Partizan - 90 minuta u koje staje sezona
Partizan - 90 minuta u koje staje sezona
26. avgust 2009.
Ništa osim ove šanse ne ostaje crno - belima. Fudbaleri u koje su svi prestali da veruju, trener koji je razapet i predstavlja samo kolateralnu štetu u sukobu viših interesa i uprava kojoj ne uspeva da glumi jedinstvo, svi gledaju u 90 minuta u Slovačkoj.
Partizanu je ostala još samo jedna karta, poslednje izvlačenje nakon koga će, ako ne bude dobitno, čitava sezona dobiti epitet promašene. I ma šta pričali čelnici kluba, i ma kako se javljali dežurni optimisti da ukažu na onu otrcanu frazu da život teče dalje, jednostavno sve staje u 90 minuta u Slovačkoj.
Konstatovali smo da je Liga Šampiona bila daleko, čak mnogo dalje nego prethodnih godina kada su neka mnogo jača imena i timovi od kojih nije sramota pokleknuti gostovali u Humskoj.
Partizan je među onim najboljima otpao pre poslednjeg sita, ostala mu je Liga Evrope. Put vodi preko evropske periferije kakva je Slovačka, ali u svoj svojoj samozaljubljenosti, mi zaboravljamo da ni naš klupski fudbal nije baš rasksrsnica važnih puteva.
Podeljena uprava kojoj slabo ide glumljenje jedinstva, razapeti trener i igrači preko čijih se leđa obično sve slomi, moraju da pobede sebe. Nikako skromni slovački tim koji je i pored raštimovanih crno – belih delovao bolji nego što stvarno jeste.
Između Partizana i izgubljene godine više nema ničega osim ovih 90 minuta. Ako se prođe, verovatno će iz kluba uslediti onaj bezrazložna trijumfalna oholost i stil „svi nam odmažu, ali mi smo sami i najjači“, ako Partizan bude eliminisan, krivca će naći u drugome.
Plasman u Ligu Evrope možda neće izlečiti zavađene sujete u upravi, možda neće spasiti klupu Slaviše Jokanovića, možda neće ni zakrpiti rupu u klupskoj kasi, ali jednu stvar bi spasao, moral igrača u koje su svi prestali da veruju.
I to je nešto, da ne pričamo samo o novim evropskim utakmicama, u kojima će se izmeriti snaga tima. Partizanovi fudbaleri igraju za sebe i samopouzdanje, ovih 90 minuta pratiće ih verovatno kroz život kao potvrda, da su ili uspeli da napipaju put u mraku u kome ih je klub ostavio, ili da su saučesnici u slomu iluzije da se vredi više od smešne lige, žalosnih protivnika i olinjalih sportskih radnika što bi sad da se sakriju pod skute Radomira Antića i reprezentacije.
Teško je kada zavisite od jedne šanse, ali to je sve što Partizan ima u ovom trenutku.