- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Karving - umetnost rezbarenja voća i povrća
Karving - umetnost rezbarenja voća i povrća
Lubenice, dinje, jabuke i drugo voće i povrće se uz pomoć drevne tajlandske veštine rezbarenja pretvaraju u umetnička dela i nestvarne dekoracije. Ova veština zove se karving, a kod nas se još uvek mali broj ljudi bavi ovom vrstom ukrašavanja. Šef kuhinje Pavel Hrćan za „Super ženu“ otkriva šta je zapravo karving i odakle potiče.
- Karving je nastao u Aziji odnosno u Kini, pa se proširio na Tajland pre nekih 800 godina. Započet je u četrnaestom veku na jednom kraljevskom festivalu, na kome su se splavovi uređivali od lišća banana i cveća. Godine 1364. jedna od sluškinja kralja Hraruanga Nang Nopamara poželela je da stvori jedinstveni ukras za njen splav, izrezbarila je cvet od povrća, koristeći pravi cvet za uzor i pticu koju je stavila uz cvet. Sa rezbarijama je ukrasila splav koji se isticao od svih drugih splavova. Kralj Hraruang je bio impresioniran izgledom i lepotom rezbarenja, pa je odlučio da svaka žena treba da nauči ovu novu umetnost. Kinezi su na voću i povrću su rezbarili svoje vladare i junake, a Tajlanđani su krenuli da rade cveće i ptice od voća i povrća, otuda je Tajland bio raskrsnica za ovu umetnost, da to dalje krene u svet. Godine 1932. na Tajlandu se karving uvodi u osnovne škole, gde učenici od jedanaeste godine pa nadalje izučavaju ovu tehniku - Karving Art. Sredinom dvdesetih godina ova tehnika je preneta i na ostale kontinente i počela ekspanzivno da se razvija. Kod nas je Karving Art prvi prezentovao karving majstor Tanis Imširović, prvi put na Belom Dvoru, objašnjava Pavel Hrćan.
Kako ste počeli da se bavite kulinarstvom? A kako konkretno karvingom?
- Kulinarstvo mi je posao, po profesiji sam šef kuhinje u "Merkator centru" u Novom Sadu, a karvingom se bavim već više od četri godine. Imao sam par izložbi, dobio sam i priznanja......
Da li su za ovakve dekoracije potrebne samo vešte ruke ili i znanje iz matematike, fizike...?
- Za ovu vrstu dekoracije potrebne su ideja, mašta, smirenost, talenat, pribor (thai nožić) i poznavanje umetnosti, matematike (geometrija) fizike i hemije, kaže Pavel.
Umetnici koriste čitav niz alata za rezbarenje, uključujući veoma oštre noževe sa duplim sečivom, noževe sa zaobljenim sečivom, dleta i sekače za kolače. Kao i običnim vajarima, tako je i njima potrebno strpljenje, velika koncentracija i mirne ruke što potvrđuje i Pavel Hrćan.
A koliko je kod nas zastupljena ova vrsta dekoracije hrane?
- Kod nas je karving tek na nekom početku. Nekolicina nas karving majstora (Tanis Imširovic, Darko Berković, Dejan Ilić i ja) trudimo se da održimo, sačuvamo i usavršavamo tajlandsku veštinu rezbarenja u voću i povrću.
Gde može da se uči ova tehnika?
- Ova tehnika kod nas se, nažalost, ne može naučiti, jer ne postoji ni jedna škola, a ni kurs za Karving Art.
Za kraj, posavetujte naše domaćice od čega da počnu, ako reše da se bave dekoracijom voća i povrća i šta bi mogle da uvežbavaju?
- Savet nas je da naše domaćice i budući mladi kuvari uz malo mašte i kreativnosti vežbaju na voću i povrću kako bi napravili lepu dekoraciju, a to je bundeva, krastavac, šargarepa, tikvice, rotkva, praziluk, koren anisa, dinja, jabuka, lubenica...
Dekorisanje svežeg voća i povrća nije toliko komplikovano kako se na prvi pogled čini. Da bi se započelo sa umetnosti rezbarenja povrća i voća, nisu potrebne alatke koji inače koriste napredni “vajari povrća”. Jedan oštar nož je sasvim dovoljan za početak da bi se napravila solidna kreacija.
Svrha ovako izrezbarenog voća i povrća je da se hrana učini privlačnijom i da bolje otvara apetit. Domaćini na Tajlandu dočekuju svoje goste sa pažljivo oljuštenom, razvrstanom i hranom ponekad isečenom u komade koja se može lako pojesti. Gosti, koje dočeka ovakva dobrodošlica, osećaju se počastvovano i veoma cene domaćinov trud.
Izvor: B92/Superžena
Karving - umetnost rezbarenja voća i povrća
Lubenice, dinje, jabuke i drugo voće i povrće se uz pomoć drevne tajlandske veštine rezbarenja pretvaraju u umetnička dela i nestvarne dekoracije. Ova veština zove se karving, a kod nas se još uvek mali broj ljudi bavi ovom vrstom ukrašavanja. Šef kuhinje Pavel Hrćan za „Super ženu“ otkriva šta je zapravo karving i odakle potiče.
- Karving je nastao u Aziji odnosno u Kini, pa se proširio na Tajland pre nekih 800 godina. Započet je u četrnaestom veku na jednom kraljevskom festivalu, na kome su se splavovi uređivali od lišća banana i cveća. Godine 1364. jedna od sluškinja kralja Hraruanga Nang Nopamara poželela je da stvori jedinstveni ukras za njen splav, izrezbarila je cvet od povrća, koristeći pravi cvet za uzor i pticu koju je stavila uz cvet. Sa rezbarijama je ukrasila splav koji se isticao od svih drugih splavova. Kralj Hraruang je bio impresioniran izgledom i lepotom rezbarenja, pa je odlučio da svaka žena treba da nauči ovu novu umetnost. Kinezi su na voću i povrću su rezbarili svoje vladare i junake, a Tajlanđani su krenuli da rade cveće i ptice od voća i povrća, otuda je Tajland bio raskrsnica za ovu umetnost, da to dalje krene u svet. Godine 1932. na Tajlandu se karving uvodi u osnovne škole, gde učenici od jedanaeste godine pa nadalje izučavaju ovu tehniku - Karving Art. Sredinom dvdesetih godina ova tehnika je preneta i na ostale kontinente i počela ekspanzivno da se razvija. Kod nas je Karving Art prvi prezentovao karving majstor Tanis Imširović, prvi put na Belom Dvoru, objašnjava Pavel Hrćan.
Kako ste počeli da se bavite kulinarstvom? A kako konkretno karvingom?
- Kulinarstvo mi je posao, po profesiji sam šef kuhinje u "Merkator centru" u Novom Sadu, a karvingom se bavim već više od četri godine. Imao sam par izložbi, dobio sam i priznanja......
Da li su za ovakve dekoracije potrebne samo vešte ruke ili i znanje iz matematike, fizike...?
- Za ovu vrstu dekoracije potrebne su ideja, mašta, smirenost, talenat, pribor (thai nožić) i poznavanje umetnosti, matematike (geometrija) fizike i hemije, kaže Pavel.
Umetnici koriste čitav niz alata za rezbarenje, uključujući veoma oštre noževe sa duplim sečivom, noževe sa zaobljenim sečivom, dleta i sekače za kolače. Kao i običnim vajarima, tako je i njima potrebno strpljenje, velika koncentracija i mirne ruke što potvrđuje i Pavel Hrćan.
A koliko je kod nas zastupljena ova vrsta dekoracije hrane?
- Kod nas je karving tek na nekom početku. Nekolicina nas karving majstora (Tanis Imširovic, Darko Berković, Dejan Ilić i ja) trudimo se da održimo, sačuvamo i usavršavamo tajlandsku veštinu rezbarenja u voću i povrću.
Gde može da se uči ova tehnika?
- Ova tehnika kod nas se, nažalost, ne može naučiti, jer ne postoji ni jedna škola, a ni kurs za Karving Art.
Za kraj, posavetujte naše domaćice od čega da počnu, ako reše da se bave dekoracijom voća i povrća i šta bi mogle da uvežbavaju?
- Savet nas je da naše domaćice i budući mladi kuvari uz malo mašte i kreativnosti vežbaju na voću i povrću kako bi napravili lepu dekoraciju, a to je bundeva, krastavac, šargarepa, tikvice, rotkva, praziluk, koren anisa, dinja, jabuka, lubenica...
Dekorisanje svežeg voća i povrća nije toliko komplikovano kako se na prvi pogled čini. Da bi se započelo sa umetnosti rezbarenja povrća i voća, nisu potrebne alatke koji inače koriste napredni “vajari povrća”. Jedan oštar nož je sasvim dovoljan za početak da bi se napravila solidna kreacija.
Svrha ovako izrezbarenog voća i povrća je da se hrana učini privlačnijom i da bolje otvara apetit. Domaćini na Tajlandu dočekuju svoje goste sa pažljivo oljuštenom, razvrstanom i hranom ponekad isečenom u komade koja se može lako pojesti. Gosti, koje dočeka ovakva dobrodošlica, osećaju se počastvovano i veoma cene domaćinov trud.
Izvor: B92/Superžena
