Duhovna poezija

[milos mimi]

Molitve na jezeru, sv.Vladika Nikolaj


XXXIX

Знаш ли, дете моје, зашто се затварају облаци онда, кад су поља жедна кише, а отварају онда, кад поља кишу не желе?Од злочина људи збуни се природа, и напусти ред свој.Знаш ли, дете моје, зашто њиве понесу тешки плод у пролеће, а у лето дају јалову жетву?Зато што и кћери људске омрзоше на плод утробе своје, и убијају га у цвету.Знаш ли, дете моје зашто извори пресушују, и плодови земаљски зашто немају више оне сласти, коју имадоше?Због греха људског, од кога уђе немоћ у сву природу.Знаш ли, дете моје, зашто победоносни народ трпи поразе од своје неслоге и раздора, и једе хлеб загорчан сузама и пакошћу?Зато што победи крвнике око себе, а не победи их у себи.Знаш ли, дете моје, зашто мајка храни и не може да нахрани децу своју?Зато што дојећи их не пева им песму љубави но песму мржње према суседу.Знаш ли, дете моје зашто људи посташе ружни и изгубише лепоту својих предака?Зато што одбацише лик Божји, што изнутра из душе деља лепоту лика, и навукоше образину земље.Знаш ли, дете моје, зашто се болести умножише и помори страшни?Зато што људи почеше сматрати, да је здравље отмица од природе а не дар од Бога. А што се отима с муком, с двојном муком мора се бранити.Знаш ли, дете моје, зашто се људи боре за земљу, и не стиде се свога равенства с кртицама?Зато што им земља прорасте кроз срце, те очи виде само оно што у срцу расте. И зато, дете моје, што их грех сувише онемоћа за борбу за небо.Не плачи, дете моје, скоро ће Господ доћи и уредити све.

bas lepo.... stvarno mnogo lep tekst...

 

[ramirez]

Вапај


Вапај

ништа немам
сем кривих хтијења
грабежи глад ме вија
и гњев срце пали
невоља,патња и убогост
жедна проклетиња овога живота

тражио сам
налазио и дрско бацао
ситна душа погледала није
као понор у мени је биједа

не тражим нуђено..
не нудим тражено..

и јурнух у метеж ..
ваљда знају куд журе
од руке до руке,на путу ради пута
ко бушан ћуп,крта окамина
воду до сувих уста не донесох

Ал' неки висок заклон ме чувао од вјетра
и мириса пролазне прашине..

плових морем
мореоловац нисам
но сужањ окован
у дно мрачног трупа
дрхти рука над тешким веслом
страхом топљеника
и стидом од обале

Ал' неки висок заклон ме чувао од вјетра
што диже буру и стрaшно таласа..

И не захвалих кад окови су спали..

зар је мени таквом до дарова
далеком од човјека
у мноштву које покорила је земља
зурим у тмину дубине
жмурим под свјетлом висине
вриштећи у звјерском незнању

ма како да зовем у јазбину срамну
заробљен од роба свога
незналица што не умије да пита
како се стиче власт над жудњама тијела
да познам биједу жестоким кушањем
у поразу бољем од побједе

разбијено огледало је бачено у прашину..

нема тог знања да просвијетли
што вијекови виде жишком воштанице
уждивене Свјетлом неугасним
коме нема далеких мјеста
но дјела
у њима је скривен живот душе

Па,ободри Оче,
док срце се колеба у молитви првој
сада тврду ја приклањам главу.

 

[kalista]

Ramirez, ovo je...predivno!Da li se moze znati autor ove pesme?

 

[ramirez]

pa,ja..uredniče

 

[kalista]

pa,ja..uredniče

Nekako sam to i slutila...
Svaka cast,zaista!Ako se ostali slazu, mogli bismo ovde da stavljamo svoje duhovne pesme, prozu ili da cekamo blog?

 

[ramirez]

može ..evo još jedna kad ti se dopada..

Молитва прва

Боже срца мог,помози
само Ти можеш
да умириш било и муку духа
да овладам собом свим

Бијах слијеп,нeмаран и лијен
очи боле у мраку
ал' тргох се од гласа Твог
слободу ми даде

Ти нахрани срце поражено
да бих једном презрео и себе
болног од страха и стида
проклетство сада сипи у прах

Дај ми снаге да се крећем
предам животу у Теби
и мислим о будућем животу
проничући из себе

 

[kalista]

Divna je!Samo napred!

 

[ramirez]

*

Ријеч Божја, огледало чисто
све прљаво види се на лицу
и сјенке привида у линији боре
на уснама што се моле

Ал' нама је често само до украса
сјаја злата на бљештавом раму
и да би се други огледнули намa

 

[kalista]

ПИТАЊЕ

Ко си ти? питаш,
очију забљеснутих гоморским таласањем
трбуха мисирске робиње,
гривнама њеним заглухнут
као куче један дан старо,
удишеш, пожудно, мирис вавилонске блуднице
и тонеш под претилином кумирских жртава,
заборављајући да си хтео да сазнаш разлог
ћутања јеврејина који стоји пред тобом,
огрнут пурпурним плаштом,

(kalista.woman-blog.net - Blog The first blog : Last posts)

 

[ramirez]

Зашто јутра са стрепњом ми свићу
у дрхтajу се грозничавом будим
мрсећ‛ мисли од множине ствари?

Зашто купим у себи горчину
кујем комад усијаног гвожђа
у незнању да замку искујем?

Нема друге,опростио нисам..
јер су они увриједили мене
надут плутам док ми ноге тону..
зар ћу са тим ићи пред Истину?