Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2010
- Poruka
- 226
da milion posto !!!!
Da Vam se ponudi prilika da radite u inostranstvu, da li bi napustili Srbiju?
- Začetnik teme Zorro
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 29.06.2010
- Poruka
- 2.014
Inače, nisam iz Srbije, ali iz Crne Gore sam. Sad ne razmišljam o tome, jer sam isuviše stara za takve rezove, ali ko zna šta život nosi, ako bi to bilo nešto sigurno i povoljno, ko zna, možda i bih, s obzirom da imam jaku depresiju čim pomislim na eve nepravilnosti, korupciju i ostale pojave koje su osnova našeg društva. Muka mi je i da idem na posao pod takvim uslovima.
Član
- Učlanjen(a)
- 02.06.2010
- Poruka
- 6
Mislim da ne treba sve posmatrati crno belo. Ako se ukaze dobra prilika, zasto da ne. Trenutno postoji neka sansa da moj suprug dobije posao u Madridu, u dobroj firmi i za bolju platu nego ovde. I treba da odbijemo samo zbog nekih principa? Ne bih posto poto da odem, ali zasto da ne ako moze bolje od ovoga. Nije samo zbog para, nego i kako ces da zivis tamo gde odes.
Svet je prepun divnih mesta i divnih ljudi.
Naravno nigde se ne može živeti bez rada, ali je činjenica da se u velikoj većini pristojnih zemalja može živeti daleko opuštenije nego u našim krajevima uz količinu rada koji ima smisla.
To govorim iz ugla nekoga ko je proveo više od 15 godina krvavo radeći za privatnike po Srbiji na visokostručnim poslovima.
Govorim o poslu koji je dao veoma ozbiljne rezultate poslodavcima, i o radnom vremenu od 12-18 sati dnevno, često bez nedelja i praznika, bez prava na privatni život.
Takav posao doneo je pozamašno radno iskustva (nešto malo slave) i zdravstvene probleme, a novac su po pravilu pokupili drugi.
Verovao sam (kako kažu neki na ovoj temi) da će se naporan rad isplatiti, ali sam relativno kasno naučio da: "Nije važno koliko se radi već koliko se zaradi".
Poznajem puno ljudi koji su završili ozbiljne fakultete. Dosta njih ovde radi poslove koji su daleko ispod njihove kvalifikacije ili su mnogo manje plaćeni od onoga što realno odrađuju (zarađuju). A poznajem i desetak ljudi (porodica) koji su otišli odavde i čija je stručnost dosla do izražaja tek kada su otišli odavde, neke koji su se tamo negde pronašli jer ovde nisu imali prilike ni podrške.
Tako da svakako vredi pokušati, posebno ako ste mlađi, ali ni sa 45 nije kasno (provereno), a ako ćemo pravo, za prave stveri nikad nije kasno...
Naravno nigde se ne može živeti bez rada, ali je činjenica da se u velikoj većini pristojnih zemalja može živeti daleko opuštenije nego u našim krajevima uz količinu rada koji ima smisla.
To govorim iz ugla nekoga ko je proveo više od 15 godina krvavo radeći za privatnike po Srbiji na visokostručnim poslovima.
Govorim o poslu koji je dao veoma ozbiljne rezultate poslodavcima, i o radnom vremenu od 12-18 sati dnevno, često bez nedelja i praznika, bez prava na privatni život.
Takav posao doneo je pozamašno radno iskustva (nešto malo slave) i zdravstvene probleme, a novac su po pravilu pokupili drugi.
Verovao sam (kako kažu neki na ovoj temi) da će se naporan rad isplatiti, ali sam relativno kasno naučio da: "Nije važno koliko se radi već koliko se zaradi".
Poznajem puno ljudi koji su završili ozbiljne fakultete. Dosta njih ovde radi poslove koji su daleko ispod njihove kvalifikacije ili su mnogo manje plaćeni od onoga što realno odrađuju (zarađuju). A poznajem i desetak ljudi (porodica) koji su otišli odavde i čija je stručnost dosla do izražaja tek kada su otišli odavde, neke koji su se tamo negde pronašli jer ovde nisu imali prilike ni podrške.
Tako da svakako vredi pokušati, posebno ako ste mlađi, ali ni sa 45 nije kasno (provereno), a ako ćemo pravo, za prave stveri nikad nije kasno...
Član
- Učlanjen(a)
- 20.11.2009
- Poruka
- 312
Ja sam bila od onih koji su na ovo pitanje odgovarali... IDEM IZ ISTIH STOPA, ODMAH! Dok nisam dobila ozbiljnu ponudu da zaista i odem. Onda se postavi pitanje, sta ostavljas, kome, da li te sve ceka, koliko dobijas, koliko gubis, koliko se isplati i milion drugih pitanja. Vec tri meseca drzim tu ponudu na strani i jos nisam odlucila.
Kao i sve u životu, "Čašu meda još(t) niko ne popi, ...", odnosno u tvom slučaju ako ne odeš kajaćeš se ako odeš kajaćeš se, sve u svemu kajanje ti ne gine.
Među onima koji su otišli manje je onih koji su se vratili u odnosu na one koji su ostali tamo negde, međutim to je ipak pitanje o kome ne možeš odlučiti na osnovu statistike, jer svako od nas ima neku svoju priču, svoje za i svoje protiv, tako da verovatno već sve znaš i sama, pa je i zadnja reč ipak tvoja.
Želim ti sreću, gde god da budeš
