Lav Kup finale: Zvezda obavila pola posla u Humskoj!
Posle dve godine posta trofej se uselio u vitrine „Marakane“! Crvena zvezda je, ubedljivom pobedom nad Vojvodinom, rezultatom 3:0 na stadionu Partizana, osvojila pehar namenjen najboljoj ekipi u kup takmičenju, 23. put u klupskoj istoriji, i istovremeno napravila idealnu uvertiru za „večiti derbi“ – meč sezone protiv Partizana, na istom mestu tri dana kasnije.
Crveno-beli, u sredu uveče plavi, nadigrali su Novosađane i ponovo im, kao i pre tri godine, oteli ispred nosa trofej na koji će „lale“ morati da sačekaju barem do naredne sezone, a na koji, uzgred, čekaju još od osnivanja. Strelci za ekipu Ratka Dostanića bili su Aleksandar Jevtić u prvom, Kadu i Trifunović u drugom poluvremenu.
Vojvodina, sa druge strane, nije bila ni bleda senka tima koji je ne tako davno demonstrirao moć u duelu sa Partizanom, u prethodnoj fazi Lav kupa. Jer, Novosađani, sem „zicera“ Dragana Mrđe u ranoj fazi utakmice nisu stvorili previše šansi iz kojih su mogli da prete Saši Stamenkoviću. I kada jesu, golman Zvezde „skidao“ je udarce koji su dolazili uglavnom sa noge Dragana Mrđe. Zvezda je igrala mudro, koristila je svaku priliku da zada udarac rivalu, a to je prvi učinio raspucani Alaksandar Jevtić, momak koji, kako se sezona bliži kraju, deluje nezaustavljivo. Tri gola je dao Čukaričkom u minulom kolu, a ovim prvim je saigračima i sebi ulio sigurnost koja ih nije napuštala do kraja. Igrali su Lazetić i društvo na krilima raspoloženih delija, koji su, prema očekivanju, bili brojniji od Novosađana.
Zvezda je, nije fraza, bez većih problema zadržala prednost do odlaska na odmor, a u nastavku nije imala milosti prema protivniku. Drugom golu prethodila je akcija koja se može uvrstiti u fudbalske leksikone u rubrici – idealna kontra. Naime, Pavle Ninkov je sa svoje polovine poslao paralelu ka Dejanu Lekiću, ovaj je jednim dodirom - glavom - . spustio do Jevtića koji je hirurški precizno produžio pas na drugu stranu ka Kaduu. Brazilcu, naravno, nije bilo teško da smiri loptu, pogleda u pravcu Brkića, i plasira je u gol.
Iako je posle drugog gola ostalo gotovo pola sata da se igra, bilo je već tada jasno da će se igrači Vojvodine teško oporaviti od šoka. Tako je i bilo. A, kada je Miloš Trifunović, samo šest minuta pošto je ušao u igru, postigao i treći gol, slavlje je moglo da počne...
Bravo majstori tako se igra !