Delfin
- Začetnik teme cupka03
- Datum pokretanja
Delfini spavaju sa pola mozga
Delfini spavaju sa "pola mozga"
Istraživanje je pokazalo da su se delfini prilagodili vodenoj sredini tako da im naizmenično spava samo jedna polovina mozga.
Ostati u budnom stanju i disati ili umreti spavajući - životni problem koji su delfini rešili razvijajući neverovatan mehanizam prilagodjavanja vodenoj sredini, koji je toj vrsti sisara omogućio da naizmenično spava samo po jedna polovina mozga.
"Kod delfina, disanje je voljno, a ne refleksno kao kod čoveka. Nesvesno stanje usred okeana bilo bi za tu vrstu fatalno", objasnio je Džon Keršo iz centra "Marinlend", nedaleko od francuskog grada Kana na Azurnoj obali, koji se bavi proučavanjem delfina.
Da bi uspeo da "spava, a da pritom ostane budan", delfin "isključuje" jednu moždanu hemisferu, dok druga polovina mozga nastavlja da kontroliše vitalne funkcije, na prvom mestu disanje, naveo je on.
Tokom perioda sna jedne hemisfere, metabolizam se usporava i delfin miruje. Usnule delfine moguće je videti kako plutaju po morskoj površini, sa jednim otvorenim okom i jednim perajem izvan vode. Potom menjaju stranu, "isključuju" drugu polovinu svog mozga i zatvaraju drugo oko.
Budna polovina mozga omogućava zauzimanje idealnog položaja tela radi održavanja na površini vode i radi kontrole otvora za disanje.
"Unilateralan san" delfina ispitivan je i u laboratorijskim uslovima. Istraživači su izmerili spore moždane talase na strani "usnule" hemisfere, i brze talase na drugoj, budnoj hemisferi. Nakon dvadeset minuta, šema se menjala.
Delfini na taj način spavaju oko osam sati dnevno, u etapama koje traju od nekoliko minuta do dva sata.
"Ustvari, ne zna se tačno da li spavaju ili se jednostavno odmaraju, jer čim dodjemo, oni se odmah bude, za razliku od morskih lavova koji teže izlaze iz sna", istakao je Keršo, a preneo AFP.
Nedavno istraživanje, koje su obavili neurobiolozi na Univerzitetu u Kaliforniji (UCLA), pokazalo je da mladi delfi ni tokom prvih nedelja života uopšte ne spavaju.
Majke koje ih neprekidno nadziru, takodje ne spavaju. To otkriće je u suprotnosti sa do sada usvojenim teorijama o snu i razvoju sisara, koji su veliki spavači neposredno po rodjenju.
Potrebno je više meseci da beba delfin uspostavi normalni ritam života svoje vrste, odnosno da počne da spava pet do osam sati dnevno i da njegova iscrpljena majka konačno može malo da se odmori.
Istraživači su pokušali da odgonetnu još jednu misteriju, odnosno da li delfini sanjaju.
Nijedno od istraživanja obavljenih u laboratoriji, uz implantaciju elektroda, nije dalo dokaze da kod delfina postoji takozvana REM faza sna, koja se povezuje sa snovima. Istraživači, medjutim, smatraju da to ne mora da znači da delfini ne sanjaju.
(Tanjug)
Delfini spavaju sa "pola mozga"
Istraživanje je pokazalo da su se delfini prilagodili vodenoj sredini tako da im naizmenično spava samo jedna polovina mozga.
Ostati u budnom stanju i disati ili umreti spavajući - životni problem koji su delfini rešili razvijajući neverovatan mehanizam prilagodjavanja vodenoj sredini, koji je toj vrsti sisara omogućio da naizmenično spava samo po jedna polovina mozga.
"Kod delfina, disanje je voljno, a ne refleksno kao kod čoveka. Nesvesno stanje usred okeana bilo bi za tu vrstu fatalno", objasnio je Džon Keršo iz centra "Marinlend", nedaleko od francuskog grada Kana na Azurnoj obali, koji se bavi proučavanjem delfina.
Da bi uspeo da "spava, a da pritom ostane budan", delfin "isključuje" jednu moždanu hemisferu, dok druga polovina mozga nastavlja da kontroliše vitalne funkcije, na prvom mestu disanje, naveo je on.
Tokom perioda sna jedne hemisfere, metabolizam se usporava i delfin miruje. Usnule delfine moguće je videti kako plutaju po morskoj površini, sa jednim otvorenim okom i jednim perajem izvan vode. Potom menjaju stranu, "isključuju" drugu polovinu svog mozga i zatvaraju drugo oko.
Budna polovina mozga omogućava zauzimanje idealnog položaja tela radi održavanja na površini vode i radi kontrole otvora za disanje.
"Unilateralan san" delfina ispitivan je i u laboratorijskim uslovima. Istraživači su izmerili spore moždane talase na strani "usnule" hemisfere, i brze talase na drugoj, budnoj hemisferi. Nakon dvadeset minuta, šema se menjala.
Delfini na taj način spavaju oko osam sati dnevno, u etapama koje traju od nekoliko minuta do dva sata.
"Ustvari, ne zna se tačno da li spavaju ili se jednostavno odmaraju, jer čim dodjemo, oni se odmah bude, za razliku od morskih lavova koji teže izlaze iz sna", istakao je Keršo, a preneo AFP.
Nedavno istraživanje, koje su obavili neurobiolozi na Univerzitetu u Kaliforniji (UCLA), pokazalo je da mladi delfi ni tokom prvih nedelja života uopšte ne spavaju.
Majke koje ih neprekidno nadziru, takodje ne spavaju. To otkriće je u suprotnosti sa do sada usvojenim teorijama o snu i razvoju sisara, koji su veliki spavači neposredno po rodjenju.
Potrebno je više meseci da beba delfin uspostavi normalni ritam života svoje vrste, odnosno da počne da spava pet do osam sati dnevno i da njegova iscrpljena majka konačno može malo da se odmori.
Istraživači su pokušali da odgonetnu još jednu misteriju, odnosno da li delfini sanjaju.
Nijedno od istraživanja obavljenih u laboratoriji, uz implantaciju elektroda, nije dalo dokaze da kod delfina postoji takozvana REM faza sna, koja se povezuje sa snovima. Istraživači, medjutim, smatraju da to ne mora da znači da delfini ne sanjaju.
(Tanjug)
I delfini daju jedni drugima imena
Nismo jedine životinje koje dajemo imena, kažu istraživači jedne vrste delfina - Tursiops truncatus. Delfinovi karakteristični žvizduci mogu da služe da se međusobno razlikuju i prepoznaju po karakterističnom zvuku čak i da ih upućuje na druge po imenu.
Naučnici su otkrili da svaki delfin ima svoj karakterističan zvižduk koga drugi delfini prepoznaju čak i kada ga čuju reprodukovanog preko zvučnika. Ovo ukazuje da žvižduk prepoznaju kao ime pre nego jednostavno prema kvalitetu zvuka njihovog glasa.
Delfini koriste imena jedni drugih u njihovoj komunikaciji npr. prilikom sakupljanja grupe onda kada ne mogu da vide jedni druge ili tokom organizovanja kretanja tokom lova, koje je kod delfina veoma složeno i organizovano.
Sporazumevanje među delfinima je proučavano na grupi delfina koji žive kraj Sarasota obale kraj Floride, gde su dobro proučeni i snimljeni individualni žvizduci svakog delfina. Naučnici su kreirali veštački verziju specijalnog žvižduka svakog delfina. Zatim su specifičan zvižduk jednog od delfina puštali ostalim delfinima iz grupe, delfini su se okretali prema zvučniku kada su čuli zvižduk nekog bliskog rođaka a ostajali ravnodušni kada su čuli zvuk nekog nepoznatog delfina.
Karakteristični zvižduk je majušni deo ogromnog rečnika delfina koji se sastoji od različitih žvižduka, kliktanja i ostalih zvukova. U okeanu međusobno pozivanje imena sačinjava više o 50% njihove međusobne komunikacije, ali u ograđenom delu mora ili bazenu gde svi delfini mogu međusobno da se vide zvuci koji označavaju ime skoro sasvim nestaju iz međusobnog sporazumevanja i bivaju zamenjeni drugim zvižducima čije je značenje još uvek zagonetno.
Delfini su poznati po svojoj veštini komunikacije premda nikada nije dokazano da koriste potpuno oformljen jezik mada proizvode čitav niz najaznoraznijih zvukova u međusobnoj komunikaciji.
Mnoge životinje, kao što su naprimer ptice pevačice ili majmuni imaju katakteristične zvuke kojima se sporazumevaju ali to su najčešće samo poruke koje znače upozorenje ili poziv na parenje a međusobno raspoznavanje je občno bazirano samo na kvalitetu glasa pre nego što se može pripisati specifičnom pozivu.
Sposobnost delfina za međusobno sporazumevanje može možda čak značiti da mogu da pričaju o nekom članu grupe u njegovom odsustvu.
Ipak danas se još uvek vrlo malo zna o komunikaciji među delfinima. Neki glasni pozivi proučavani u određenom kontekstu sugerišu izricanje pretnje rivalu a u drugim situacijama poziv na gozbu, ipak većim delom nije protumačeno značenje većine zvukova koje delfini ispuštaju
(TopVita)
Nismo jedine životinje koje dajemo imena, kažu istraživači jedne vrste delfina - Tursiops truncatus. Delfinovi karakteristični žvizduci mogu da služe da se međusobno razlikuju i prepoznaju po karakterističnom zvuku čak i da ih upućuje na druge po imenu.
Naučnici su otkrili da svaki delfin ima svoj karakterističan zvižduk koga drugi delfini prepoznaju čak i kada ga čuju reprodukovanog preko zvučnika. Ovo ukazuje da žvižduk prepoznaju kao ime pre nego jednostavno prema kvalitetu zvuka njihovog glasa.
Delfini koriste imena jedni drugih u njihovoj komunikaciji npr. prilikom sakupljanja grupe onda kada ne mogu da vide jedni druge ili tokom organizovanja kretanja tokom lova, koje je kod delfina veoma složeno i organizovano.
Sporazumevanje među delfinima je proučavano na grupi delfina koji žive kraj Sarasota obale kraj Floride, gde su dobro proučeni i snimljeni individualni žvizduci svakog delfina. Naučnici su kreirali veštački verziju specijalnog žvižduka svakog delfina. Zatim su specifičan zvižduk jednog od delfina puštali ostalim delfinima iz grupe, delfini su se okretali prema zvučniku kada su čuli zvižduk nekog bliskog rođaka a ostajali ravnodušni kada su čuli zvuk nekog nepoznatog delfina.
Karakteristični zvižduk je majušni deo ogromnog rečnika delfina koji se sastoji od različitih žvižduka, kliktanja i ostalih zvukova. U okeanu međusobno pozivanje imena sačinjava više o 50% njihove međusobne komunikacije, ali u ograđenom delu mora ili bazenu gde svi delfini mogu međusobno da se vide zvuci koji označavaju ime skoro sasvim nestaju iz međusobnog sporazumevanja i bivaju zamenjeni drugim zvižducima čije je značenje još uvek zagonetno.
Delfini su poznati po svojoj veštini komunikacije premda nikada nije dokazano da koriste potpuno oformljen jezik mada proizvode čitav niz najaznoraznijih zvukova u međusobnoj komunikaciji.
Mnoge životinje, kao što su naprimer ptice pevačice ili majmuni imaju katakteristične zvuke kojima se sporazumevaju ali to su najčešće samo poruke koje znače upozorenje ili poziv na parenje a međusobno raspoznavanje je občno bazirano samo na kvalitetu glasa pre nego što se može pripisati specifičnom pozivu.
Sposobnost delfina za međusobno sporazumevanje može možda čak značiti da mogu da pričaju o nekom članu grupe u njegovom odsustvu.
Ipak danas se još uvek vrlo malo zna o komunikaciji među delfinima. Neki glasni pozivi proučavani u određenom kontekstu sugerišu izricanje pretnje rivalu a u drugim situacijama poziv na gozbu, ipak većim delom nije protumačeno značenje većine zvukova koje delfini ispuštaju
(TopVita)
Delfinima protiv depresije
U istraživanju sprovedenom u Hondurasu naucnici su testirali dejstvo redovnog plivanja s delfinima na stanje 15 osoba kojima je dijagnostifikovana depresija. Rezultati studije koju je objavio British Medical Journal pokazuju da su se simptomi tih osoba znatno više popravili nego simptomi kod ispitanika koji su tako plivali u tom podrucju, ali ne s delfinima. Ispitanici su sa delfinima plivali 2 nedelje, po 1 sat dnevno. Svi ucesnici istraživanja su najmanje 4 nedelje pre pocetka prestali uzimati antidepresive te su prestali pohadjati psihoterapiju. Naucnici pozitivano dejstvo plivanja s delfinima objašnjavaju estetickom vrednošcu tih sisara i pozitivnim emocijama koje su nastale zbog interakcije s njima. Postoji i pretpostavka da je na poboljšanje mentalnog zdravlja ispitanika uticalo emitovanje ultrazvuka koji je deo eholokacijskog sistema delfina.
(Narodni lijek)
U istraživanju sprovedenom u Hondurasu naucnici su testirali dejstvo redovnog plivanja s delfinima na stanje 15 osoba kojima je dijagnostifikovana depresija. Rezultati studije koju je objavio British Medical Journal pokazuju da su se simptomi tih osoba znatno više popravili nego simptomi kod ispitanika koji su tako plivali u tom podrucju, ali ne s delfinima. Ispitanici su sa delfinima plivali 2 nedelje, po 1 sat dnevno. Svi ucesnici istraživanja su najmanje 4 nedelje pre pocetka prestali uzimati antidepresive te su prestali pohadjati psihoterapiju. Naucnici pozitivano dejstvo plivanja s delfinima objašnjavaju estetickom vrednošcu tih sisara i pozitivnim emocijama koje su nastale zbog interakcije s njima. Postoji i pretpostavka da je na poboljšanje mentalnog zdravlja ispitanika uticalo emitovanje ultrazvuka koji je deo eholokacijskog sistema delfina.
(Narodni lijek)
Opasnost od izumiranja delfina
Delfini nastanjuju gotovo sva mora i okeane širom sveta. Međutim ne postoji potpuna procena broja jedinki u svetu. U Sredozemlju trenutni broj se procenjuje na manje od 10.000 jedinki. Zagađenje, prekomerni izlov ribe i uništavanje staništa, ne smanjuju samo broj ovih delfina, već uništavaju i smanjuju područja gde bi mogli živeti. Više hiljada delfina svake godine nastrada u ribarskim mrežama, pogotovo u onima koje bacaju tunolovci u Tihom okeanu.
Ribari ne vole delfine u blizini, jer im uništavaju mreže i kradu ribu, iako su oni dobar vodič - gde ima delfina, ima i ribe. U raznim krajevima sveta delfini se love i ubijaju uprkos uvedenim merama zaštite. Na ostrvima, između Škotske i Irske, postoji običaj pokolja stotine delfina svake godine. Ribari ih opkole barkama, hvataju u mrežu i ubijaju kako bi koristili njihovo meso i mast. Drugu veliku opasnost za delfine predstavlja zagađenost mora. Razni otrovi hemijsko-industrijske materije koje se skupljaju na koži delfina i na ribi kojom se on hrani, izazivaju teške hormonalne poremećaje i onemogućavaju razmnožavanje.
(Virtualni grad)
Delfini nastanjuju gotovo sva mora i okeane širom sveta. Međutim ne postoji potpuna procena broja jedinki u svetu. U Sredozemlju trenutni broj se procenjuje na manje od 10.000 jedinki. Zagađenje, prekomerni izlov ribe i uništavanje staništa, ne smanjuju samo broj ovih delfina, već uništavaju i smanjuju područja gde bi mogli živeti. Više hiljada delfina svake godine nastrada u ribarskim mrežama, pogotovo u onima koje bacaju tunolovci u Tihom okeanu.
Ribari ne vole delfine u blizini, jer im uništavaju mreže i kradu ribu, iako su oni dobar vodič - gde ima delfina, ima i ribe. U raznim krajevima sveta delfini se love i ubijaju uprkos uvedenim merama zaštite. Na ostrvima, između Škotske i Irske, postoji običaj pokolja stotine delfina svake godine. Ribari ih opkole barkama, hvataju u mrežu i ubijaju kako bi koristili njihovo meso i mast. Drugu veliku opasnost za delfine predstavlja zagađenost mora. Razni otrovi hemijsko-industrijske materije koje se skupljaju na koži delfina i na ribi kojom se on hrani, izazivaju teške hormonalne poremećaje i onemogućavaju razmnožavanje.
(Virtualni grad)
Razmnožavanje
Mužjak se udvara na više načina: plivanjem pored ženke, pravljenjem raznih poza, milovanjem, češanjem o ženku, udaranjem vilicama, trljanjem kljunova i cičanjem. Kopulaciji (parenju) prethodi dugačka predigra; tada mužjak i ženka spoje stomak o stomak kada mužjak izduži penis iz svog proreza do vagine. Ovaj čin traje samo 10-30 sekundi, ali se ponavlja nekoliko puta, i traje nekoliko minuta sa prekidima.
Trudnoća traje otprilike 12 meseci. Mladi se rađaju u plitkoj vodi, dok "babica" (koja može biti i mužjak) pripomaže pri porođaju. Rađa se samo jedno mladunče, dugačko oko 1 metar. Majka hrani mladunče od 12 do 18 meseci mlekom preko mlečnih žlezda smeštenih kod genitalnih proreza.
Mladunče živi blizu majke dok ne napuni šest godina. Mužjaci ne učestvuju u podizanju mladih. Ženke su polno zrele sa 5-10 godina, a mužjaci malo kasnije, sa 10-12 godina.
Mužjak se udvara na više načina: plivanjem pored ženke, pravljenjem raznih poza, milovanjem, češanjem o ženku, udaranjem vilicama, trljanjem kljunova i cičanjem. Kopulaciji (parenju) prethodi dugačka predigra; tada mužjak i ženka spoje stomak o stomak kada mužjak izduži penis iz svog proreza do vagine. Ovaj čin traje samo 10-30 sekundi, ali se ponavlja nekoliko puta, i traje nekoliko minuta sa prekidima.
Trudnoća traje otprilike 12 meseci. Mladi se rađaju u plitkoj vodi, dok "babica" (koja može biti i mužjak) pripomaže pri porođaju. Rađa se samo jedno mladunče, dugačko oko 1 metar. Majka hrani mladunče od 12 do 18 meseci mlekom preko mlečnih žlezda smeštenih kod genitalnih proreza.
Mladunče živi blizu majke dok ne napuni šest godina. Mužjaci ne učestvuju u podizanju mladih. Ženke su polno zrele sa 5-10 godina, a mužjaci malo kasnije, sa 10-12 godina.
Prirodni neprijatelji
Velike vrste ajkula poput tigraste ili zambezi ajkule love kljunaste delfine. Međutim, delfini nisu bespomoćni u odnosu na neprijatelja i poznati su po tome da se uspešno mogu odbraniti tokom sukoba. Određene (ali ne sve) orke mogu da se hrane delfinima, ali to retka slučajnost. Druge orke, one koje se ne hrane sisarima, su viđene kako plivaju zajedno sa kljunastim delfinima.
Plivanje u jatima pomaže delfinima da se lakše odbrane od napada neprijatelja. Koriste se složenim strategijama izbegavanja, a do smrti će se boriti protiv neprijatelja. Takođe pridolaze u pomoć drugim povređenim delfinima, držeći ih iznad vode da bi udahnuli vazduh.
Kljunasti delfini nisu ugrožena vrsta sisara. Njihova budućnost je za sada stabilna, zbog toga što ih ima u izobilju i veoma su prilagodljivi. Međutim, neke podvrste su u opasnosti zbog klimatskih promena. Na primer, procenjeno je da je ostalo samo 150 delfina koji žive na sveru Škotske i da njihov broj opada oko za 6% godišnje, usled njihovog uznemiravanja, zagađenja mora i smanjenja hrane. Lokalna promena klime kao što je povećanje temperature vode takođe igra manju ulogu u ovome.
Velike vrste ajkula poput tigraste ili zambezi ajkule love kljunaste delfine. Međutim, delfini nisu bespomoćni u odnosu na neprijatelja i poznati su po tome da se uspešno mogu odbraniti tokom sukoba. Određene (ali ne sve) orke mogu da se hrane delfinima, ali to retka slučajnost. Druge orke, one koje se ne hrane sisarima, su viđene kako plivaju zajedno sa kljunastim delfinima.
Plivanje u jatima pomaže delfinima da se lakše odbrane od napada neprijatelja. Koriste se složenim strategijama izbegavanja, a do smrti će se boriti protiv neprijatelja. Takođe pridolaze u pomoć drugim povređenim delfinima, držeći ih iznad vode da bi udahnuli vazduh.
Kljunasti delfini nisu ugrožena vrsta sisara. Njihova budućnost je za sada stabilna, zbog toga što ih ima u izobilju i veoma su prilagodljivi. Međutim, neke podvrste su u opasnosti zbog klimatskih promena. Na primer, procenjeno je da je ostalo samo 150 delfina koji žive na sveru Škotske i da njihov broj opada oko za 6% godišnje, usled njihovog uznemiravanja, zagađenja mora i smanjenja hrane. Lokalna promena klime kao što je povećanje temperature vode takođe igra manju ulogu u ovome.