Duško Radović

[Marko 75]

Duško Radović
(1922-1984)​

Rođen je 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik "Pionirskih novina", urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe" i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 1984. godine u Beogradu.
Poznatija dela: Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra; Poštovana deco (1954), pesme; Smešne reči (1961), pesme; Pričam ti priču (1963), pesme i priče; Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija; Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema; Vukova azbuka (1971), pesme; Zoološki vrt (1972), pesme; Beograde, dobro jutro (1977), aforizmi; Beograde, dobro jutro (1981),aforizmi; Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige; Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi.
Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen.

 

[Marko 75]

Kada bi smo znali dokle ćemo živeti, drukčije bi smo i živeli i radili.

Molimo pametne i poštene da čuvaju zdravlje i ne gube nadu.
Za svaki slučaj.
Ako nam niko drugi ne pomogne.

Uvek je bolje tamo nego ovde i uvek je lepše ono nego ovo.
Nemamo sreće sa onim što imamo i što jesmo.
Našu sreću uživaju drugi a da to možda i ne znaju.

 

[Marko 75]

Zenski razgovori

- Znam ja to. Svaka zena bi htela onako zivot, ceo, iz jednog komada. Kada pocne da tera, da se ne prekida do kraja. To je, dabome, lepo, ako je neko te srece. A ako nije te srece – sta ce, neka ga krpi iz parcica, deo po deo, kako joj dodje.
Ceo moj zivot je iz nekih zakrpa. Sve nesto na kratko, na sitno i pomalo. To nije ono ali sta mogu, neki zivot ipak jeste. Godine prodju i svaka zena skrpi neki zivot. Ima tu svacega ali ima i lepih komada.
Sta da radimo? Mi zelimo i sanjamo jedno, a zivot nam donese drugo. Mi hocemo s jednim covekom ali taj ode, ode ili umre, svejedno. I tu se taj komad zivota prekine i zavrsi. Onda nam ne ostaje nista drugo nego da ga krpimo. Da nadjemo negde jos neko parce, pa jos jedno i tako... Savovi se poznaju, to vise nije jedan komad, nije iscela... Boze moj!
Malo je zivota bez savova i zakrpa. Ne moze. Covek je proklet. Hteo bi i dugo da zivi i da mu bude lepo. E, to je malo teze. Ne moze. Moze dugo ali iz parcica. Pogledajte svako od nas nosi poneku zakrpu, svakome se primeti gde je sav. Nekome na licu, nekome u ocima, nekome u glasu...
Svi smo mi krpljeni i sastavljeni iz mnogo delova. Mi vise volimo zivot nego zi

 

[Marko 75]

Plavi zec

Tri sam zemlje prelazio,
Itri gore pregazio,
I tri mora preplovio –
Dok ga nisam ulovio
Plavog zeca,
cudnog zeca,
jedinog na svetu!
Ovaj zec
zna da svira,
ovaj zec
zna da plete,
ovaj zec
rucak kuva,
ovaj zec
kucu mete.
Ovaj zec
presti ume,
ovaj zec
zeti ume,
ovaj zec
siti, piti,
i francuski govoriti
- sve razume!
Plavi zec,
Cudni zec,
Jedini na svetu!
Ja ga htedoh vama dati
da vas mije,
da vam sije,
da vam kroji,
da vam broji,
da vam plete,
da vam mete,
da vam kuva,
da vas cuva,
da vam peva,
slike sara,
i francuski razgovara
Plavi zec,
Cudni zec,
Jedini na svetu!
Stavih zeca u torbak
pa pozurih svojoj kuci
Al' kad bismo ispred kuce
stade zecic da sapuce
- Pusti me, lovce,
hrabri lovce,
da ocesljam kosu,
da umijem lice,
da isecem nokte,
da ispravim stas,
da udesim glas.
Nek vide deca
plavog zeca
cudnog zeca
jedinog na svetu!
Pustih zeca is torbaka
al' se zec neoeslja
al' se zec ne umi
nit isece nokte
nit ispravi stas
nit dotera glas.
Vec pobeze, oj nesreco,
Na kraj sveta, oj nevoljo!
Plavi zec,
cudni zec,
jedini na svetu!

 

[Marko 75]

Mali zivot

Dok neko pije
– ja pijuckam
Dok neko grize
– ja samo grickam
Dok neko glone
– ja samo glockam
Dok neko bode
– ja samo bockam
Dok neko peva
– ja pevuckam
Dok neko drema
– ja dremuckam
Dok neko radi
– ja raduckam
I tako malo, sitno zivuckam

 

[Marko 75]

Zdravica


Sve sto raste htelo bi da raste.
– Neka raste, i treba da raste!
Sve sto cveta htelo bi da cveta.
– Neka cveta, i treba da cveta!
Neka gleda sve što ima oko,
svako krilo nek leti visoko!
Leteti, leteti, lepo je leteti!
Ziveti, ziveti, lepo je ziveti!
Sve sto leti htelo bi da leti...
– Neka leti, i treba da leti!
Sve sto peva htelo bi da peva...
– Neka peva, i treba da peva!
Neka skace sve sto ima nogu,
neka trce svi koji to mogu!
Skakati, skakati, lepo je skakati!
Ziveti, ziveti, lepo je ziveti!
Sve sto trci htelo bi da trci.
– Neka trci, i treba da trci!
Sve sto kljuca htelo bi da kljuca.
– Neka kljuca, i treba da kljuca!
Neka peva sve što ima glas,
niko lepse, vedrije od nas.
Pevati, pevati, lepo je pevati!
Ziveti, ziveti, lepo je ziveti!
Ziveli!

 

[Marko 75]

Dobro jutro, Beograde

S one strane vam je sve sto je bilo, ceo vas zivot, od rodjenja do ovog jutra.
S ove strane vam je ono sto ce tek biti, od ovog jutra na dalje.
Vreme prolazi i pretace zivot i slatko vino uspomena.
Dan je okrugao kao Zemlja.
Iznenadicete se kada na kraju danasnjeg puta ugledate krevet iz koga ste jutros krenuli ili tek treba da krenete.
Dan se budi, ali se leto lagano gasi. Pre nego sto ponovo legnemo, moracemo ustati.
Takav je red. Sunce i hoce i nece, ali mi moramo.
Ono sto ste sanjali bio je san. A ovo je sada java - lepi, blagi, vedri, topli, suncani dan. Danas bi vam moglo biti lepo i dobro. Ako hocete. Ako necete - daleko vam lepa kuca. Na Petlovom brdu ili jos dalje.
Kolekcionari dana i godina ne prave pitanje. Samo neka je dan i neka je zivot.
Jutros u gradskom saobracaju svi imaju sitninu. Nije strasno, moze i sa sitninom dok nas greje ovaj nebeski dukat.
Deca spavaju, a roditelji sapucu, dogovaraju se kako da ih vaspitavaju, da sve bude fino i kulturno i da ima efekta. A jedno zlato mamino sinoc je zaspalo sa cigaretom i progorelo jorgan. A jedna sreca mamina zaglavila je negde nocas i zaspala, kako je usla u kucu, ispod civiluka u antreu. A jednog pileta maminog jos nema...
Ne sekirajte se jer to skodi zdravlju. A ako vec ne mozete, nemojte se bar sekirati zbog toga sto ne mozete da se ne sekirate, jer je to onda jos gore.
Neki su budni bukvalno i odavno i ti vec uveliko rade.
Jos spavaju samo oni koji su budni u jednom, kako da kazemo, sirem ili visem smislu.
Ako zelite da budete i ostanete posteni, birajte posao na kome je moguce biti posten.
Sava i Dunav i ovog jutra dolaze i prolaze, a mi ne znamo sta da im radimo.
Dva niska stepena jutrosnje temperature kosava raznosi brzinom od osam i vise metara u sekundi i rasporedjuje po nogama, ledjima i glavi stanovnika Beograda.
Ima ljudi skromnih.
Kad se ujutru probude, kad shvate da su jos zivi, da jos uvek slusaju, gledaju i misle, prva recenica im je: Neverovatno! Takvim ljudima uvek slobodno mozete reci koji je dan i datum, ne prave pitanje, obraduju se svakom.

 

[Marko 75]

Beograde, dobro jutro

Ovaj utorak ocigledno nije video neke druge dane kad moze sebi dozvoliti da ovako izgleda. To nema smisla. Znaju koliko volimo da zivimo i podmecu nam neke dane koji nigde ne bi prosli sem kod nas.
Danas ce neradnici ponovo moliti radnike da povecaju produktivnost rada. Ne moze se vise ne raditi na ovom nivou produktivnosti.
Jednome od naših nesrećnih sugrađana nije, najpre, valjao PE KA BE. Zatim se žalio na PE TE TE. Pa mu se pokvario U KA TE. Kad su ga pregledali, utvrdili su da mu nije u redu ni E KA GE.
Neka su nam lekari živi i zdravi! Da nije njih, mnogi od nas ne bi imali pred kim da se skinu, niti bi imao ko da nas pipne.
Subota je dan kad se kupaju muževi koji vole svoje žene. Ko se kupa i preko nedelje, obratite pažnju.
Ko ne zna šta mu je, neka pogleda gde mu je. Pa ako ga ne nađe - to mu je!
Evo nam još jednog jutra i dana. Počnimo život ispočetka! Prvo nađimo nekoga ko će nam za sve biti kriv. Njega svi imaju, bez njega se ne može.
Drugarice, videli smo mnoge muške psihijatre. Nemamo utisak da bi mogli da vam pomognu. Bolničari izgledaju mnogo ubedljivije.
Lekari su vam pomogli da ostanete u životu. Ali u onom istom životu, što i nije neka velika pomoć.
Pokloni su retki i jeftini. Sve drugo je podmićivanje.

 

[zjovan29]

Da li je ljubav bolest?


Da li je ljubav bolest? Jeste, al’ neprelazna. Možete nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga nećete zaraziti ljubavlju.
Mnoge žene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga. Svi se prave da su već voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu.
Budni su oni koji vole, još spavaju oni koji su voljeni.
Juče je neko našao ono što nije tražio. Ono sto je on tražio našao je neko drugi.
Muž je ime za onoga koji vas je nekad voleo. Žena je ime za onu koja je volela nekog drugog, a udala se za vas.
Ako možete nemojte voleti one koji vas ne vole. Ako to ne možete, volite ih samo malo. Ako ni to ne možete, volite ih mnogo ali kratko.
Neko je prevario onu koju voli sa onom sa kojom živi.
Lako je voleti one koji vas ne vole. Pokušajte jednom da volite one koji vas vole.
Nemojte nikoga toliko voleti da vas on zbog toga ne voli.
Ko je bio voljen, zaboravio je. Uspomene imaju samo oni koji su voleli.
Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.
Jutros je jedan mladić u tramvaju izgubio pamet. Molimo malu, pegavu plavušu da je vrati. Posle je mogu i zajedno koristiti.
Duško Radović

 

[Sania Valiant]

"Zaljubljenici žive u bolesnom nagonu mašte i potpunoj razuzdanosti nerava" - Jovan Dučić.
Verovatno je u pravu, ne znam.
Mislim da jeste.