Šta je novo?

Dresura pasa

Član
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
0
dali znate kako se trenira americki staford ima 3 meseca ako moze neka knjiga ili savet
 
Član
Učlanjen(a)
09.12.2009
Poruka
30
Vucijak

Trebao si malo ranije da krenes po mom misljenju sa dresurom ali nije strasno, vucijaci su pogodni za dresuru samo strpljivo.
 
Član
Učlanjen(a)
15.01.2012
Poruka
1
Поздрав свима. Имам једно питање за Вас. Имам златног ретривера, старог 2 године. Није никада дресиран, од команди само слуша када му се каже да иде у кућицу, остало ништа. Јако је хиперактиван и воли доста да трчи и да се шета, али никако не подноси поводац. Стално вуче, чак и сда давилицом не помаже, навико се је на давилицу па му сад и то нер смета. Да ли је могуће дресирати га иако је стар толико година???? И који је најбољи лек да се он навикне на поводац?
 
TMF
Član
Učlanjen(a)
09.07.2011
Poruka
1.436
Ja se ne razumem baš u dresuru, ali probaj da nađeš odgovore ovde: Zlatni retriver, forum.
 
Poslednja izmena:
TMF
Član
Učlanjen(a)
09.07.2011
Poruka
1.436
Nezadovoljstvo, traume ili nešto treće

Nezadovoljstvo, traume ili nešto treće

Lepo je imati vaspitanog psa. Još je lepše ako svoje potrebe fiziološkog karaktera obavlja tamo gde mi mislimo da treba. Ali, dešava se i da odrastao pas „zaboravi“ šta gde treba da radi. U tom slučaju moramo da utvrdimo o čemu se radi i eliminišemo problem, ne i kuče, naravno. Ako niste navikli da se to dešava u vašoj kući, prvo pozovite veterinara. U njegovom domenu može se naći sijaset razloga za ovakvo ponašanje. U pitanju mogu biti bolesti digestivnog trakta, bubrega ili mokraćnih puteva ili poremećaj u hormonalnom statusu, a što treba da otkrije profesionalac uz vašu svesrdnu pomoć u realnom opisivanju stanja koje vas frustrira. Ali, ako je u pitanju problem u ponašanju, valja se pozabaviti njegovom psihom i razlozima koji su doveli dotle da pas na ovaj način iskazuje svoje nezadovoljstvo. Dakle, vreme je za lekcije iz lepog ponašanja ili, vreme je da pokušamo da shvatimo šta to pas pokušava da nam kaže.

6.jpg

Zaboravnost

Početak

Novonastalo ponašanje ima svoj početak a verovatno i ritam koji moramo da otkrijemo i da pri tome utvrdimo obrazac. Čak bi bilo dobro da se i beleži kada se incidenti dešavaju. Na primer: da li ste u kući ili ste odsutni kad se to dešava, da li ste sami sa psom ili su tu i gosti, da li tim ljudima posvećujete posebnu pažnju, pa samim tim izazivate ljubomoru kod svog ljubimca. Da li ste nervozni ili umorni posle posla pa nemate vremena za druženje i jednostavno ga ignorišete posle celog dana van kuće. Kada se preispitate, zabeležite zaključke do kojih ste došli. Obavezno zapišite vreme kada izlazite u šetnju, to jest kada psa izvodite da obavi svoje potrebe. Tako, ako pas to radi kada ste vi dugo odsutni, moguće je da on jednostavno ne može da izdrži i mora da to uradi u kući. U tom slučaju, potrebno je da ga ne ostavljajte predugo ili prečesto samog. Pas dakle, može da reaguje tako kad je uznemiren, kad je ostavljen sam, ili kada grmi. U svakom slučaju, to je pokazatelj moguće anksioznosti. Ali, postoji i situacija kada pas tokom lošeg vremena ne želi da izlazi ni zbog svojih potreba (neće da prlja šape, pa to ti je!) pa onda pomalo prazni bešiku i creva, kako ne biste primetili (bar po njegovom mišljenju).

Otuđenost

Anksioznost je jedan od ekstremnih problema koji mogu da dovedu do ovakvog ponašanja. Uz ovu pojavu idu i cepanje obuće, uništavanje nameštaja kada niste u kući. Ukor, kada se vratite i vidite nered, ima sasvim suprotan efekat. Da biste ovo predupredili, pokušajte da se ponašate potpuno nezainteresovano pre nego što odete, pokazujući psu na taj način da se ne dešava ništa dramatično i da je vaš odlazak samo privremen, pa zbog toga vi ne brinete, pa nema razloga ni on. Kupite mu, ponekad, neku igračku kada ste dugo odsutni, ali ne pokazujte preteranu radost kada se pojavite i ne komunicirajte s njim sve dok se ne smiri, ukoliko je bio uzbuđen kada vas je video. Ako to ne uspeva, dajte mu i neko sredstvo za smirenje, koje ćete dobiti od veterinara. Pas može to da radi kada niste kući i iz razloga što nije shvatio šta se od njega očekuje. U tom slučaju, držite ga na povodniku ili u prostoru koji, ako ga i uneredi, možete lako da očistite. Ako je izuzetno podređen vama, može to da uradi kako bi pokazao da zna gde mu je mesto, ili može s druge strane da obeležava teritoriju. I jedno i drugo je normalno u pseće svetu, ali u kući je jednostavno nepodnošljivo. Iako je u prirodi ovakvo ponašanje slika i prilika podređenosti sa uvijanjem celog tela, mahanjem repom, savijanjem glave, ležanjem na leđima i prikazivanjem stomaka, miris koji ostaje u potpunosti anulira našu potrebu da nam pas na taj način pokazuje svoju odanost. Mokrenje može da se javi iako je pas nervozan. Kada je u pitanju obeležavanje teritorije, to je osobina odrasle jedinke koja želi da označi svoj prostor u sukobu sa drugim psom, ili možda osobom.

Odvikavanje

Popravljanje stvari kod odraslog psa se ne razlikuje mnogo od obuke šteneta po dolasku u kuću. Prednost je to što veći pas može duže da zadrži mokraću, pa samim tim i period ostavljanja može da bude duži. U periodu navikavanja, dobro rešenje je i korišćenje kaveza, naročito ako je, kao mali, pas bio čuvan na isti način. Računamo na to da će na ovaj način čuvati svoje najintimnije okruženje i neće vršiti nuždu tamo gde spava. Ako to nije bio slučaj sa štenetom, to jest od početka je bio slobodan, moraćemo postepeno da ga upoznajemo sa kavezom i pokušamo da ga naučimo da to prihvati i provodi vreme u njemu kada mi nismo prisutni. Ukoliko pas pokazuje strah kada ga držimo u kavezu, ili i pored našeg nadanja obavlja nuždu, onda je kavez promašaj. Problem može da nastane i u samoj definiciji doma. Moguće je, na primer, da pas smatra celu kuću, izuzev kuhinje, za svoj životni prostor, a da sama kuhinja može biti prostor gde je to dozvoljeno, to jest kuhinja je „napolju“. Zato možete ograničiti prostor svoga psa i postepeno ga povećavati kako bi on shvatio da je iz prostorije u prostoriju zabranjeno obavljati fiziološke potrebe. Kako bude usvajao jednu za drugom, treba ga navikavati da je svaki kutak vašeg doma i njegov, i da na taj način prestane da se ponaša kao da je napolju. Kada psa izvodite napolje da obavi svoje potrebe, to treba da bude i njegova želja. Zato, ako to uradi odmah, on je i hteo da ide u WC, a ako se razvlači, onda on nije imao nameru da taj izlazak tako iskoristi. Zato, za izlazak `u toalet` koristite poseban povodnik, po mogućnosti kratak. Ne bi bilo loše ako imate dva izlaza, da jedan bude samo za te potrebe. Za dugu šetnju neka ga asociraju drugi povodnik i druga vrata. Na taj način se i psu u glavi stvara slika i refleks gde ide i šta treba da radi. Ako u ovom slučaju pas neće da sarađuje, vratite ga nazad i kontrolišite sledećih 15 do 30 minuta, pa ako ga uhvatite na delu, sprečite ga. Ukoliko se ništa ne desi, izađite ponovo sa potpuno istim scenarijem, kako bi stvorio sliku sa istim redosledom događaja. Važno je da zapamtite da ukoliko „naletite“ na problem, potrudite se da to mesto dobro očistite i dezinfikujete ga, tako da ne ostane miris koji bi psa ponovo privukao. Kažnjavanje naknadno ne pomaže, pa i to batalite. Ako ga uhvatite, budite čvrsti, ali nemojte plašiti psa. Ali zato, kada to uradi napolju, ne propustite priliku da ga pohvalite i nagradite.

Zov
 
TMF
Član
Učlanjen(a)
09.07.2011
Poruka
1.436
Pogrešno „uterivanje“ pameti

Pogrešno „uterivanje“ pameti

TANKA GRANICA NERAZUMEVANJA VLASNIKA I NJEGOVOG LJUBIMCA

Kad govorimo o zlostavljanju pasa i o uticaju takvog pristupa na njegovo kasnije ponašanje, moramo priznati da je najčešći razlog ovom neznanju i želja da bar nad nekim osetimo moć jer zavisi od nas i naše ćudi. Iz takvog stava proističu pogrešni postupci i sve češće napušteni psi na ulici koji se nisu prilagodili.

Razloga ovakvom ponašanju nema mnogo, ali smatramo da je za svaku osudu pokušaj da se psu silom „utera pamet u glavu”, jer je to „jedini način koji on razume”, a i manje je vremena potrebno da silom slomite psa, nego da pokušate da ostvarite komunikaciju s njim na normalan način.

12.jpg


„Ogledalo”

Mnogi vlasnici iz neznanja potežu razna vaspitna sredstva i loše se osećaju kad ne naiđu na pozitivan odgovor. Prva reakcija obično je osećanje nemoći i mišljenje da pas namerno neće da radi to što treba.

Naravno, ako imate sreće da vas neko odmah uputi u vaše greške, i to prihvatite, kasnije ćete imati zrelog i psihički zdravog psa koji zna gde mu je mesto. U suprotnom, trebaće vam nekoliko pasa, desetine protraćenih godina, da shvatite da je pas ogledalo vaših postupaka i da se sve što radite vraća kao bumerang. Dakle, ako trljate psiću nos njegovim izmetom, ili ga udarate njegovim povodnikom nakon što ste ga pozvali da dođe, štene će pokazati samo strah i nikakvo razumevanje. Ako ste to želeli, onda vam treba zabraniti kontakt sa životinjama, a ako to radite, iz neznanja ili nemoći, potražite pomoć stručnjaka ili redovno čitajte ZOV.

U svakom slučaju, maltretiran pas skuplja negativna iskustva iz okoline i oseća da živi u neprijateljskom okruženju, gde je borba za opstanak neophodna. I, on će se boriti, jer mu to stoji u genima odvajkada.

Otpor

Dok je štene, sigurno sebi neće dozvoliti da otvoreno reaguje na nasilničko ponašanje, naročito najstarije, tj. najjače osobe u njegovom okruženju. Međutim, kako jača i oseća tu snagu, postepeno će se suprotstavljati. Prvo će se okrenuti onima koji su najslabija karika u lancu, a to su, naravno, deca. A onda se javlja paradoks, koji takođe ide u prilog nemilosrdnoj borbi za opstanak. Iako deca najčešće nisu kriva, prvi dokaz psećeg suprotstavljanja i želje da ne ostane na dnu lestvice, gde nema nikakva prava je atak na najslabije u nizu. U početku se ne mora desiti najgore, tako da početni otpor kreće od režanja prilikom hranjenja, kad se dete približi posudi sa hranom bez obzira na to da li uopšte želi da priđe psu ili ne. Pas smatra da je to njegovo vlasništvo koje brani od uljeza. Ovo je bitan detalj, pas je zaključio kako je dovoljno jak da se suprotstavi jednom od članova čopora. Pogrešno je u tom trenutku savetovati dete da ne prilazi psu kad jede. Najbolje bi bilo kad bismo odmah shvatili da pas pruža otpor i da to treba preduprediti. Detetu treba objasniti da pas nema ništa protiv njega, ali smatra kako mora da zaštiti svoju posudu za hranu. Od sledećih postupaka zavisiće budućnost odnosa jer ćemo, ako pregrubo reagujemo, samo uplašiti psa.

A šta time dobijamo? Totalno nerazumevanje, pri čemu non-stop dolivamo ulje na vatru pogrešnim postupcima. Jer, da se razumemo, i normalno odgajan pas će u jednom trenutku ovako postupiti i pokušati da odbrani svoje vlasništvo i integritet jedinke koja želi bolje mesto u društvu. Međutim, vlasnik koji razume ponašanje svog psa objasniće detetu suštinu njegovog reagovanja i neće dozvoliti da dete oseti kako je iznevereno i da njegov najbolji prijatelj u stvari to nije. Pas će dobiti grdnju, ali taman toliku da oseti kako njegovo ponašanje ne može da prođe, ali da pri tom ne oseti strah i izgubi poverenje u svoje vođe, već baš suprotno, da oseti kako je deo čopora i da trenutna situacija uopšte ne dovodi u pitanje odnos između njih, koji i dalje ostaje pun poverenja.

Na drugoj strani sve je naopako. Pas je uplašen jer nema poverenje u svoje vođe. Od njih očekuje samo nešto loše. Dete je razočarano i smrtno uvređeno jer je njegov najbolji prijatelj upravo režao na njega. Otac je uplašen da pas slučajno ne ujede dete i ljut jer ne shvata da životinja koju hrani i „čuva“ na taj način zloupotrebljava njegovu „dobrotu“. Zato on viče, možda ga i istuče, pri čemu se pas, koji je još uvek mali i slab, povlači i cvili. Dete, koje je povređeno, oseća se ispunjenim jer je izdajnik zasluženo kažnjen, a i shvatio je kako ubuduće treba da se ponaša prema psu. To što je pas izgubio poverenje u ljude, i što se u njemu formira otpor koji će pre ili kasnije izaći na videlo, nikog ne interesuje.

I tako postajemo posmatrači izgubljenih sledećih desetak ili više godina. Pas će verovatno biti vezan u nekom ćošku dvorišta, dobijaće hranu jedanput dnevno i biće tretiran kao robijaš. A razlog? Eto, u jednom trenutku se preokrenuo i počeo da reži i kidiše na svoje vlasnike i nikome nije jasno zašto se to desilo, jer je do juče slušao i bio dobar.

Pas je životinja čopora za koji je spreman da se bori do kraja. Ali, ako oseti da je izneveren, i da njegov život u takvom čoporu ne vredi mnogo, a uz to je i non-stop maltretiran, njegova vernost čoporu nestaje i njegov pogled na svet se menja. Zato, nemojte dozvoliti da vas ljutnja ponese i da verujete da vas pas namerno nervira i radi nešto pogrešno. On samo želi da ostane deo čopora i da veruje u one koji ga vode. Zato, verujte i vi u njega.

Zov
 
TMF
Član
Učlanjen(a)
09.07.2011
Poruka
1.436
Između gazde i – drugara!

Između gazde i – drugara!

VLASNICI PASA ČESTO PRAVE GREŠKE IZ NAJBOLJIH NAMERA

Uz sve što smo napisali, nije teško shvatiti kako funkcioniše pseći mozak, bar u osnovnim detaljima. Ali, to nije dovoljno ako istovremeno ne obratimo pažnju i na – čoveka. Mnogo grešaka i problema nastaje zbog ljudskog faktora, pa je neophodno ukazati na pogrešan pristup ishrani, treningu, vaspitanju i svemu onome što čini svakodnevni odnos čoveka i psa.
06.jpg


Hrana

Koliko god da volimo svog psa, ne znači kako treba da ga utovimo i uništimo mu zdravlje. Davanje poslastica ili guranje hrane ispod stola za vreme ručka, ima više loših posledica. Time navikavamo psa na dodatne količine hrane koje mu nisu neophodne, ali su samim tim i slađe. Takođe, pas dobija pozitivan signal da će, ako bude dovoljno uporan, odnosno dosadan i nevaspitan, dobiti ono što želi. Dok je mlad i raste, ekstra obroci i neće biti primetni, ali će se, sa godinama, svaki višak i te kako ispoljiti. Osim ružnog izgleda, koji je najmanje bitan, pas će imati problema sa kostima, mišićima, ligamentima, tetivama (jednom rečju lokomotornim aparatom), ali isto tako i sa srcem, krvnim sudovima, dijabetesom, itd. Dakle, ne postoji nijedan dobar razlog da udebljate svog psa osim ako vas, s vremena na vreme, grize savest što mu ne posvećujete dovoljno pažnje, pa se nadate da će dodatni zalogaji u njegovim očima stvoriti bolju sliku o vama i uveriti ga u vašu ljubav.

Psa ne interesuje zašto to radite, ili je možda suviše dobar psiholog pa je rešio da vas drži u zabludi zarad slasnog ekstra zalogaja. S druge strane, možda mu ne dajete dodatne količine hrane, ali su njegovi obroci prebogati energijom, a slabi kad su u pitanju proteini. Odavno je poznato da proteini zahtevaju više vremena za obradu i troše rezerve energije u organizmu. Ako želite da pas duže bude sit, pojačajte unos proteina davanjem, na primer, kuvanih jaja koja se dugo vare i duže ostaju u želucu. Iako vam to možda stvara zamornu obavezu, pratite stanje svoga psa i ukoliko vidite da se goji, smanjite količinu hrane, odnosno, pojačajte je ako vidite da mršavi.

Vežbe

Izlasci i šetnje sa psom nekim vlasnicima vremenom počnu da predstavljaju “samo nepotrebno opterećenje”, pa ih sve više proređuju. I ovo predstavlja kompleksan problem jer je psu potrebna šetnja ne samo iz fizičkih razloga, već i iz psihičkih. Pas je hodač, lutalica, lovac koji traga i prati svoj plen. Nekad to traje satima, a ponekad i danima. Našem ljubimcu je neophodno da protegne noge i traži svoj „plen“. Ukoliko mu to onemogućimo, osećanje dosade preovlada, a iz dosade, pas je spreman svaša da napravi, i to retko nešto dobro.

U načelu je potrebno da pas dnevno ima bar pola sata fizičkih aktivnosti u obliku trčanja, njuškanja, skakanja i hodanja van dvorišta. To je individualna stvar i zavisi od rase, pola, starosti i veličine psa. Obično se misli da veliki pas traži više aktivnosti, ali pokušajte to da objasnite nemačkom lovačkom terijeru ili pinču koji, kad nemaju gde, “trče po plafonu”!

Mladi psi, zahvaljujući svom metabolizmu, traže mnogo prostora ili kretanja. Njihove potrebe se brže ispunjavaju i između kratkih i eksplozivnih izliva energije potreban im je odmor. Zato posvetite pažnju mladom psu, igrajte se s njim i šetajte ga, jer tu energiju negde moraju da izbace. Ako ih ne kanališete, sami će naći način. Počnite sa okvirnih trideset minuta, pa ako vidite da je posle deset ili dvadeset minuta vašem ljubimcu duša u nosu, stanite, pa sutradan nastavite. Ali, ako pas i posle trideset minuta trči kao da ga gone, povećajte mu minutažu.

Greške

U prethodno opisana stanja najčešće nas dovedu sopstvena nerealna očekivanja. Često od psa očekujemo previše, mislimo da su njegovi kapaciteti neiscrpni, a u stvari ne shvatamo da je on, u suštini, naš pratilac i da sami treba da osmislimo pravila igre koja će pas slediti. Stresovi i svakodnevni ustaljeni i nervirajući ritam dovode nas u situaciju da smo nestrpljivi i ne posvećujemo se psu, ili hoćemo to da učinimo, ali na brzinu i bez mnogo objašnjavanja i ponavljanja. U tom slučaju, bolje je i ne počinjati. Umesto da shvatimo kako je pas hodajuća terapija našim prenapregnutim živcima, svoju nervozu prenosimo i na njega. Naše oštre, često i grube reči, nezainteresovanost i odsutnost pas pogrešno tumači i povezuje sa svojim ponašanjem u kome ne vidi ništa loše. Tako vremenom počnemo da izbegavamo nekada svakodnevne šetnje, sa izgovorom da smo umorni i da nam je svega dosta, skraćujemo vreme igre i polako gubimo interesovanje za psa koga smo s ljubavlju doneli u kuću i možda čekali mesecima. Ukoliko počnemo da radimo sa štenetom od malena, svi kasniji zadaci se lakše ostvaruju. Ali, ukoliko kasnije ostavimo ono što smo započeli sa štenetom, čitav trud pada u vodu.

Iz ovoga proizilazi i drugi problem - psa ostavljamo samog, sve češće a on, kao životinja čopora, to loše podnosi. Ukoliko je neophodno (a veoma često jeste), psa moramo naučiti da ostaje sam, ali on mora da shvati kako je to privremeno i da je posle toga ponovo deo “čopora”. Ako posle povratka ne obraćamo pažnju na njega, i ne provodimo vreme s njim, ponovo dolazimo u situaciju da pas promeni svoje ponašanje.

Pas nije čovek

Koliko puta ste čuli kako neko kaže za svog psa da je toliko pametan, samo što ne progovori. To je još jedna greška koju vlasnici prave, misleći da prema svom psu treba da se ophode kao prema čoveku. Frustracija nastaje i kod vlasnika i kod psa: vlasnik shvati da pas ne odgovara ukazanom poverenju, a pas u startu i nije hteo da bude čovek. Obično se to završi tako što pas, umesto da shvati nežne reči i izlive ljubavi kroz kupovinu skupih igračaka i nepotrebnih poslastica, postane ujedljiv i jogunast, a vlasnik ostane zbunjen i povređen jer su izneverena njegova očekivanja. Ni u ovom slučaju nije teško izaći iz krizne situacije, ali je prevashodno neophodno da čovek shvati kako pored sebe nema holivudskog „najboljeg prijatelja“, već životinju koja se ponaša instinktivno i isključivo na osnovu informacija koje dobija iz spoljašnjeg sveta, a ne iz televizijskih serija ili filmova.


Nestašluci

Budući da konstantan nerad menja psihu psa, to se nečim mora kompenzovati. Zato u dvorištu nailazimo na rupe, pojedeno cveće, preturene kante, izgrižene papuče i cipele, očerupane kokoške... Ko zna šta još psu može pasti na pamet?!

Zov
 
Član
Učlanjen(a)
13.10.2011
Poruka
14
Dresiranje Pasa!!

1. OSNOVI TEORIJE DRESURE PASA
DRESURA je sistem čovekovog dejstava na psa pomoću kojeg se kod pasa stvaraju i učvršćuju određene navike.
TEORIJA DRESURE - to je dosledno i sistematsko izlaganje osnovnih principa koji čine proces dresure kao i opštih stavova koji proističu iz tih principa i objašnjavaju složene pojave koje se javljaju pri dresuri. Teorija dresure, na taj način analizira i sjedinjuje dejstvo čoveka sa ponašanjem psa u toku dresure. Ovo može biti ostvareno samo na osnovu teorije I.P.Pavlova o višoj nervnoj delatnosti životinja. Teoriju dresure treba da zna svako ko se bavi dresurom pasa. Nisu retki slučajevi da dreser-početnik, a često i iskusniji dreser, baš zbog nepoznavanja teorije dresure, kod psa stvori nepoželjne navike koje se kasnije ili vrlo teško a često i nikako ne mogu otkloniti. Dreser koji dobro poznaje teoriju dresure u svakom trenutku rada sa psom svestan je koju će naviku pospešiti postupak koji primenjuje, a šta dodatno treba da uradi da isti taj postupak ne bi stvorio nepoželjnu naviku kod psa. Zbog toga šablonska dresura, mada stvori kod psa određene zahtevane navike, gotovo uvek kod psa stvori i određene nepoželjne navike koje mogu biti takve da je svaki dalji rad sa psom uzaludan. Izučavanjem različitih načina i postupaka, oblika i vremena primene tih postupaka i navika koje se stvaraju kod psa je obaveza koja predhodi dresuri psa. Poznavanje osnova teorije dresure, pruža mogućnost da rad psa usmerimo na svesnu a ne slepu poslušnost. Dreser stiče znanje da može jasno uočavati pojave koje proističu u toku dresure, kako bi mogao izabrati najbolje i najefikasnije načine za postizavanje onoga što želi. Poznavanje opštih principa dresure pasa, pruža mogućnost za posebno prilaženje svakom psu. Stvar je u tome, što dreser stalno radi sa psima koji imaju svoj određen karakter. Zato, prema individualnim osobinama psa, on mora menjati dejstva koja primenjuje u dresuri, odabirajući ona koja će dati najbolje rezultate. I uslovi dresure mogu biti takođe različiti. Psi se mogu dresirati na specijalnom prostoru-poligonu, u polju, šumi kao i manje podesnim uslovima. U svim tim uslovima dreser mora da zna kad koju metodu da primenjuje i šta u pojedinačnom uslovu može postići a šta ne i ne treba da pokušava da u određenom vremenskom i prostornom uslovu improvizuje ako je svestan da to neće dati rezultat.
Znanje osnovnih stavova, kao i određenih složenih pojava u dresuri, pomažu da se nađe način za rešenje mnogih poteškoća sa kojima inače dreseri ne bi mogli izaći na kraj, ukoliko nemaju bogatu praksu. Sve ovo govori za neophodnost izučavanja teoretskih osnova dresure.
2. DRESURA I PONAŠANJE PSA
Pri dresuri je neophodno razlikovati ponašanje psa koji se dresira i uticaj dresera na psa. Pri dresuri su dejstva dresera i ponašanje psa, jedno sa drugim vrlo tesno povezani. Ponašanje psa je način na koji pas ispoljava svoja dejstva pomoću kojih se on prilagođava uslovima spoljne sredine. Ono se brzo menja prilagođavajući se uslovima spoljne sredine obezbeđujući blagovremeno upoznavanje psa sa spoljnom sredinom, njegovu zaštitu od štetnih uticaja, otkrivanje hrane, razmnožavanje i dr. što je neophodno za sami opstanak. Mnoga dejstva kod psa izaziva dreser. Dresirajući psa, dreser svaki put, zavisno od toga šta želi postići, na određeni način deluje na psa. Svojim delovanjem, on usmerava vladanje psa u određenom pravcu. Dejstva dresera na psa izazivaju se veštim usmeravanjem psa da bez odupiranja uradi neku radnju pri čemu se istovremeno navikava na komandu koja se može izdati pomoću zvuka (usmena komanda), gestom i drugim signalima. Dejstva psa mogu biti izazvana i drugim nadražajima iz njene okoline. Šum ili uočavanje neobičnih pojava, dovode do toga da pas naćuli uši. Psi intenzivno njuše nepoznate predmete. Nepoznati čovek izaziva kod psa agresivno ponašanje. Pojava mačke ili drugih životinja prilikom šetnje psa, izaziva niz dejstava koja se mogu ispoljiti gonjenjem. Prisustvo ženke pobuđuje kod mužjaka određen niz specifičnih dejstava. Na taj način, ponašanje psa u određenoj sredini izazvano je nadražajima koji dolaze iz te sredine, a u određenoj situaciji prisustvom dresera. Svi se ovi uticaji nazivaju NADRAŽAJIMA. Sve pojave iz spoljne sredine, pas prima pomoću svojih čula. Različite pojave (ljudi, životinje, mirisi, zvuci itd.) mogu uticati na ponašanje psa, a ti uticaji će se ispoljavati time što će pas vršiti ovo ili ono dejstvo. Ponašanje psa može biti takođe izazvano i unutrašnjim nadražajima. Svaki se organizam karakteriše određenim procesima, koji se periodično ponavljaju i čine osnovu života. Svi ovi procesi imaju odraza na ponašanje psa, na primer: smena sitosti glađu izaziva kod psa pojačanu aktivnost za nabavku hrane. Kad se zasiti, pas prestaje tražiti hranu, a samim tim prestaju i radnje koje je on vršio da bi je nabavio. Na ponašanje psa veliki uticaj imaju funkcije žlezda sa unutrašnjim lučenjem. One proizvode materije - hormone koji deluju kao unutrašnji nadražaji. Tako na primer: polni refleksi kod psa počinju se javljati u periodu sazrevanja polnih žlezda, tj. u vreme kad žlezde počinju lučiti polne hormone. Ukoliko se pre polne zrelosti izvrši kastracija šteneta, polni refleksi kod takvog psa se neće nikada pojaviti. Hormone proizvode i druge žlezde (štitna, nadbubrežne, hipofiza i dr.) koje takođe imaju uticaja na ponašanje psa. Ponašanja koja proističu kao rezultat dejstva unutrašnjih nadražaja, uvek pomažu psu da se pravilno orijentiše u odgovarajućim uslovima spoljne sredine. Pas pod uticajem gladi neće otići bilo kuda, već na ono mesto gde se hrani. Najveća aktivnost koja je izazvana za potrebom hrane, pojavljuje se kada pas ugleda hranu. Za pražnjenje mokraćne bešike (mokrenje), pas želi da izađe napolje. Za štenjenje, kuja traži skriveno mesto itd. Zato je moguće reći da ponašanje psa koje se javlja pod uticajem unutrašnjih nadražaja, ostvaruje se i pri dejstvu spoljnih nadražaja i obrnuto, spoljašnji nadražaji imaju za psa značenje samo ukoliko odgovaraju unutrašnjim. Tako se jedni nadražaji ne mogu odvojiti od drugih, jer pri dejstvu na psa oni nastupaju zajedno kao celina. O ponašanju možemo govoriti imajući u vidu niz dejstava koja se javljaju u određenom intervalu vremena. Tako na primer: možemo govoriti o ponašanju psa za vreme šetnje, u igri, za vreme iskorišćavanja u službene svrhe itd. Možemo govoriti i o ponašanju različitog karaktera, o orjentirnom ponašanju, ponašanju za vreme hranjenja, ponašanju za vreme lova i o ponašanju usmerenom na očuvanje i negovanje potomstva. Govoreći o ponašanju, treba imati u vidu i niz dejstava karakterističnih za sve pse određene rase ili za sve životinje određene vrste. Takođe, možemo govoriti i o individualnom ponašanju psa, kao i o sistemu dejstava karakterističnih za jednog određenog psa. Dejstva koja proističu za vreme dresure, određuje pre svega sam čovek koji dresira psa.
 
Top