Šta je novo?

Duško Radović

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.731
КАДА ПИСАЦ

1_zpse529e153.jpg


2_zpsb382e016.jpg


Jа сам у школи врло погрешно књижевно васпитан. Слично онако као што се деца и данас у школи васпитавају. Не ваља учити децу да фразирају и лажу у писменим задацима. И ја сам надобијао много петица за лажи и фразе и мислим да је то велика грехота и верујем да би тај однос и вредновање онога што деца поседују могло бити и другачије. Штета је што то ни данас није другачије. Те петице и све то је створило у мени неки однос па сам почео да кокетирам с литературом као дечак од тринаест, четрнаест година. Силне похвале да сам писац, да ћу бити писац, да сјајно пишем, у ствари заснивале су се на мојој вештини да лажем и фразирам а не на аутентичном и поетском мишљењу и изражавању. Када сам изашао из школе и покушао да пишем, на моју срећу, схватио сам каква је то лаж! Много година ми је требало да се те лажи ослободим. У тој борби против лажи можда се створио неки мој стил, нека мала иронија и према писању и према животу.
Мислим да је оно основно што сам успео да урадим у животу тај отпор према фразама, лажи, сентименталности, према наглашеној осећајности, дескриптивности – све оно што сам ја као дете радио, а што ми се на крају морало смучити. У борби против сопствених слабости изградио сам тај мало ироничан и ослобођени стил и тако је то ваљда и почело.

Страшно ме нервирају писци који говоре у првом лицу једнине, који умеју само да причају о својим ужасима и страхотама... На моју жалост, ја познајем многе писце и знам да је то демагогија и да то нема везе. И сада, из неког поштења и сопствене скромности максимално се уздржавам од тога да се правим паметан и важан, да подижем глас, да подмећем нека сумњива осећања.

Мислим да је основно питање литературе нека врста искрености у њој. Треба свако да буде свој онолико колико може бити... и аутентичан и оригиналан. У литератури има већ довољно фолирања и лажног представљања. Некако би било лепо убедити младе људе да не пишу, али они на то тешко пристају. Ја сам се вероватно великом броју људи замерио зато што нисам пристајао на оно што они раде, борећи се за неки квалитет, неки ниво. Ја сам на много места био уредник и тај који је одлучивао и био сам веома строг уредник. Мора постојати нека одговорност према ономе што се ради. То сматрам веома важним. То је исто тако важно као и аутентичан сопствени глас, различит од других.

3_zps22b10271.jpg


Ја сам, на пример, толико деформисан да више не могу ни писмо да напишем, а литература би требало да буде толико искрена и једноставна колико једно обично писмо мајци или другу. Е, људи када почну да пишу онда забораве како се пишу писма, шта значи бити једноставан и искрен, непретенциозан. Али, вероватно сваки млад човек тражи неки посебан одговор. Свакоме понаособ треба дати одговор на њега. Може се рећи: бити образован, начитан. Али то су општа места! Писац мора сам себе да открије, самом себи.

Мислим да има писаца, не међу најбољима, који до краја живота нису открили себе и своје праве могућности. То је један свечани тренутак када писац открије себе.

Ја сам писао песме. И најзад ми се у једном тренутку открило да је то оно што ја треба да пишем. То је за мене било право откриће, као откриће електричне енергије. Мислим да је критичан тренутак у биографији једног могућег писца тренутак када први пут чује свој глас. То је судбоносно за његов даљи развој. Налазимо се под страховитом продукцијом добрих писаца и све што је млад писац до тренутка откровења свог гласа створио, само је опонашање. Наравно и тај глас мора личити на некога ко већ постоји, јер нисмо толико различити.

Судбоносно је да не буде под великим притиском онога што прочита, чује, него да се некако докопа сопственог гласа. Да не буде мали, него да је самосвојан. То је најдрагоценија ствар коју један писац може да има. Мора да буде стрпљив. Опасно је трговати у тој књижевној чаршији, нудити се, удварати се другима, пристајати на корумпирање.
-------------------------------------------

СВИ ГА ПОМАЛО СВОЈАТАМО

Иако му је име Душан, овог великана речи углавном сви зову Душко, зато што звучи присније. Кад причају о Душку Радовићу, многи чак говоре „чика Душко”, што није случајно јер је он, на много различитих начина, додирнуо све наше животе. Овог 16. августа обележена је тридесетогодишњица Радовићеве смрти (рођен је 29. новембра 1922).
Душко Радовић био је главни уредник „Пионирских новина”, уредник програма за децу Радио Београда, уредник листа „Полетарац”, новинар „Борбе”, уредник на телевизији „Студио Б”. Осим небројено написаних песама, прича, игроказа намењених деци, његов глас, којим је будио Београђане с „Београде, добро јутро” остаће вечито наслеђе наше престонице.
----------------------
Људи су полудели и изгубили стрпљење. Не могу да прочитају у новинама име својих вршњака, не могу то да поднесу, било чији успех их рањава. Мислим да неко ко на далеке стазе нешто спрема мора да буде страшно стрпљив, и толерантан. Ко болује од туђих успеха тај више нема мира.

Илустровао: Добросав Боб Живковић
Извор: Политикин Забавник
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.731
Život je lep! Mnogo lepši nego što ste zaslužili! Uživajte u životu, kad ste već imali sreće da se rodite! Tako ste slučajno i lako došli do života, a toliko ste mu pronašli mana! Ko ume da se raduje - ima čemu da se raduje! A ko ume da pati - često pati i bez razloga! Ako vas novac opseda, ako patite zbog toga sto niste bogati, izračunajte i sami: koliko miliona dolara vredi samo jedno vaše oko! Sram vas bilo! Strašno ste glupi i nezahvalni! Nemojte mi samo pričati o tome - šta ste sve zaslužili a niste dobili. Jer ću vam ja lako pronaći - šta ste sve dobili a niste zaslužili! Živite i uživajte, kad već niko ne pravi pitanje od toga!
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.731
Izložba "Bio jednom jedan laf" u Biblioteci grada Beograda

Izložbu "Bio jednom jedan laf" , povodom 30-godišnjice smrti Duška Radovića, biće orvorena u sredu 13. novembra u Biblioteci grada Beograda. Izložbu će otvoriti pesnik Matija Bećković i direktorka biblioteke Jasmina Ninkov a ekstove iz "Ženskih razgovora" govoriće Milena Dravić.

1_zps62948ebc.jpg

Duško Radović


Izložba Biblioteke grada Beograda Bio jednom jedan laf – posvećena je životu i stvaralaštvu Duška Radovića, a upriličena povodom obeležavanja 30 godina od piščeve smrti. Autori izložbe su Olga Krasić Marjanović, Violeta Đorđević i Sara Ivković Marković.

Na 30 različitih plakata zabeleženi su najvažniji momenti u životu i stvaralaštvu Duška Radovića: detinjstvo u Nišu i Subotici, dolazak u Beograd i početak rada u Pionirskim novinama, uređivanje programa za decu Radio Beograda i kultna drama Kapetan Džon Piplfoks, uređivanje programa na TV Beograd – serije Na slovo na slovo i Laku noć deco, TV serija Ženski razgovori, rad na časopisu Poletarac, uređivanje na Studiju B...


Izložbom se predstavlja sveukupan Radovićev književni opus, i za decu i za odrasle, apostrofiraju se najznačajnije pesme i zbirke koje su bile prekretnica u stvaralaštvu za decu, navode se autopoetički izvodi iz Radovićevih intervjua i njegovi čuveni aforizmi...


Izložbom je, uz pomoć bogate porodične dokumentacije, kao i dokumentacije RTS-a i Pozorišta na Terazijama, oslikan i piščev intimni život – porodični krug, prijateljstva, strasna ljubav prema fudbalu...

(Blic Online)
 
Top