Svet je prepun divnih mesta i divnih ljudi.
Naravno nigde se ne može živeti bez rada, ali je činjenica da se u velikoj većini pristojnih zemalja može živeti daleko opuštenije nego u našim krajevima uz količinu rada koji ima smisla.
To govorim iz ugla nekoga ko je proveo više od 15 godina krvavo radeći za privatnike po Srbiji na visokostručnim poslovima.
Govorim o poslu koji je dao veoma ozbiljne rezultate poslodavcima, i o radnom vremenu od 12-18 sati dnevno, često bez nedelja i praznika, bez prava na privatni život.
Takav posao doneo je pozamašno radno iskustva (nešto malo slave) i zdravstvene probleme, a novac su po pravilu pokupili drugi.
Verovao sam (kako kažu neki na ovoj temi) da će se naporan rad isplatiti, ali sam relativno kasno naučio da: "Nije važno koliko se radi već koliko se zaradi".
Poznajem puno ljudi koji su završili ozbiljne fakultete. Dosta njih ovde radi poslove koji su daleko ispod njihove kvalifikacije ili su mnogo manje plaćeni od onoga što realno odrađuju (zarađuju). A poznajem i desetak ljudi (porodica) koji su otišli odavde i čija je stručnost dosla do izražaja tek kada su otišli odavde, neke koji su se tamo negde pronašli jer ovde nisu imali prilike ni podrške.
Tako da svakako vredi pokušati, posebno ako ste mlađi, ali ni sa 45 nije kasno (provereno), a ako ćemo pravo, za prave stveri nikad nije kasno...