10. NADRAŽAJI KOJE KORISTIMO PRI DRESURI PASA
1.Bezuslovni nadražaji
2.Uslovni nadražaji
a) Mehanički nadražaji
b) Nadražaji ishrane
-Komanda
-Gest
-Druge zvučne komande
-Miris (pri radu po njuhu)
Bolni mehanički i nadražaji ishrane pojavljuju se ili kao bezuslovni ili kao prirodni uslovni nadražaji. Oni izazivaju kod psa bezuslovne i prirodne reflekse koji nastaju pod uticajem urođenih veza koje postoje u mozgu psa. Kakvo biološko značenje ima za psa primena u toku dresure različitih nadražaja?
Pas koji se dresira pomoću bolnih mehaničkih dejstava će na komandu "mesto" ili odgovarajući gest, zauzeti potrebnu pozu i umiriti se, zato što će, ako to ne uradi, dobiti udar ili trzaj povodnikom. Komande ili gest u tome slučaju, primoravaju ga da to čini, jer time on izbegava bolna mehanička dejstva.
Pas, koga dresiramo pomoću dejstva ishrane, izvršava čoveku potrebnu radnju zato da bi sebi obezbedio hranu. Na taj način pri dresuri, svaki uslovni nadražaj dobija značenje zamenjujućeg ovog ili onog bezuslovnog nadražaja. Jedan isti gest dresera ili njegova usmena komanda, može da bude za jednog psa uslovni nadražaj ishrane a za drugog uslovni mehanički nadražaj. Kako vidimo iz do sada rečenog, to zavisi od dejstava koja se primenjuju u toku dresure. Na osnovu ovih bezuslovnih i prirodnih nadražaja, kretanje čoveka, njegova poza, zvuci koje proizvodi itd. dobijaju ulogu uslovnih nadražaja (u toku dresure), koji počinju da izazivaju kod psa dejstvo koje je potrebno dreseru.
Uslovni nadražaji koji nameru dresera pretvaraju u dejstvo koje je kod psa izazvano odgovarajućim refleksima, nazivamo KOMANDAMA. Komande kojima se pri dresuri služimo mogu biti čujne i vidljive. Zvučna komanda se sastoji iz niza zvučnih nadražaja. Sovjetski naučnik Voronin je dokazao da psi mogu razlikovati samo kvalitete zvuka i na jedne će vršiti određeno dejstvo, dok na druge, ne. Pas ne razume smisao izgovorenih reči, zato komandu koja se sastoji iz određenih zvukova nije moguće zameniti rečima jednakim po smislu. To samo zbunjuje psa i daje neodređeno dejstvo sa njegove strane.
Zvučnu komandu može čovek u svakom slučaju lako da proizvede. Naročiti značaj zvučna komanda ima pri noćnom radu.
1. Komanda (složeni zvučni uslovni nadražaj)
2. Intonacija izgovora
-Obična pokazna
-Podstičuća
-Zastrašujuća - zabrana
Vidne komande se obično izdaju pomoću gestova, koji se čine rukama. U tom slučaju, svako određeno dejstvo dolazi kao odgovor na određeni gest. Na primer: ispružanje ruke prema dole je gest za ležanje, podizanje u laktu savijene ruke je gest za stajanje itd. Gest se koristi za upravljanje psom na većem rastojanju, kao i u uslovima gde ne smemo ili je teško davati zvučnu komandu.
METODI DRESURE. Metod dresure je način dejstva na psa nadražaja određene vrste u cilju dobijanja za dresuru potrebnih refleksa.
Razlikujemo sledeće metode dresure:
1.-MEHANIČKI METOD - predstavlja dresuru sa primenom mehaničkih dejstava.
2.-HRANOM POSPEŠUJUĆI METOD - o ovom metodu govorimo kada dreser svoj rad zasniva na pospešujućem dejstvu hrane, dok se mehaničko dejstvo relativno retko koristi. Ovaj metod je u praksi prvi primenio i opisao ruski dreser Durov.
3.-KONTRASTNI METOD - prvi ga je opisao pukovnik Nikolajev (1899). Pri ovom metodu koriste se mehanička dejstva uporedo sa hranom pospešujućim i podržavajućim dejstvom: milovanje, blage reči, pohvala "tako je dobro".
4.-METOD PODRAŽAVANJA (IMITIRANJA) - ovim metodom na psa se dejstvuje na taj način što puštamo da pas posmatra rad drugog psa, koji je usavršio određene radnje za koje mi hoćemo dresirati našega psa. U osnovi ove pojave leži mehanizam nadražaja koji su postojali za vreme čoporativnog načina života (atavizam), kao i u periodu kada je mati obučavala svoju štenad.
Razmotrićemo prednosti i nedostatke navedenih metoda na primer:u organizacije uticaja prema svakom od njih sa ciljem da dobijemo jednu istu naviku, recimo "sedi".
Dreser koji radi sa mehaničkim metodom, izgovara komandu i pritiska rukom na zadnji deo sapi psa. Ovo će naterati psa da sedne. Njegovo sedanje treba propratiti glađenjem, milovanjem. Pri pokušaju psa da ustane ili da na drugi način promeni svoj položaj, pritisak se ponavlja sa još većom jačinom. Na taj način obezbeđujemo duže ostajanje psa u tom položaju (zadržavanje). Pri ovom načinu sve radnje izazivamo mehaničkim dejstvom.
Mehanički metod dresure obezbeđuje čvrstinu stvorenih navika i poslušnost u njihovom izvršavanju. To je razumljivo kada se ima u vidu da se sve postiže pomoću jake prinude. Za vreme dresure po mehaničkom metodu, pas se može nalaziti u bilo kom stanju: može biti sita, polugladna i gladna. U ovom pogledu mehanički metod je metod koji zahteva manje uslova od ostalih metoda dresure. Dreseru koji radi sa ovim metodom, moguće je dobiti aktivne i pasivne odbrambene reakcije - reflekse koji su potrebni za čuvanje kuće - dvorišta. Nedostatak ovog metoda je što dreser za psa postaje signal različitih mehaničkih - bolnih dejstava. Ovo na svoj način narušava normalan kontakt između psa i njegovog gospodara, koji je neophodan uslov za stvaranje niza sistema refleksa pri dresuri psa za službu veze, sanitetsku i sl. Mehaničkim metodom nemoguće je dresirati psa sa slabim nervnim sistemom.
Uticaj za obrazovanje navike "sedi", prema hranom pospešujućem metodu, zasniva se na iskorišćavanju raznih nadražaja ishrane. Dreser pokazuje psu poslasticu, nadnosi je iznad glave psa koja zauzima pozu sedenja iz koje može videti hranu. Pri izvođenju ovoga dejstva, svaki put se psu daje hrana, što omogućava stvaranje u mozgu psa veza (signal-sedeća poza-hrana).
Hranom pospešujući metod nema one nedostatke koje je imao mehanički. Dreser, radeći sa psom, za sve vreme ga hrani te se uspostavlja potreban kontakt. Zato se od pasa koje se dresiraju ovim metodom može dobiti mnogo što-šta, što nije moguće dobiti mehaničkim metodom. Samim tim se i uslovni refleksi na ovaj jak nadražaj razvijaju vrlo brzo.
Nedostatak ovog metoda je taj što se pomoću njega ne može dresirati sit pas, jer u tom slučaju on neće raditi potrebne radnje, ili će ih raditi nezainteresovano. Dalji nedostatak je to što dreser primenjujući pretežno pozitivna dejstva prema psu, ne može obezbediti nepokolebljivost u njihovom izvršavanju kada se to od psa zahteva. Ovaj zadnji nedostatak govori da on nema mnogo prednosti.
Dreser koji radi pomoću kontrastnog metoda, sedeći stav izaziva pomoću mehaničkog dejstva, a pošto je dobio željeni stav, on daje psu poslasticu, tj. deluje na psa bezuslovnim nadražajem ishrane.
Korišćenje pospešivanja hranom često puta čini nepotrebnim primenu mehaničkih dejstava koja imaju za cilj sprečavanje skakanja psa i drugih pokušaja da izmeni stav, jer ne pospešujući ih oni iščezavaju sami po sebi jer ne koriste psu.
Kontrastni metod dresure sjedinjuje u sebi pozitivne strane mehaničkog i hranom podstičućeg metoda dresure. Na ovaj način navike se brže stvaraju nego samo mehaničkim metodom. Njihovo stvaranje ide vrlo brzo, a zato što pas dobija poslasticu, navike su vrlo čvrste. Kontrastni metod ne remeti kontakt između psa i čoveka.
Podražavajući - imitirajući metod koristi se samo kao pomoćni. On se sastoji u tome što čovek na očigled psa dovodi drugog psa koji izvodi neku radnju. Pas koga dresiramo gledanjem i sam počinje da proizvodi određene reflekse. Tako na primer: kada jedan pas prati krivca, to odmah izaziva i drugog psa na praćenje kod kojeg se oblik dejstva prvoga psa javlja kao prirodni uslovni nadražaj za određeni refleks.
Do sada smo govorili da se pojedine navike, mogu dobiti primenom različitih metoda. Međutim, pojedine se navike mogu dobiti samo pomoću određenog metoda. Na primer: navika kod psa za prekid nepoželjnog dejstva na komandu "ne", može se dobiti samo pomoću mehaničkog dejstva. Složeni sistemi uslovno refleksnih veza za sanitetsku i minotragačku službu, mogu se stvoriti samo pomoću hrane kao pospešujućeg metoda. Imitirajućim metodom najbolje se postiže odavanje glasa (lajanje), savlađivanje prepreka i praćenje (traganje). Kontrastni metod se uspešno primenjuje prilikom stvaranja različitih navika iz opšteg kursa dresure.
Sve pozitivne osobine kontrastnog metoda, čine da se on široko primenjuje u dresuri službenih pasa. U sadašnje vreme on se preporučuje kao najbolji.
11. UTICAJI
U svakom konkretnom slučaju dresura po ovom ili onom metodu, ostvaruje se pomoću uticaja. Pri izboru metoda dresure, dreser treba da zna i ume da primeni uticaje kojima se pri radu određenom metodom stvaraju potrebne navike.
UTICAJI. To su određeni sistemi konkretnih dejstava dresera na psa, koje on primenjuje sa ciljem ostvarenja određenih navika. Tako, na primer: uticaj pomoću koga se stvara navika "donošenja predmeta" sastoji se iz sledećih dejstava: najpre dolaze dejstva koja izazivaju kod psa reflekse shvatanja, a sastoje se u tome što dreser uzima u desnu ruku predmet koji se aportira, pa ga podnosi ispred nosa psa kao i igri. Za to vreme povremeno govori "aport" - uslovni zvučni nadražaj. Ukoliko pas shvati predmet, podržava se rečima "tako je dobro" i davanjem poslastice. Nakon toga, dolaze dejstva dresera koja imaju za cilj da kod psa pobude stvaranje refleksa hvatanja - držanja shvaćenog predmeta. Da bi to postigao, on polako vuče ka sebi predmet za aport koji drži pas i tako se povlači 10-15 koraka. Ova dejstva nateraju psa da se kreće sa stisnutim predmetom u zubima. Zatim dreser prilazi na jedan korak od psa i daje komandu "daj" i uzima predmet od psa itd. Sva se ova dejstva ponavljaju po nekoliko puta i zajedno sačinjavaju određeni uticaj za stvaranje refleksa koji se zove - donošenje predmeta.
Razni uticaji sastoje se uvek iz raznih ali strogo određenih dejstava. Uticaji pomoću kojih se stvaraju navike kod psa, vrše se radom čoveka uz pomoć drugih dejstava. Životinju dresiramo da savlada prepreke pomoću trećih, takođe strogo određenih sistema nadražaja, koji su u skladu sa određenim uticajem itd.
Svi konkretni uticaji u granicama jednoga metoda, predstavljaju iskorišćavanje nadražaja određene vrste koji su karakteristični za određen metod dresure: kontrastni, mehanički, podstičući. Uticaji kontrastnog metoda sastoje se iz primene prema psu ishrane i mehaničkih dejstava, uticaji podstičućeg metoda - iz primene dejstava ishrane itd.
Složeni sistemi uslovnih refleksa za svoje formiranje trebaju doslednu primenu niza uticaja. Svaki naredni uticaj može biti primenjen samo u slučaju kada su kod psa pomoću prethodnih uticaja stvorene navike na osnovu kojih se može dobiti nova navika - složena navika.
Tako, na primer: pri dresuri pasa za vučnu službu, dreser treba da pred sebe postavi kao cilj da pomoću određenih nadražaja prisili pse koji su upregnuti da ravnomerno trče i ne ometaju jedan drugoga. Zatim je njegov zadatak, da dresira pse da vuku saonice bez čoveka i sa čovekom. Nakon toga, dolazi rad na formiranju navika za okretanje saonica - pravac na komandu pravo, levo, desno itd. Ovakav princip dresure poznat je pod nazivom "ići od prostog prema složenom".
Prema pojedinim nadražajima, rad sa psom delimo na određene periode. Na primer: rad za stvaranje navike kod složene službe kao što je "pronalaženje stvari" - "traganje", formira se kroz više perioda. U prvom periodu je cilj dresure da stvori naviku - refleks uzimanja stvari koje imaju miris vlasnika, vodiča. U drugom periodu, dreser primenjuje druge uticaje i stvara kod psa naviku da iz više stvari različitog mirisa, izabere stvar sa mirisom određenog čoveka. Mnoge prethodne navike nakon dresure gube svoje značenje jer su uticaji kojima se stvaraju takve navike, sporedni.
Neki uticaji koji se organizuju sa ciljem stvaranja određenih radnji, imaju samostalno značenje. Na ove se uticaje odnose sledeći uticaji: rezultat kojih su navika sedenja na komandu, dolazak dreseru, prekidanje nekog dejstva na komandu "ne" itd.
12. FAZE DRESURE
Iznećemo redosled dejstava pomoću kojih se pri dresuri formiraju određene navike i odgovarajuće promene u refleksnoj delatnosti psa. Ove se faze mogu videti na sledećoj šemi:
1.Prisiljavanje psa za stvaranje potrebnog refleksa,
2.Stvaranje uslovnog refleksa na komandu - signal,
3.Pretvaranje uslovnog refleksa u naviku sistemom uslovnih refleksa,
4.Učvršćivanje navika pri različitim uslovima.
Kada se pristupa stvaranju bilo koje navike, dreser treba pre svega da natera psa da ovaj izvrši određenu radnju kako bi dobio potreban uslovni refleks. Ovo je prvi zadatak koji se postavlja dreseru u toku rada, jer dobiti prvu željenu radnju jeste važan zadatak dresera.
Treba znati izabrati one nadražaje na koje će pas, odgovarajuće reagujući na njih, dati čoveku potrebnu radnju. Na koji način dreser primenjuje svoja dejstva za ostvarenje ovoga zadatka? U početku, da bi naterali psa da ispuni prvo potrebno dejstvo, koristimo bezuslovne i prirodne uslovne nadražaje.
Pas počinje da izvršava radnje lezi, puzi, skači itd, zato što dreser primenjuje prema njemu bezuslovne mehaničke nadražaje, tj. na određen način pritišće na telo psa, priteže ga, cima povodnikom itd. Traganje psa za "krivcem", dolazi kao rezultat bezuslovnog refleksa (praćenja) kod psa da prati čoveka koji se udaljava. Navika za aport stvara se na taj način što čovek vuče predmet ka sebi, čime se takođe pobuđuje bezuslovni refleks psa da hvata predmet.
Prirodni nadražaji koriste se za dobijanje početnih radnji pri dresuri. Na primer: prilaženje psa vlasniku, - psa mamimo pomoću poslastice. Lajanje se izaziva tako što nakon igre sa privezanim psom, dreser počne da se udaljava od njega čime se kod psa pobuđuje prirodni zvučni refleks lajanja.
U nekim slučajevima, da bi prisilili psa na potrebno kretanje, u prvom stadijumu će biti zadatak da se koriste stečeni uslovni nadražaji koji su stvoreni ranijim radom. To se dešava kada se nove navike obrazuju na osnovu već stvorenih sistema uslovnih refleksa. Tako na primer: stvaranje navike "pretraživanje terena" počinje time što se u početku koristi navika donošenja predmeta po komandi "aport". Uz ovu komandu čovek prisiljava psa da u situaciji gde su razbacani razni predmeti, ide po određenom tragu, da aktivno njuši i donese određeni predmet.
Prirodna, bezuslovna i stečena svojstva čoveka, nadražaji koji se primenjuju na psa, pobuđuju u njegovom mozgu ćelije od kojih se nadražaj (po urođenim ili stečenim vezama) dalje premešta na ćelije u oblasti za kretanje, koja upravlja kretanjima koja su potrebna čoveku.
Dejstva koja dreser izvodi u samom početku su uslovni zvučni nadražaji koji zatim moraju postati komande. Dreser izdaje komandu "napred" a onda odmah iza toga počne gurati psa. Pre ležanja daje se komanda "mesto" itd. Odgovarajući uslovni nadražaji "komande" ponavljaju se svaki put pre pojave dejstva psa, koje je potrebno čoveku, na koji se način pobuđuju ćelije slušne oblasti mozga psa. Odmah posle toga izvršava se određeno dejstvo koje pobuđuje ćelije u oblasti za kretanje (guranje psa). Tako se javljaju dva ognjišta uzbuđenja. Nadražaj jednog ognjišta prethodi nadražaju drugog. Ponavljanjem među njima se obrazuje veza i onda uzbuđenje slušne ćelije počne izazivati nadražaj u ćelijama za kretanje a samim tim i izvođenje potrebnog dejstva samo na komandu.
Pošto pas izvrši određeno kretanje, dreser uvek iza toga daje psu poslasticu. Ulogu potpomažućih sredstava, pored hrane, može imati i pritisak ruke, trzaj povodnika itd. Oni koče suvišne reflekse kod psa a samim tim bude one koji su potrebni čoveku. Bez ovih potpomažućih sredstava (hrana, pritisak ruke itd.), nemoguće je učvrstiti uslovne reflekse.
Jednovremena primena pri stvaranju refleksa, sa jedne strane podstičućih (potpomažućih) dejstava a sa druge strane kočenja nepotrebnih dejstava, stvaraju uslove za početak razvoja diferencirajućeg kočenja u mozgu psa. Kao rezultat toga, pas počinje razlikovati komande i izvršavati određene radnje.
Sad je dreser dužan da definitivno izgradi utvrđeni refleks i pretvori ga u naviku koja mu je potrebna i koja će odgovarati svim uslovima, što predstavlja njegov drugi zadatak.
Koje su karakteristike dejstava koje dreser primenjuje u određenim fazama dresure.
Da bi dreser prethodno dobivene reflekse pretvorio u navike, mora ih više puta izazvati i posle dobijanja određene reakcije, treba da proizvodi i podržavajuća dejstva. Uloga ovih dopunskih nadražaja svodi se na usavršavanje određene navike. Kao rezultat ovoga, potrebna radnja dobija savršeniju formu.
Dopunska dejstva dresera mogu biti dvojako usmerena. Ili na podržavanje potrebnih dejstava ili na kočenje suvišnih refleksa. Primer: Kada kod psa izgrađujemo naviku puzanja, pokušaj da se podigne, koči se pritiskom na kičmu, trzajem povodnika na dole i komandom "puzi" koju izdajemo sa zastrašujućim tonom. Ovim dopunskim dejstvima, postiže se da nakon izvesnog vremena, pas puzi samo na komandu. Sjedinjavanjem ovih dejstava, dobija se potreban efekat i postiže da pas nakon izvesnog vremena puzi bez odmora 20-25 metara.
Fiziološka karakteristika nadražaja, koje pri tome koristimo, mora se menjati uporedo sa povećanjem potreba čoveka. Dopunska se dejstva obično koriste samo u početku stvaranja neke navike, a zatim radnju dobijamo samo na komandu. Pri izdavanju komande, veliki značaj ima intonacija - visina glasa. Razlikujemo tri oblika komandi prema intonaciji: podstičuća, obična i preteća. Obična komanda treba da bude odsečna, glasna i zapovedna. Preteća intonacija oštra, stroga sa povišenim tonom. Ova intonacija pojačava dejstvo zvučne komande na psa. Ako pas ne ispunjava običnu komandu, onda se ova ponavlja uz povišenu intonaciju - preteću. Ponavljanje komande pretećom intonacijom, sprovodi se uz dejstvo mehaničkog bezuslovnog nadražaja: trzaj, pritisak ruke, udarac...
Kada pas u procesu dresure počne da proizvodi određene radnje, onda se bezuslovni prirodni nadražaji (mehanička dejstva) iskorišćavaju za stvaranje višeg stepena određene navike. Pri radu sa komandom "mesto", mehanička se dejstva mogu ponovo primeniti u momentu kada dreser od psa zahteva dugo zadržavanje u toj pozi. Ova se dejstva koriste i onda kada pas u toku rada počne da vrši dejstva u jako oslabljenoj formi (kada oslabe refleksi). Primer: Na komandu "k-nozi", pas se vuče u noge čoveka. Tada dreser dejstvuje na njega trzajem povodnika.
Kvalitetna osnovna podstičuća dejstva koja se koriste pri radu jesu nadražaji ishrane, milovanje i izgovaranje reči "tako je dobro". Pri radu se njihov uzajamni odnos menja. U početku se češće koriste bezuslovni prirodni podstičući nadražaji koji imaju najjači uticaj a kasnije se oni zamenjuju uslovnim oblicima podržavanja koji imaju nešto slabije dejstvo kao milovanje, reči "tako je dobro" itd.
Tokom rada menja se i frekvenca - učestalost podržavanja. Postepeno dreser sve ređe podržava psa, tako da ga podstiče samo kada on treba da otpočne sa izvršavanjem neke radnje.
U kori mozga psa, produžava se razvoj diferencirajućeg kočenja. Podrška pomoću podsticaja pravilnog izvršavanja radnji po komandi i nepodržavanja nepotrebnih dejstava, uslovljava da na kraju pas prestaje da radi nepotrebno dejstvo i počinje jasno da razlikuje komande. U odgovoru na jedan nadražaj - komandu, on ide prema dreseru, na drugu on leže, na treću on donosi aportivni predmet itd. Svako dejstvo koje pas pri tome proizvodi, odgovara zahtevu koji je postavljen od strane čoveka.
Treći zadatak koji proizilazi u toku rada - dresure, jeste učvršćenje određene navike. U toku rešavanja ovog zadatka, dreser postiže čvrstinu dobijenih radnji kao i poslušnosti pri njihovom izvršavanju pri različitim uslovima spoljašnje sredine. Učvršćenje pojedinih sistema refleksa postiže se putem mnogih ponavljanja radnji. Nadražaji koji u ovoj fazi izazivaju određene radnje, jesu uslovni nadražaji i to samo zvučne i vidne komande. Od podstičućih nadražaja koji se u ovoj fazi koriste jeste izgovaranje "tako je dobro" u laskavoj intonaciji i milovanje, dok se poslastica retko upotrebljava. Bezuslovni mehanički nadražaji koriste se samo u slučaju kada pas i pored toga što je kod njega stvoren određeni refleks, ne daje na komandu određenu radnju. U ovom slučaju, dreser primenjuje oštrije forme nadražaja: pritisak, udar itd.
Sigurnost u ispunjavanju kod psa stvorenih refleksa, postiže se na taj način što ih čovek izvodi u sve složenijim situacijama. Primer: dreser pri radu sa trkačkim psom, da bi ovo postigao, odnosno da mu pas ne bi reagovao na postrane nadražaje - mirise, u početku ovo izvodi u polju, zatim na putu, slabo naseljenom mestu i na kraju u gradu. Pas se u ovim prilikama susreće svaki put sa novim nadražajima (neobičnim) i navikava se da na njih ne reaguje. Dreser, pri učvršćivanju navike psa da preskače prepreke, postavlja pred njega prepreke različite po svom obliku, visini i mestu. Primer: različiti kanali, živa ograda, visok i širok zid itd. Na ovaj način osposobljavamo psa za rad u različitim uslovima. Pomoću svojih čula, pas ocenjuje oblik i visinu predmeta i reaguje već prema tome kakvi su oni.
Nadražaji koje čovek primenjuje sa ciljem da bi u različitim uslovima postigao sigurnost u izvršavanju određenih radnji, jesu stečeni uslovni nadražaji - komande i podržavajuća dejstva. U slučaju kada pas ne obraća pažnju na komandu, ne izvršava određeno dejstvo i posle izdavanja komande u zastrašujućem tonu, dreser primenjuje bezuslovne mehaničke nadražaje - prinudu.
Fiziološka suština pojave koja određuje rad mozga psa za vreme učvršćivanja navike, svodi se na učvršćenje privremenih veza koje su se formirale za vreme njenog stvaranja. Drugo, kao rezultat susreta psa sa novim nadražajima, na primer: sa vrlo visokom barijerom, ognjišta uzbuđenja pokretima dobijaju sposobnost promene koje odgovaraju ovim nadražajima, dolazi do pregrupisavanja uzbuđenja određenih nervnih ćelija, dopunski se nadražuju ćelije koje osiguravaju veću snagu skoka (što omogućava savlađivanje ovakve barijere) i obrnuto, koče se ćelije koje su se ranije uzbudile. One osiguravaju snalaženje psa u novim uslovima.
Iz svega do sada rečenog, mogu se izvesti sledeći zaključci:
1.-Pri stvaranju dobre navike pred dreserom stoje tri zadatka: Naterati psa da prvi put proizvede čoveku potrebno dejstvo. Usavršiti njeno dejstvo - načiniti da dejstvo potpuno odgovara zamisli dresera i, na kraju, učvrstiti ga.
2.-Prema određenom zadatku, dreser prema psu primenjuje na određeni način pojedine sisteme dejstva, te se može govoriti o određenim fazama u toku dresure. Prelaskom iz jednog u drugi stadijum (fazu), postepeno i uporedno se prelazi od bezuslovnih prema uslovnim formama dejstva. Za vreme učvršćivanja (poslednja faza) potrebno dejstvo se kod psa izaziva komandom, a komanda se pospešuje podržavanjem rečima "tako je dobro" i milovanjem.
3.-Osnovni fiziološki proces koji proističe u toku dresure jeste diferencirajuće kočenje. Pomoću njega se potrebna dejstva psa čine jasno određenim reakcijama, koje proističu kao odgovor na strogo određene komande.
13. TIPOVI VIŠE NERVNE DELATNOSTI PSA
Različiti psi nejednako podležu dresuri. Jedni psi brže usvajaju pojedine navike, drugi sporije, ali su kod njih čvršći već stvoreni sistemi refleksa. Susreću se takođe i takvi psi koji teško podležu dresuri i loše izvršavaju radnje. Dreser koji ima lošu teorijsku podlogu to objašnjava različitom psihičkom nadarenošću psa, te ih deli na pametne i glupe, vredne i lenje, dobroćudne i tvrdoglave. Ovakav način upoređivanja psa sa čovekom ne može sakriti različite propuste koji nastaju u toku dresure. Stvarno objašnjenje ove pojave prvi je dao I.P. Pavlov svojom teorijom o tipovima više nervne delatnosti.
Pavlov je svojim mnogobrojnim opitima dokazao da su razlike u ponašanju psa uslovljene pre svega određenim kombinacijama osnovnih osobina procesa uzbuđenja i kočenja. Ta svojstva su:
1.Jačina osnovnih nervnih procesa (uzbuđenja i kočenja),
2.Raznovrsnost tih procesa i
3.Njihova pokretljivost.
Na osnovu razlika u karakteru svojstava, prema Pavlovu, psi se u osnovi dele po tipovima njihovih viših nervnih delatnosti.
Pod jačinom nervnih procesa treba shvatiti napregnutost aktivnosti koju mogu izdržati nervne ćelije za vreme njihovog uzbuđenja ili kočenja. Kao izraz jačine procesa uzbuđenja jeste istrajnost tog procesa pri dejstvu na nervni sistem psa nadražaja veće jačine. To se može videti iz ponašanja psa u slučaju prenaprezanja njegovog nervnog sistema u procesu dresure ili praktičnog korišćenja psa. Kada kod psa kao rezultat dejstva jakog nadražaja (navikavanja na pucanj) lako dođe do graničnog kočenja, to znači da su slabi procesi uzbuđenja. Ako takvog psa teramo da više puta ponavlja jednu te istu radnju, biće potrebno veće naprezanje njegove nervne delatnosti i kod njega će se pojaviti granično kočenje, dolaziće do mlitavosti, bezvoljnog stanja i pas počinje otkazivati da izvrši određenu radnju - naviku. Da bi odredili jačinu procesa uzbuđenja, možemo se koristiti i postepenim povišenjem uzbuđenja pomoću hrane. Psa možemo hraniti 1-2 dana. Slabljenje pri tome uslovnih refleksa koji se učvršćuju ishranom - poslasticom, govori o slabosti procesa uzbuđivanja i obrnuto. Ako je proces uzbuđivanja dovoljno jak, uslovni refleksi će se javljati u punoj formi.
Jačinu kočećeg refleksa - procesa, takođe određujemo naprezanjem istoga. Naprezanje procesa kočenja najbolje se manifestuje pri različitim zadržavanjima. Psa sa slabim procesom kočenja teško je dresirati, jer se već stvoreno zadržavanje lako kida, ukoliko ga želimo duže zadržati u određenom položaju (sedenje, ležanje), nego što je on navikao.
Kod psa sa slabo razvijenim procesom kočenja, teško se stvaraju one navike koje zahtevaju visok nivo diferencirajućeg kočenja. Kao indikator razvijenosti procesa kočenja jeste brzina i tačnost kojom pas radi pri izboru stvari ili po tragu. Pas sa slabo razvijenim procesima kočenja, sporo i teško pravi razliku između nadražaja (mirisa).
Pod pokretljivošću procesa uzbuđenja i kočenja podrazumevamo brzinu i lakoću izmene jednog procesa sa drugim.
Indikator dobre pokretljivosti nervnih procesa jeste brzinaprelaska psa iz stanja mirovanja na izvršavanje potrebnog dejstva po komandi dresera i obrnuto - zadržavanje u novopostavljeni položaj. U prilog ovome ide i brzina psa pri izvršavanju dejstava suprotnog značenja, na primer: na komandu "ovamo" i "ne".
Kao rezultat međusobnog odnosa napred opisanih osobina nervnog sistema i mogućih kombinacija među njima, proističu različiti tipovi više nervne delatnosti.
Akademik Pavlov svrstava pse u četiri osnovna tipa više nervne delatnosti:
1.-Uzbudljivo nervozan (holeričan)
2.-Uravnoteženo živahan (sangviničan)
3.-Uravnoteženo miran (flegmatičan) i
4.-Loš - apatičan (melanholičan)
Psi uzbudljivog tipa poseduju jake procese uzbuđenja a slabije procese kočenja. Ravnoteža među njima nedostaje. Proces uzbuđenja preovladava. Psi ovog tipa su vrlo pokretni - aktivni. Merenjem ovih pokreta kod psa pomoću štoperice, vidi se da oni za kratko vreme proizvode veliki broj pokreta. Neki od njih naprave za 2 minuta 360 pokreta, iako se u ovaj tip ubrajaju oni koji za 2 minuta naprave više od 100 pokreta.
Kod pasa uzbudljivog tipa brzo se obrazuju pozitivni refleksi. Kočenje se, naprotiv, stvara vrlo teško. Takvi psi brzo usvajaju komande vezane za ispunjenje bilo kakvih dejstava koja zahtevaju uzbuđenje nervnog sistema, a slabo ona dejstva u čijoj osnovi leže procesi kočenja. (Zahtev dresera za ostajanjem u određenom položaju).
Diferencirajuće kočenje kod pasa ovog tipa stvara se vrlo teško. U prvom periodu dresure, ovi psi često mešaju značenje različitih komandi (na primer: "puzi" sa "mesto" ili "stoj"). Naročito teško podležu dresuri za službu: tragačku, stražarsku,minotragačku, koje zahtevaju dobro i jasno diferenciranje. Međutim, za službe koje ne zahtevaju jasno diferenciranje (čuvarska i služba veze), psi ovog tipa su dosta pogodni i ovo treba imati u vidu pri izboru pasa za pojedine službe.
I kod ovog tipa pasa, u toku dresure može se postići izvestan stepen kočećeg procesa. Jačina procesa kočenja postiže se stalnom i sistematskom vežbom i ponavljanjem. Potrebno je postepeno akumulirati procese kočenja. Primer: zadržavanje za mesto počinje sa 3-5 sekundi i postepeno se povećava do nekoliko minuta. Ovo važi i za formiranje ostalih navika. Rad sa takvim psom pri izboru stvari, ne treba u početku vršiti više od jedanput, a zatim treba postepeno povećavati njihov broj.
Živahan tip psa ima po jačini jednake procese uzbuđenja i kočenja. Oni su u stanju međusobne ravnoteže i veće pokretljivosti pri zameni jednoga procesa drugim. Kod njih se brzo i lako razvijaju najrazličitiji uslovni refleksi u onoj meri koja je potrebna za formiranje dobrog diferencirajućeg kočenja. Ova brza smena procesa uzbuđenja i kočenja predstavlja njihovu posebnu karakteristiku, tako da psi ovog tipa najlakše podležu dresuri. Navike se kod njih dobro učvršćuju. Oni su uvek aktivni u radu.
Metod koji najbolje odgovara za dresuru pasa ovog tipa je kontrastni metod.
Psi mirnoga tipa - flegmatični, sa jedne strane imaju, isto kao i prethodni, međusobno uravnotežene procese uzbuđenja i kočenja. Jedina razlika između pasa ovoga tipa i prethodnog jeste u tome što su procesi uzbuđenja i kočenja u nervnom sistemu ovih pasa slabo promenljivi (jedan nervni proces sporo se zamenjuje drugim i obratno).
Psi ovog tipa karakterišu se slabom pokretnom aktivnošću i nazivaju se lenjim - tromim. Pri merenju štopericom daju za 2 minuta samo 20-30 pokreta. Kako pozitivni, tako i negativni uslovni refleksi kod njih se sporo stvaraju, no kada se već stvore, postižu dobru čvrstinu - stabilni su. Takvi psi su sigurne u radu i izdržljive. Diferencirajuće kočenje kod njih se razvija sporo, no ne dostiže uvek najveću čvrstinu. Ovo je razlog da je pri dresuri ovog tipa, kao i nervoznog, potrebno imati veću upornost i strpljenje. Pošto se kod ovih pasa sporo smenjuju procesi uzbuđenja i kočenja, to u radu sa njima pri dresuri ne treba brzo prelaziti sa jednog na drugo dejstvo. Pri tome, komande treba izdavati tako da između njih i radnje koju pas treba da izvrši postoji jedan kraći vremenski period. Ubrzanje pri izdavanju komandi za ispunjenje različitih radnji moguće je samo nakon što su stvoreni čvrsti uslovni refleksi. Teškoća za zadržavanje pasa ovoga tipa u razne položaje ne postoji.
Psi ovog tipa dobro primaju dejstva jakih mehaničkih nadražaja, zato ih pri njihovoj dresuri možemo koristiti, odnosno mehanički metod dresure. No, i kod ovih pasa za formiranje izvesnih navika ostaje kao najbolji kontrastni metod dresure.
Psi lošega tipa - melanholični, karakterišu se slabošću oba nervna procesa - i uzbuđenja i kočenja. Oni ne podnose veća naprezanja u nervnoj delatnosti i ona se lako narušava. Među psima koji spadaju u ovaj tip, nađu se ponekad i psa sa relativno promenljivim procesima uzbuđenja i kočenja. Kod tih pasa razvijeno diferencirajuće kočenje daje ponekad dosta jasne i uravnotežene reflekse koji mogu biti istrajni.
U drugoj grupi pasa lošeg tipa, slabosti se ogledaju u slaboj pokretljivosti oba ova nervna procesa. Uslovni refleksi kod tih pasa se teško stvaraju, a diferencirajuće kočenje obrazuje se teško i nedovoljno. Stvoreni refleksi su nestabilni. Potrebno je naglasiti da se psi lošeg tipa karakterišu vrlo razvijenim pasivno-odbrambenim reakcijama. Loš tip pasa je nepodesan za dresuru i iskorišćavanje. Ovo je razlog da ovakvi psi ne treba uzimati za dresuru, već ih blagovremeno otkrivati i odstranjivati.