Kljucno pitanje ljudskog postojanja koje muci razlicite profile ljudi od naucnika do laika je "Da li postoji Bog"
O ovome postoje razlicita oprecna misljenja i diskusije izmedju onih koji Bozje postojanje prihvataju - i onih koji ga negiraju.
Sledeci tekst upucuje da je Bozje postojanje jedina moguca realnost u kojoj se ostvaruje i sam smisao ljudskog postojanja.
Da li Bog postoji?
Svemir… Ogromno i nemerljivo crno prostranstvo ispunjeno nebeskim telima, zvezdama, planetama, galaksijama, i ostalim još uvek nam nepoznatim stvarima. Kako je nastao svemir? Da li postoji Arhitekta, tamo negde? Da li je Bog „prvi uzrok“? I zato postavljamo filozofsko pitanje
a li Bog postoji?
Odgovor na ovo osnovno pitanje je preduslov za odgovor na druga velika pitanja života:Odakle potičemo? Zašto smo ovde? Koja je naša svrha? Da li imamo bilo kakvu suštinsku vrednost? Šta se dešava nakon što umremo? I zato je pitanje postojanja Boga ključno i od suštinske važnosti.
Pre nego što odgovorimo na ovo pitanje „Da li Bog postoji?“ trebalo bi prvo da razmislimo o našim filozofskim predubeđenjima. Ako sam ja, na primer, posvećen filozofskoj ideji da ništa ne postoji izvan našeg prirodnog domena (što povlači za sobom ideju da nema natprirodnog Boga), nikakav dokaz me neće ubediti u suprotno. Pitati „Da li Bog postoji?“bilo bi besmisleno. Moj odgovor bi bio:„Ne, ne postoji“, bez obzira na to da li Bog zaista postoji ili ne.
Bilo bi nemoguće odgovoriti na ovo pitanje na osnovu dokazne tačke gledišta jednostavno zbog toga što Bog ništa nije mogao da uradi (tj. svako natprirodno delo koje može poslužiti kao dokaz za Njegovo postojanje), što bi trebalo da se objasni u smislu prirodnih uzroka, ne zato što mi znamo šta bi ti prirodni uzroci trebalo da budu, nego jednostavno zato što natprirodnom Bogu nije dozvoljeno da postoji!
Dr. Ričard Levontin (Richard Lewontin), profesor zoologije na Harvardu, postavio je to na sledeći način: „To ne znači da nas metodi i institucije nauke nekako primoravaju da prihvatimo materijalno objašnjenje pojavnog sveta, već naprotiv, da smo prisiljeni od strane naše a priori privrženosti materijalnim uzrocima da stvorimo mehanizam istrage i skup koncepata koji proizvode materijalna objašnjenja, bez obzira na to koliko nelogično i mistično to delovalo neupućenima. Štaviše, materijalizam je apsolutan, jer mi ne smemo da dozvolimo Božansku Nogu među vratima“ (Richard Lewontin, „Billions and Billions of Demons,“ New York Review of Books, Januray 9, 1997, p. 28).
Ako bih ja, sa druge strane, bio neutralan, i nisam još uvek „a priori privržen“ nekom određenom pogledu na svet (bilo da se radi o naturalizmu ili nečem drugom), pitanje „da li Bog zaista postoji?“, ne bi bilo uopšte besmisleno. Naprotiv, to bi bio prvi korak u objektivnoj i značajnoj potrazi krajnje istine. Naša spremnost da se postavi pitanje otvorenog uma je od suštinskog značaja za našu sposobnost da otkrijemo istinu iza odgovora. Dakle, pre svega, pre nego što čak i postavite pitanje, odlučite da li ste ili niste spremni da prihvatite odgovor.
Da li Bog postoji – stvari koje bi trebalo razmotriti
Jednom, kada ste spremni da se pitate „da li Bog postoji?“, trebalo bi da pogledate par opaski za razmatranje, pre nego što započnete svoju potragu za nepristrasnim odgovorom:
* Otkrića u astronomiji pokazala su van svake razumne sumnje da Univerzum, u stvari, ima početak. Postojao je jedan trenutak stvaranja.
* Napredak u molekularnoj biologiji otkrio je ogromne količine informacija kodirane u svakoj živoj ćeliji; šta više, molekularni biolozi otkrili su hiljade i hiljade izuzetno dizajniranih mašina na molekularnom nivou. Ovakve informacije zahtevaju ingeligenciju i dizajn, tj. Dizajnera.
* Biohemičari i matematičari su izračunali šanse da je život nastao iz živog, odnosno iz neživog uzroka, kroz inteligentni proces, naravno. Razlike u mogućnostima su astronomske. U stvari, naučnici nisu ni sigurni da li bi život mogao da prirodno evoluira preko neinteligentnog procesa. Ako život ne nastaje slučajno, kako se onda pojavio?
* Univerzum je određen prema prirodnim zakonima. Odakle dolaze ti zakoni i kojoj svrsi oni služe?
* Filozofi se slažu da je Transcedentni Davalac Zakona jedino prihvatljivo objašnjenje pravičnih moralnih standarda. Dakle, zapitajte se da li verujete u dobro i loše, a onda se zapitajte, zašto. Kao vam je dao savest? Zašto savest postoji?
* Ljudi svih rasa, vera, boja i kultura, muškarci i žene, mladi i stari, mudri i nerazumni, obrazovani i neobrazovani, tvrde da su lično iskusili nešto natprirodno. Šta bi, dakle, trebalo da uradimo sa svim onim čudesnim Božanskim iscelenjima, proročkim otkrivenjima, odgovorenim molitvama, i drugim čudesnim pojavama? Sigurno da neznanje i mašta možda imaju udela u svemu ovome, ali ima li tu i nečeg više?
Ako ste zainteresovani i ako vas pokreće radoznalost, i ako želite da potražite odgovore na ova pitanja, predlažem vam da ozbiljno razmotrite knjigu koja se naziva Sveto pismo. Ako Bog postoji, da li je otkrio sebe? I ako se otkrio, sigurno da onda postoji.
Milenko Tanurdžić
