Danilo Kiš

[Marko 75]

Danilo Kiš

1935, 22. februara u Subotici rođen Danilo Kiš, od oca Eduarda Kiša (do njegove trinaeste godine Eduard Kohn), mađarskog Jevrejina i majke Milice (rođene Dragićević), Crnogorke - kao njihovo drugo dete (prvo je kći Danica rođena 1932).
1937. Porodica Kiš seli se iz Subotice u Novi Sad.
1939. U Novom Sadu, u Uspenskoj crkvi kršten po pravoslavnom obredu u vreme donošenja antijevrejskih zakona u Mađarskoj. "..
1941. Počinje rat. "... ja sam u Novom Sadu, školske 1940/41. godine počeo da pohađam srpsku osnovnu školu, a 27. marta četrdeset i prve mahao sam jugoslovenskom zastavicom i skandirao sa razredom "Bolje rat nego pakt" (tu zagonetnu rečenicu sa asonantnom rimom čije značenje, dakako, nisam shvatao), dok je u izlogu brijačnica bio istaknut portret mladog kralja Petra, u poluprofilu, kao na markama
1942. Januar: novosadski "hladni dani"; ubijene su stotine vojvođanskih Srba i Jevreja. Porodica Kiš je u Bemovoj 21.
1944. Eduard Kiš odveden je (zajedno sa većinom svojih rođaka) u Zalaegerseg, a odatle u Aušvic iz kojeg se neće vratiti. "
Danilo Kiš piše svoje prve pesme.
1947. Milica Kiš, sa svojom decom Danicom i Danilom, posredstvom Crvenog krsta repatrirana na Cetinje, kod svog brata, Rista Dragićevića, poznatog istoričara i komentatora Njegoša.
1951. Umrla Milica Kiš.
1954. Završava srednju školu na Cetinju.
1958. Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao prvi student na katedri za Istoriju svetske književnosti sa teorijom književnosti.
1960. Završava poslediplomske studije odbranom rada "O nekim odlikama ruskog i francuskog simbolizma".
1961. Na odsluženju vojnog roka (mart 1961-mart 1962) u Bileći i Delnicama.
1962. U izdanju beogradskog "Kosmosa" objavljena prva dva Kišova romana: Mansarda (satirična poema) i
1962-1964. Boravi u Strazburu kao lektor za srpskohrvatski jezik. Tu, u tom alzaškom gradu u koji su možda zalazili i njegovi daleki preci po ocu, piše roman Bašta, pepeo.
1965. Objavljen roman Bašta, pepeo
1969. Objavljena zbirka priča Rani jadi (za decu i osetljive). U izdanje u okviru izabranih dela Kiš je, 1983. godine, u tu zbirku uvrstio i priču "Eolska harfa".
1972. Objavljen roman Peščanik, treća knjiga iz "porodičnog ciklusa".
1973. Dobija NIN-ovu nagradu za roman Peščanik koju će nekoliko godina kasnije vratiti.
1973-1976. Radi kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Bordou. Piše Grobnicu za Borisa Davidoviča
1974. Objavljena knjiga intervjua Po-etika, knjiga druga.
1976. Objavljena zbirka priča Grobnica za Borisa Davidoviča
1977. Nagrada "Ivan Goran Kovačić" za knjigu Grobnica za Borisa Davidoviča.
1978. Objavljena polemička knjiga Čas anatomije; u toj knjizi Kiš je izložio književnoteorijske postavke na kojima počiva Grobnica za Borisa Davidoviča i u odbrani svojih stavova (ne samo književnih), superiorno (kako je tvrdila većina kritičara) odbacio napade na sebe i svoju knjigu.
1979. Nagrada Željezare Sisak za knjigu Čas anatomije.
1980. Nagrada Grand aigle d'or de la ville de Nice za celokupan književni rad. "Nagrade [...] primaj s ravnodušnošću, ali ništa ne čini da ih zaslužiš."
1981. Rastaje se sa Mirjanom Miočinović. Od tada do kraja života sa Pascale Delpech
1983. U okviru Djela Danila Kiša po prvi put objavljene knjige Noć i magla, Homo Poeticus i zbirka priča Enciklopedija mrtvih.
1984. Dobija Andrićevu nagradu za zbirku pripovedaka Enciklopedija mrtvih
1986. Dobija nagradu "Skender Kulenović" i francuski orden "Vitez umetnosti i književnosti".
1987. Sedmojulska nagrada.
1988. Izabran za dopisnog člana SANU. Dobija Avnojevu nagradu i dve značajne međunarodne književne nagrade, u Italiji (Premio di Tevere) i u Nemačko
1989. U martu boravi u Izraelu gde sa ekipom Avala filma i rediteljem Aleksandrom Mandićem snima razgovor sa Evom Nahir i Ženi Lebl, dvema Jevrejkama koje su prošle kroz pakao naših otoka (Golog i drugih). Od 12. do 15. februara 1990. sarajevska televizija emitovala je tu dokumentarnu seriju pod naslovom Goli život.
Američki PEN dodeljuje mu Bruno Shulz Prize. Knjige su mu prevedene na tridesetak jezika
15. oktobra u Parizu umro je Danilo Kiš. Po svojoj želji sahranjen u Beogradu, po pravoslavnom obredu

 

[djerdan]

Treba mi prepricana lektira rani jadi!!!

 

[Marko 75]

Bolje pročitaj........



Rani jadi
-Analiza: Knjiga novela Rani jadi govori o ranom piscevom djetnjstvu, koje
je proveo u Madjarskoj. Ova knjiga novela objedinjena je glavnim junakom i
jednim narativnim subjektom koji kazuje pricu. Zato ova knjiga ima i neke
osobine romana. -Sadrzina: Sadrzinu ove knjige cini kazivanje o teskom djetinjstvu Andreasa
Sama. Vrijeme je ratno,nesigurno, a iz tog vremena povremeno sjecanjem zalazi u
neposrednu proslost, a mastom u buducnost, zeljenu ali jos nejasnu. Zivot tece u
seoskoj sredini, medju obicnim i jednostavnim ljudima. Promicu pojedinci koji su
u junakovom djetinjstvu bili vezani za njegovu sudbinu i uticali na neke
dogadjaje: Anton Financ, gospodin Fuks, gospodja Rigo, gospodin Molnar. Kao sto
je sjecanje prozracno i maglovito, tako su i ove licnosti ostale skice i
siluete, slucajni prolaznici kroz zivot Andreasa Sama. Prica o djetinjstvu je
sklopljena iz niza malih dogadjaja, sitnih i svakodnevnih, koji su ostavili
tragove na djecakov zivot i zivot njegove porodice. Svijet djetinjstva prikazan
je kroz sjecanje, prelomljen kroz prizmu djecijeg vidjenja. U sjecanju
dominiraju siromastvo, nesigurnost i bijeda kao stalni pratioci djetinjstva. U
mnogim pricama nalazimo iskaze koji odrazavaju svijest o bijednom zivotu i ranim
jadima, da bi negdje pri kraju price sav jad bio izrazen jednom
recenicom:...''Ulazimo u voz sa svojim smjesnim,prtljagom, vucemo za sobom cergu
svog lutalastva, zalosnu prciju mog djetinjstva''... -Motiv kestenova i simbol prolaznosti: Motiv kestenova ponavlja se u prici Ulica divljih kestenova,
cijela prica je potraga, poslije mnogo godina za ulicom divljih kestenova, koja
je ziva u sjecanju Andreasa Sama ali je nema u stvarnosti kao sto nema ni
divljih kestenova, ni kuce u Belmovoj ulici sedam u kojoj je Andreasova porodica
zivjela. Ulica ,kuca, predmeti u kuci sve je to mogucnost da se u sjecanje vrate
neki trenutci iz djetinjstva. Medjutim nestalo je sve ono sto je mogo da ozivi
sjecanje. Ipak, uspomene su sacuvane, one se mogu osvjeziti i ozivjeti vrjeme i
ljude iz proslosti. -Jednostavno kazivanje: Teme su svakodnevne, zivotne, svacije. Dogadjaji su obicni bez
naglasenog dramskog naboja. Birani su onako kako ih sjecanje vraca u sadasnjost,
bez cvrsce povezanosti. I naracija i struktura, potpuno subu skladu sa junakovim
uvjerenjem da je zivot prica i da je prica zivot. Zivot je sazidan od malih
prica, malih dozivljaja, pa opis toga zivota nije nista drugo nego niz prica.
Prica je zivot jer govori o njemu onakvom kakav jest i lijepom i ruznom i
veselom i tuznom. -Naracija: Upotreba treceg lica za kazivanje o sopstvenom zivotu otkriva
junakov odnos prema djetijstvu u kojem je bilo vise ruznih nego lijepih dana,
vise patnje nego srece i radosti. Kao da ova kazivanja izazivaju mucna sjecanja,
pa je kazivanje u trecem licu jednostavnije i lakse, kao da se ovim oblikom
narator brani od dogadjaja koji opisuje. Trece lice omogucava distancu, mirnocu
i objektivnost kazivanja. -Biografski elemementi: U prici Eolska harfa, koje ima epilosko mjesto i funkciju
najvise je dato prostora djecakovom dozivljaju elektricne bandere kao ogromne
eolske harfe sa koje se moze prepoznati zvuk vremena, proslog i buduceg. Iz
zvuka vremena saznata je buducnost Andreasa Sama. -Andreas Sam: Andreas Sam je senzibilna licnost, osjetljiv na spoljasnje
utiske prijemciv za sve sto je lijepo- cvijece, boje, mirisi, zvuci, njegova
masta je ziva i nemirna; sposoban je da oko sebe zapaza naoko nevazne detalje,
da u sitnicama sagledava sustine i ljepote. Iz te sposobnosti proistekla je
ljubav prema prirodi u kojo ce zapazati sume, drvece,
travke,cvijece,mirise,zvukove. Ali ce zapazati i ono sto je ruzno i sto je
proisteklo iz covjekovog nemarnog odnosa prema
prirodi.

 

[rollmilan]

Ovo nema smisla. Ajte deco imate poseban podforum (off topic) sa posebnom temom (sastavi za osnovnu i srednju školu) gde možete postavljati ovakva pitanja.
Nego pitanje za Marka 75. Ti si u ovom faktografskom nabrajanju važnih događaja iz Kišovog života samo pomenuo neke napade na KIša zbog romana Grobnice za Borisa Davidoviča . O kakvim se to napadima radi? Šta se tu dešavalo? Ko ga je napao ? Pa to je bila čitava afera koliko se ja sećam. Ništa o tome nisi napisao. Nekako mi je neprimereno to pominjati a ne reći bar ukratko o čemu se radi.

 

[end]

PEŠČANIK

66

Živeo sam lepše i bogatije od vas, zahvaljujući patnji i mahnitosti, pa želim i u smrt da odem dostojanstveno, kako to priliči tom velikom trenutku posle kojeg prestaje svako dostojanstvo i svaka veličanstvenost. Moj leš će biti moja korablja, a moja smrt dugo plutanje po talasima večnosti. Ništa u ništavilu. I šta sam mogao da suprostavim ništavilu do to, tu svoju korablju u koju sam želeo da sakupim sve što mi bejaše blisko, ljude, ptice, zveri i bilje, sve ono što nosim u svom oku i u svom srcu, u trospratnoj lađi svoga tela i svoje duše. Želeo sam sve to da imam kraj sebe, u smrti, kao faraoni u veličanstvenom miru svojih grobnica, želeo sam da bude sve onako kao što bejaše i pre toga: da mi u večnosti pevaju ptice. Želeo sam da Haronovu barku zamenim jednom drugom, manje beznadnom i manje pustom, da nezamislivu prazninu večnosti oplemenim gorkim zemaljskim travama, onim što niču iz srca čovekova, da gluvu prazninu večnosti oplemenim kukanjem kukavice i pevanjem ševe. Ja sam samo razvio tu pesničku gorku metaforu, razvio sam je strasno i dosledno, do kraja, do konsekvenci koje prerastaju iz sna u javu (i obratno), iz lucidnosti u mahnitost (i obratno), koje prelaze iz života u smrt, kao da nema međa, i obratno, iz smrti u večnost, kao da to nije jedno te isto. Tako je moja sebičnost samo sebičnost ljudskog bića, sebičnost života, protivteža sebičnosti smrti, i moja se svest, uprkos prividu, protivi ništavilu sa sebičnošću kojoj nema ravne, protivi se skandalu smrti kroz ovu strasnu metaforu koja želi da sakupi na gomilu ono malo ljudi i ljubavi koji činjahu taj život. Želeo sam, dakle, i još uvek želim, da odem iz života sa specimenima ljudi, flore i faune, da sve to smestim u svoje srce kao u korablju, da ih zatvorim pod svoje kapke kada se oni poslednji put spuste. Želeo sam da prokrijumčarim u ništavilo tu čistu apstrakciju koja će biti u stanju da se u tajnosti prenese kroz vrata jedne druge apstrakcije, ništavne u svojoj neizmernosti: kroz vrata ništavila. Trebalo je, dakle, pokušati zgusnuti tu apstrakciju, zgusnuti je snagom volje, vere, inteligencije, ludila i ljubavi (samoljublja), zgusnuti je u tolikoj meri i pod takvim pritiskom da zadobije specifičnu težinu koja će je podići uvis, kao balon, i izneti je van domašaja mraka i zaborava. Ako ne što drugo, ostaće moj materijalni herbarijum ili moje beleške, ili moja pisma, a što je to drugo do ta zgusnuta ideja koja se materijalizovala: materijalizovan život, mala, tužna, ništavna ljudska pobeda nad golemim, večnim, božanskim ništavilom. Ili će ostati makar - ako u velikom potopu potone i sve to - ostaće moje ludilo i moj san, kao borealna svetlost i kao dalek eho. Možda će neko videti tu svetlost, možda će čuti taj daleki eho, senku negdašnjeg zvuka, shvatiće značenje te svetlosti, tog svetlucanja. Možda će to biti moj sin, koji će jednog dana izdati na svet moje beleške i moje herbarijume s panonskim biljem (i to nedovršeno i nesavršeno, kao i sve ljudsko). A sve što nadživi smrt jeste jedna mala ništavna pobeda nad večnošću ništavila - dokaz ljudske veličine i Jahvine milosti. Non omnis moriar.

 

[erinija]

Ako neko želi da sazna više o prozi Danila Kiša neka pročita od Jovana Delića Kroz prozu Danila Kiša i od Petra Pijanovića Proza Danila Kiša.

 

[besherat]

DJELA:

Мансарда: сатирична поема 1962. (роман)
Псалам 44 1962. (роман)
Башта, пепео 1965. (роман)
Рани јади: за децу и осетљиве 1970. (приповетке)
Пешчаник 1972. (роман)
По-етика 1972. (есеји)
По-етика, књига друга 1974. (интервјуи)
Гробница за Бориса Давидовича: седам поглавља једне заједничке повести 1976. (приповетке)
Час анатомије 1978. (полемике)
Ноћ и магла 1983. (драме)
Homo poeticus 1983. (есеји и интервјуи)
Енциклопедија мртвих 1983. (приповетке)
Горки талог искуства 1990. (интервјуи)
Живот, литература 1990. (есеји)
Песме и препеви 1992. (поезија)
Лаута и ожиљци 1994. (приповетке)
Складиште 1995. (есеји и приповетке)
Varia 1995. (есеји и приповетке)
Песме, Електра 1995. (поезија и адаптација драме "Електра")


Svidjeli su mi se " Rani jadi " , " Mansarda " mi nije losa," Enciklopedija mrtvih " je interesantna prica o djevojci ,koja u enciklopediji mrtvih nalazi kratak opis ocevog zivota. Interesantno, mada sve u svemu nisam bila toliko odusevljena Kisom, kao sto sam ocekivala s obzirom na njegovu popularnost. Ljetos sam čitala " Grobnicu za Borisa Davidoviča ", ali mi knjiga nešto nije " legla ".

 

[dejanpato]

Meni treba analiza price Noc i magla danila kisa?? jel mogu da dobijem odg.plz hitno!

 

[7thPhoenix]

Citala sam Enciklopediju mrtvih i Rane jade i super su ))

On i njegova surova realnost ))

 

[zjovan29]