Dobar Bog - zao Bog?!

Član
Učlanjen(a)
28.03.2013
Poruka
13.330
Laodikeja, koje je Božije zakone prekršilo dijete rođeno sa cerebralnom paralizom?
Mire, nije riječ o tome djeluje li Bog ili ne, nego o tome kako djeluje?! (Ovo, naravno, sa stanovišta vjernika, jer ateisti misle sasvim drugačije)

Pa ja sam objasnio kako on deluje sa stanovista vernika.
On je delovao pre vremena, jer u njemu vremena i nema i Bog nije ogranicen vremenom.
On je sve probleme vec resio, ali mi to ne vidimo jer smo ograniceni vremenom i prostorom, te kod nas postoji redosled dogadjaja, dok kod Boga toga nema.
On je kroz svoga Sina resio probleme patnje greha i smrti , u samom startu, jer kaze da je ''jagnje zaklano pre postanja sveta''.
Dakle ako ti ne vidis da on deluje, to je zbog forme vremena i prostora kojim smo mi ograniceni, a svakako da ce sve biti vidljivo na kraju, te jasno da Bog nije sedeo skrstenih ruku...

Jos nesto bih rekao.
Recimo da tvoje dete mora da se podvrgne bolnoj operaciji, da mu se spasi zivot.
Ti bi kao razuman roditelj dozvolio da se tvoje dete muci za kratko vreme, da prodje kroz bol, da bi se izlecilo i kasnije zivelo zdravim zivotom. Ova nasa planeta je takodje bolesna, i neophodno je da prodje kroz ''privremene bolove'' da bi ozdravila. Bez bola, nema ni izlecenja..

Sto se tice ovog deteta, ono nije nista krivo, Isus kaze za takve: ''niti sagresi on niti roditelji njegovi, pa se rodi slep''(mozemo to tvrditi i za druge bolesti)..
Sa stanovista Boga, ovo dete je vec unapred izleceno i spaseno, a sa stanovista coveka ono se i dalje pati..

Kod Boga mrtvi su zivi -''jer su njemu svi zivi'', a kod coveka ''oni vise ne postoje''.
Mislim da sam jasan.

Ateisti ce naravno uvek nalaziti i nelogicnsti i greske, i pokusavati ovo da pobiju na razlicite nacine..
Medjutim, zar se ovo ne cini razumnim objasnjenjem?
Koje su uopste vase zamerke, iznesi nam vas stav..
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Laodikeja, koje je Božije zakone prekršilo dijete rođeno sa cerebralnom paralizom?

To se naziva "Nevina patnja" a ralog je vec naveden.

Bolesti same po sebi su posledica gresnog zivota i obitavanja na planeti gde vlada greh, kao i krsenja moralnih i zdravstvenih principa.

Dete nije moralo da prekrsi bilo koji zakon - ali se ono radja u nesavrsenom svetu gde postoji poremecenost na svim poljima, koji su posleica greha ili u nekim slucajevma ljudskog faktora - kao sto sam vec naveo "da bolesti mogu biti izazvane namernim ljudskim faktorom u laboratijama u kojima se vrse eksperimenti od strane zaverenika, kojima se stvaraju nove bolesti radi namernog unistenja ljudi na zemlji, ili mesanja u sile prirode nuklarnim eksperimentima, i nuklearnim probama, bacanjem bombi sa hemijskim sredstvima..itd..

Zato su ljudi koji vode ovu planetu, kao i roditelji - u velikoj meri odgovorni kako i na koji nacin zive, i da li se sami pridrzavaju moralnih i zdravstvenih principa, jer njihovo krsenje ce sigurno imati negativan uticaj i potoomstvo, i svet u globalnom smislu.

Problem dobra i zla u bibliji.

 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
29.03.2011
Poruka
26
Питање на које би верници свих провенијенција требало да одговоре (себи) је: Ако има Бога, да ли је свемогућ? Ако га има и ако је свемогућ и ако је Бог љубави и правде, зашто допушта сва зла и несреће овог света. Зашто је допустио да један његов анђео, Сотона, постане раван Богу по снази (ту је резултат борбе увек нерешен). И докле ће преиспитивати људску лојалност, то чини већ 5.000 година? Ако је Бог створио свет и човека, могао је да га створи и без Сатане, па људи не би падали у разна искушења, живели би срећни и у љубави, међусобно и према Богу.

Из овога произилази и одговор који се атеистима стално поставља: Где вам је доказ да Бога нема. Па највећи доказ је то
постојање зла и несрећа на свету. Ако Бога има а све то дозвољава, боље је да га нема.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Odgovor na gore postavljeno pitanje se tice urodjene slobodne volje.

Bog je stvarajuci bica u svemiru i n zermlji ( andjele i coveka ), ta bica stvorio sa slobodnom voljom i mogucnoscu izbora.
On nije stvorio robote koji ce u svakom slucaju izvrsavati njegovu volju po zacrtanom programu, vec je zeleo da stvori bica cija ce vernost Bogu biti odraz njihove ljubavi i licne odluke, a ne prisile.

Slucaj sa covekom je isti kao i sa Luciferom, koji je je bio prvo bice u istoriji svemira koje je odlucilo da se odvoji od Boga, i pozelevsi da on sam kao stvorenje postane Bog, sejuci medju drugim andjelima sumnju u Bozju pravicnost i dobrotu.

Tim cinom on je doziveo pad, i od najsjajnijeg andjela na nebu - postao Satana ( Grcki: "Satanas" opadac brace ), i zbacen je na zemlju na koju je preneo ovu pobunu protiv Boga i ideju da ljudima nije potreban Bog, vec da oni sami mogu postati Bogovi, i ova ideja je od tog prvog covekovog pada postala ideologija svih mnogobozackih filozofija sve do dnas.

Bog je mogao unistititi Lucifera jos u pocetku, ali je on dopustio da se ova klica zla razvije da bi se pokazalo njeno pravo lice, kao i sam karakter i ciljevi Lucifera.

Zlo na zemlji postoji, i njen uzrok je satana koji deluje u prirodi i coveku, i cini sve probleme koji su pratili coveka kroz istoriju.

Realno gledajuci satana jeste onaj pocetni uzrok sveg zla, i on ga pokrece u prirodi i coveku, ali postoji jedan drugi saveznik sotone - a to je sam covek, koji je pokrenut silom greha i sotonom - u istoriji i danas cinio i cini najrazlicitije gadosti koje ne moze ni zamisliti ljudski um.

U tom smislu - ateisti nemaju moralno pravo da postavljaju pitanje problema dobra i zla, i da osudjuju one koji veruju u Boga za zlo koje se desava.

Ako po ateistima Bog ne postoji - zasto onda oni svojim naporima ne stvore svet koji ce biti bolji za zivot, i odrazavati rajske uslove.

To su naime i pokusavali mnogi ateisti u istoriji, ali su na kraju shvtali da se zlo ne moze iskoreniti ljudskim naporima, vec da ono postoji u samom coveku i njegovom okruzenju, koji stvara sve moguce probleme.

Uzmimo primer ateistickog filozofa Fridriha Nicea, koji je u pocetku bio iskreni vernik, ali se okrenuo od Boga i prihvatio ideju da je cfovek moze postati bog, i da on sam moze da resi sve probleme ljudske civilizacije.

Na kraju je doziveo razocarenje, i svoj zivot je zavrsio tako sto je jednoga dana setao i ugledao jednog coveka kako bicuje svog konja.
On jepritrcao, zagrlio konja i izgubio razum.
Poslednje dane svog zivota je proveo po raznim psihijatrijskim ustnovama.

Evo njegove izjave proistekle iz licnog saznanja da covek nije u mogucnosti da se izbori sa problemima civilizacije:

"Sve je pusto, sve je prazno, sve je uzalud, uzaludan je svaki trud, nase vino je puno otrova, svi ce mo se osusiti, svi su nam izvori presahnuli, da postali smo i suvise umorni da umremo, i tako ostajemo i zivimo dalje u grobovima"


U trenutcima iskrenosti dao je jednu drugu izjavu koja glasi:

"nemojte nikad napustiti Hrista, misao o njemu velika je i silna.
Ja sam ga napustio jer zelim da stvorim nesto novo, i ne mogu nazad, ali osecam da ce me moje strasti nadvladati.
One me bacaju kao oluja, i verujem da ce unistiti moj zivot"

Jedna druga osoba je izjavila jednu drugu zanimljivu misao koja odgovara na sustinu resenja probema zla na planeti zemlji, koja glasi:

"Zlo nije pocelo sa nama, pa se sa nama nece ni zavrsiti"

Da, sam Bog ce resiti problem zla vrlo uskoro, a to ce se dogoditi kada Hristos bude zavrsio svoju spasonosnu posrednicku ulogu na nebu u nebeskoj Svetinji, i tada ce doci po drugi put da osudi zlo i pokretaca zla, i da iskoreni zlo iz postojanja, i da stvori jedn savrsen svet.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
29.03.2011
Poruka
26
Odgovor na gore postavljeno pitanje se tice urodjene slobodne volje.

Bog je stvarajuci bica u svemiru i n zermlji ( andjele i coveka ), ta bica stvorio sa slobodnom voljom i mogucnoscu izbora.
On nije stvorio robote koji ce u svakom slucaju izvrsavati njegovu volju po zacrtanom programu, vec je zeleo da stvori bica cija ce vernost Bogu biti odraz njihove ljubavi i licne odluke, a ne prisile.

Slucaj sa covekom je isti kao i sa Luciferom, koji je je bio prvo bice u istoriji svemira koje je odlucilo da se odvoji od Boga, i pozelevsi da on sam kao stvorenje postane Bog, sejuci medju drugim andjelima sumnju u Bozju pravicnost i dobrotu.

Tim cinom on je doziveo pad, i od najsjajnijeg andjela na nebu - postao Satana ( Grcki: "Satanas" opadac brace ), i zbacen je na zemlju na koju je preneo ovu pobunu protiv Boga i ideju da ljudima nije potreban Bog, vec da oni sami mogu postati Bogovi, i ova ideja je od tog prvog covekovog pada postala ideologija svih mnogobozackih filozofija sve do dnas.

Bog je mogao unistititi Lucifera jos u pocetku, ali je on dopustio da se ova klica zla razvije da bi se pokazalo njeno pravo lice, kao i sam karakter i ciljevi Lucifera.

Zlo na zemlji postoji, i njen uzrok je satana koji deluje u prirodi i coveku, i cini sve probleme koji su pratili coveka kroz istoriju.

Realno gledajuci satana jeste onaj pocetni uzrok sveg zla, i on ga pokrece u prirodi i coveku, ali postoji jedan drugi saveznik sotone - a to je sam covek, koji je pokrenut silom greha i sotonom - u istoriji i danas cinio i cini najrazlicitije gadosti koje ne moze ni zamisliti ljudski um.

U tom smislu - ateisti nemaju moralno pravo da postavljaju pitanje problema dobra i zla, i da osudjuju one koji veruju u Boga za zlo koje se desava.

Ako po ateistima Bog ne postoji - zasto onda oni svojim naporima ne stvore svet koji ce biti bolji za zivot, i odrazavati rajske uslove.

To su naime i pokusavali mnogi ateisti u istoriji, ali su na kraju shvtali da se zlo ne moze iskoreniti ljudskim naporima, vec da ono postoji u samom coveku i njegovom okruzenju, koji stvara sve moguce probleme.

Uzmimo primer ateistickog filozofa Fridriha Nicea, koji je u pocetku bio iskreni vernik, ali se okrenuo od Boga i prihvatio ideju da je cfovek moze postati bog, i da on sam moze da resi sve probleme ljudske civilizacije.

Na kraju je doziveo razocarenje, i svoj zivot je zavrsio tako sto je jednoga dana setao i ugledao jednog coveka kako bicuje svog konja.
On jepritrcao, zagrlio konja i izgubio razum.
Poslednje dane svog zivota je proveo po raznim psihijatrijskim ustnovama.

Evo njegove izjave proistekle iz licnog saznanja da covek nije u mogucnosti da se izbori sa problemima civilizacije:

"Sve je pusto, sve je prazno, sve je uzalud, uzaludan je svaki trud, nase vino je puno otrova, svi ce mo se osusiti, svi su nam izvori presahnuli, da postali smo i suvise umorni da umremo, i tako ostajemo i zivimo dalje u grobovima"


U trenutcima iskrenosti dao je jednu drugu izjavu koja glasi:

"nemojte nikad napustiti Hrista, misao o njemu velika je i silna.
Ja sam ga napustio jer zelim da stvorim nesto novo, i ne mogu nazad, ali osecam da ce me moje strasti nadvladati.
One me bacaju kao oluja, i verujem da ce unistiti moj zivot"

Jedna druga osoba je izjavila jednu drugu zanimljivu misao koja odgovara na sustinu resenja probema zla na planeti zemlji, koja glasi:

"Zlo nije pocelo sa nama, pa se sa nama nece ni zavrsiti"

Da, sam Bog ce resiti problem zla vrlo uskoro, a to ce se dogoditi kada Hristos bude zavrsio svoju spasonosnu posrednicku ulogu na nebu u nebeskoj Svetinji, i tada ce doci po drugi put da osudi zlo i pokretaca zla, i da iskoreni zlo iz postojanja, i da stvori jedn savrsen svet.

Атеисти не осуђују оне који верују у Бога - само их жале а да промене свет на боље немају амбицију јер како и ви сами кажете ''da se zlo ne moze iskoreniti ljudskim naporima, vec da ono postoji u samom coveku i njegovom okruzenju''.
Што се мене тиче, одговор на ову тему је кратак и јасан: Бог није ни добар ни зао - јер га нема.
 
Poslednja izmena od urednika:
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Атеисти не осуђују оне који верују у Бога - само их жале а да промене свет на боље немају амбицију јер како и ви сами кажете ''da se zlo ne moze iskoreniti ljudskim naporima, vec da ono postoji u samom coveku i njegovom okruzenju''.
Што се мене тиче, одговор на ову тему је кратак и јасан: Бог није ни добар ни зао - јер га нема.

Za jedno ozbiljno istrazivanje na bilo kom polju potrebno je odredjeno angazovanje, odnosno napor ili akcija koju covek treba da ucini da bi dosao do rezultata, pa je tako i u duhovnom smislu i u istrazivanju po pitanju "da li Bog postoji"?

Sam razum svedoci - da je sve sto postoji kreirano i uredjeno planski, a tu se podrazumeva celokupna tvorevina koja nas okruzuje, kako u kosmosu - tako i na zemlji i u mikrokosmosu.
Tu je puka slucajnost iskljucena, jer savrsen red i preciznost u odnosima elemenata tako nesto ne dopusta, i zato su neki od poznatih naucnika u istoriji verovali u postojanje vrhunskog razuma ili tvorca u kosmosu - koji je sve planski stvorio.

Ipak, za direktno otkrivanje Boga coveku je potrebna jedna druga vrsta istrazivanja, a ona podrazumeva covekovu akciju da sam potrazi Boga u svom zivotu, jer Bog zeli da se otkrije svakom coveku pojedinacno, i da ga uveri u svoje postojanje - sto je i sustina pojma vere, licno otkrivanje Boga coveku.

Bog zeli da mu ljudi licno izraze ovu zelju da zele da im se on otkrije, jer on to nece uraditi sam iz razloga jer postuje covekovu slobodnu volju.
On moze da ga podstakne na razlicite nacine da to ucini, ali ceka da covek sam potrazi Boga, a za to sluzi licni razgovor sa Bogom u necemu sto se u bibliji zove molitva, mada je ovaj izraz ponekasd pogresno shvacen kao neko besomucno izmoljavanje ili umiloscavanje Boga, on predstavlja obracanje coveka Bogu, i cesto je uporedjen sa razgovorom sa Bogom.

Recimo, ako neko ima sumnju u Bozje postojanje - on moze iskreno kada ga niko ne vidi da uputi Bogu svojim recima "Boze, ako postojis tamo negde na nebu kao sto tvrde Hriscani i knjiga biblija za koju kazu da je tvoja rec - ja te molim da mi se otkrijes da mogu da te vidim i osetim, i da mogu da stvarno budem uveren u tvoje postojanje.
Molim te da me ne ostavis u nedoumici po pitanju tvog postojanja vec da mi se otkrijes i da mi pomognes da to razumem i prihvatim kao cinjenicu"


Kada bi covek ovako nesto primenio u svom iskustvu - ja verujem da danas ne bi postojali ateisti, a verujem i da nikada u istoriji ne bi postojali, jer je ovo put kojim se dolazi Bogu, i Bog bi sve ljude osvedocio u svoje postojanje.

Malo je onih iskrenih ateista i ostalih koji bi ikada ovako nesto licno uradili, uputili ovakvu ili slicnu vrstu molitve, jer su ateisti uglavnom nezaiteresovani za bilo kakvo istrazivanje ove vrste, oni zele da zive ovde i sada, u tami ravnodusnosti i beznadja koje ih vodi u nistavilo koje su sami kreirali u svom umu.
Tako slepo uvereni u ono sto smatraju golom cinjenicom oni su sami od sebe stvorili Bogove koji su 200% sigurni da Bog ne postoji, i ako se u to nikada nisu iskustveno licno uverili, a mogli bi kada bi bili otvoreni za Bozji glas koji zeli da ih uveri u to, i dovede k sebi, i sto je najbitnije - spase za vecnost i uvede ih u svoje carstvo slave prilikom Hristovog drugog dolaska.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
29.03.2011
Poruka
26
Za jedno ozbiljno istrazivanje na bilo kom polju potrebno je odredjeno angazovanje, odnosno napor ili akcija koju covek treba da ucini da bi dosao do rezultata, pa je tako i u duhovnom smislu i u istrazivanju po pitanju "da li Bog postoji"?

Sam razum svedoci - da je sve sto postoji kreirano i uredjeno planski, a tu se podrazumeva celokupna tvorevina koja nas okruzuje, kako u kosmosu - tako i na zemlji i u mikrokosmosu.
Tu je puka slucajnost iskljucena, jer savrsen red i preciznost u odnosima elemenata tako nesto ne dopusta, i zato su neki od poznatih naucnika u istoriji verovali u postojanje vrhunskog razuma ili tvorca u kosmosu - koji je sve planski stvorio.

Ipak, za direktno otkrivanje Boga coveku je potrebna jedna druga vrsta istrazivanja, a ona podrazumeva covekovu akciju da sam potrazi Boga u svom zivotu, jer Bog zeli da se otkrije svakom coveku pojedinacno, i da ga uveri u svoje postojanje - sto je i sustina pojma vere, licno otkrivanje Boga coveku.

Bog zeli da mu ljudi licno izraze ovu zelju da zele da im se on otkrije, jer on to nece uraditi sam iz razloga jer postuje covekovu slobodnu volju.
On moze da ga podstakne na razlicite nacine da to ucini, ali ceka da covek sam potrazi Boga, a za to sluzi licni razgovor sa Bogom u necemu sto se u bibliji zove molitva, mada je ovaj izraz ponekasd pogresno shvacen kao neko besomucno izmoljavanje ili umiloscavanje Boga, on predstavlja obracanje coveka Bogu, i cesto je uporedjen sa razgovorom sa Bogom.

Recimo, ako neko ima sumnju u Bozje postojanje - on moze iskreno kada ga niko ne vidi da uputi Bogu svojim recima "Boze, ako postojis tamo negde na nebu kao sto tvrde Hriscani i knjiga biblija za koju kazu da je tvoja rec - ja te molim da mi se otkrijes da mogu da te vidim i osetim, i da mogu da stvarno budem uveren u tvoje postojanje.
Molim te da me ne ostavis u nedoumici po pitanju tvog postojanja vec da mi se otkrijes i da mi pomognes da to razumem i prihvatim kao cinjenicu"


Kada bi covek ovako nesto primenio u svom iskustvu - ja verujem da danas ne bi postojali ateisti, a verujem i da nikada u istoriji ne bi postojali, jer je ovo put kojim se dolazi Bogu, i Bog bi sve ljude osvedocio u svoje postojanje.

Malo je onih iskrenih ateista i ostalih koji bi ikada ovako nesto licno uradili, uputili ovakvu ili slicnu vrstu molitve, jer su ateisti uglavnom nezaiteresovani za bilo kakvo istrazivanje ove vrste, oni zele da zive ovde i sada, u tami ravnodusnosti i beznadja koje ih vodi u nistavilo koje su sami kreirali u svom umu.
Tako slepo uvereni u ono sto smatraju golom cinjenicom oni su sami od sebe stvorili Bogove koji su 200% sigurni da Bog ne postoji, i ako se u to nikada nisu iskustveno licno uverili, a mogli bi kada bi bili otvoreni za Bozji glas koji zeli da ih uveri u to, i dovede k sebi, i sto je najbitnije - spase za vecnost i uvede ih u svoje carstvo slave prilikom Hristovog drugog dolaska.

Recimo, ako neko ima sumnju u Bozje postojanje - on moze iskreno kada ga niko ne vidi da uputi Bogu svojim recima"Boze, ako postojis tamo negde na nebu kao sto tvrde Hriscani i knjiga biblija za koju kazu da je tvoja rec - ja te molim da mi se otkrijes da mogu da te vidim i osetim, i da mogu da stvarno budem uveren u tvoje postojanje.
Molim te da me ne ostavis u nedoumici po pitanju tvog postojanja vec da mi se otkrijes i da mi pomognes da to razumem i prihvatim kao cinjenicu"


Да ли сте се ви некад обратили Богу на овај начин и да ли вам се открио? Ако јесте, молим вас да поделите то искуство са нама.
 
Poslednja izmena od urednika:
Član
Učlanjen(a)
05.11.2010
Poruka
1.246
Recimo, ako neko ima sumnju u Bozje postojanje - on moze iskreno kada ga niko ne vidi da uputi Bogu svojim recima"Boze, ako postojis tamo negde na nebu kao sto tvrde Hriscani i knjiga biblija za koju kazu da je tvoja rec - ja te molim da mi se otkrijes da mogu da te vidim i osetim, i da mogu da stvarno budem uveren u tvoje postojanje.
Molim te da me ne ostavis u nedoumici po pitanju tvog postojanja vec da mi se otkrijes i da mi pomognes da to razumem i prihvatim kao cinjenicu"


Да ли сте се ви некад обратили Богу на овај начин и да ли вам се открио? Ако јесте, молим вас да поделите то искуство са нама.

Evo ja sam pokušao na takav način i nije mi se javio... verovatno mi se samo nasmejao jer sama postavka tog pitanja je pogrešna. Prvo Bog nije tamo negde ...gore ili dole levo ili desno on nema veliku belu bradu i ne jaše na oblacima. Kada bi razumeli konstrukciju njegove građe takva pitanja ne bismo ni postavljali jer..ti...ja...svi.. smo ON. Osim toga biblija govori da je carstvo Božije tu u nama. Sasvim jasno mada za sada ne funkcioniše dobro niti će funkcionisati dok se ne odstrani zlo.

Uvjeren sam da nisam jedini koji ima dilemu iz naslova ove teme - o Božijoj dobroti i Božijoj surovosti. Drugačije rečeno, ako se sve dešava po Božijoj providnosti i Božijem htjenju, kako vjeruju vjerujući ljudi, onda nam životna stvarnost nedvosmisleno odslikava neke Božije postupke, koji se nikako ne mogu razumjeti i koji svakom mislećem čovjeku nameću teške dileme, - bilo da se radi o vjerniku ili nevjerniku, odnosno, teisti ili ateisti. Evo šta me je ponukalo na ovakva razmišljanja:
Gledam neku veče na TV dijete, ili, bolje rečeno, dječaka rođenog sa cerebralnom paralizom..., gledao sam neko vrijeme (do kraja nisam mogao gledati) njegove muke i muke njegovih roditelja, i pitao sam se: zašto Bog (ako ga ima) ovako nešto dozvoljava i zašto ovako surovo kažnjava ljude?
Znam, neki od vjernika će na ovo odgovoriti - to je Božija kazna za grijehe dječakovih roditelja ili čak nekih davnih predaka?! Ali šta je dijete krivo ako su njegvi roditelji zgriješili?
Baš me interesuje šta o ovome misle oni koji vjeruju da se sve dešava sa Božijim znanjem i Božijim htjenjem?

Evo jednog primera mada to neće biti dovoljno da bi neki razumeli : Zamislimo da zateknemo nekog roditelja kako udara svoje dete kaišem. Nismo videli ništa pre toga ni posle toga samo smo videli kako roditelj tuče svoje dete. Pomislićemo da je taj roditelj zao. Međutim kasnije saznamo da je to dete bilo veoma nestašno i svaki dan je nešta razbijalo po kući. Da lićemo tada misliti da je roditelj zao. Nakon nekoliko decenija to dete je izraslo u odgovornu osobu i mi tek tada shvatimo da je ono što je dobijalo batine od roditelja u stvari bilo za njegovo dobro.
Ja bih ovaj primer povezao sa nedoumicama da li je Bog dobar ili zao. Dakle smatram da će budućnost pokazati da je Bog ipak dobar mada ako sagledamo ovaj problem na kraćoj stazi možemo zaključiti nešta pogrešno.
 
Poslednja izmena:
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Evo ja sam pokušao na takav način i nije mi se javio... verovatno mi se samo nasmejao jer sama postavka tog pitanja je pogrešna. Prvo Bog nije tamo negde ...gore ili dole levo ili desno on nema veliku belu bradu i ne jaše na oblacima. Kada bi razumeli konstrukciju njegove građe takva pitanja ne bismo ni postavljali jer..ti...ja...svi.. smo ON. Osim toga biblija govori da je carstvo Božije tu u nama. Sasvim jasno mada za sada ne funkcioniše dobro niti će funkcionisati dok se ne odstrani zlo.



Evo jednog primera mada to neće biti dovoljno da bi neki razumeli : Zamislimo da zateknemo nekog roditelja kako udara svoje dete kaišem. Nismo videli ništa pre toga ni posle toga samo smo videli kako roditelj tuče svoje dete. Pomislićemo da je taj roditelj zao. Međutim kasnije saznamo da je to dete bilo veoma nestašno i svaki dan je nešta razbijalo po kući. Da lićemo tada misliti da je roditelj zao. Nakon nekoliko decenija to dete je izraslo u odgovornu osobu i mi tek tada shvatimo da je ono što je dobijalo batine od roditelja u stvari bilo za njegovo dobro.
Ja bih ovaj primer povezao sa nedoumicama da li je Bog dobar ili zao. Dakle smatram da će budućnost pokazati da je Bog ipak dobar mada ako sagledamo ovaj problem na kraćoj stazi možemo zaključiti nešta pogrešno.

Nije ti ovo dobro poređenje. Dijete koje je rođeno sa cerebralnom paralizom, nema nikakvu predistoriju, za razliku od djeteta koje "otac tuče". Ono je rođeno posve bezgrešno, ali sa teškim mentalnim i fizičkim defektom. Muka je samo sebi, a još veća njegovim roditeljima. Čime je ono to zaslužilo? Nema na ovo razumu prihvatljivog odgovora, kada govorimo u religijskom kontekstu i Božijem udjelu u tome. Svi pokušaju da se ovakv "Božiji postupak" opravda ili objasni u prethodnim postovima na ovoj temi, samo su puka priča koja nije ni dotakla suštinu odgovora na ovu tešku dilemu.
 
Član
Učlanjen(a)
05.11.2010
Poruka
1.246
U poređenju koje sam postavio dete predstavlja čovečanstvo a roditelj predstavlja Boga. Pitanje oko deteta koje se rodi sa hendikepom i kada je po nekoj proceni bolje da se nije ni rodilo može se sagledati sa više perspektiva. Prvo odakle ti uopšte ideja da je to nešta loše ? Mogao si imati program u mozgu koji ti govori da to nije ništa loše ali niko to ne može reći jer svi imaju memoriju da je to dete rođeno sa velikom greškom i to kod svih izaziva negativne emocije koje govore da je to nešta strašno. Prvo ovaj problem je mogao biti rešen u nama koji to gledamo a ne u detetu time što nećemo osećati ništa ali to ipak nije slučaj osećamo njegovu bol ako smo normalni. Drugo svako telo u sebi ima receptore koji izazivaju bol ili nelagodu u slučaju da se telo povredi. To je mehanizam koji govori da nešta nije u redu. Isti slučaj je i sa ovim primerom jer mi znamo da tu nešta nije u redu u protivnom greška bi ostala neprimećena. Što se tiča samog tog teteta ishod u vezi njegovog slučaja po mom shvatanju treba ostaviti za budućnost kada to bude moglo da se reši na sveopštu radost mi sada nismo u stanju da odgovorimo na takve izazove.
 
Natrag
Top