105x68m


Olimpik - Olimpijski stadion u Atini (na grčkom: Ολυμπιακό Στάδιο), je stadion koji je deo Olimpijskog sportskog kompleksa u Atini. Poznat je još i kao Olimpijski stadion u Atini, i kao Stadion Spiridona “Spirosa” Luisa, nazvanog po čoveku koji je osvojio prvu (modernu) olimpijsku maratonsku trku 1896. godine.
Istorijat stadiona

Smešten je u oblasti Marusi u Atini, i predstavlja glavni grčki stadion na kome su se odigrale atletske svečanosti i fudbalske finalne utakmice Letnje Olipijade 2004. Na njemu se takođe odigrala svečana ceremonija otvaranja 13. Avgusta 2004. godine i zatvaranja 29. Avgusta iste godine. Rekordna posećenost ovog stadiona je 74.473 navijača, ali je tokom Olimpijade predviđeno 72.000 mesta, iako je samo 56.700 mesta bilo dostupno javnosti za događaje na stazi i terenu, a svega nešto više za fudbalsko finale.
Teren se sastoji od prirodne trave ugrađene u delovima koji su povezani sa sistemima za navodnjavanje i prečišćavanje.
Stadion je prvobotno bio projektovan 1979. Godine, a izgrađen između 1980–1982. godine. Završen je na vreme da ugosti Evropski šampionat u atletici 1982. godine. Otvorio ga je predsednik Grčke, Konstantin Karamanlis, 8. Septembra 1982. godine. Na njemu su se takođe odigrali neki događaji za vreme mediteranskih igara 1991. godine i Svetski šampionat u atletici 1997. godine da bi dokazao da je u mogućnosti da primi najveće sportske manifestacije nakon neuspeha Atine da osvoji Letnje olimpijske igre 1996. Bitna renoviranja su izvršena taman na vreme da ugosti Olimpijadu, uvrstivši u to i kontroverzni krov kojeg je dizajnirao Santjago Kalatrava koji je dodat preko bočnog kraka. Krov je završen na vreme pred otvaranje Igara, i tada je, 30. Jula 2004. godine, stadion zvanično ponovo otvoren.
Olimpijski stadion se u različitim periodima koristio kao domaći teren za tri najveća fudbalska kliba Atine : Olimpiakos Pireus, Panatanaikos i AEK Atinu. Panatinaikos ga redovno koristi kao svoj domaći teren od 2005. godine. U sezoni 2007–08, vratili su se na svoj stari domaći teren Stadion Apostola Nikole, za proslavu stogodišnjic e kluba. Ponovo se vraćaju na Olimpijski stadion u Atini u sezoni 2008–09 dok se novi stadion, Votanikos Arena ne sagradi.
Na stadionu se 23. Maja 2007. godine održalo finale lige šampiona UEFA 2007. između fudbalskog kluba AC Milan i FK Liverpul, gde je AC Milan pobedio rezultatom 2 -1. Na stadionu se takođe odigralo i Finale UEFA Lige šampiona 1994. (koje je opet osvojio AC Milan), zatim Finale evropskog kupa 1983. kao i finale Pobedničkog kupa UEFA 1987.
Na stadionu su se između ostalog održali i koncerti Tine Tarner, AC/DC –a, Roling Stonsa, i Madone. Madonin koncert je napunio stadion sa 75.637 posmatrača, podatkom koji je učinio Sticky & Sweet turneju najpopularnijim koncertom koji je ikada održan u Grčkoj.
 
__John__Wayne__
LEGEND
Učlanjen(a)
26.09.2009
Poruka
7.354
Olimpiko di Torino

Torino, Italija
olimpiko_di_torino_stadion_247721540.jpg


  • Konstruisan: 14.05.1933
  • Kapacitet: 27994
  • Dimenzije: 105x68m


Stadion Olimpiko di Torino (do pre 2006. zvao se Stadion Komunale di Torino) je stadion u Torinu, Italiji. Gradio se od septembra 1932. do 1933. za FIFA Svetski Kup 1934. To je bio prvi Svetski Kup održan u Italiji i mogao je da primi 65.000 gledalaca. Prvobitno se zvao Stadion Musolini, po Beneditu Musoliniju. Po završetku II Svetskog rata, preimenovan je u Stadion Komunale.
Dugi niz godina je bio domaći teren Juventusa i Torino Kalča pre nego što se Stadion Dele Alpi otvorio 1990. Služio je kao glavni stadion za vreme Letnje Univerzijade 1959. godine i 1970. Nekoliko godina je bio napušten, pre nego što je izabran za sedište Olimpijade. Veći deo prvobitne građevine je porušen u toku renoviranja.
Nova verzija stadiona ima 27.994 pokrivenih sedišta. Sam teren nije pokriven. Na njemu su se održale ceremonije povodom otvaranja i zatvaranja Zimske Olimpijade i Paraolimpijade 2006. godine kao Stadion Olimpiko (Olimpijski stadion). Nakon Olimpijskih igara, i nakon dodatnih rekonstrukcija, trebalo je da se nazove Stadion Grande Torino (Veliki Stadion Torina) po igračima Torina koji su poginuli u avionskoj nesreći Superga, 4. Maja 1949. Nazvaće se “Olimpiko” kada F.C. Torino prestane da ga deli sa Juventusom. U stvari, stadion je predviđen da bude domaći teren fudbalskog tima F.C. Torino, a Juventus će ga privremeno koristiti dok se njegov stadion rekonstruiše (Stadion dele Alpi).
 
__John__Wayne__
LEGEND
Učlanjen(a)
26.09.2009
Poruka
7.354
Olimpiko Monumental

Rio Grande do Sul, Brazil
olimpiko_monumental_630124124.jpg


  • Konstruisan: 19.09.1954
  • Kapacitet: 51081
  • Dimenzije: 105x68m


Stadion Olimpiko Monumental, poznat još i kao Stadion Olimpiko, je fudbalski stadion i otvoren je 19. Septembra 1954. godine u Porto Alegre, Rio Grande do Sul, Brazil, sa maksimalnim kapacitetom od 51.081 ljudi. Stadion je u valsništvu Gremio Fudbal Porto Alegrensa.
Istorija stadiona

Stadion je otvoren 19. Septembra 1954. godine sa maksimalnim kapacitetom od 38.000 ljudi. Stadion je obnovljen 1980. godine, a kapacitet je povećan na 85.000 ljudi, međutim nakon 1990. godine kapacitet je smanjen na 51.081 ljudi. Na ovom stadionu je 23. Oktobra 1968. godine, priređeno iznenađenje za igrača Pelea kome je toga dana bio rođendan, i tada su se u jednom trenutku ugasili reflektori, a gledaoci su mu otpevali pesmu Srećan Rođendan (Parabens a Voce).
 
__John__Wayne__
LEGEND
Učlanjen(a)
26.09.2009
Poruka
7.354
Olimpiko - Olimpijski stadion u Rimu

Rim, Italija
stadion_olimpiko_rim_991629779.jpg


  • Konstruisan: 1937
  • Kapacitet: 72698
  • Dimenzije: 105x68m


Stadion Olimpiko je glavni rimski stadion. Stadion koristi italijanska fudbalska reprezentacija, kao i fudbalski klubovi: Lazio i Roma. Otvoren je 1937. godine i nakon zadnjeg renoviranja (2008.), ima kapacitet od 72,700 sedišta. Bio je domaćin 17. Olimpijskih igara 1960. godine, a takođe i domaćin IAAF Svetskog prvenstva u atletici 1987. i Svetskog fudbalskog prvenstva 1990. godine. U Kupu prvaka/UEFA Ligi prvaka bio je domaćin finala 1977., 1984., 1996. i domaćin je i 2009. godine.
Poznate utakmice

* Finale Europskog fudbalskog prvenstva u Italiji 1968. između Italje i Jugoslavije (2:0).
* Finale Kupa Prvaka 1977. između Liverpula i Borusije Monhengladbach (3:1).
* Finale Europskog fudbalskog prvenstva u Italiji 1980. između Nemačke i Belgije (2:1).
* Finale Kupa Prvaka 1984. između Liverpula i Rome (1:1, 4:2 nakon jedanaesteraca).
* Finale Svetskog fudbalskog prvenstva u Italiji 1990. između Zapadne Nemačke i Argentine (1:0).
* Finale UEFA Lige Prvaka 1996. između Juventusa i AFC Ajaxa (1:1, 4:2 nakon jedanaesteraca).
* Finale UEFA Lige prvaka 2009. između Barselone i Mančester Junajteda
 
__John__Wayne__
LEGEND
Učlanjen(a)
26.09.2009
Poruka
7.354
Olimpiko Patria

Sukre, Bolivija
olimpiko_patria_804987645.jpg


  • Konstruisan: 1992
  • Kapacitet: 32000
  • Dimenzije: 105x68m


Stadion Olimpiko Patria je višenamenski stadion u Sukru, Bolivija i najčešće se koristi za fudbalske utakmice. Ovo je domaći teren tima koji igra u Prvoj Diviziji, Kluba Univerzitario i Indepediente Petrolero, a bio je i domaćin takmičenja Kopa Amerika 1997. godine.
Stadion je otvoren 1992. godine i može da primi 32.000 posetilaca.
 
Natrag
Top