Da li volite raspravu ?
- Začetnik teme tatka
- Datum pokretanja
- Učlanjen(a)
- 31.08.2012
- Poruka
- 636
DAAAAA
- Učlanjen(a)
- 05.06.2016
- Poruka
- 115
Ne
- Učlanjen(a)
- 20.09.2014
- Poruka
- 1.861
Ja volim raspravu sa ludacima, al da recimo, imam jednu veliku motku u rukama i stojim na balkonu, a ovi svi kao goli dole i kao napadaju me. Nesto slicno ko kod opsade zamka. Oni se penju do gore jedan drugom na ledja i preko merdevina, a ja ih na vrhu natakinjem sa jedan veliki kolac i smakinjem ih.
Ili recimo oni kao dobiju pojacanje jos dvesta ludaka i nahrle, a ja im izlijem katran odozgo i potpalim ih sa bakljom. Normalno u jednom trenutku i ja dobijem pojacanje, recimo Erdogan, Obama, Tramp i jos dva kalabastera dotrce i svi zajedno pocnemo da uriniramo po ovima da ih podljutimo jos vise i onda nastane jos vece bijenje.
Normalno u tom trenutku ja pustim jednog velikog goluba, to jest dam znak da moje pojacanje krne iz zbunja i napadne ove. U tom momentu mi preostali na bedemima otvorimo glavnu kapiju i napravimo Sparta-jusis na nepritelja. Opsta klanica i bijenje nastane. Ja junacki sa stitom presecem dvojicu, a trecem odsecem glavu, dok Obama sa kopljem nabija jednog i udara ga od zemlju. U zaru klanice mi ne primetimo da ludaci dobijaju pojacanje, dodatni brod sa izdajnicima, recimo Dinkic, Djelic i Jeremic pristaju sa leve strane. Jeremic prvi iskace i kidise na Trampa, promasuje ga i svojim velikim pacovskim zubima kida Obami levo jaje, ...strahota ..bitka kulminira u novi ..novi Kosovski Boj.
Normalno posto ja primetim da bitku ne moze tako lako da dobijemo, ..pustim drugog goluba kao znak za povlacenje i mi se pod vatrom vratimo u utvrdu. Sad ja kao komandir karaule razmisljam taktici i ne zrtvujem svoje ljude za nista. Bitka polako jenjava i neprijatelj se povlaci. deset hiljada mrtvih, mahom razcopane glave i raznesene iznutrice i ostalo.
Polako pada mrak i cije se zov nocnih ptica, bojistem oko bedema siri se miris krvi i smrti. Na strazi kroz noc posmatram siluete oko vatre i razmisljam o sutrasnjoj taktici, ..mozda poslednjoj osmisljenoj, ..ko zna.
Zora polako svice i budim ostale za boj ...neprijatelj se polako priblizava, gazi preko leseva iz prethodne bitke, napreduje. Na bedemima uzhicenje jer su dosle i zene iz sela da nam pomognu. Rusne, obdarene od pupka do uzice svilenim dlakama srece, ko kod secerne vune. Kao iskusni takticijan planiram da iskoristim ovo nenadano preimucsto u bici koja samo sto nije i razmisljam, dobra ce bitka biti, dobar ..dobar dan za umiranje ...ljubim medaljon oko vrata, stezem drsku maca i pustam finalnog goluba ...
Ili recimo oni kao dobiju pojacanje jos dvesta ludaka i nahrle, a ja im izlijem katran odozgo i potpalim ih sa bakljom. Normalno u jednom trenutku i ja dobijem pojacanje, recimo Erdogan, Obama, Tramp i jos dva kalabastera dotrce i svi zajedno pocnemo da uriniramo po ovima da ih podljutimo jos vise i onda nastane jos vece bijenje.
Normalno u tom trenutku ja pustim jednog velikog goluba, to jest dam znak da moje pojacanje krne iz zbunja i napadne ove. U tom momentu mi preostali na bedemima otvorimo glavnu kapiju i napravimo Sparta-jusis na nepritelja. Opsta klanica i bijenje nastane. Ja junacki sa stitom presecem dvojicu, a trecem odsecem glavu, dok Obama sa kopljem nabija jednog i udara ga od zemlju. U zaru klanice mi ne primetimo da ludaci dobijaju pojacanje, dodatni brod sa izdajnicima, recimo Dinkic, Djelic i Jeremic pristaju sa leve strane. Jeremic prvi iskace i kidise na Trampa, promasuje ga i svojim velikim pacovskim zubima kida Obami levo jaje, ...strahota ..bitka kulminira u novi ..novi Kosovski Boj.
Normalno posto ja primetim da bitku ne moze tako lako da dobijemo, ..pustim drugog goluba kao znak za povlacenje i mi se pod vatrom vratimo u utvrdu. Sad ja kao komandir karaule razmisljam taktici i ne zrtvujem svoje ljude za nista. Bitka polako jenjava i neprijatelj se povlaci. deset hiljada mrtvih, mahom razcopane glave i raznesene iznutrice i ostalo.
Polako pada mrak i cije se zov nocnih ptica, bojistem oko bedema siri se miris krvi i smrti. Na strazi kroz noc posmatram siluete oko vatre i razmisljam o sutrasnjoj taktici, ..mozda poslednjoj osmisljenoj, ..ko zna.
Zora polako svice i budim ostale za boj ...neprijatelj se polako priblizava, gazi preko leseva iz prethodne bitke, napreduje. Na bedemima uzhicenje jer su dosle i zene iz sela da nam pomognu. Rusne, obdarene od pupka do uzice svilenim dlakama srece, ko kod secerne vune. Kao iskusni takticijan planiram da iskoristim ovo nenadano preimucsto u bici koja samo sto nije i razmisljam, dobra ce bitka biti, dobar ..dobar dan za umiranje ...ljubim medaljon oko vrata, stezem drsku maca i pustam finalnog goluba ...