Empatija

[sendi]

Ako uzmemo u obzir da je empatija,ne gluma,vec pravo i dubinsko razumevanje tudjih osecanja,kao i poseban nacin pokazivanja naseg razumevanja,tu sposobnost smatram veoma nenadoknadivom kod osoba koje je poseduju a,iskreno,mislim da je malo takvih.Ma koliko se trudili,ne mozemo se identifikovati sa nekom osobom,odnosno problemima koje su zadesile tu osobu,hodati u njenim cipelama...Moze nam biti zao i naravno,ako nam je bliska osoba u pitanju,ne mozemo ostati ravnodusni,ali opet ponavljam,mislim da je veoma malo njih koji poseduju tu osobinu.Recimo,u navedenom primeru,smrt bliske osobe...Da li bih ja bila u pravu kada bih toj osobi,koja je dozivela takav gubitak,rekla:"Znam kako ti je"?

 

[cupka03]

Kada meni neko prica kako je tuzan i da mu se desilo nesta strasno i pocne da place, onda i meni odmah krenu suze. Cak i na tv-eju kada slusam tako nesto meni su oci pune suza. Jednostavno to je jece od mene i suze same krenu. Zato bas ne volim oko sebe da imam tuzne ljude.

 

[sendi]

A mozda je to preterana emotivnost...

 

[cupka03]

A mozda je to preterana emotivnost...

Mozda . Dok sam bila mladja nisam bila takva.

 

[end]

Sebičnost ispred empatije.

 

[besherat]

To bi trebalo da bude osnovno ljudsko osjećanje, tj. saosjećanje sa tegobama drugih, pogotovo nepoznatih ljudi, ali nije tako. Mnogi ljudi u sebi nemaju osjećanje empatije i meni je to jako čudno. Ako ništa drugo, ne znam kako ne pomisle kako bi im bilo da se nađu u takvoj situaciji. Imam empatiju, ali je pokazujem djelima, a ne suzama.

 

[seheresada]

"Postoje i ljudi koji su veoma empatični do drugih, ali koji zaboravljaju na sebe i svoju perspektivu. Pogrešno misle da su odgovorni za tuđa osećanja i stalno pokušavaju da druge usreće. Oni treba da ponovo nauče da su i oni važni, da su važne njihove želje i druge emocije i da u konflikte ulaze bez osećanja krivice. Njih treba podsetiti da treba da se užive u same sebe."

ja imam ovaj problem...previše doživljavam tuđe probleme i poistovećujem se...i zaboravljam na sebe..kako to rešiti..naučiti..

 

[Overlord]

Da nema empatije, ne bi bilo ni onih Psy-Vampira što sisaju praanu. Izumrli bi. :girl_werewolf:

Dakle, biti saosećajan sa drugima, biti empatičan, biti empata, kako god... po meni - not good. Zapravo, mnogi vide dobre prijatelje u takvim osobama koje saosećaju sa drugima. Međutim, koliko se ti ljudi koji pričaju tužne priče i traže kutak utehe, kasnije zaista osvrću ili sekiraju za svoju publiku?

Think about it.

 

[Nuala]

Najjače empatiziramo sa najbližima i u onim situacijama koje su slične onima kroz koje smo mi prošli.
Heinrich Heine je to lijepo rekao: "Samo nam srodna bol izmami suzu, i svatko zapravo i plače zbog sebe."

Da li bih ja bila u pravu kada bih toj osobi,koja je dozivela takav gubitak,rekla:"Znam kako ti je"?

Ovo je zapravo jedna od najlošijih stvari koje se mogu reći. Čak i da je netko doživio istu stvar kao i druga osoba, nikada ne može znati kako joj je.

 

[sendi]

Koliko smo empatični?

Koliko smo empatični?

Empatija znači da smo sposobni da „uskočimo“ u nečiju kožu, ali i da izađemo iz nje. Ipak, šta se dešava kada kada taj boravak treba da nam omogući uvid u njihovo iskustvo, osećanja i njihov pogled na svet.

​

Prema nekim istraživanjima studenti su manje saosećajni u odnosu na starije generacije jer višak testosterona umanjuje njihovu sposobnost da razumeju druge. Neki naučnici pak veruju da je empatija uzrok zevanja.

Ipak, pitanje ko je više saosećajan nije ključno. Takođe, ne može se gledati iz perspektive da li smo skloni empatiji, već da li možemo da je prepoznamo kod sebe i da li možemo da reflektujemo ta osećanja?

Za tako nešto postoje tehnike koje nam mogu omogućiti da iskusimo osećanja drugih.

Kako iskusiti empatiju?

To može biti trik koji sami svom umu možemo postaviti. Naime, treba svest u potpunosti fokusirati na misao „kako bi to izgledalo da sam upravo ta druga osoba“. Tako smo na trenutak zašli u kognitivno i emotivno područje, da bi se opet vratili u realnost.

Na običnom primeru to bi izgledalo ovako:

Pozvali ste banku kako bi razrešili misteriju zašto na vašem računu nema onoliko novca koliko ste mislili da bi trebalo da bude. Iako ste iznervirani situacijom, morate na neki način kontrolisati bes. Ovo je trenutak kada možete da testirate svoju empatiju i upravljate svojim osećanjima.

Pomislite samo kako bi se vi osećali da ste na mestu zaposlenog. Pokušajte da zamislite svet druge osobe. U ovom slučaju, možemo zamisliti da razgovaramo sa osobom koja sedi iza stakla nekog šaltera, te da su joj po ceo dan oči uprte u kompjuter. Možda je u pitanju neko sa malom platom, samohrani roditelj, ili možda student koji radi kako bi platio školarinu.

Pomislite samo kako izgleda kada svoje radno vreme provodite u kontaktu sa ljutim i nervoznim klijentima, koji ne samo što viču na vas, već vas nazivaju i raznim imenima, a vi ne smete da odgovarate kako ne bi izgubili posao.

Šta nas vežba može naučiti?

Dok uvežbavamo empatiju možemo doći do zaključka da ukoliko uz poštovanje i ljubaznost izlažemo naš problem, i sa druge strane se javlja olakšanje i zahvalnost. Možda će na taj način operater biti više motivisan da vam pomogne da rešite svoje probleme. Zaista, samo u nama samima može biti pravo obeležje empatije.

Moć iskrene empatije je da nam pomogne da osetimo tuđe emocije, ali i da baci svetlo na one aspekte njihovog života koji nam na prvi pogled nisu vidljivi.

Kada bi trebalo da koristimo empatiju?

Kada naučimo da koristimo empatiju, možemo je primeniti u bezbroj situacija. Evo nekoliko scenarija:

1. Kada god imamo potrebu da nekoga bolje razumemo.

2. Kada se sa nekim bezrazložno raspravljamo.

3. U situacijama kada sa voljenom osobom niste na istoj „talasnoj dužini“.

4. Kada imamo potrebu da obuzdamo svoj temperament i upravljamo emocijama.

5. Kada otkrijemo kako se žaliti, ali da ima efekta.

Kod nekih ljudi empatija je više izražena. Ipak, ako samo na tren zamislimo kako je drugima, možda će nam to pomoći da ostvarimo mnogo dublji kontakt sa svojim okruženjem.

B92