Delfin
- Začetnik teme cupka03
- Datum pokretanja
Danska sramota(2009)
Iako zvuči neverovatno, ovo surovo i krvavo ubijanje na Ferskim otocima koji su dio Danske, ponavlja se iz godine u godinu. U Danskoj, koja bi trebala biti civilizirana država, članica EU. Premalo ljudi na svetu zna za ovu groznu i uznemirujuću tradiciju koja se ponavlja svake godine. Krvavo klanje delo je mladih momaka koji svojim prisustvom potvrđuju da su prešli iz detinstva u svet odraslih (!!!).
Potpuno je neverovatno da nije učinjeno ništa da bi se ovo barbarsko klanje zaustavilo. Barbarski pohodi na delfine vrste Calderon koji su izuzetno inteligentni i druželjubljivi i svojom su znatiželjom bliski čoveku.
Iako zvuči neverovatno, ovo surovo i krvavo ubijanje na Ferskim otocima koji su dio Danske, ponavlja se iz godine u godinu. U Danskoj, koja bi trebala biti civilizirana država, članica EU. Premalo ljudi na svetu zna za ovu groznu i uznemirujuću tradiciju koja se ponavlja svake godine. Krvavo klanje delo je mladih momaka koji svojim prisustvom potvrđuju da su prešli iz detinstva u svet odraslih (!!!).
Potpuno je neverovatno da nije učinjeno ništa da bi se ovo barbarsko klanje zaustavilo. Barbarski pohodi na delfine vrste Calderon koji su izuzetno inteligentni i druželjubljivi i svojom su znatiželjom bliski čoveku.
Tražeći više informacija o ovom dogadjanju naleteo sam na jednom forumu i na ovo
....................................................................................................................
..zgrožena ljudskom bezosjećajnošću, nepostojanjem srca i duše i u najrudimentarnijem obliku, objavljujem dva linka..
..prvi link je za film koji prikazuje masakr delfina, a drugi je za potpisivanje on-line peticije..
glumbert - Dolphin massacre in Japan..
Stop the dolphin and whale killings in Taiji Petition..
..upozoravam da je film strašan pa neka ga ne gledaju oni slabijeg želuca i živaca..
..radi se o brutalnom, veoma krvavom i podmuklom masakru delfina u japanu..
..ipak, apeliram na sve vas da barem malo pogledate te slike i da svakako potpišete peticiju upućenu "vladaru" japana.
.......................................................................................................................
Za ovaj lov se zna ali na žalost niko ga ne sprečava.
Razlog za ubijanje u Danskoj je zastrašujući. Zar je ubijanje nečeg nedužnog, delo kojima se dokazuje zrelost. Katastrofa...........
....................................................................................................................
..zgrožena ljudskom bezosjećajnošću, nepostojanjem srca i duše i u najrudimentarnijem obliku, objavljujem dva linka..
..prvi link je za film koji prikazuje masakr delfina, a drugi je za potpisivanje on-line peticije..
glumbert - Dolphin massacre in Japan..
Stop the dolphin and whale killings in Taiji Petition..
..upozoravam da je film strašan pa neka ga ne gledaju oni slabijeg želuca i živaca..
..radi se o brutalnom, veoma krvavom i podmuklom masakru delfina u japanu..
..ipak, apeliram na sve vas da barem malo pogledate te slike i da svakako potpišete peticiju upućenu "vladaru" japana.
.......................................................................................................................
Za ovaj lov se zna ali na žalost niko ga ne sprečava.
Razlog za ubijanje u Danskoj je zastrašujući. Zar je ubijanje nečeg nedužnog, delo kojima se dokazuje zrelost. Katastrofa...........
Vrste delfina
--------------------------------------------------------------------------
Peticiju sam podpisala, a filim nesmem da gledam.I ja pozivam ljude na forumu da podpise peticiju
p.s.
Hvala ti Bazare za link
--------------------------------------------------------------------------
Obican (delphinus delphis)
Kljunasti (tursiops truncatus)
Sidrasti (stenella frontalis)
Risov delfin (gramous griseus)
Delfin da belim bokovima
Zubasti delfin
Pilot-kitova
Kit ubica ili Orka (orcinus-orca)
Platanasti(platanistoidea)
Ovo sam ja nasla, ako jos ko sta na nadje neka slobodno objavi
Običan delfin (Delphinus delphis) je raširen u toplim i umerenim morima.
Hrane se uglavnom ribom, društveni su i žive u grupama od nekoliko jedinki ili od nekoliko stotina.
Ima dug i ravan nos, a vretenasto telo može narasti do dužine od 2,5 metara. Glatka koža ove vrste s leđne je strane tamno smeđe do crne boje, dok mu je trbušna strana bela. Postoje i svetliji primeri.
Jako je česta vrsta u Sredozemnom moru.
Delfini su poznati po svojoj inteligenciji, razigranosti i prijateljskom odnosu prema čovjeku.
--------------------------------------------------------------------------
Peticiju sam podpisala, a filim nesmem da gledam.I ja pozivam ljude na forumu da podpise peticiju
p.s.
Hvala ti Bazare za link
--------------------------------------------------------------------------
Obican (delphinus delphis)
Kljunasti (tursiops truncatus)
Sidrasti (stenella frontalis)
Risov delfin (gramous griseus)
Delfin da belim bokovima
Zubasti delfin
Pilot-kitova
Kit ubica ili Orka (orcinus-orca)
Platanasti(platanistoidea)
Ovo sam ja nasla, ako jos ko sta na nadje neka slobodno objavi
Običan delfin (Delphinus delphis) je raširen u toplim i umerenim morima.
Hrane se uglavnom ribom, društveni su i žive u grupama od nekoliko jedinki ili od nekoliko stotina.
Ima dug i ravan nos, a vretenasto telo može narasti do dužine od 2,5 metara. Glatka koža ove vrste s leđne je strane tamno smeđe do crne boje, dok mu je trbušna strana bela. Postoje i svetliji primeri.
Jako je česta vrsta u Sredozemnom moru.
Delfini su poznati po svojoj inteligenciji, razigranosti i prijateljskom odnosu prema čovjeku.
Poslednja izmena:
Kljunasti delfin
Kljunasti
delfin (Tursiops truncatus) je najpoznatiji i najčešće viđen delfin.
Naseljava topla i umereno topla mora širom sveta.
Kljunasti delfin
je sive boje, koja varira od tamno-sive na vrhu tela blizu leđnog
peraja, do veoma svetlo-sive, skoro bele ili čak ružičaste boje na
stomaku. Ova vrsta delfina je dobila ime po izduženoj gornjoj i donjoj
vilici, koje formiraju rostrum i u obliku su kljuna. Međutim, pravi nos
je otvor za disanje na vrhu glave delfina, a nosna pregrada se može
videti kada se taj otvor otvori. Lice i usta imaju karakterističan
oblik u vidu "smeška", ali taj "osmeh" ne znači da je delfin srećan;
delfini ne mogu da pomeraju vilice u bilo kom drugom pravcu.
Odrasli
su dužine od 2 do 4 metara i teže od 150 do 650 kilograma, dok je u
većini delova u svetu dužina odraslih delfina oko 2.5 metara, a težina
od 200 do 300 kilograma. Mujžaci su malo veći od ženki. Ispostavlja se
da veličina tela delfina zavisi od staništa u kom žive. U tolijim i
plićim vodama delfini su manjih dimenzija nego njihovi rođaci iz
hladnijih mora. Na primer, kod najsevernije populacije kljunastih
delfina koji žive na samom severu Škotske je zabeležena prosečna dužina
odraslih jedinki malo manje od 4 metara. Suprotno od njih, populacija
delfina na Floridi je prosečne dužine od 2.5 metara. Delfini koji
nastanjuju hladnije vode su deblje građe i imaju krv sposobnu za dublje
ronjenje.
Vrh repa i leđno peraje su građeni od gusto zbijenih
ćelija vezivnog tkiva u kojima nema kostiju i mišića. Životinja pliva
pokretanjem repa dole i gore. Grudna peraja se nalaze po strani tela i
služe da delfin održi pravac u kom se kreće. Ova peraja sadrže kosti i
vidljivo su homologna prednjim udovima kopnenih sisara (od kojih su se
svi kitovi i delfini razvili pre 50 miliona godina).
Ponašanje
Svakih
5-8 minuta, kljunasti, kao i svi drugi delfini, moraju da izrone na
površinu kako bi disali preko svojih otvora, iako generalno izranjaju
mnogo češće - po nekoliko puta u minuti. Stoga, kljunasti delfin veoma
kratko spava; jedna polovina mozga je zaslužena za san, a druga
polovina je "budna".
Ovi delfini žive u jatima od po 12
životinja. Obično grupa ženki i njihovih mladunaca živi zajedno u
jednom jatu, a mlađi delfini mogu da žive u pomešanim zajednicama.
Nekoliko različitih jata mogu da se udruže i obrazuju velike grupe od
po čak stotinu i više delfina. Mužjaci uglavnom žive žive samostalno
ili u jatima od 2-3 jedinki, a mogu da se s vremena na vreme pridruže
tim manjim jatima.
Kljunasti delfini su ponajviše poznati po
svojoj radoznalosti i druželjubivoj prirodi prema ljudima. Povremeno,
delfini su spasavali povređene ronioce podižući ih na površinu. Takvo
ponašanje takođe primenjuju prema sopstvenoj vrsti.
Delfini su
grabljivice i takođe iskazuju agresivnost. To uključuje borbu mužjaka
oko ženke, agresivnost prema ajkulama i drugim manjim vrstama delfina.
Ženke kljunastih delfina žive oko 40 godina, dok mužjaci retko dožive više od 30 godina.
Ishrana
Hrane
se manjom ribom, ponekad takođe lignjama, krabama, račićima i drugim
manjim životinjama. Njihovi zubi služe za kidanje, a ne za žvakanje
hrane. Kada naiđu na jato riba, delfini rade timski kako bi uspeli da
održe ribe zajedno i povećaju ulov. Takođe love i samostalno.
Primenjuju i drugu taktiku pri lovu; udaraju snažno ribu, omamljujući
je, a ponekad i bacajući je iznad vode kako bi je lakše pojeli.
Razmnožavanje
Mužjak
se udvara na više načina: plivanjem pored ženke, pravljenjem raznih
poza, milovanjem, češanjem o ženku, udaranjem vilicama, trljanjem
kljunova i cičanjem. Kopulaciji (parenju) prethodi dugačka predigra;
tada mužjak i ženka spoje stomak o stomak kada mužjak izduži penis iz
svog proreza do vagine. Ovaj čin traje samo 10-30 sekundi, ali se
ponavlja nekoliko puta, i traje nekoliko minuta sa prekidima.
Trudnoća
traje otprilike 12 meseci. Mladi se rađaju u plitkoj vodi, dok "babica"
(koja može biti i mužjak) pripomaže pri porođaju. Rađa se samo jedno
mladunče, dugačko oko 1 metar. Majka hrani mladunče od 12 do 18 meseci
mlekom preko mlečnih žlezda smeštenih kod genitalnih proreza.
Mladunče
živi blizu majke dok ne napuni šest godina. Mužjaci ne učestvuju u
podizanju mladih. Ženke su polno zrele sa 5-10 godina, a mužjaci malo
kasnije, sa 10-12 godina.
Prirodni neprijatelji
Velike
vrste ajkula poput tigraste ili zambezi ajkule love kljunaste delfine.
Međutim, delfini nisu bespomoćni u odnosu na neprijatelja i poznati su
po tome da se uspešno mogu odbraniti tokom sukoba. Određene (ali ne
sve) orke mogu da se hrane delfinima, ali to retka slučajnost. Druge
orke, one koje se ne hrane sisarima, su viđene kako plivaju zajedno sa
kljunastim delfinima.
Plivanje u jatima pomaže delfinima da se
lakše odbrane od napada neprijatelja. Koriste se složenim strategijama
izbegavanja, a do smrti će se boriti protiv neprijatelja. Takođe
pridolaze u pomoć drugim povređenim delfinima, držeći ih iznad vode da
bi udahnuli vazduh.
Kljunasti delfini nisu ugrožena vrsta
sisara. Njihova budućnost je za sada stabilna, zbog toga što ih ima u
izobilju i veoma su prilagodljivi. Međutim, neke podvrste su u
opasnosti zbog klimatskih promena. Na primer, procenjeno je da je
ostalo samo 150 delfina koji žive na sveru Škotske i da njihov broj
opada oko za 6% godišnje, usled njihovog uznemiravanja, zagađenja mora
i smanjenja hrane. Lokalna promena klime kao što je povećanje
temperature vode takođe igra manju ulogu u ovome
Kljunasti
delfin (Tursiops truncatus) je najpoznatiji i najčešće viđen delfin.
Naseljava topla i umereno topla mora širom sveta.
Kljunasti delfin
je sive boje, koja varira od tamno-sive na vrhu tela blizu leđnog
peraja, do veoma svetlo-sive, skoro bele ili čak ružičaste boje na
stomaku. Ova vrsta delfina je dobila ime po izduženoj gornjoj i donjoj
vilici, koje formiraju rostrum i u obliku su kljuna. Međutim, pravi nos
je otvor za disanje na vrhu glave delfina, a nosna pregrada se može
videti kada se taj otvor otvori. Lice i usta imaju karakterističan
oblik u vidu "smeška", ali taj "osmeh" ne znači da je delfin srećan;
delfini ne mogu da pomeraju vilice u bilo kom drugom pravcu.
Odrasli
su dužine od 2 do 4 metara i teže od 150 do 650 kilograma, dok je u
većini delova u svetu dužina odraslih delfina oko 2.5 metara, a težina
od 200 do 300 kilograma. Mujžaci su malo veći od ženki. Ispostavlja se
da veličina tela delfina zavisi od staništa u kom žive. U tolijim i
plićim vodama delfini su manjih dimenzija nego njihovi rođaci iz
hladnijih mora. Na primer, kod najsevernije populacije kljunastih
delfina koji žive na samom severu Škotske je zabeležena prosečna dužina
odraslih jedinki malo manje od 4 metara. Suprotno od njih, populacija
delfina na Floridi je prosečne dužine od 2.5 metara. Delfini koji
nastanjuju hladnije vode su deblje građe i imaju krv sposobnu za dublje
ronjenje.
Vrh repa i leđno peraje su građeni od gusto zbijenih
ćelija vezivnog tkiva u kojima nema kostiju i mišića. Životinja pliva
pokretanjem repa dole i gore. Grudna peraja se nalaze po strani tela i
služe da delfin održi pravac u kom se kreće. Ova peraja sadrže kosti i
vidljivo su homologna prednjim udovima kopnenih sisara (od kojih su se
svi kitovi i delfini razvili pre 50 miliona godina).
Ponašanje
Svakih
5-8 minuta, kljunasti, kao i svi drugi delfini, moraju da izrone na
površinu kako bi disali preko svojih otvora, iako generalno izranjaju
mnogo češće - po nekoliko puta u minuti. Stoga, kljunasti delfin veoma
kratko spava; jedna polovina mozga je zaslužena za san, a druga
polovina je "budna".
Ovi delfini žive u jatima od po 12
životinja. Obično grupa ženki i njihovih mladunaca živi zajedno u
jednom jatu, a mlađi delfini mogu da žive u pomešanim zajednicama.
Nekoliko različitih jata mogu da se udruže i obrazuju velike grupe od
po čak stotinu i više delfina. Mužjaci uglavnom žive žive samostalno
ili u jatima od 2-3 jedinki, a mogu da se s vremena na vreme pridruže
tim manjim jatima.
Kljunasti delfini su ponajviše poznati po
svojoj radoznalosti i druželjubivoj prirodi prema ljudima. Povremeno,
delfini su spasavali povređene ronioce podižući ih na površinu. Takvo
ponašanje takođe primenjuju prema sopstvenoj vrsti.
Delfini su
grabljivice i takođe iskazuju agresivnost. To uključuje borbu mužjaka
oko ženke, agresivnost prema ajkulama i drugim manjim vrstama delfina.
Ženke kljunastih delfina žive oko 40 godina, dok mužjaci retko dožive više od 30 godina.
Ishrana
Hrane
se manjom ribom, ponekad takođe lignjama, krabama, račićima i drugim
manjim životinjama. Njihovi zubi služe za kidanje, a ne za žvakanje
hrane. Kada naiđu na jato riba, delfini rade timski kako bi uspeli da
održe ribe zajedno i povećaju ulov. Takođe love i samostalno.
Primenjuju i drugu taktiku pri lovu; udaraju snažno ribu, omamljujući
je, a ponekad i bacajući je iznad vode kako bi je lakše pojeli.
Razmnožavanje
Mužjak
se udvara na više načina: plivanjem pored ženke, pravljenjem raznih
poza, milovanjem, češanjem o ženku, udaranjem vilicama, trljanjem
kljunova i cičanjem. Kopulaciji (parenju) prethodi dugačka predigra;
tada mužjak i ženka spoje stomak o stomak kada mužjak izduži penis iz
svog proreza do vagine. Ovaj čin traje samo 10-30 sekundi, ali se
ponavlja nekoliko puta, i traje nekoliko minuta sa prekidima.
Trudnoća
traje otprilike 12 meseci. Mladi se rađaju u plitkoj vodi, dok "babica"
(koja može biti i mužjak) pripomaže pri porođaju. Rađa se samo jedno
mladunče, dugačko oko 1 metar. Majka hrani mladunče od 12 do 18 meseci
mlekom preko mlečnih žlezda smeštenih kod genitalnih proreza.
Mladunče
živi blizu majke dok ne napuni šest godina. Mužjaci ne učestvuju u
podizanju mladih. Ženke su polno zrele sa 5-10 godina, a mužjaci malo
kasnije, sa 10-12 godina.
Prirodni neprijatelji
Velike
vrste ajkula poput tigraste ili zambezi ajkule love kljunaste delfine.
Međutim, delfini nisu bespomoćni u odnosu na neprijatelja i poznati su
po tome da se uspešno mogu odbraniti tokom sukoba. Određene (ali ne
sve) orke mogu da se hrane delfinima, ali to retka slučajnost. Druge
orke, one koje se ne hrane sisarima, su viđene kako plivaju zajedno sa
kljunastim delfinima.
Plivanje u jatima pomaže delfinima da se
lakše odbrane od napada neprijatelja. Koriste se složenim strategijama
izbegavanja, a do smrti će se boriti protiv neprijatelja. Takođe
pridolaze u pomoć drugim povređenim delfinima, držeći ih iznad vode da
bi udahnuli vazduh.
Kljunasti delfini nisu ugrožena vrsta
sisara. Njihova budućnost je za sada stabilna, zbog toga što ih ima u
izobilju i veoma su prilagodljivi. Međutim, neke podvrste su u
opasnosti zbog klimatskih promena. Na primer, procenjeno je da je
ostalo samo 150 delfina koji žive na sveru Škotske i da njihov broj
opada oko za 6% godišnje, usled njihovog uznemiravanja, zagađenja mora
i smanjenja hrane. Lokalna promena klime kao što je povećanje
temperature vode takođe igra manju ulogu u ovome
Recni delfin
Nestanak nežnih plivača
Rečni delfin, poznat i pod imenom baiji, nestao je iz reke Jangce, i to nije tragedija samo za Kinu već i za čitavu planetu, zaključili su naučnici posle višenedeljne potrage za ovom životinjom pre nekoliko meseci. Ostaje mogućnost da je istraživačima promakao jedan ili dva delfina, ali ni to ne menja situaciju. Čak i ako u ovoj reci još opstaje neki baiji, on nema šanse da preživi. Delfini su, kako se opravdano sumnja, nestali zbog uništavajućeg zagađenja, nezakonitog ribolova i sve većeg brodskog teretnog prometa, koji ih ugrožava već godinama.
Prema podacima naučnika, ovi nežni beli delfini pripadaju grupi najstarijih slatkovodnih sisara, koji su u reci Jangce živeli duže od 20 milona godina. Poslednjih nekoliko decenija njihova populacija smanjivala se neverovatnom brzinom. Osamdesetih godina izbrojano ih je oko 400, devedesetih godina oko 100, da bi se naučnici 1997. godine sreli sa samo 13 predstavnika ove životinjske vrste. Većina delfina, kao što je poznato, živi u moru, a samo pet vrsta je za svoje stanište izabralo slatku vodu reka. Od njih tri vrste plove vodama Azije, a dve nastanjuju Južnu Ameriku.
Amazonski delfin, na čijem se meniju nalaze krabe, račići, a od ribe najpre pirane i somovi, živi u rekama Amazon i Orinoko. Zanimljivo je da se ovi delfini rađaju tamnosivi, da bi s vremenom njihovo telo poprimilo roze boju. U vreme velikih kiša, onda kada Amazon izađe iz korita, rado krstare među drvećem kišnih šuma. Najradije žive i love sami, ali se ponekad ipak odluče i za druženje s još nekoliko delfina. U jatu ih tada ne bude više od sedam-osam. Jedini neprijatelji amazonskog delfina jesu ljudi i ribarske mreže.
Izvor: Krstarica
Nestanak nežnih plivača
Rečni delfin, poznat i pod imenom baiji, nestao je iz reke Jangce, i to nije tragedija samo za Kinu već i za čitavu planetu, zaključili su naučnici posle višenedeljne potrage za ovom životinjom pre nekoliko meseci. Ostaje mogućnost da je istraživačima promakao jedan ili dva delfina, ali ni to ne menja situaciju. Čak i ako u ovoj reci još opstaje neki baiji, on nema šanse da preživi. Delfini su, kako se opravdano sumnja, nestali zbog uništavajućeg zagađenja, nezakonitog ribolova i sve većeg brodskog teretnog prometa, koji ih ugrožava već godinama.
Prema podacima naučnika, ovi nežni beli delfini pripadaju grupi najstarijih slatkovodnih sisara, koji su u reci Jangce živeli duže od 20 milona godina. Poslednjih nekoliko decenija njihova populacija smanjivala se neverovatnom brzinom. Osamdesetih godina izbrojano ih je oko 400, devedesetih godina oko 100, da bi se naučnici 1997. godine sreli sa samo 13 predstavnika ove životinjske vrste. Većina delfina, kao što je poznato, živi u moru, a samo pet vrsta je za svoje stanište izabralo slatku vodu reka. Od njih tri vrste plove vodama Azije, a dve nastanjuju Južnu Ameriku.
Amazonski delfin, na čijem se meniju nalaze krabe, račići, a od ribe najpre pirane i somovi, živi u rekama Amazon i Orinoko. Zanimljivo je da se ovi delfini rađaju tamnosivi, da bi s vremenom njihovo telo poprimilo roze boju. U vreme velikih kiša, onda kada Amazon izađe iz korita, rado krstare među drvećem kišnih šuma. Najradije žive i love sami, ali se ponekad ipak odluče i za druženje s još nekoliko delfina. U jatu ih tada ne bude više od sedam-osam. Jedini neprijatelji amazonskog delfina jesu ljudi i ribarske mreže.
Izvor: Krstarica
Amazonski delfin
Mesto dogadjaja: Amazon
Vreme: Kišna sezona
Za vreme kišne sezone u gornjem toku Amazona, kišne šume su poplavljene a amazonski delfini uživaju plivajući kroz mnogobrojno poplavljeno drveće. Mužijaci se lako prepoznaju po svojoj svetlo rozoj boji, dok su ženke sive. Amazonski delfin je sa svojih 200kg i 2.5m duzine, najveći od četiri poznate vrste rečnih delfina. Ostale tri vrste se nalaze u reci Gang (Indija), Indus (Pakistan), Jangce (Kina) i Rio de la Plata izmedju Argentine i Urugvaja, s tim da su svi međusobno jako slični iako ne pripadaju istoj familiji
Svakog proleća ženke ovih delfina se sele u zapadni Brazil najverovatnije da bi se sakrile od agresivnih rozih mužijaka. Mužijaci su agresivni jedan prema drugom tako da je njihova koža poprimila roza boju od tih mnogobrojnih povreda, što je i jedan od faktora kojim privlače ženke...Da, da roza boja
Drugi faktor kojim privlače ženke je bacanje raznih travčica i plodova po vodi. Lokalno stanovništvo je do skoro bilo ubeđeno da je u pitanju obična igra dok nije otkriveno da do "igre" dolazi samo u prisustvu ženki.
Rečni delfini nemaju prirodnih neprijatelja osim čoveka. U decembru 2006 god. delfin iz Jangce reke je istrebljen, takođe je ozbiljno ugrožen rečni delfin iz Ganga, tako da je ostalo nekih 1000 delfina koji istovremeno žive u jednoj od najzagađenijih reka na svetu.
Za sada amazonski delfini imaju najbolju šansu za opstanak iako broj još nije zvanično utvrđen pošto svakim danom raste broj ulovljenih delfina, nekih slučajno a nekih namerno.
Jedna od narodnih priča vezanih za ove delfine je da su delfini magična stvorenja koja mogu preuzeti ljudski oblik i začaratii mučkarce i žene i povesti ih u magični grad pod vodom. Ove priče su neverovatne za današnje doba ali da bi opstao ovaj delfin bi trebao da začara mnogo više ljudi.
(izvor: National Geographic)
Mesto dogadjaja: Amazon
Vreme: Kišna sezona
Za vreme kišne sezone u gornjem toku Amazona, kišne šume su poplavljene a amazonski delfini uživaju plivajući kroz mnogobrojno poplavljeno drveće. Mužijaci se lako prepoznaju po svojoj svetlo rozoj boji, dok su ženke sive. Amazonski delfin je sa svojih 200kg i 2.5m duzine, najveći od četiri poznate vrste rečnih delfina. Ostale tri vrste se nalaze u reci Gang (Indija), Indus (Pakistan), Jangce (Kina) i Rio de la Plata izmedju Argentine i Urugvaja, s tim da su svi međusobno jako slični iako ne pripadaju istoj familiji
Svakog proleća ženke ovih delfina se sele u zapadni Brazil najverovatnije da bi se sakrile od agresivnih rozih mužijaka. Mužijaci su agresivni jedan prema drugom tako da je njihova koža poprimila roza boju od tih mnogobrojnih povreda, što je i jedan od faktora kojim privlače ženke...Da, da roza boja
Drugi faktor kojim privlače ženke je bacanje raznih travčica i plodova po vodi. Lokalno stanovništvo je do skoro bilo ubeđeno da je u pitanju obična igra dok nije otkriveno da do "igre" dolazi samo u prisustvu ženki.
Rečni delfini nemaju prirodnih neprijatelja osim čoveka. U decembru 2006 god. delfin iz Jangce reke je istrebljen, takođe je ozbiljno ugrožen rečni delfin iz Ganga, tako da je ostalo nekih 1000 delfina koji istovremeno žive u jednoj od najzagađenijih reka na svetu.
Za sada amazonski delfini imaju najbolju šansu za opstanak iako broj još nije zvanično utvrđen pošto svakim danom raste broj ulovljenih delfina, nekih slučajno a nekih namerno.
Jedna od narodnih priča vezanih za ove delfine je da su delfini magična stvorenja koja mogu preuzeti ljudski oblik i začaratii mučkarce i žene i povesti ih u magični grad pod vodom. Ove priče su neverovatne za današnje doba ali da bi opstao ovaj delfin bi trebao da začara mnogo više ljudi.
(izvor: National Geographic)