FK Crvena Zvezda

Apsolvent
LEGEND
Učlanjen(a)
03.03.2010
Poruka
1.439
Gledajući kao SD, mi smo vas pretekli. A i u fudbalu ima da vas preteknemo.
 
Apsolvent
LEGEND
Učlanjen(a)
03.03.2010
Poruka
1.439
Dobro, možda ne u evropskim okvirima (a i šire), ali zato u domaćim sigurno.
 
Učlanjen(a)
26.10.2009
Poruka
646
Црвена звезда је најуспешнији фудбалски клуб у Србији по броју освојених шампионата (25)[2] и купова (22)[3].[4] Највећи успех постигнут је 1991. године када осваја Куп европских првака у Барију, Италија и Интерконтинентални куп у Токију, Јапан исте године.Шампионат СФРЈ (18):
1951, 1953, 1956, 1957, 1959, 1960, 1964, 1968, 1969, 1970, 1973, 1977, 1980, 1981, 1984, 1988, 1990, 1991, 1992.
Шампионат СРЈ/Србије и Црне Горе (6):
1995, 2000, 2001, 2004, 2006
Шампионат Србије (1):
2007

  • Национални куп (22)
Куп СФР Југославије (12) :
1948, 1949, 1950, 1958, 1959, 1964, 1968, 1970, 1971, 1982, 1985, 1990.
Куп СР Југославије/Србије и Црне Горе (9):
1993, 1995, 1996, 1997, 1999, 2000, 2002, 2004, 2006
Куп Србије (1):
2006/07,

  • Дупла круна (10):
    1959, 1964, 1968, 1970, 1990, 1995, 2000, 2004, 2006, 2007
[уреди] Међународни


  • Куп европских шампиона (1):
    1991

  • Интерконтинентални куп (1):
    1991

  • Средњеевропски куп (2):
    1958, 1968

Највећи успех Црвене звезде је везан за 1991. када је 29. маја у италијанској луци Бари постала први клуб из Југославије (тадашње СФРЈ) који је освојио наслов првака старог континента.[23]Утакмица је играна на тада новом Стадиону Свети Никола који је изграђен за потребе Светског првенства у фудбалу које је одржано 1990. године.
Након победе над Бајерном из Минхена, тим се у потпуности окренуо утакмици финала коју је Звезда играла против Француског шампиона Олимпика из Марсеја. Екипа је отпутовала у Италију недељу дана пре меча. Ово је омогућило да се тим спреми у миру и тишини.[24] Од саме утакмице се очекивало да ће бити офанзивна зато што је Звезда за дотадашњих 8 утакмица дала 18 голова а Марсеј је постигао 20 голова на истом броју мечева.[24] Међутим тренери оба тима су се одлучили за дефанзивну тактику.
Регуларни део меча завршен је резултатом 0:0. Затим су се играли продужеци где такође није било голова. Потом се приступило пеналима. За Црвену звезду шутирало пет играча и сви су погодили мрежу (Роберт Просинечки, Драгиша Бинић, Миодраг Белодедић, Синиша Михајловић и Дарко Панчев[25]). За француски тим је шутирало четири играча [26] (Мануел Аморос-промашио пенал, Бернар Казони, Жан-Пјер Папен, Карлос Мозер). Црвена звезда је победила са 5:3 после бољег извођења једанестераца.[24] То је значило да је заједно са румунском Стеауом постала једини тим из источне Европе који је до данас освојио ово такмичење.
[уреди] Токио

Црвена звезда је 8. децембра исте године на Националном стадиону у Токију победила чилеански клуб Коло-Коло резултатом 3-0 и постала клупски првак света. Након успеха у Барију тим је напустио значајан број играча (Бинић, Маровић, Просинечки, Шабанаџовић, Стојановић) као и тренер Љупко Петровић. Међутим Црвена звезда је још увек имала завидан играчки кадар. Црвена звезда је друго полувреме играла без Дејана Савићевића који је искључен у 43 минуту. Иако ослабљена, Звезда је забележила убедљиву победу од 3-0. Голове су постигли Владимир Југовић. два (19 и 59 минут) и Дарко Панчев (72 минут).
Црвена звезда је играла у саставу: Милојевић, Радиновић, Најдоски, Стошић, Васиљевић, Југовић, Белодедић, Ратковић, Панчев, Михајловић, Савићевић. Тренер је био Владица Поповић.[27]

Mozda nas i stignete !!!
 
Poslednja izmena od urednika:
Član
Učlanjen(a)
11.02.2010
Poruka
113
Platio mesto u Zvezdi 40.000 evra!

Ono o čemu se decenijama priča po fudbalskim kuloarima, a teško se dokazuje, jeste činjenica da se mesto u timovima najvećih srpskih fudbalskih klubova - papreno plaća!

Redakciju lista Alo! posetila je porodica Nikolić iz Nikšića, 25-godišnji fudbaler Srđan i njegov otac Mirko (56), i tom prilikom su, uz određena dokumenta, iznete teške optužbe za prevaru na račun Vojislava Lalatovića (63), bivšeg sekretara stručnog štaba Crvene zvezde.

Prema rečima Mirka Nikolića, 17. marta 2009, Lalatović je od njega uzeo 40.000 evra kako bi preko veze ubacio njegovog sina, tada prvotimca Voždovca, u prvi tim kluba s „Marakane"! Od tog obećanja je prošlo više od godinu dana, a Mirkov sin Srđan nikada nije obukao dres sa Zvezdinim grbom. Naprotiv, Srđan od tada čeka poziv našeg trofejnog kluba i pauzira.

Sada Mirko želi da utera „pozajmicu" Lalatoviću ali ovaj od njega beži, kako kaže „kao đavo od krsta".

- Priznajem, ispao sam ovca, najveća budala, ali sve to sam uradio kako bih pomogao rođenom detetu. Pa koji otac ne bi želeo da pomogne sinu, pri tom, talentovanom fudbaleru... Znam da će me mnogi sad pljuvati, reći će možda da sam hteo da prekršim zakon, da podmitim Lalatovića kako bi Srđan zaigrao u Zvezdi, ali sam i svestan da se u našem fudbalu samo na ovakav način dobija šansa u velikim klubovima. Uostalom, novac je moj, a ja nisam kriminalac, samo sam brižan otac. Kasno sam shvatio da sam prevaren, ali sam sada spreman da idem do kraja, pa neka i ja snosim posledice. Samo, Lalatović mora da odgovara za ovo - otvoreno će Mirko Nikolić.

Kao i svi oni koji su uradili isto, a Mirko tvrdi da ih ima mnogo i danas u Zvezdi, kontaktirao je tada s Lalatovićem.

- Prodao sam poslovni prostor u Nikšiću i dao sam Lalatoviću tih 40.000 evra. Tada mi je rekao: „Pola ide meni, pola Draganu Džajiću, kada posao bude završen!". Neću da grešim dušu, Džaja tu možda nema nikakve veze, ne bi se on brukao za tako nešto, ali tako mi je rekao Lalatović. Vreme je prolazilo i ništa se nije dešavalo. Kasnije me je Lalatović uveravao kako mom Srđanu sređuje mesto u nekom nemačkom klubu. Dva-tri dana sam ga čekao ispred kuće, želeo sam pare nazad, ali ništa. Konačno, predložio mi je da mi umesto vraćanja para da stan od 81 kvadrat, koji je u vlasništvu njegove majke i nalazi se u Francuskoj ulici, vredan 200.000 evra. Rekoh: „Prodaj ga ti pa mi vrati novac". Posle njegovog insistiranja, pristao sam i na to, ali kada je trebalo da overimo taj papir, on se izgubio, više se ne javlja na telefon. Podneo sam krivičnu prijavu, a sada sve ovo saopštavam kako drugi roditelji ne bi naseli na slične priče - zaključuje Mirko Nikolić.
 
Natrag
Top