Šta je novo?
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.577
PREMINUO LEGENDARNI KANTAUTOR ĐORĐE BALAŠEVIĆ… POSLEDNJA PLOVIDBA PANONSKOG MORNARA

maxresdefault-5-1024x576.jpg


Naš poznati kantautor Đorđe Balašević preminuo je danas u 67. godini.

Podsetimo, Balašević je pre tri dana primljen na Infektivnu kliniku gde se lečio od upale pluća, ali nažalost nije izdržao…

Đorđe Balašević je rođen 11. maja 1953. godine, u Novom Sadu, u porodici oca Jovana Balaševića i Veronike Dolenec, iz Rasinje kod Koprivnice u današnjoj Hrvatskoj. Po pisanju hrvatskog magazina „Moljac”, Balaševićev deda Đoka se prezivao Balašev, ali je 1941. godine, za vreme Drugog svetskog rata, iz straha „da će ga Mađari pomađariti” dodao nastavak „ić”, karakterističan za srpska prezimena.To se zaista desilo, ali ranije – oko 1935. godine, kako piše u “Službenim novinama Kraljevine Jugoslavije”.

Bio je član grupa Žetva i Rani mraz, a 1982. je započeo solo karijeru. Ukupno je objavio 12 albuma. Glumio je u nekoliko televizijskih serija, za koje je pisao i muziku.

Singl “Računajte na nas”, iz perioda dok je bio član Ranog mraza, postigao je veliku popularnost u socijalističkoj Jugoslaviji i ostao je popularan među jugonostalgičarima


U moru biografija koje možete pročitati o njemu, možda je najinteresantnija njegova poetična autoobiografija.

Prenosimo u celosti autobiografiju Đorđa Balaševića: “Prijatelji me uglavnom zovu Đole…Neprijatelji me ne zovu. Ali ne zovem ni ja njih. Pa ko duže izdrži… Rođen sam 1953. godine (Bik) u Novom Sadu, u gradu kroz koji protiče Dunav. U Evropi formalno.

Išao sam u gimnaziju, ali nisam maturirao. Studirao sam geografiju, ali nisam diplomirao. Sve u svemu nije baš sjajno, ali je ipak korisnije nego da sam u međuvremenu doktorirao marksizam, kao neki moji ambiciozniji vršnjaci. Vojnu obavezu sam regulisao, u celosti, nisam osuđivan, ni krivično gonjen, i nisam bio član Saveza komunista. Nosilac sam najvećih društvenih priznanja, od kojih nemam ni najmanje lične koristi.

Ubrajaju me u prvih pet kantautora u našim zemljama, ali u našim zemljama ima taman toliko kantautora da, kako god okreneš, moraš biti među prvih, i jedinih pet”.

“Snimio sam deset singl i devet LP-ploča. Pozlatile se, dao Bog…Profesionalnih uspeha imao sam, hvala na pitanju, a jedan od tih, na samom domaku istorije, je i Poslednja jugoslovenska turneja u maju 1990. Poslednja jugoslovenska, ne moja…

Jedva čekam da vidim ko će sledeći “napuniti” Skoplje, Niš, Beograd, Sarajevo, Zagreb i Split, o istom trošku. Trenutno propuštam visinu.

Pred narodnjačkom najezdom, povukao sam se u utvrđene gradove. Živim, još uvek, u Novom Sadu, gde sam za sebe plaćam socijalno i penzijsko osiguranje. O porezu da i ne govorimo… Oženjen sam, sretno, devojkom po imenu Olivera, ponosan sam otac dve lepe devojčice. I gotovo… Oni koji su me zavoleli po muzičkoj liniji, znaju štošta o meni. Oni koji me do sad nisu zavoleli, i neće, bojim se…

Ni zbog ovog romana. Mog prvog, inače… Pardon… Prvog koji je duži od šest minuta…”

Tri posleratna druga


(Headliner.rs)
 
Top