Dan SVIH SVETI

[Adrian BG]

moj adrijane ti ipak ne vidiš istinu. ne čudi. stojiš u tami crkvenog verja.
citiraš ponovo mariju koja dolazi na Isusaov grob da srede ga oko normalnog ukopa. pa je li i ovi ljudi idu danas na groblja sa svim tim ritualima da ih odgrnu od zemlje jer nisu dobro pokopani ,da promenu sanduk koji truli ili pomažu da manje smrde i raspadaju se. pa dobro,to ne bi bio greh,neka to i urade!
ali da li ovi danas to rade? ili se mole za mrtve,jedu za mrtve tu hranu,piju za mrtve,kade,prelivaju grobove,pale sveće da vide svetlo,zar je svetlo voštanica kupljena ili besplatna vera u Hrista? prelivaju grobove ,zar to tebi nije greh,čitaš li ti Pismo?! saul je otišao da izazove samuila i odmah je ubijen sa domom. svaki razgovor molitva mrtvima je greh Bogu. jer oni su završili svoj put. čoveku se valja roditi,potom umreti i potom sud kaže pavle,nema više prilike za take. ideš laodikeji reći da oni nisu u grobovima i da ima pakla i raja a sad podržavaš one koji su dole u grobovima ,njihova ostala tela i sad njima se prinose neka jela tu ili dušama i za duše se moli. pa to je spiritizam klasičan spiritizam.ko pitati mrtve,oni nemaju više ništa to je samo prah tu. čudi me,čak je bivši patrijarh apelovao da se narod kloni togh paganizma nije vredlo. a da ti to ne razumeš?

За јело и пиће могу да се сложим, али не баш потпуно. Неко претерује због сујеверја или што му нека баба тако каже "да се ваља" и то не личи на оно што треба, али постоји разлог зашто само Срби то раде. Сигуран сам да то не знаш, зато тако и говориш. Немој само Вавилон да спомињеш јер је глупост над глупостима, већ прво истражи, не преписуј од Милероваца и сличних.

Пре свега, добро ти је познато да смо били дуго у ропству и да су се мушкарци скривали по шумама и горама од турског зулума и сече глава, поготову интелигентних. Једини начин да се тим људима допреми храна је морао да буде преко гробља (православног) и отуда тај "обичај", и зато се храна и оставља на гробљу. То није од јуче, већ је вишевековна традиција и сећање на те дане робовања под турским зулумом. Сигуран сам да си бар чуо за хајдуке и јатаке. Такође се за задушнице делила храна сиротињи, јер заиста беше велика сиротиња која само са Божијом промисли и вољом преживе тиранију и покушај систематског уништавања. По принципу: ако не прихватиш ислам, изумрећеш лагано и болно; сломићу ти дух.

А храну за помен није нико други установио него Господ на вечери.

Задушнице

Из Википедије, слободне енциклопедије

[TABLE="width: 80%"]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]



Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.

Начин обележавања

Задушнице су обележавања дана одвајања душе од тела, члана Цркве. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. Кољиво или кувано жито се носи у парохијски или манастирски храм, као и на гробље. На дан задушница се служи Света Литургија, и тада свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на њихове гробове, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.

• Жито нас симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.

• Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.

• Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.

• Даће и подушја се не дају да се „нахрани“ покојник, односно, да душа његова „једе“, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.

• На задушнице се дели милостиња. Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.

Датуми обележавања

Задушнице могу бити:

• ускршње,
• петровске,
• великогоспојинске,
• божићне,
• а негде и јесење – митровске или “велике” задушнице.

Овом треба додати и установу задужбина или разних доброчинстава која се чине за покој душа, односно да би се очувала успомена на умрле.

zar je svetlo voštanica kupljena ili besplatna vera u Hrista?

Ти иако читаш много тога не знаш и не разумеш. Можда је било боље да си питао свештенике зашто ми хришћани палимо свеће и шта то представља, уместо што понављаш као папагај (као и твоји учитељи, носиоци инфекције јереси) како је нешто паганско, а да при томе не знаш ни неке основе које су од првих дана (од апостола).

О чему се ради? Јевреји су приносили жртве за грехе, зар не? Господ је Својим приносом укинуо људско приношење чистих животињских жртава. Ми, дакле, не морамо приносити жртве на олтар. Поред жртава за грехе, постојале су ЖРТВЕ ЗАХВАЛНИЦЕ. Раније су се такође приносиле жртве на олтар, али сада уместо животиње иде молитва, хвала за Господа и свећа од чистог пчелињег воска без примеса јер и жртва захвалница је била неискаврена (неоштећена). Јер нама се не брани да захваљујемо Богу или да се молимо. Уместо животиње, приносимо молитву, покајање, свећу своју (симболично као што Господ говори о пет мудрих девојака и пет лудих које не сачуваше своје жижке, тј. "свеће" да изађу пред женика, јер женик је Господ; сваки припадник Цркве мора да има спремну и добру "свећу", да не прође као пет лудих девојака).

 

[mrsavkic]

За јело и пиће могу да се сложим, али не баш потпуно. Неко претерује због сујеверја или што му нека баба тако каже "да се ваља" и то не личи на оно што треба, али постоји разлог зашто само Срби то раде. Сигуран сам да то не знаш, зато тако и говориш. Немој само Вавилон да спомињеш јер је глупост над глупостима, већ прво истражи, не преписуј од Милероваца и сличних.

Пре свега, добро ти је познато да смо били дуго у ропству и да су се мушкарци скривали по шумама и горама од турског зулума и сече глава, поготову интелигентних. Једини начин да се тим људима допреми храна је морао да буде преко гробља (православног) и отуда тај "обичај", и зато се храна и оставља на гробљу. То није од јуче, већ је вишевековна традиција и сећање на те дане робовања под турским зулумом. Сигуран сам да си бар чуо за хајдуке и јатаке. Такође се за задушнице делила храна сиротињи, јер заиста беше велика сиротиња која само са Божијом промисли и вољом преживе тиранију и покушај систематског уништавања. По принципу: ако не прихватиш ислам, изумрећеш лагано и болно; сломићу ти дух.

А храну за помен није нико други установио него Господ на вечери.

Задушнице

Из Википедије, слободне енциклопедије

[TABLE="width: 80%"]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]



Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.

Начин обележавања

Задушнице су обележавања дана одвајања душе од тела, члана Цркве. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. Кољиво или кувано жито се носи у парохијски или манастирски храм, као и на гробље. На дан задушница се служи Света Литургија, и тада свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на њихове гробове, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.

• Жито нас симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.

• Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.

• Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.

• Даће и подушја се не дају да се „нахрани“ покојник, односно, да душа његова „једе“, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.

• На задушнице се дели милостиња. Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.

Датуми обележавања

Задушнице могу бити:

• ускршње,
• петровске,
• великогоспојинске,
• божићне,
• а негде и јесење – митровске или “велике” задушнице.

Овом треба додати и установу задужбина или разних доброчинстава која се чине за покој душа, односно да би се очувала успомена на умрле.




Ти иако читаш много тога не знаш и не разумеш. Можда је било боље да си питао свештенике зашто ми хришћани палимо свеће и шта то представља, уместо што понављаш као папагај (као и твоји учитељи, носиоци инфекције јереси) како је нешто паганско, а да при томе не знаш ни неке основе које су од првих дана (од апостола).

О чему се ради? Јевреји су приносили жртве за грехе, зар не? Господ је Својим приносом укинуо људско приношење чистих животињских жртава. Ми, дакле, не морамо приносити жртве на олтар. Поред жртава за грехе, постојале су ЖРТВЕ ЗАХВАЛНИЦЕ. Раније су се такође приносиле жртве на олтар, али сада уместо животиње иде молитва, хвала за Господа и свећа од чистог пчелињег восла без примеса јер и жртва захвалница је била неискаврена (неоштећена). Јер нама се не брани да захваљујемо Богу или да се молимо. Уместо животиње, приносимо молитву, покајање, свећу своју (симболично као што Господ говори о пет мудрих девојака и пет лудих које не сачуваше своје жижке, тј. "свеће" да изађу пред женика, јер женик је Господ; сваки припадник Цркве мора да има спремну и добру "свећу", да не прође као пет лудих девојака).

adrijane,adrijane,sve si dublje u mraku. iskren čovek,vredan pažnje,ali ne vredi,u roblju tog duha kao i laodikeja i drugi. kakvi milerovci adrijane. toliko imaš načitanog u sebi a da ne znaš da zadušje ide po svim religijama i katolicizmu i pravoslavlju bre. kakvi samo srbi. možda su najesktremniji,ali pusti te priče o sveći kao svetlu,ako ne budeš imao veliku istinu o krštenju Duhom tj.ulje u lampama neće te sveća dići u pet mudrih ka nebu! sveća je Isus.,otkuda ti sad pozaimanje simbola a sam si stao protiv laodikeje i njegovih simbola. onda pasha još važi kao simbol. što nju srbi ne ostaviše, još ne bi bili krivi negop paganizam iz vavilona uzeše za diku!? ne adrijane ovaj narodo nikad nije uzeo Hirata u srce kao ti možda,ne na žalost. oni samo drže adet i politički trend ;u komunizmu su to odbacili za jedna posao i privilegiju mnogi. kad sutra dođe antihrist ma baciće to kao šišarku!
kakvi hajduci adrijane? čak da je tako,pa otkuda sad ajduci i turci. gde su ti sad turci? što sad ne osataviše greh i slobodno ne uzeše Hrista. ko ih sad to pritiiska opet turci ili laž vavilona i ljubav za lažju. njihova srca goru za sotnom i njegovim dubinama,to je istina., jer nikad nisu poznaovali Hrista. nemoj da se ovde oko toga bakćemo bre.ili budi sluga Božji jer si tri koplja najmanje viši od svakog vladike ili idi sa njim a na sud!" odluči se već jednom. ti čak i veru u jednog Boga imaš 99. posto otkrivenu a ne znaš ili nećeš da znaš da vladike i pravoslavlje ima priču laodikeje o trojici ne o jednom,samo proveri.,i ne mogu da verujem da to nisi uočio ili se daš lagati od istih?!

 

[Adrian BG]

Ја у мраку и поклоник Вавилона?

Ако не можеш да се уживиш у време када је народ био на ивици изумирања, како културног, тако и самог физичког, онда ја не можу да пренесем моје разумевање тих тешких дана. Читај књиге које говоре о тим данима и можда, али можда, и разумеш. Ја ти говорим одакле је тај "обичај", а ти како хоћеш. Можда и треба сада да се престане са тим, ја не кажем, јер и мени се лично не свиђа, али немој одбацивати разлоге нечега. Ја не оправдавам, већ објашњавам. Ако наш свештеник милион пута каже: "Људи, не износите печење и остало", а људи и даље настављају са тим као да им није важно, већ слушају разне бабе које боље знају шта ваља, а шта не ваља, онда ту није крива православна црква.

Замисли ситуацију да свештеник почне да баца оно што неко постави, народ би га линчовао. Нечему и треба да се помогне, али никако вређањем и пљувањем свештенства, јер ти људи који износе и не слушају свештеника, чак га псују и ругају му се. Мисле да је он неки службеник који одрађује неки посао за који га они плаћају. Ту јесте у многоме криво и понашање неких свештеника (не свих), али то никако не сатанизује православље.

Пример:

Ако неки службеници у општини примају мито и бахато се понашају, хоћемо ли укинути комплетну службу? Или ћемо поправљати и оно што не ваља одстранити? Лако је бити критичар и ругач, ал` хајде да урадимо нешто, да дамо пример. Онда се постиди онај који преступа, неко се поправља. А ако сви пљују и само кукају као некакве бабе, онда није ни чудо што смо толико клонули морално и религиозно. Треба имати наде, борити се својим примером.

Зато ти говори људима са љубављу да не чине нешто што не ваља, а не са прекором. Немој нападати свештенике који такође говоре да не ваља шта се ради. Радиш као што безбожници раде: за све криве Бога, чак и ако их неко удари колима док претрчавају ван пешачког прелаза. Тако и ти за све кривиш цркву, тако је најлакше. Него ти реци људима, па када почну да те шутирају нећеш тако више говорити. Јер видиш како се народ искварио да никог живог не слуша, радије ће неке бајалице слушати него свештеника.

 

[VANHELSING G]

Mrskavac citaj malo!!!

[h=3]Novi zavet [/h]U Novom zavetu se ne može naći nikakva izričita predstava Boga kao trojedinog bića, iako se mogu naći trostruka slavoslovlja apostolaMt. 28, 19, Pavla (npr. 2. Kor. 13, 13) ili (Matvej 28)prilikom krštenja »u ime Oca i Sina i Svetog Duha«, koja su poslužila kao osnova za dalje doktrinarno tumačenje.[SUP][6][/SUP]


[h=3]Ranohrišćanska teologija [/h]Prva zabeležena pominjanja reči "Trojica" (gr: Τριάς - Trojica), nalazimo još u pisanjima apostolskih otaca, direktnih učenika apostola. Na primer, u svojoj Poslanici Filipljanima[SUP][7][/SUP], Sv. Ignjatije Bogonosac (pogubljen 106. godine u Rimu) piše: Tako je Gospod, poslao Apostole da uče među svim narodima, zapovedivši im da "krštavaju u ime Oca, i Sina i Svetoga Duha", ne u jednu ličnost koja ima tri imena, niti u tri ličnosti koje su se ovaplotile, nego u Trojicu koji imaju istu slavu. (glava II) Nešto kasnije, spominje je i sledeća generacija otaca Crkve, npr. oko 180. godine, Sv. Teofil Antiohijski spominje tu reč i njome označava „Boga i njegovu Reč i njegovu Mudrost“.[SUP][8][/SUP][SUP][9][/SUP][SUP]http://sh.wikipedia.org/wiki/Trojstvo#cite_note-Fulton-9[/SUP]
Kao odgovor na gnosticizam, postojeća trodelna potvrđivanja pri krštenju pretvorila su se u pravovernu istinu (Tertulijan, O prigovoru jereticima, 13; Irinej, Protiv jeresi 1:2—3).[SUP][10][/SUP]
Ispovedanje vere, nastalo tokom 2. i 3. veka, propovedalo je: 1) da je hrišćanski Bog istovetan sa tvorcem, Bogom iz Hebrejske biblije; 2) da je Isus, Sin Božiji, imao pravu ljudsku prirodu, da je, zaista umro i vaskrsao; i 3) da Sveti Duh, koji je kroz proroke objavio Hristov dolazak, i dalje vodi vernike.[SUP][11][/SUP]

​

Izraz "trojstvo" (gr: Τριάδα trijada, lat: Trinitas) je počeo da se upotrebljava u Rimu oko 200. godine. Smatra se da je izraz trojstvo nastao kao posledica teološkog pomeranja sa Oca kao uzorka jedinstva Trojice, na Božiju suštinu kao uzroka tog jedinstva.[SUP][12][/SUP] Latinski teolog Tertulijan je, početkom 3. veka, upotrebljavao reč trojstvo za označavanje Oca, Sina i Svetog Duha. Međutim, glavni trijadolozi pre Nikeje (325) smatrali su da Sin i Duh stoje niže po rangu od Boga Oca.[SUP][13][/SUP] Tertulijan je smatrao da su božanske ličnosti na različitim nivoima (Protiv Prakseja, 2—9), a Origen je zastupao hijerarhijsko ustrojstvo kojim se Sin stavlja u položaj »drugog Boga« (Protiv Kelsa, 5:39) i ograničava uticaj Duha u crkvi (Počela, 1.3).
Tokom višedecenijskog arijanskog spora (318—381), hrišćanski svet je bio podeljen u pogledu trijadoloških pitanja. Arije i njegovi istomišljenici su smatrali da je 1) Sin stvorenje srodno Ocu po volji, ne po prirodi i 2) da su ličnosti Svete Trojice po suštini različite. Radi okončanja sukoba, Prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine donosi Nikejski simvol vere koji proglašava pravoverno učenje o Svetoj Trojici da je Sin »rođen, ne stvoren« i da je »jednosuštan sa Ocem«. Takođe, trijadološko ispovedanje vere koje trijumfuje na drugom vaseljenskom saboru u Carigradu 381. godine potvrdilo je sajednakost i savečnost Oca, Sina i Svetog Duha. Kasnija trijadološka hrišćanska misao u osnovnim linijama sledi zaključke vaseljenskih sabora. Međutim, pravoslavna crkva, za razliku od katoličke, odbija umetanje filiokve u Nikejski simvol vere.
[h=3]Pravoslavna teologija [/h]Pravoslavna crkva tvrdi da je dogma o Svetoj Trojici deo vere koju je primila usmenim putem od Isusa Hrista preko apostola, i da je kao takva oduvek bila deo vere Crkve.
[h=4]Bog Otac [/h]

​

Osnovna istina otkrivena u Starom Zavetu jeste da je Bog jedan, tvorac sveta, nebesa, vidljivih i nevidljivih stvorenja. Isus Hrist produbljuje jevrejsko shvatanje Boga nazivajući ga Ocem.
Hrišćanska dogmatika uči da Otac od večnosti rađa Sina i ishodi Duha. Otac je uzrok u Trojici, što nikako ne znači da je postojao pre dvojice. Istinsko postojanje Oca jeste jedino kao Oca Sinu i Oca Duhu.(Matvej 28)
[h=4]Bog Sin [/h]Bog stvara svet rečju - logosom svojim i održava ga njime. Tim Logosom će Bog (Otac) i uzhtednuti da spasi svet. Hrišćanstvo uči da Otac svetim Duhom šalje Sina koji se rađa od devojke Marije, uzima ljudsku prirodu i postaje istinski čovek. Isus Hristos je božja Reč - Logos, kojim je sve stvoreno.
Isus Hristos nije samo dobri učitelj i iscelitelj bolesnih, već je on, prema hrišćanskom shvatanju, nanovo uspostavio celu tvorevinu i vratio je u poslušnost Ocu. Smrt je poslednji neprijatelj kojeg je Hristos pobedio svojim vaskrsenjem. Njega kao Sina Bog Otac je podigao Duhom Svetim iz mrtvih.
[h=4]Bog Duh Sveti [/h]Hrišćanstvo spominje svetog Duha kao poslednju ličnost Trojice koja se neprestano otkriva, uvek dajući i otkrivajući i Oca i Sina. Uloga Duha je da održava i čini sve dejstvenim. Ta dejstvenost pre svega znači davanje večnoga postojanja svemu onome što istinski postoji. Duhom se Hristos ovaplotio, Duhom Otac održava stvorenja i celu tvar u životu. Vreme i uloga Duha je uvek i bez prestanka, jer bez njega niko ne može biti u zajednici Ocem i Sinom.
[h=3]Katolička teologija ][/h]

​

Prva teološka razilaženja istoka i zapada se nalaze upravo u oblasti svetotrojičnog bogoslovlja. Katolička crkva je, za razliku od pravoslavne, prihvatila dogmu pod nazivom filiokve, kojim sveti Duh ishodi i od Sina, a ne samo od Oca. Filiokve je bio jedan od uzroka Velikog raskola hrišćanske crkve 1054. godine.
Pravoslavna i Rimokatolička crkva su razvijale sopstveni teološki pristup Svetoj Trojici, koji je uticao i na kasnije dogmatske razlike. Pravoslavna Crkva kao pretpostavku za iskustvo Svete Trojice uzima odnos koji Sin i Sveti Duh imaju prema Ocu, što čini Boga - jednim, a podrazumeva tri ličnosti kojoj je uzrok Bog Otac. Katolička crkva polazi od kategorije jedinstva bića u smislu suštine, koju tri ličnosti Trojice dele. Oba stava su prisutna kod već otaca Crkve, samo su im u zavisnosti od vremena i okolnosti davana određena preimućstva. Trojičnost Ličnosti su na Istoku zastupali kapadokijski oci kao: Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov, Grigorije Niski itd. Prednost suštine nad ličnostima kao zalog jednosti božanstva više i češće je zastupana od strane Zapadne Crkve. Ovaj stav se može naći u delima Svetog Avgustina.
[h=3]Protestantska teologija [/h]U protestantskim zajednicama su prisutne veoma različiti trijadološki stavovi, od neizostavnog korišćenja Simvola vere do apsolutnog negiranja bilo kakve Trojice.
Već posle Reformacije, poljski protestant Mišel Serve biva prvi koji javno tvrdi kako Trojica ne postoji, zbog čega je bio kažnjen spaljivanjem na lomači.
Veliki broj protestanata prihvata Nikejski simbol vere. Takođe, postoje neke protestantske zajednice, npr. pentekostalci, koje se uopšte ne osvrću na Trojični dogmat.

Znaci i pravoslavna crkva i katolicka zastupaju jednog Boga koji se javlja u tri oblika a ne kao tri posebna boga koji su svako za sebe! kao sto to cine adventisti.
Pravoslavci,Katolici su monoteisticka religija a ne stereo kako ti tvrdis.

 

[spedy12]

pišem ovo za sve slijepce da im se otvore oči
GDJE VAM Je taj treći član,osoba, uz Boga Oca i Sina
kako ga Stjepan nije vidio ??

Ali on, pun Duha Svetoga, uprije pogled u nebo i ugleda slavu Božju i Isusa gdje stoji zdesna Bogu pa reče:
"Evo vidim nebesa otvorena i Sina Čovječjega gdje stoji zdesna Bogu."
Djela Apostolska 7:56

 

[gerakules2]

Slepac je onaj koji nevidi sta cita ili uopste ne cita izneseno u postovima,Sam si postavio citat gde se u to vreme nalkazio Duh sveti kao treci oblik.(Ali on, pun Duha Svetoga, uprije pogled u nebo) bez treceg ob liko kojim Bog dejstvuje Stefan nebi mogao da vidi to sto je video na nebu bas kao i ja i ti.U tvom prilozenom citatu se jasno vidi da se pominju tri licnosti Boga zivoga ali to je za tebe spansko selo.

Sv Duh je uvek i svugde s nama jer bez njega nista nebi moglo da zivi,postoji jer ON je:Ucitelj,utesitelj,iscelitelj,razuman,cuje,vidi,oseca sto je u stvari Bog(to je zivi Duh samog Oca iz koje je materije i Isus Hrist rodjen a ne stvoren kako vi sektasi to tvrdite.Zato su oni jedno (Jedan te isti dujh koji sebe projavljuje u tri oblika Oca,Sina,Sv Duha.Amin)

Pozdrav od Gere.

 

[mrsavkic]

Ја у мраку и поклоник Вавилона?

Ако не можеш да се уживиш у време када је народ био на ивици изумирања, како културног, тако и самог физичког, онда ја не можу да пренесем моје разумевање тих тешких дана. Читај књиге које говоре о тим данима и можда, али можда, и разумеш. Ја ти говорим одакле је тај "обичај", а ти како хоћеш. Можда и треба сада да се престане са тим, ја не кажем, јер и мени се лично не свиђа, али немој одбацивати разлоге нечега. Ја не оправдавам, већ објашњавам. Ако наш свештеник милион пута каже: "Људи, не износите печење и остало", а људи и даље настављају са тим као да им није важно, већ слушају разне бабе које боље знају шта ваља, а шта не ваља, онда ту није крива православна црква.

Замисли ситуацију да свештеник почне да баца оно што неко постави, народ би га линчовао. Нечему и треба да се помогне, али никако вређањем и пљувањем свештенства, јер ти људи који износе и не слушају свештеника, чак га псују и ругају му се. Мисле да је он неки службеник који одрађује неки посао за који га они плаћају. Ту јесте у многоме криво и понашање неких свештеника (не свих), али то никако не сатанизује православље.

Пример:

Ако неки службеници у општини примају мито и бахато се понашају, хоћемо ли укинути комплетну службу? Или ћемо поправљати и оно што не ваља одстранити? Лако је бити критичар и ругач, ал` хајде да урадимо нешто, да дамо пример. Онда се постиди онај који преступа, неко се поправља. А ако сви пљују и само кукају као некакве бабе, онда није ни чудо што смо толико клонули морално и религиозно. Треба имати наде, борити се својим примером.

Зато ти говори људима са љубављу да не чине нешто што не ваља, а не са прекором. Немој нападати свештенике који такође говоре да не ваља шта се ради. Радиш као што безбожници раде: за све криве Бога, чак и ако их неко удари колима док претрчавају ван пешачког прелаза. Тако и ти за све кривиш цркву, тако је најлакше. Него ти реци људима, па када почну да те шутирају нећеш тако више говорити. Јер видиш како се народ искварио да никог живог не слуша, радије ће неке бајалице слушати него свештеника.

šta je dužnost sveštenika? da čuvaju Božje Reči,kaže malahija u svom spisu. onda šta je dužnost sveštenika još,da pregledaju žrtvu da,li je bez mane . šta je još dužnost sveštenika,da odstrane sve one koji sagrešuju van tela crkve,jer ako s e to ne čini kao kod prvosveštenika ilija Bog ispisuje bez pardona jedno ihavod nad tom crkvom! jedno kraj! Bog je tu crkvu precrtao. ne vucite u tuđem jarmu nevernika,u Božjem jarmu dakle.šta će svetlo i tama skupa Bog i đavo,crkva Božja i crkva idola,kako se to slaže? to Bog pita ,adrijane ,ne ja. zar ti to ne znaš. znam da znaš. ali uvek nas mući kompromis. svakako da treba slabe probati dići ali ako neko ne želi da se digne pusti ga. tako je kazano za jefrema,on je kao neposlušno magare, ide za svojim idolima,pusti ga!
šta to sveštenici govore? ne idu li oni prvi po kućama i grobovima i prelivaju ih ,a Bog kaže da je to gad,i prskaju vodicom kuće,nije li to čist paganizam ,kad je to iko radio u jevanđelju? oni prvi čine gad Bogu,a narod gleda u svoje sveštenike vođe.oni koji vas vode,oni vas zavode. moj narod umire iz neznanja,neznanja Reči Božje ,pisano je.
govori adrijane Reči Božje i bićeš živ. primi cenu učeništva na sebe i Bog te neće ostaviti. objaviće ti velike stvari,kako je rekao proroku jeremiji. i ne boj se prorokovati,ako je to volja Božja. nemam ništa na tebe. ostajem na svome. iskren si,mudar kao savloe,ali moraš postati pavle. meni ne trebaš za neku svrhu ali trebaš Bogu i ti trebaš Njega. kako ja tako svaki jedan koji to oće.
ovde sam sreo šardija,iskren čovek ,nije više ovde,sreo sam tebe,vanhelsinga,geru ,peka koji me razočarao,rekav hulu na duha ali ja mu nisam sudija. laodikeja je zarobljenik ženinog učenja daleko od budnog stanja a iskren spedy ljubi nauku čoveka,ta devojka isabelita zaslepljena katolicizmom ne može videti ništa,no što se može... seme crkve je seme crkve,a seme Božje je od Reči sa neba. Bog zna ko je za to pripravljen.
za vanhelsinga:
upravo sve te priče koje su išle među nagomilanim filozofima unutar crkve donele su teški sukob u nikeji,a cilj sotone je bio otići od nauke apostola. ono što je objavljeno Duhom na pedesetnici nema alternative. izvrši kako je napisano i ne idi u tumačenje sa drveta znanja koje donosi uvek smrt i bićeš živ . sve te mudrosti ljudske u žudnji da spoznaju božanstvo je opasnost i sotona to lako zahvati u mrežu. uzmimo ono što je dato i jasno napisano i izvršeno kroz svetoga Duha. Isusove reči je sveti Duh doneo u punom značenju i naučio apostole. zar isti sveti Duh nije znao što je Isus rekao u mateju 28? jeste. onda kako je sveti Duh to doneo na krštenju kod apostola i na pedesetnici tako treba i danas izvršiti, i ne mudrovati.

 

[antonijadz]

od kada to kršćani slave dan svih svetih
i
drugo pitanje tko su ti svi sveti ??

U kalendaru Katoličke crkve Svi sveti označeni su kao svetkovina, a ujedno su i neradni dan u Republici Hrvatskoj. Među narodom obično se ovaj blagdan povezuje s obilaskom groblja i uređivanjem grobova, pa tako i spomenom na mrtve.

drugo pitanje tko su ti svi sveti ??
Svi apostoli i svi mučenici i pravednici ovog pokvarenog svjeta.

 

[spedy12]

nije kalendar katoličke crkve nego RIMOkatoličke
katolici su kršćani a RIMOkatolici to nemogu biti jer ne poštuju temelj kršćanske vjere
a to je Božji Zakon 10.zapovijedi

Svetost je potpuna pripadnost Bogu; to je potpuno predanje srca i života nebeskim načelima.
Mnogi ljudi imaju krivu predstavu o svetosti. I što bi to bila sve*tost? Na zapadu je svetost krivo i lažno predstavljena kroz kult sve*taca kojeg je u kršćansku vjeru unjela otpadnička sila - papstvo! Ti crkveni "sveci" predstavljani su kao čista negacija ljudskosti. Zatvoreni u samostane, boreći se protiv prirodnih poriva koje je Bog čovjeku dao kao blagoslov i da bi obogatio ljudski život. Lažni sveci (crkveni) prikazani su narodu kroz freske i pripovijesti kao nekakva osušena čudovišna stvorenja beskrvna i bezosjećajna, željna da ih ljudi štuju i klanjaju im se.
Međutim, takvu svetost Božja riječ - Biblija NE POZNAJE! Biblijska svetost jest - sličnost s Bogom, Stvoriteljem, i Njegovim Sinom! Biblija uči, od prve do zadnje stranice da je jedini svet Bog - Stvoritelj i izvor svakoga dobra i radosti. Svetost je Božja osobina. A Svetost znači: potpuno savršenstvo u svim djelima i potpuna pravda u svim postupcima. A riječi koje se odnose na ljude kad se govori da su sveti, onda se misli na potpunu sličnost Bogu. Svet čo*vjek je onaj koji se u djelokrugu svojih moći, spoznaja i sposob*nosti potpuno predao Bogu, postao jedno s Božjom voljom i s Božjim putom, potpuno pokorivši svoju volju Božjoj volji.
Dakle, nema čovjeka samo po sebi sveta, čovjek može samo sli*jediti Božji primjer svetosti, i ukoliko se više približava tom uzvišenom, svetom idealu, utoliko postaje i sličniji Bogu i Njegovu Sinu, Isusu Kristu, te se Otac i Sin useljavaju u dušu takvog čovjeka i čine ga sve sličnijim sebi, tako se čovjek ujedi*njuje s Bogom, a na licu mu sve više i više blista sveti lik ponizno*ga i ljubaznoga Sina Očeva - Isusa, Otkupitelja svijeta. "... Da budu jedno kao što smo mi jedno... Ja u njima i Ti u meni: da budu potpuno jedno (jedinstveni) (Evanđelje Ivan 17:22-23)
"Budite i vi, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski." (Evanđelje Matej 5:48)

 

[Isabeleta]

nije kalendar katoličke crkve nego RIMOkatoličke
katolici su kršćani a RIMOkatolici to nemogu biti jer ne poštuju temelj kršćanske vjere
a to je Božji Zakon 10.zapovijedi

Ti ćeš nekome govoriti što i kako da napiše?
Ti si katolik kao što sam i ja Miss svijeta. Zar stvarno ne znaš ništa napisati osim ponavljati svoje izmišljotine? Zbroji se, čovječe, Katolička crkva ima 1.200.000 vjernika. Kome ti to govoriš?
Slavi svoju subotu i smiri se više. Ovdje nećeš pridobiti nikoga, ama baš NIKOGA za svoju sektu.