Какав глупи "недељни закон"? Док ови трабуњају о суботи и недељи, не виде да антихристи увелико воде верски рат против хришћанства по целом свету. А ко су ти антихристи? Ако питамо ове америчке брендове, чућемо свашта. Боље је да прочитамо шта апостол Јован каже, па ћемо онда тражити на основу његових речи ко су ти.
****
22. Ко је лажљивац осим оног који одриче да Исус није Христос?
Ово је антихрист, који се одриче Оца и Сина. 23.
Који се год одриче Сина ни Оца нема; а
који признаје Сина, и Оца има.
*******
1. Љубазни! Не верујте сваком духу, него кушајте духове јесу ли од Бога; јер
многи лажни пророци изиђоше на свет.
2. По овом познајте Духа Божијег, и духа лажног; сваки дух који признаје да је Исус Христос у телу дошао, од Бога је;
3. А сваки дух који
не признаје да је Исус Христос у телу дошао, није од Бога: и овај је антихристов, за ког чусте да ће доћи, и сад је већ на свету.
» Medžlis Islamske zajednice Kalesija
Bog je Jedan, sina nema
Obajvljeno: 19.12.2013
Legende o egipatskom Horosu, persijkom Mitri, indijskom Krišni, kao i legenda o Budi, gotovo su identične s kazivanjem o Isusu. Ono što je svim tim kazivanjima zajedničko jeste: svi su se rodili 25. decembra,
bili su u stanju izvoditi razna nadnaravna djela, liječiti bolesne, oživljavati mrtve, nahraniti gladne... bili su razapeti da bi iskupili čovječanstvo grijeha, a nakon 3 dana su uskrsnuli i bili bi uzdignuti na nebesa.
“Nevjernici govore: "Allah je uzeo sebi dijete." Hvaljen neka je On! Naprotiv, Njegovo je sve ono što je na nebesima i na Zemlji. Njemu se sve pokorava; On je stvoritelj nebesa i Zemlje, i kada nešto odluči, za to samo rekne: "Budi!” - i ono bude." El-Bekare, 116.–117. Istinu je rekao Allah Uzvišeni!
Hvala Allahu, Jednom i Jedinom, Vladaru svega onoga što je na nebesima i na Zemlji, Gospodaru Dana sudnjeg; Dana na kojem niko opravdanja neće imati, Dana kada će se mnogi kajati, ali tada će kasno biti. Salavate na Pejgambera našeg izgovaramo, mir Božiji i spas svima želimo, iz rahmeta Božijeg milosti molimo, šefa atu Pejgamberovom se nadamo.
"Vama vaša vjera a meni moja", posljednji je ajet kur anske sure Kafirun.
Danas, 20. po redu dana u decembru, učimo ove kuranske riječi potvrđujući time svoju pripadnost islamu svome. Naša vjera je islam, Poslanik nam je Muhammed, a.s., Bog nam je Allah, Koji nije rodio i rođen nije,
Koji djeteta nema, Kojem ništa ravno nije.
Poslanike koje Kur an spominje mi slijedimo, jer šerijat koji je Muhammedu, a.s., objavljen je i Ibrahimov, a.s., šerijat, kao i Musaov i Isaov, i Nuhov i Hudov, i svih onih koji su prije živjeli s vjerom u Jednog Boga.
Islam je jasan: Bog je Jedan, Njemu niko ravan nije, djeteta nema, rođen nije.
Ko nekog drugog mimo Allaha obožava, grijeh veliki čini; ko u Allaha ne vjeruje svojim nevjerstvom samo sebi škodi; ko Bogu sličnog Njemu pripisuje veliki zulum sebi radi.
Vjera je jasna i ona je odraz čovjekove volje da vjeruje u Jednog Boga. Suprotno od vjerovanja su: širk, kufr i nifak.
Kufr je nevjerovanje; širk je pripisivanje Bogu druga, nifak je pretvaranje.
Kafir je ateista – nevjernik, onaj koji negira Božije postojanje, koji ne vjeruje u Boga, koji ne vjeruje ni u šta, ili sebi umišlja da je sve ovo kao rezultat slučajnosti nastalo, i za takvog nema ništa veće od njega samog, on je sebi sve, od njega sve počinje i s njim se završava, jer on negira postojanje neke veće sile, on je sam za sebe najveća sila, jer se uzoholio i mnogo se je osilio.
Mušrik je onaj koji smatra da postoji nešto onozemaljsko što je veće od čovjeka samog, nešto čemu se on moli i od čega pomoći traži kada mu je teško, nadajući se da će mu neka viša sila pomoći, ali je mušrik griješnik veliki jer je zalutao, jer misli da ima više bogova, jer smatra da Bog sliči nečemu ovozemaljskom pa mu dijete pripisuje.
Munafik je onaj koji svoje pravo lice krije, koji kad je s vjernicima govori da vjeruje a kad ih napusti i pridruži se nevjerničkoj skupini, onda im zbori kako je jedan od njih.
A vjernik je onaj koji u Jednog Boga vjeruje i u ono što vjeruje siguran je, u tome ustrajava, u vjeri živi i s njom umire.
Ali, ljudi k o ljudi, slobodu volje imaju i razum imaju da razmišljaju, pa na osnovu toga sebe svrstaju u neku od navedenih skupina: vjerničku, kafirsku, mušričku ili munafičku.
Iako je darovan blagom neizmjernim, pameću da njome promišlja, poneki od insana pameti se odreknu i od velikih grijeha poput širka, kufra ili nifaka ne strahuju. A strah od tih grijeha nebesa i Zemlja, brda i planine osjećaju i plaše se. Ibn-Džerir kaže da je Ibn-Abbas rekao: "Od širka strahuju nebesa, Zemlja, planine i sva stvorenja, osim ljudi i džina. Ona samo što ne propadnu u svom veličanju Allaha, zbog ljudskog širka..." A ljudi konstantno ustrajavaju u svom širku, a Bog Jedan i Jedini im daje što im srca zažele.
Ahmed prenosi od Ebu Musa, r.a., da je Poslanik, a.s., rekao: "Niko ne osaburi na uznemiravanje više od Allaha, Koji čuje da Mu širk čine i pripisuju dijete. On im oprašta, odgađa kaznu i daje im opskrbu."
A kako će Allah imati dijete kada nema žene, a dijete se rađa od dvoje sličnih.
Allah Uzvišeni nije ničemu sličan, niti mu je išta od Njegovih stvorenja ravno, jer On je Tvorac svih svojih stvorenja, pa nema ni žene ni djeteta.
I sam Isa, a.s., pretposljedni u plejadi Božijih poslanika,
za kojeg kršćani tvrde da je sin Božiji, nikada za sebe – kako Kur an navodi – nije to kazao, već je govorio: - ja sam čovjek kao i vi, poslat od Boga da vas opomenem. Međutim, iako je za sebe govorio da je samo čovjek, neki od ljudi ga proglasiše svetim, dadoše mu božansku narav.
Oca nije imao,
Bog ga je takvim stvorio, pa tu činjenicu da je stvoren i bez oca rođen, iskoristiše i Boga mu za oca pripisaše. Uskoro će mnogi da obilježe "Božić" kao dan ili noć rođenja Kristovog. A uistinu, mnogi od kršćana i ne znaju da njihova sveta knjiga nigdje ne spominje da se Isus rodio na taj dan, odnosno noć, niti je igdje ijednom riječju aludirano da se rođenje desilo 25. decembra. I stav crkve je da rođenje Isusa nigdje nije precizirano, niti je spomenut tačan datum rođenja. Kada se dublje zagrebe po prošlosti i pogledaju historijski navodi i činjenice, uočit će se da je u mnogo čemu kršćanstvo svoj vjerski nauk utemeljilo na raznim predkršćanskim dogmama, i to onim dogmama koje zvanična crkva osuđuje i proglašava za heretičke. I određivanje 25. decembra za dan Kristova rođenja ima sličnosti s mnogim mitovima iz predkršćanskog vremena. Oni od kršćana koji ne vjeruju ni u šta, na temelju historijskih činjenica će kazati da ni Isus nije bio stvarna ličnost, nego da je to mit koji je nastao kao kopija drugih mitova iz prošlosti. I doista, mnogo je tih drevnih mitova o herojima iz prošlosti ukorijenjeno u kršćanstvu, pa čak i
kršćanska verzija Isusa ima mnogo toga zajedničkog s tim mitovima. Legende o
egipatskom Horosu, persijkom Mitri, indijskom Krišni, kao i legenda o Budi, gotovo su identične s kazivanjem o Isusu. Ono što je svim tim kazivanjima zajedničko jeste: svi su se rodili 25. decembra, bili su u stanju izvoditi razna nadnaravna djela, liječiti bolesne, oživljavati mrtve, nahraniti gladne... bili su razapeti da bi iskupili čovječanstvo grijeha,
a nakon 3 dana su uskrsnuli i bili bi uzdignuti na nebesa.
Da li je crkva drevna kazivanja i mitove o raznim herojima iz prošlosti iskoristila i plasirala mit o Isusu kao sinu Božijem, nas muslimane to plaho i ne zanima. Oni između njih koji govore da Isus nije stvarna ličnost, i za našeg Poslanika će isto to reći, jer ti i takvi ne vjeruju ni u šta. Mi smo muslimani, vjerujemo u Allaha i sve ono što je objavio Muhmmedu, a.s,
u Kur anu koji jasno kaže: Bog sina nema, Isa, a.s., je samo poslanik, nije ubijen, nije razapet, to se njima samo pričinilo; niko tuđe grijehe neće nositi, niti je Isa, a.s., umro da bi na sebe preuzeo grijehe cijelog čovječanstva, svako će vidjeti svoje dobro a i loše, pa makar ono bilo kao trun malehno...
U islamu nema posredništva, niti bilo kojem Božijem stvorenju treba neko ko će posredovati između čovjeka i Boga, a samim tim
niko nema pravo da nekoga oslobodi grijeha. Ispovjediti se sveštenoj osobi, a potom čuti poznate riječi: - sinko, oprošteno ti je!, u islamu je to veliki grijeh. Ko to ima pravo nekome oprostiti grijeh koji je počinio?! Zar taj i takav sebi ne umišlja puno?! Zar sebi ne uzima Božije pravo da on može oprostiti?! Zar se ne poigrava i sebe ne uzdiže na stepen Onoga koji je jedini u mogućnosti ljudima oprostiti?!
Čovjek može oprostiti drugom čovjeku grijeh prema njemu učinjen, ako želi da to halali, a opraštati grijehe učinjene prema Bogu, to može samo Allah. Nikoga kapa ili ogrtač koji na sebe obuče a simbol je određene vjere ne čini boljim od ostalih, niti mu daje pravo da on može druge osloboditi njihovih grijeha. Kada bi tako bilo, kada bi simboli poput ogrtača ili kape davali takvu mogućnost da postanemo bezgriješni i da drugima opraštamo, svi bi onda imali vjerske kape i ogrtače i nosali ih i drugima bi praštali. Ali, tada vjerovatno, ne bi imali kome opraštati, jer bi svi bili ti koji opraštaju.
Mi Allaha molimo, Onoga koji jedino može oprostiti i Kojem ne treba posrednik između nas i Njega, da nam grijehe oprosti i da na dobro nas uputi, na Sudnjem danu Milostiv bude. Amin, ja Rabbel-alemin!
КРАЈ
И ви не видите да потпуно исто пишете и да вас исти дух антихришћански води? Наравно да не! Јер све антихришћанске групације које наводно правилно следе јеванђеље, имају свог пророка предводника који им тумачи како је хришћанска Црква покварена, а да њихова ново-основана је једина права. Хришћани су пагани, те групације окупљене око "пророка" су са новим објавама поново подигнута Божија Црква. Да не знам да је све то Христос најавио, био бих веома зачуђен. Овако сам захвалан Богу што могу да учествујем у првим линијама на бојном пољу са антихришћанским духовима.
Добро, нисам ја баш нешто репрезентативан узорак, али се надам да бар мало доприносим, понекад.
