Duhovni razgovori

LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Mrsavkicu, sve si rekao ovim gornjim postom, a ličnim primjerom dokazuješ da si odbacio i um i razum. Što se tiče faha, bolje bi i tebi bilo da ga promijeniš, jer si se u sadašnjem potpuno izgubio.
Inače, ja tebi ne repliciram niti raspravljam sa tobom u namjeri da bih tebe u nešto ubijedio, nego repliciram zbog toga, da ne bi neko ko nije dovoljno upoznat sa istorijim hrišćanstva i Biblijom, nasjeo tvojim bez(umnim) interpretacijama hrišćanstva i hrišćanskog Boga.
 
Član
Učlanjen(a)
06.05.2012
Poruka
2.380
Pravi Hrišćanin ne može napustiti ove večne istine i prihvatiti mnogobožačku dogmu crkve usvojenu nakon polovine 2 veka otpadom i kompromisom jednog dela Hrišćanstva sa paganskim Rimom.

Ti nisi ozbiljan sugovornik, jer ne priznaješ povijesne činjenice. Ali, ne samo da ne priznaješ nego ti ih odbacuješ. Tvoj/vaš problem. Adventisti imaju svoje izmišljene priče, ali tko im može povjerovati? Nitko! Nemata vi nikavih dokaza, samo priče.

Dakle, velika je glupost (da ne kažem što gore) napisati da je Rimska Crkva krajem 2 stoljeća napravila kompromis s Rimom. Svi povijesni dokumenti svjedoče suprotno. Crkva, i osobito Rimska Crkva je do 3 stoljeća bila progonjena i mučena. I upravo rimske katakombe najbolje o tome svjedoče.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Katakombe

Ukatko, za one koji možda ne znaju.
Kršćani su bili optuživani kao veleizdajnici jer uskraćivali caru božanski kult, kao rušitelji Rimskog Carstva, kao ljudožderi jer blaguju Kristovo tijelo i krv, bili su optuživani kao mrzitelji života jer su zbog vjere spremni umrijeti, klevetani da su uzročnici velih nesreća (ratova, požara, poplava,...)

Prvi progoni:
- 64. god. u vrijeme cara Nerona
uzrok: veliki požar u Rimu, mučeni su bili sv. Petar i Pavao, a zatim Petrov nasljednik Lino

Drugi progon:
249. g. u vrijeme cara Decija
uzrok: neposluh prema vlasti i rimskim bogovima
žrtve su bili svi biskupi kao predvodnici zajednica

Najteži progoni su bili 284.-305. u vrijeme cara Dioklecijana
a cilj je bio potpuno uništenje kršćanstva i mnogobrojni kršćani su umirali za Krista

Tek 313.g. car Konstantin „Milanskim ediktom“ proglašava slobodu kršćanstva. I tada su postavljeni temelji kršćanskog društva i kršćanstva kao državne religije.

Sačuvani su spisi o mučeništvu sv. Felicite i Perpetue, sv. Polikarpa, sv. Agneze, Cecilije, Eulalije, sv. Ciprijana, Polikapa, Ignacija, Lovre i Vinka...da ne nabrajam dalje. Svi su oni živjeli u tom razdoblju progonstva.
Toliki su dali svoje živote za Krista. Nisu ti napravili nikakav kompromis s poganskim Rimom, nego je njihova mučenička krv bila sjeme novih kršćana.

Ni danas progonstva kršćana ne prestaju, osobito u muslimanskim zemljama. Ali, ni ostali kršćani nisu pošteđeni kad moraju trpjeti klevete takvih kao što ste vi.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Progonstva jeste bilo - ali grupe pravih Hriscana koji se nisu priklonili Rimu a ne Rimokatolika.
Danas Rimokatolicka crkva zeli da prikaze kako su Rimokatolici postojali od Hrista i da su Rimokatolici bili progonjeni, a upravo je suprotno - bili su progonjeni prvi apostolski HRISCANI a ne Hriscani Rimokatolici, Pravoslavni ili protestanti, vec jednostavno HRISCANI.

Ova progonstva je kasnije nastavila Rimokatolicka crkva protiv onih koji nisu prihvatali aautoritet Rimske crkve.
Naprimer, protiv Valdenzana - Hriscana srednjeg veka koji po nekima vode svoje poreklo od prvih Hriscana - Rimokatolicka crkva je vodila 3 krstaska rata.

Rata!?

Ko je zapovedio crkvi da protiv ikoga ratuje.
Upravo papa koji je pozvao svetovne vlasti u krstaske pohode protiv jeretika.
 
Član
Učlanjen(a)
15.01.2013
Poruka
555
Progonstva jeste bilo - ali grupe pravih Hriscana koji se nisu priklonili Rimu a ne Rimokatolika.
Danas Rimokatolicka crkva zeli da prikaze kako su Rimokatolici postojali od Hrista i da su Rimokatolici bili progonjeni, a upravo je suprotno - bili su progonjeni prvi apostolski HRISCANI a ne Hriscani Rimokatolici, Pravoslavni ili protestanti, vec jednostavno HRISCANI.

Ova progonstva je kasnije nastavila Rimokatolicka crkva protiv onih koji nisu prihvatali aautoritet Rimske crkve.
Naprimer, protiv Valdenzana - Hriscana srednjeg veka koji po nekima vode svoje poreklo od prvih Hriscana - Rimokatolicka crkva je vodila 3 krstaska rata.

Rata!?

Ko je zapovedio crkvi da protiv ikoga ratuje.
Upravo papa koji je pozvao svetovne vlasti u krstaske pohode protiv jeretika.

Kako god "okreneš", tebi je Papa više u mislima nego bilo kojem rimokatoliku ovde, a o rimokatoličkoj veri mnogo više pišeš nego o svojoj. Možda ti je vreme da se prekrstiš.
 
Član
Učlanjen(a)
19.07.2010
Poruka
1.691
Mrsavkicu, sve si rekao ovim gornjim postom, a ličnim primjerom dokazuješ da si odbacio i um i razum. Što se tiče faha, bolje bi i tebi bilo da ga promijeniš, jer si se u sadašnjem potpuno izgubio.
Inače, ja tebi ne repliciram niti raspravljam sa tobom u namjeri da bih tebe u nešto ubijedio, nego repliciram zbog toga, da ne bi neko ko nije dovoljno upoznat sa istorijim hrišćanstva i Biblijom, nasjeo tvojim bez(umnim) interpretacijama hrišćanstva i hrišćanskog Boga.
što sam ja to uredniče rekao van istine Pisma? je li sam ja Isusu Gospodu dodao reči da je malo stado pozvano,je li on rekao da je sakrio od premudrih a kroz pavla ap.u kor.prvoj i drugde naročito kor.prva 2.gl.-jasno rekao, da je razumom nemoguće razumeti Pismo. problem mudrih i nikejaca je upravo u tom ne što su oni ustoličili na nikeji razum a svetoga Duha odbacili. i od tada mi imamo ovde problem sa razumom. ti ga zoveš zdravim,a Bog to naziva ludost. u vreme noja to nije koštalo kijavice već totalnog potapanja milijardi ljudi. razum je revario evu i celo čovečanstgvo. razum je prevario kajin a i odbačen je. razuum je premavio cara ahava i druge pale careve saula misirca faraona i slične. uvek je razum bio pogreška uredniče. vođe izraela su zbog oslonca na razum dale raspeti Hrista o tome jasno svedoči korinćanim a prva 2.gl. čitaj tamo jasno stoji. to nije moje bezumlje ovde već tako stoji. jedan čas isključi razum pa ćeš možda videti. piše tamo.
tu nema raspravke to je Reč. ja imam respekta ka Reči Boga ti ka reči čoveka u tome je sva razlika ovde. ti držiš do autoriteta umnosti čoveka ljudi ja do Božjeg uma.
tako da tvoja borba da spaseš ljude od mog mišljenja je u stvari "spasavanje" ljudi od Božje istine. nisi ti jedini spasilac ovde,ima ih mnogo koji dogmom ili mišljenjem spasavaju za propast ljude od istine.
da li si čuo priču kako je jedan indijanac plemenski čovek matirao katoličkog teologa na dan svog krštenja? a to se zbilo ne razumom već prostotom kod indijanca. teološka mudrost je bila u padu. ovaj ga je hteo krstiti nakon je misionario kod indijanaca i indijanac je čitao nešto od toga i pitao ga je da neće biti malo vode kojom ga ovaj prskao na krštenju jer jednostavni indijaNAC JE VIDEO DA JE SVAKO KRšTENJE U bIBLIJI BILO PORONJENJEM. tu je razum oslepeo da vidi ono što je prosti duhom indijanac urođenik video.
šta da se radi. Bog je tako uredio stvar da naj prostiji ljudi apostoli dobiju Reč a teolozi kajafe da oslepe umom. nije do čoveka već do Boga uredniče. i ko će Bogu zameriti? ja i ti?
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Kako god "okreneš", tebi je Papa više u mislima nego bilo kojem rimokatoliku ovde, a o rimokatoličkoj veri mnogo više pišeš nego o svojoj. Možda ti je vreme da se prekrstiš.

Nisi objektivan, ako pogledaš moje ranije komentare videćeš da se ja te teme dotičem samo usputno kada se o tome povede diskusija.
Ja sam upravo prestao da pišem protiv svedoka jer sam uvideo da i oni doživljavaju jedan vid otvorene diskriminacije od strane protivnika.

Osim toga - iznositi činjenice da bi se ljudi odvratili od laži ka istini je jedno, a napadati u jednom lošem duhu i svesno govoriti neistine je nešto sasvim drugo.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Kljucno pitanje ljudskog postojanja koje muci razlicite profile ljudi od naucnika do laika je "Da li postoji Bog"

O ovome postoje razlicita oprecna misljenja i diskusije izmedju onih koji Bozje postojanje prihvataju - i onih koji ga negiraju.

Sledeci tekst upucuje da je Bozje postojanje jedina moguca realnost u kojoj se ostvaruje i sam smisao ljudskog postojanja.


Da li Bog postoji?

Svemir… Ogromno i nemerljivo crno prostranstvo ispunjeno nebeskim telima, zvezdama, planetama, galaksijama, i ostalim još uvek nam nepoznatim stvarima. Kako je nastao svemir? Da li postoji Arhitekta, tamo negde? Da li je Bog „prvi uzrok“? I zato postavljamo filozofsko pitanje:Da li Bog postoji?

Odgovor na ovo osnovno pitanje je preduslov za odgovor na druga velika pitanja života:Odakle potičemo? Zašto smo ovde? Koja je naša svrha? Da li imamo bilo kakvu suštinsku vrednost? Šta se dešava nakon što umremo? I zato je pitanje postojanja Boga ključno i od suštinske važnosti.

Pre nego što odgovorimo na ovo pitanje „Da li Bog postoji?“ trebalo bi prvo da razmislimo o našim filozofskim predubeđenjima. Ako sam ja, na primer, posvećen filozofskoj ideji da ništa ne postoji izvan našeg prirodnog domena (što povlači za sobom ideju da nema natprirodnog Boga), nikakav dokaz me neće ubediti u suprotno. Pitati „Da li Bog postoji?“bilo bi besmisleno. Moj odgovor bi bio:„Ne, ne postoji“, bez obzira na to da li Bog zaista postoji ili ne.

Bilo bi nemoguće odgovoriti na ovo pitanje na osnovu dokazne tačke gledišta jednostavno zbog toga što Bog ništa nije mogao da uradi (tj. svako natprirodno delo koje može poslužiti kao dokaz za Njegovo postojanje), što bi trebalo da se objasni u smislu prirodnih uzroka, ne zato što mi znamo šta bi ti prirodni uzroci trebalo da budu, nego jednostavno zato što natprirodnom Bogu nije dozvoljeno da postoji!

Dr. Ričard Levontin (Richard Lewontin), profesor zoologije na Harvardu, postavio je to na sledeći način: „To ne znači da nas metodi i institucije nauke nekako primoravaju da prihvatimo materijalno objašnjenje pojavnog sveta, već naprotiv, da smo prisiljeni od strane naše a priori privrženosti materijalnim uzrocima da stvorimo mehanizam istrage i skup koncepata koji proizvode materijalna objašnjenja, bez obzira na to koliko nelogično i mistično to delovalo neupućenima. Štaviše, materijalizam je apsolutan, jer mi ne smemo da dozvolimo Božansku Nogu među vratima“ (Richard Lewontin, „Billions and Billions of Demons,“ New York Review of Books, Januray 9, 1997, p. 28).

Ako bih ja, sa druge strane, bio neutralan, i nisam još uvek „a priori privržen“ nekom određenom pogledu na svet (bilo da se radi o naturalizmu ili nečem drugom), pitanje „da li Bog zaista postoji?“, ne bi bilo uopšte besmisleno. Naprotiv, to bi bio prvi korak u objektivnoj i značajnoj potrazi krajnje istine. Naša spremnost da se postavi pitanje otvorenog uma je od suštinskog značaja za našu sposobnost da otkrijemo istinu iza odgovora. Dakle, pre svega, pre nego što čak i postavite pitanje, odlučite da li ste ili niste spremni da prihvatite odgovor.
Da li Bog postoji – stvari koje bi trebalo razmotriti

Jednom, kada ste spremni da se pitate „da li Bog postoji?“, trebalo bi da pogledate par opaski za razmatranje, pre nego što započnete svoju potragu za nepristrasnim odgovorom:

* Otkrića u astronomiji pokazala su van svake razumne sumnje da Univerzum, u stvari, ima početak. Postojao je jedan trenutak stvaranja.

* Napredak u molekularnoj biologiji otkrio je ogromne količine informacija kodirane u svakoj živoj ćeliji; šta više, molekularni biolozi otkrili su hiljade i hiljade izuzetno dizajniranih mašina na molekularnom nivou. Ovakve informacije zahtevaju ingeligenciju i dizajn, tj. Dizajnera.

* Biohemičari i matematičari su izračunali šanse da je život nastao iz živog, odnosno iz neživog uzroka, kroz inteligentni proces, naravno. Razlike u mogućnostima su astronomske. U stvari, naučnici nisu ni sigurni da li bi život mogao da prirodno evoluira preko neinteligentnog procesa. Ako život ne nastaje slučajno, kako se onda pojavio?

* Univerzum je određen prema prirodnim zakonima. Odakle dolaze ti zakoni i kojoj svrsi oni služe?

* Filozofi se slažu da je Transcedentni Davalac Zakona jedino prihvatljivo objašnjenje pravičnih moralnih standarda. Dakle, zapitajte se da li verujete u dobro i loše, a onda se zapitajte, zašto. Kao vam je dao savest? Zašto savest postoji?

* Ljudi svih rasa, vera, boja i kultura, muškarci i žene, mladi i stari, mudri i nerazumni, obrazovani i neobrazovani, tvrde da su lično iskusili nešto natprirodno. Šta bi, dakle, trebalo da uradimo sa svim onim čudesnim Božanskim iscelenjima, proročkim otkrivenjima, odgovorenim molitvama, i drugim čudesnim pojavama? Sigurno da neznanje i mašta možda imaju udela u svemu ovome, ali ima li tu i nečeg više?

Ako ste zainteresovani i ako vas pokreće radoznalost, i ako želite da potražite odgovore na ova pitanja, predlažem vam da ozbiljno razmotrite knjigu koja se naziva Sveto pismo. Ako Bog postoji, da li je otkrio sebe? I ako se otkrio, sigurno da onda postoji.

Milenko Tanurdžić
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Taramana, evo odgovora na tvoje pitanje "kako znam da je Adam bio visi kao predstavnik prve generacije ljudi a ostali koji su ziveli nakon Adama nizi od njega"

U otkrivenju Jovanovom se spominje takozavana "MERA COVECIJA KOJA JE ANDJELOVA" kada Bog kaze Jovanu da izmeri mere grada Jerusalima nebeskog mereom ljudskih lakata koja je u t vreme bila mera kojom se merilo - takozvani lakat..

Grad je bio izmeren po meri lakta covecijeg koji je andjeoski, sto znaci da je grad izmeren po meri ljudske visine koju ce imati nakon Hristovog dolaska - kada ce ljudi dobiti nova tela koja ce biti visoka kao andjeoska i koje je Adam imao u pocetku kao savrsen predstavnik svih ljudi.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Koje?

Ako mislis na odgovor u vezi Adamove visine - na Miroljuba nisam ni pomislio niti znam da je on o tome pisao,vec je ovo licno moj odgovor koji je u kontekstu biblije i na koji me je podsetio Gospod.
 
Natrag
Top